Шта Црква мисли о инцесту

Питање:
Помаже Бог! Не знам како бих започела и како да објасним моје муке, јер ни сам не схватам да ли сам кажњена или жртва. Кад сам била девојчица од десетак година мој рођени ујак је почео да ме сексуално злоставља, у почетку су то били загрљаји и пољупци па нисам ни схватила шта се дешава, онда кад сам схватила било је по моме мишљењу касно да се реагује, а и нисам знала како бих то обзнанила родитељима, а да се не наљуте на мене. мој ујак је рођен на Божић, па се често питам какав је то човек.Пре годину дана сам родила здравог дечака и покушавам да га што боље васпитам па тако и у духу поравославља, али целу трудноћу сам стрепела јер је мој рођени брат живео у заједници са нама, шта ћу радиоти ако будем родила девојчицу. Уопште била сам стално одбојна према брату стрепећи за нерођено дете да ће доживети исту судбину. Отац дететов је исто рођен на Божић, па сам стално у зачараном кругу подсећања на догађаје из детињства. Како да помогнем себи има ли некаква молитва за мене, шта црква мисли о инцесту. Унапред захвална.
Весна


Одговор:
Драга Весна, ја вас ништа не разумем? Ко је отац детета? Шта Црква мисли о инцесту? Мисли да је то људска трагедија болесних умова, али не значи да ће их она одбацити у њиховом покајању. Црква лечи људе на један начин а норме нормалног друштва са својим начинима исправљања на други. Посебно акцентујем дугогодишњи затвор. У нормалним породицама постоји нешто што се зове поверење и изневерено поверење, као и разумевање слабости и њено функционисање кад наступи криза. Нисте никако смели да то кријете од ваших родитеља, све једно што ће се они наљутити. Идеја је та да се они заиста страшно наљуте и да вас они тако заштите, ако данас има и мало нормалних људи? Јесу ли они више Бога да их не наљутимо, а Господа сваким даном љутимо. Лежерно и мирно, и не хајемо за то. Покушајте да закорачате у живот и изаћете из те ваше заједнице која вам није Заједница, или како то у свом позиву треба да буде – „домаћа Црква! Таква ваша „заједница“ је некоме пакао. Још увек није касно да се педофили и насилници приведу правди. Питање је зашто ви ништа не чините у вези тога? Да сам на вашем месту још сутра бих отишао органима власти који штите достојанство и личност човека, и пријавио бих га. Мирно и хладне главе. И када то урадите, ви не морате да се бринете да ли ћете да родите девојчицу или дечака (мада данас лудило греха и дечаке не оставља на миру) . Ви се о томе бринете у вашој инфериорнсти у односу на нешто што за вас постоји као нормално, јер сте се сагласили и прихватили о томе одредили „сатус кво“. Одлагање суочавања је само продужавање агоније у овој или оној форми. Схватите да то није нормално и зато је ненормално да се такав злочин над дететом крије. Како ћете сутра своје дете да заштитите када не умете ни себе? У Христу Ваш оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *