SRPSKE SLAVE I VERSKI OBIČAJI

 

VERSKI OBIČAJI
 

 
VERSKI PRAZNICI
Crveno slovo u kalendaru Pojedine dane u toku jedne kalendarske godine, crkva je posvetila značajnim događajima iz Spasiteljevog života, i velikim svetiteljima, i ti dani su upisani crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. To su verski praznici, i u taj dan pravoslavni hrišćani praznuju, odnosno, ne rade. Dakle, svaki dan koji je u kalendaru upisan kao crveno slovo, po crkvenom pravilu je neradan dan. Toga dana hrišćani odlaze u crkvu na sveta bogosluženja, vode se ozbiljni i pobožni razgovori u vezi sa praznikom, i ne obavljaju se uobičajeni poslovi u njivi, radionici ili na nekom drugom radnom mestu. U kući se obavljaju samo nužni poslovi – pripremanje hrane i sl. Naravno od ove obaveze izuzeti su oni koji rade u državnim preduzećima, gde se uvek preko nedelje radi, ali po dolasku kući, treba da praznuju, znači da izostave neke svoje poslove koje obavljaju kod kuće. Za dan svoje krsne slave, svaki radnik ima pravo da uzme slobodan dan iz preduzeća, i da taj dan na miru, sa svojim ukućanima, posveti svojoj slavi i prazniku.
Nedelja Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer je toga dana Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih i to je najznačajniji događaj u istoriji sveta na kome počiva hrišćanstvo. Da Hristos nije vaskrsao ne bi bilo ni hrišćanstva. Zato je Vaskrs praznik nad praznicima. Zbog tolikog značaja i svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsenju. Rusi nedelju zovu „voskresenije“. Nedelja je, dakle, ponovljeni praznik Vaskrsa, i kao takva spada u najveće hrišćanske praznike. U našem narodu, u pojedinim krajevima, oslabila je ta svest, i vrlo često se dešava, da se u nedelju radi kao na najobičnijem radnom danu. To je veliki greh. Još u Starom zavetu, u Deset Božijih zapovesti je naređeno: „Šest dana radi i posvršavaj sve svoje poslove, a sedmi dan posveti Gospodu Bogu svome“. Nedelja je taj sedmi dan, i hrišćani su dužni da se drže ove zapovesti kao najveće svetinje. Treba, dakde, znati, da je nedelja veći praznik od svih svetiteljskih praznika, od Nikoljdana, Đurđevdana, Jovanjdana itd. i da je njeno praznovanje zapovedio sam Bog u zapovestima koje je predao ljudima.
Zavetni praznici Pored dana koje je crkva odredila za praznovanje, pojedinci, čitave porodice, pa i pojedina sela ili krajevi imaju neke dane koje praznuju i u koje ne rade. To su naši preci, iz određenih razloga počeli da praznuju i to se pretvorilo u zavet koji ima snagu crkvene zapovesti. Takvi praznici su u našem narodu – Blaga i Ognjena Marija, sveti Prokopije, sveti Jeremija itd. Praznovanje ovih dana toliko je ušlo u praksu, da to i ne treba menjati, jer su ti svetitelji na taj način postali zaštitnici onih koji ih praznuju. Neki od tih dana postali su i narodne i seoske preslave.
Petak pred velike praznike Poznato je da u nekim našim krajevima narod praznuje i petak koji pada uoči nekog Belikog praznika – Ilindana, Krstovdana, Nikoljdana, Đurđevdana itd. Kako crkva gleda na praznovanje petka? Kao što je svaka nedelja u jednoj godini posvećena vaskrsenju, tako je i svaki petak posvećen Hristovom stradanju na Golgoti. Svaki petak je uspomena na Veliki Petak. Verovatno su se naši preci u starim vremenima, zbog te simvolike, uzdražavali od rada u petak pred velike praznike, da bi time odali poštovanje i obnovili uspomenu na Hristovo stradanje. Jer da Hristos nije postradao i vaskrsao, ne bi bilo svetitelja, niti bi bilo hrišćana. Crkva nije zapovedila da se petak praznuje, osim što je zapovedila post u petak i sredu, jer je i sreda posvećena stradanju Hristovom. Ali to praznovanje naših predaka vremenom se pretvorilo u jednu vrstu zaveta. I kako danas postupati? Najbolje je da oni, koji su do sada praznovali, praznuju i dalje, a ko smatra da ne treba da praznuje može taj dan raditi. Ima slučajeva, gde su neki pokušali da prekinu tradiciju praznovanja petka, naročito na selu, i dešavala im se uvek neka šteta na imanju. Znači da je praznovanje već primilo snagu zaveta. Zato je najbolje postupiti oslanjajući se na vlastito iskustvo. Ovde još, treba dodati, da praznovanje petka nema nikakve veze sa pretpostavkom da je to ostalo od Turaka, pošto je „petak turski svetac“. Srbi su sve primali od Turaka, i nošnju i običaje, i navike, ali veru su čuvali kao zenicu oka. I ništa nije od islama prodrlo u pravoslavlje.

3 komentar(a)

  1. Daliborka

    Imam pitanje sin mi napunio godinu dana usao u drugu godinu sad cujem od svekrva da mi nece niko krstiti dete jer mora da je neparan broj znaci da cekam 3.rodjendan al imala zelju sad u drugoj godini jer sad tek smo u mogucnosti nazalost nije mi se ispunilo zelja do 40 dana molim odgovora jer nezelim da gresim

  2. Može li tačnije pojašnjenje, zašto ovaj dan nazivamo i Ivanjdanom?
    Blagodarim.

  3. Da li neko moze da mi objasni zasto se vece pre Svetog Vasilija slavi kao srpska nova godina
    Po meni Srpska Nova godina ne postoji vec je to nesto sto su Srbi izmislili

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *