Срела сам љубав свог живота

Питање:
Знам да нисам достојна чак ни питати, али мука ми ја велика па нисам имала избор. Овако ствари стоје: Удата сам жена, мајка двоје деце. Децу волим највише на свету, али с мужем нисам сретна. Склопила сам брак јер сам остала у другом стању. Била сам несретна све ове године и тешила се љубављу спрема деци, али емотивно незадовољство рађало је само фрустрације, тензије, расправе итн. Прије годину дана срела сам љубав свог живота. Извршила сам прељубу. Сада желим се развести од супруга, али он прекљиње ме да останем с њим, каже да че ми све опростити и да то урадим због деце. Ја сам своје срце, душу и тело већ подарила другом човеку и не знам да ли се могу вратити назад. Дали је исправније живети у истини и љубави, или глумити лажан брак и остати са супругом због деце. Унапред сам вам бескрајно захвална.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, ПРЕЉУБА је један од смртних грехова у који данас људи нажалост врло често упадају. Прељуба је по црквеном праву једини разлог за шта муж може да остави жену или обрнуто, жена мужа. Кажеш да си се удала пошто си остала трудна? Значи пре прељубе, учинила си БЛУД поново смртни грех и наравно да си била све време несретна кад си починила два смртна греха а ни једног тренутка ниси пожелела да то твоме свештенику исповедиш ту твоју „несрећу“ у браку. Ако ниси била срећна и удала си се само зато што си била трудна, зашто си рађала друго дете? Колико ја знам деца би требало да се рађају из љубави, а не само сексуално пражњење, какав је чини ми се случај био код тебе. Ако волиш своју децу, мада нисам сигуран у ту твоју љубав чим хоћеш да их оставиш, и ако ти муж опрашта све што си до сад урадила, мој ти је предлог да се уозбиљиш, заборавиш ту твоју „љубав свог живота“ одеш са твојим мужем код свога свештеника или доброг духовника и потражиш излаз из амбиса у који си упала. Та твоја животна љубав зна да си мајка двоје деце и да имаш мужа и опет те је искористио. Буди сигурна да кад му се појави прва згодна прилика „штнуће“ и тебе, а ти ћеш тек онда схватити шта си у животу урадила захваљујући телесном иживљавању. Тело си дала другом човеку, а душу дајеш полако ђаволу уколико не отвориш очи јер си очигледно духовно ослепела. Можеш да се вратиш само ако хоћеш, јер требаш мало и ти љубави да покажеш. Мој ти је савет, добро размисли пре него што направиш још један погрешан корак, јер деца нису крива да поред живог оца, и мајке која тражи „праву“ љубав (па зар товј муж нема љубави према теби кад ти све опрашта и какву то ти љубав тражиш? ) буду сирочићи. С поштовањем о.Драган

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *