NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » SREDNJI SISTEM

SREDNJI SISTEM

 

SREDNJI SISTEM
 
O MOGUĆNOSTI OBNOVLJENJA SREDNJEG SISTEMA
 
43. Pitaš, Teodule, da li bi se kod Srba mogao obnoviti srednji Sistem? Kamo sreće da se obnovi! Srbija bi u tom slučaju bila ugled ostalim zemljama. Ona je to trebala da bude i sada shodno vekovnoj tradiciji svoga Srednjeg sistema, i shodno svojoj herojskoj i hrišćanskoj istoriji. Ali su je unazadili njeni rođeni sinovi, školovani po narodima ekstremnih ekonomskih teorija i praksa, koje su vladale u stranim narodima. A ti ekstremi vladali su tamo samo zato, što kod tih naroda nije bilo Srednjeg sistema. To nisu shvatili srpski sinovi, školovani na strani o znoju ili svojih roditelja ili svoga naroda, da bi mu pomogli a ne odmogli. Međutim, oni su pri povratku u svoju zemlju odmogli a nisu pomogli upropastili su a nisu sačuvali.
44. Poništili su veru i moral, to jest one temelje na kojima je narod srpski spontano, bez revolucija i nasilja, izgradio bio svoj ekonomski i materijalni sistem života. Da bi postigli svoje trenutne vlastoljubive i sebične ciljeve oni su u partijskoj zaslepljenosti davali skupo za jevtino, i veliko za malo i vekovne narodne tvorevine upropašćivali takoreći za čanak sočiva. Tako su oni kao glavni krivci pred Bogom i istorijom, primili odgovornost za propast kolektivne narodne imovine i u selu i u gradu, za zauzeće i podelu utrina, za pad i propast esnafa, za iščeznuće koševske hrane i za rasulo zadružnog života kod Srba. „Glasaj za mene pa zauzmi koliko hoćeš utrine“. Ili: „Glasaj za mene, ne slušaj starešinu zadruge.“ Tako su agitovali ne mareći za propast ni utrine ni zadruge.
45. Srednji sistem kod Srba, oproban vekovima i osvećen verom i tradicijom, branio je, i do sada odbranio, srpski narod od dva svetska zla: od kartelske plutokratije i nasilnog komunizma, a to znači od dva ropstva – od robovanja čoveka čoveku i od robovanja čoveka državi. Od ova dva robovanja ne zna se koje je strašnije i nedostojnije čoveka. Hristos se ponižava u oba slučaja i ličnost čoveka gnječi se i uništava u oba slučaja. Pri Srpskom srednjem sistemu pak plutokratija je bila nemoguća a nasilan komunizam nepotreban i bezuzročan.
46. Mi kao hrišćani treba da verujemo u mogućnost svakog dobra, pa naravno i u mogućnost obnavljanja Srednjeg sistema kod Srba. Potrebna je samo dobra volja, širokogrudost i ljubav prema narodu. Kad se ovo ima, lako je naći način, da se pored lične imovine svakog pojedinca ustanovi i kolektivna imovina u selu i u gradu. To može izvesti i državna vlast pomoću opštih državnih sredstava. Ali bi nesravnjeno bolje bilo kad bi to učinili samo imućni ljudi svojom inicijativom, slično onim imućnim ljudima u Jerusalimu, koji svojom inicijativom i dobrom voljom priložiše svoja imanja i staviše pred noge apostolima, radi opšteg dobra svih vernih.
47. O ti karteli bogataški! Karteli za sticanje, i neograničenost sticanja lične imovine! Zamisli, kad bi se oni obrnuli u kartele za pomoć narodu, za davanje mesto uzimanja, za ustanovljenje zajedničke imovine, za obnavljanje Srednjeg sistema. Učinili bi dobro ne samo svome narodu nego i sebi i narodu. Njihov bezradosni život ispunio bi se radošću od davanja, od pomaganja i stvaranja. Njihova deca ne bi se razvratila još u cvetu mladosti od prekomernog bogatstva i propala moralno i zdravstveno, osramotivši ime svojih trudoljubivih roditelja.
48. Do juče, tako reći, Srbi nisu mogli zamisliti čoveka bez lične imovine. Ali isto tako nisu mogli zamisliti ni jedno selo ili grad, ili stalež ili esnaf bez zajedničke imovine. Kod nas su i javne ustanove imale svoju imovinu: i crkve, i škole, i bolnice, pa čak i kasarne. Tim se izražava domaćinski duh srpskoga naroda. Kod Srba je i javna ustanova pravna ličnost, što nije slučaj, recimo kod Amerikanaca. Čim je „ličnost“ ustanova treba da ima i svoju imovinu. Teško je Srbinu zamisliti ličnost bez imovine.
49. Ja spomenuh domaćinski duh kod Srba. Mogu ti reći da je nepokvaren Srbin najbolji domaćin u svetu. On je konstruktivan, domaćinskog duha ne samo u pogledu svojih kuća i svoje imovine – to bi bilo malo, nego i u pogledu zajedničke kuće i opšte imovine. Taj domaćinski duh mi smo nasledili od Svetoga Save Nemanjića. Aj, taj naš Sveti Sava! Tri puta ga treba posvetiti a ne jedanput. Takvoga domaćina u svetu nije bilo. Domaćinski on je uređivao i manastir Hilandar, domaćinski pomagao Svetu Goru, domaćinski brinuo se o Bugarskoj i Ruskoj crkvi, domaćinski uređivao srpsku državu, i prosvetio i selo i grad, i svaki privatni dom u koji je ulazio. Legende o njegovoj domaćinskoj delatnosti svuda po narodu, i među seljacima i u gradskim esnafima, ni malo nisu preterane. Mnoga sela mole mu se i sada za stoku, što pokazuje, da je i o stoci mislio. Mnogi zanatski esnafi i do danas slave ga kao svoga zaštitnika, što svedoči, da je domaćinski brinuo i o esnafima.
50. Taj svetosavski domaći duh najsjajnija je karakteristika srpskoga naroda. I u ropstvu, i u izgnanstvu, i u sužanjstvu, Srbin je umeo da pokaže i ispolji svoj domaćinski duh i da zadivi strance. A taj domaćinski duh jeste ustvari jevanđelski, duh Hrista Spasitelja, najidealnijeg i najrealnijeg domaćina za koga zna istorija čovečanstva.
51. S tim domaćinskim duhom a s Božjom pomoći mi Srbi ćemo skućiti kako valja i svoju kuću po našem tradicionalnom Srpskom sistemu i pomoći i drugima da skuće svoju. Nikada Srbin nije voleo ni jednu krajnost, nego je od vajkada voleo da korača sredinom ulice. Srbinov Srednji sistem predstavlja mudrost, sigurnost i mir. I ruski komunisti u početku tvrdoglavi ekstremisti počeli su da ublažavaju svoju krajnost i prilaze sredini puta. Život ih je naučio. Život je život. Kao bujna reka što negde produbi jednu obalu a drugu oplića, pa onda produbi drugu obalu a prvu oplića – u oba slučaja neprijatna pojava za gledaoca – dok najzad ne produbi sredinu korita i ne poteče normalnim tokom. Mi ni malo ne sumnjamo, da će na kraju i Rusi prihvatiti Srpski Srednji sistem kao najnormalniji i najcelishodniji. Jer će uvideti da se samo pri Srednjem sistemu mogu mali ljudi spasti od bede i održati sloboda i svetinja ličnosti svakoga čoveka.
52. Srednji sistem kod Srba moćno je bio pomognut srpskim verskim običajima. Slično agapijama prvog hrišćanskog veka. Srbi postavljaju trpezu o krštenju, o venčanju, o slavi i preslavi, o seoskim zavetima, o litijama i molitvama, o esnafskim i društvenim slavama i kada daju mnoga podušja za umrle. Za trpezu se stavlja svaki gost, znan ili neznan, i svaki se dočekuje sa poštovanjem i ugošćuje sa ljubavlju. Daju se darovi, deli se milostinja i pune se torbe onih koji su najsiromašniji. A kao najsiromašniji važili su u glavnom Cigani. Postala je uzrečica: „U Ciganke crn obraz ali puna torba.“ Nikad u Srbiji ni Ciganin nije umro gladan.
53. Ovi stari i pravi hrišćanski običaji služili su u Srpskom narodu Srednjem sistemu kao sveža bratska atmosfera, kojom su ljudi disali i osećali se braćom. To nisu neki običaji slučajni i beznačajni nego su to najlepši izrazi najdubljeg smisla Hristove vere u svima važnijim momentima ljudskog života, od rođenja do smrti, pa čak i posle smrti. Oni koji ruše i kvare te srpske običaje, ravni su onima, koji ruše i kvare Srpski Srednji sistem i truju atmosferu bratstva među ljudima. Ovi neprijatelji srpskog naroda zaboravljaju ili nikad nisu ni znali jedinstveni fenomen u srpskoj istoriji, naime da u njoj nije bilo ni seljačkih ni ekonomskih, ni agrarnih ratova, nigde i nikada. Dok su ti ratovi satirali zapadne narode, koji su živeli krajnostima i koji nisu znali za Srednji sistem.
54. O Teodule, kad bi Srbi hteli slušati tebe i mene, mi bi im mogli pružiti ovaj savet i zavet: Srbi, istorija vaša slavnija je od istorije mnogih naroda brojno većih. No ta vaša istorija nije slavna samo zbog ogromnog broja junaka, svetitelja i mučenika za krst časni i slobodu zlatnu, niti je slavna jedino zbog mnogih megdana u odbrani Balkana, Evrope i hrišćanstva. Ne, nego je ona slavna i zbog mnogih jedinstvenih odlika pravde i čovečnosti u pogledu unutarnjih odnosa čoveka prema čoveku. Zapamtite, Srbi, da vam Srednji sistem u pogledu imovinskom i ekonomskom krasi vašu istoriju ne manje nego slava Kosovska i slava Karađorđevog Ustanka. Zato se ravnajte prema tome, i ne obazirite se levo i desno. Jer ćete se uzalud obzirati. Nećete naći naroda ni na blizu ni na daleko, koji je razumnije uredio bio svoj život u svakom pogledu, pa i u ovom materijalnom. U nekoliko si, srpski narode, kao zavaran i obmanut odstupio od ovoga sopstvenog sistema, od Srednjeg sistema. Vraćaj se što pre domu. Tvoja budućnost, tvoj spas i tvoja slava među narodima Božjim na zemlji, zavisi od toga, da li ćeš se ti u pobožnom duhu svojih predaka vratiti svome Srednjem sistemu. Neka ti je Bog na pomoći, i Sveci tvoji koje slaviš. I neka te Gospod Bog blagoslovi.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *