NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » SREDNJI SISTEM

SREDNJI SISTEM

 

SREDNJI SISTEM
 
PRVA HRIŠĆANSKA KINOVIJA U JERUSALIMU
 
1. Pitao si me, Teodule, o kinoviji – opštežiću – prvih hrišćana u Jerusalimu; čime se ta kinovija držala i da li bi se ona mogla opet ustanoviti među ljudima?
2. Pre svega otvorimo Dela Apostolska i pročitajmo šta stoji o tome napisano u II i IV glavi. A svi koji vjerovaše bijahu zajedno, i imahu sve zajedno. I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što trebaše. I svaki dan bejahu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hljeb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca hvaleći Boga. A u naroda koji vjerova bješe jedno srce i jedna duša, i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bješe zajedničko. I Apostoli s velikom silom svjedočahu Vaskrsenije Gospoda Isusa Hrista. Tako piše u II glavi, a u IV ovako: I blagodat velika bješe na svima njima. Jer nijedan među njima ne bješe siromašan, jer koliko ih god bješe koji imaju njive ili kuće prodavahu i donošahu novac što uzimahu za to, i metahu pred noge apostolima, i davaše se svakome kako što ko trebaše.
3. Onda se navode dva primera takvog uopštavanja imovine. Jedno je primer iskrenosti i poštenja a drugo primer neiskrenosti i nepoštenja. Prvi primer: Varnava imadijaše njivu i prodavši je donese novac i metnu apostolima pred noge. To je docniji znameniti apostol Varnava (sin utehe) rođak i satrudnik apostola Pavla. Drugi primer: Neki čovek po imenu Ananija sa svojom ženom Sapfirom takođe prodade svoje imanje, ali sakri jedan deo novca, i samo deo od uzete cene predade apostolima.
4. Apostol Petar tada izobliči Ananiju i reče mu: Ananija, zašto napuni satana srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novca što uze za njivu. Kad je bila u tebe, ne bješe li tvoja? I kad je prodade ne bješe li u tvojoj vlasti? Zašto si dakle takovu stvar metnuo u srce tvoje? Ljudima nijesi slagao nego Bogu. I kad Ananija ču ove reči pade mrtav. Potom i žena njegova, saučesnica u laži i nepoštenju, takođe pade i izdahnu.
5. Potrebno je još, Teodule, da pročitamo i početak glave VI Dela Apostolskih da bi dobili jasnu sliku komunog, kinovijskog, života prvih hrišćana. Tu stoji napisano, kako Grci digoše viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kada se deljaše hrana svaki dan. Čuvši ovaj protest apostoli sazvaše verne i rekoše: Nije prilično nama da ostavimo riječ Božiju pa da služimo oko trpeze. Nego nađite braćo, sedam poštijenih ljudi, punih Duha Svetoga i mudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom. A mi ćemo u molitvi i u službi riječi ostati. Taj predlog bi ugodan svima i usvojen od sviju. I izabraše sedam službenika, đakona na čelu sa Stefanom i predstaviše ih apostolima. A apostoli pomoliše se Bogu i metnuše ruke na njih. Tako se, ne bez izvesnih teškoća, uređivalo pravo hrišćansko opštežiće – kinovija – pre 19 vekova.
6. Iz ovih kratkih opisa prvog hrišćanskog opštežića pet stvari su nam potpuno jasne, i to: 1) Da je imovina prvih hrišćana uopštavana dragovoljno i slobodno, bez ikakvog spoljnog pritiska i prisiljavanja. 2) Da su zemaljsku imovinu uopštavali oni ljudi koji su imali jedno srce i jednu dušu i jednu veru i jednu nadu, ljudi, za koje je zemaljska imovina sporedan i malen značaj, pošto su oni polagali glavnu brigu i trud oko ispravljanja svoje duše, svoga karaktera, ugađanja Bogu i zadobijanje carstva Nebeskoga. 3) Da je svak polagao svoju imovinu pred noge svetih Božjih ljudi; dakle ne ekonomskih veštaka i specijalista, nego apostola, najsvetijih i najpoštenijih i najpravednijih ljudi, kojima je glavni posao bio nezemaljski, tj. objavljivanje onog sveta i Vaskrsenja Hristova iz mrtvih i pripremanja ljudi za onaj svet. 4) Da su se pri tom prvom pokušaju komunističkog uređenja društva jedni ljudi pokazali pošteni i iskreni (kao Varnava) a drugi nepošteni i neiskreni (Ananija i Sapfira), i 5) Da se i u tom prvom opštežiću ili kinoviji pored nepoverenja jednih javilo još i nepoverenje i protest drugih povodom nejednakog podeljivanja i hrane i drugih namirnica zbog rasnih razlika (Grci i Jevreji).
7. U toj prvoj kinoviji hrišćanskoj mi uočavamo dakle tri pozitivne i dve negativne ili razorne osobine. Pozitivne su: 1) Apostoli ili sveti ljudi, krajnje nesebični i za zemlju neprivezani, drže vrhovnu upravu nad tom kinovijom. 2) Kinovija ili opštežiće uređuje se potpuno dragovoljno od strane onih koji se odriču zemaljskog carstva i brinu o nebeskom. 3) Potpuno poverenje u apostole svih ulagača svoje imovine u komunu. Negativne su osobine: 1) Laž zbog sebičnosti. 2) Bunt i nepoverenje zbog nejednakosti izdržavanja ulagača.
8. Prema tome zaključujemo, na osnovu toga drevnog iskustva i pokušaja, da se jedno kinovijski zasnovano društvo može idealno urediti i bez potresa održati samo pod ova tri uslova: 1) Da su svi članovi toga društva jednog i istog verskog ubeđenja i oduševljenja za nebesko carstvo. 2) Da su jednakog časnog i iskrenog karaktera, i 3) Da su jedne i iste rase ili narodnosti. Pripadnici prve hrišćanske komune bili su istina jednog i istog verskog ubeđenja, ali nisu svi bili podjednako zrelog i jakog karaktera niti pak jedne i iste rase i narodnosti. Ovo poslednje dvoje stvaralo je disharmoniju u toj idealnoj zajednici.
9. No ta komuna, ta kinovija, prvih godina hrišćanske epohe, nije osujećena niti prekraćena toliko zbog povremene unutrašnje disharmonije, niti nepoštenja i nezadovoljstva pojedinaca, koliko zbog spoljne sudbe Hristove crkve. Ne može se tačno reći dokle je ona trajala u Jerusalimu, ali je jasno iz opisa tadašnjih događaja u Delima Apostolskim, da su spoljašnji uzroci uticali na njeno slabljenje i njen prestanak. A ti spoljašnji uzroci to su gonjenje hrišćana najpre od Jevreja a potom i od Rimljana. Kao i što stoji napisano malo dalje: A u taj dan, to jest kada arhiđakon Stefan bi ubijen, nastade veliko gonjenje na crkvu u Jerusalimu, i svi se rasejaše po krajevima Judejskim i Samarijskim, osim apostola. Potom i većina apostola raziđe se po svetu na propoved Evangelija.
10. Ovoliko je zapisano i ovoliko se zna o prvoj imovinskoj komuni hrišćanskog sveta. No i takvu komunu niti je Hristos naročito propovedao niti su je apostoli naglašavali i preporučivali kao neophodni i jedini oblik imovinskog i društvenog sloja i spasenja ljudskog. Niti je ta komuna postala iz bučnih savremenih gesala: da se tobož zadovolji društvena pravda ili da se svi ljudi uravnaju i izjednače u pravima, dužnostima i zemaljskim zadovoljstvima. Nego su bile sledeće pobude: osloboditi se što je moguće više zemaljskih briga da bi se čovek mogao više predati molitvi i slavljenju Boga, potom radost od što češćeg sastajanja i opštenja sa vernima, i najzad radost imućnih u pomaganju potrebitih. Jer je očigledna i veoma originalna crta ove komune, da su nju stvorili imućni ljudi a ne siromasi, da ona dakle nije rezultat borbe proletera protiv bogataša nego plod hrišćanskog oduševljenja za carstvo nebesko i ljubavi prema Hristu i bližnjima.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *