Спонтани побачај

Питање:
Помоз Бог. Потрудићу се да укратко опишем свој проблем, са надом да ћете ми ако Бог да помоци, тј дати потребне смернице. Ожењен сам 6 година са женом са којом сам се пре брака забављао, а у брак смо ступили након што је она остала у благословеном стању. Од тада је прошло 6 година и тек прошле године смо покушали да добијемо друго дете, али је жена у самом старту трудноће побацила. Нажалост, то се десило сада поново, изгубили смо мушко дете у 5 месецу трудноће. 1.Интересује ме на који начин да се молим да, Бог да, да следећи пут испадне све како треба, јер сам дошао у проблем са собом, тј упао у грех сумње, јер је ово први пут да Господ Бог није услишио моје молитве, свакодневно упућене да све буде у реду са дететом и да се роди живо и здраво. До сада све што сам кроз молитву затражио Бог ми је дао. 2. Да ли постоји нека посебна молитва, благослов, манастир који помаже за овакве проблеме Све најбоље од Бога,
Никола


Одговор:
Драги Никола, Спонтани побачај је неко Божије допуштање, због нечег. Ми можемо Само да нагађамо, јер не знамо путеве Господње и Његов план за нас. Можда је и нека врста смирења за грехе које сте заједно ви и супруга починили. Знате, ми као духовни и црквени људи не смемо баш лежерно „забављање до брака“ да описујемо као нормално и прихватљиво, и као неко наше право. Знате, у норми коју је нама Господ дао, нови супружници теба да су чисти и невини, и да њихов чисте утробе и оплпдња не вуче за собом ничије остатке ДНК-а, јер сада наука и о томе говори. Дакле, и забављање до брака је грешка против Божијег промисла о нама. Зашто, па управо због оваквих ствари да нас сачува ничим повређеним. И када ми не слушамо ми тада и грешимо, и секс до брака јесте грех.
Опет, има људи који носе крст своје неплодности сав свој животни век, и смирују се, и траже пуноћу живота кроз неко друго своје служење Њему. Грех „сумње“ у шта? То је духовно питање: колико сте спремни да понесете Божији испит ваше вере и љубави. Требало би да прочитате чувену старозаветну књигу о Јову, коју можете да нађете у Библији. Да ли ви волите Бога (или „признајте“) само зато што вам све добро иде у животу? Знате ли колико има оних који воле Гопсода а ни приближно немају као ви. Неки нису имали ништа па су га свим срцем и душом волели, и где ми обојица стојимо пред тим људима? Многи нису имали ни једно једино дете па нису оставили Бога. Ви као да се ценкате са Богом: дај ми па нећу да сумњам у Твоју моћ. Ваш однос прем Богу треба да буде саграђен на самосвести да ми не можемо кроз овај живот без Њега, и онда када нам је све добро као ни онда када нам лоше иде. У оба ова случаја Он нас укрепљује да издржимо ово наше „смртно јестество“ (смртну природу) и да у Њему нађемо прво утеху па онда Живот вечни. А када ми фокусирамо наш однос према Богу само кроз ово трулежно, кроз „размену добара“ колико ми је Он дао толико ћу да му и ја пружим, то стање уопшто није духовно нити благословено него неко најменичко.
Како де се молите? Молитва није нека онострана ствар (апстракција) него реалност, и она је делотворна, јер се добро сећамо да је Спаситељ казао: неће се спасти они који само говоре „Господе, Господе…“. Преслишајте се где сте све у животу грешили и идите на Тајну исповести и окајте то. Не само формално него и сутштински кроз помоћ ближњим и онима у потреби, кроз давање сиромашнима и манастирима, болеснима… Наћи ћете те Христа у многим тим страдалницима, затим и награду од Њега. У овом „модерном“ свету постоји појам „планирање породице“. Човек планира породицу у свом деструктивном односу према Божијем плану: према оним откривеним путевима како он треба да живи и да на сав свој живот не остане неповређен, унутрашње духовно, физички па и емотивно-сексуално. А да не говримо о тој самодеструкцији где посебно издвајам аборусе, те „легалне“ масакре беба, који свој легалитет добијају у друштву које уздиже права на страсти изнад светог права а неприкосновеног Божијег дара на живот. Друштво које људске норме уздиже изнад Божијих када скалперима рију по узвишеном дару жене да у својој неповређеној утроби понесе живот, где после тих безумних и бесавестних малтретирања тела не може ни да зачне. Психологија планирања на „притисни дугме сада“ показује да је човек спреман да се игра малог бога, да све он себи испланира и израчуна, а као овамо гаји наду и има веру у свог Творца и Промислитеља. Планирање је тип „промишљања“, и у њему се тако потискује нада на Бога. И када схватимо да смо само смртни људи онда ми решимо да се молимо Богу, али са неким експрес очекивањем помоћи, чак са неком увредом: „јер сам се теби молио а Ти мени тако“. Такав однос се ствара у потпуном непознавању своје религиозности и самог учења Цркве. Таква религиозност у једном реалном оцењивању, у норми друштва као писмених и образованих, јесте примитивно, јер стварамо однос на уређеном природном закону а не на откровењском, на тим путоказима Божијим које је Он дао да знамо а како треба? Нико вам на овом белом свету не може да каже како и коју молитву да користите, јер у овом вашем питању видим да сте ви сте решили да вас Господ сигурно услиши, а у противном, пашћете „у сумњу“. Молим вас, схватате ли ви шта од мене тражите? Могу да вам мало помогнем. Питате како да се молите? Знате, и о томе често говоримо да молитва није стлано запомагање само онда када нам нешто затреба. Постоји и благодарна молитва за Његова свакодневна добра која добијамо, и трећа врста молитве која је славословна. А за ту прву „проститељну“ већ знате. Е та, славословна, или молитва „без разлога“, јесте и најсавршенија и најсветија, и у њој се открива наша највећа љубав према Богу. Она тада престаје да буде молтива и постаје нормално општење са Богом, живо и динамично, тај свакодневни разговор, у сазнању наше смртности у вери на Живот вечни. Тада ће те разумети и вољу Божију у вашем животу, па и ту могућност да можда никада више нећете имати деце, што вам ја од свег мог молитвеног срца не желим, него још много порода. Али ја вам овако пишем да би ви разумели да морате да будете спремни и на то да ваша молитва неће да буде услишана? Зашто? Па сам Господ зна зашто, а не ми смртни људи, јер када погледамо и на ово што сад имамо све је у Божијим рукама и у Његовој вољи. Пред тим реалним сазнањем ми смо тако мали и тако крхки, тако беспомоћни и слаби, и управо зато нам је потребна благодаран (евхаристијски) однос према Богу, а не уцењивачки: јер ако ми не помогнеш у Црву ти више никада нећу заћи. Као да Црква постоји ради Бога а не ради Човека? Опет, од свег срца и душе желим да вам Господ подари порода, јер хвала Њему да код нас има још таквих који желе више од једног детета. У Христу ваш
оЉуба

Comments are closed.