СПЦ тражи увид у преписку папе Пија Дванаестог и Степинца за време НДХ

Завршетком дводневног састанка у Подгорици стављена је тачка на радна заседања мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

Чланови комисије састаће се још једном у Риму, 12. и 13. јула, када ће сумирати досадашњи рад. Усаглашени закључци, ако их буде било, послужиће папи Франциску у доношењу одлуке о проглашењу Алојзија Степинца за свеца.

Очекује се да ће представници СПЦ том приликом затражити да разговори о Степинцу буду настављени, пре свега јер нашим истраживачима и даље нису отворена врата ватиканског архива, упркос обећању папе Фрање да ће то бити омогућено.

Наши историчари су, између осталог, затражили увид у преписку папе Пије Дванаестог и Степинца за време НДХ-а. Такође, значајна су и писма која је у Ватикан слао папски изасланик Марконе.

Упућени тврде да је без ових документа веома тешко стећи праву слику о улози кардинала Степинца у усташким злочинима у НДХ-а.

На састанку у Подгорици, одржаном у Саборном храму Христовог васкрсења, чланови комисије су разговарали на тему: „Надбискуп и кардинал Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960“.

Иако је најављено да ће овај сусрет бити један од најмирнијих, за представнике Хрватске бискупске конференције овај део Степинчевог живота веома је важан јер на њему граде причу о наводном мучеништву овог надбискупа, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на губитак грађанских права.

Степинац се током процеса углавном бранио ћутањем.

Као и на претходним састанцима, модератор састанка у Подгорици био је отац Бернард Ардура, председник Папског одбора за историјске науке.

СПЦ су представљали: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован и амбасадор Дарко Танасковић, стални представник Републике Србије при Унеску. Сви они су стални чланови комисије, а осим њих аргументе наше делегације износили су историчари: Љубодраг Димић, Милан Кољанин и Радмила Радић.

Хрватску бискупску конференцију су представљали: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, као и Јуре Кришто и Марио Јареб, научни саветници са Хрватског института за повијест, док је бискуп пожешки др Антун Шкорчевић био оправдано одсутан.

 

Извор: http://fakti.org/orthodox-point/svetosavlje/spc-trazi-uvid-u-prepisku-pape-pija-dvanaestog-i-stepinca-za-vreme-ndh

4 Comments

  1. Mozda nekog zanima da procita:”Tajna istorija jezuita”…milsim da je “dobro stivo” kad se razmislja o Alojziju Stepincu i onima koji hoce da ga predstave SPC i nasem narodu za svetitelja…nije da Srbi ne znaju ko je on, ali se mozda svi ne mogu dosetiti jezuitskih lazi i spletki po celom svetu…ma mi smo samo KAP U MORU KRVI PROLIVENE….ali to je nasa SRPSKA krv koju mi branimo… svedoceci protiv gnusnog zlocinca A.S.
    Princ M.

    https://www.dropbox.com/home/svetosavlje

  2. Nekako se ne znam izraziti a i moje misljenje je suvisno al eto nesto mi krivo, Mislim da je steta sto pravoslavna crkva mora gubiti vrijeme i energiju na takve stvari. Nek proglase sta hoce to je na njihovu dusu.
    Neka bude Bozje volja.

  3. православни

    Pa ako gospoda iz vatikana smatra da je
    svetac neka daju pisma i prepiske pa ce se lepo videti,zamislite da se recimo zivot pravoslavnih svetitelja krije…ne,nego i najmanja recica koju je izrekao ili misao se zapisivala i obelodanjivala,istina se ne krije…uostalom ne treba se uzbudjivati oko ovoga jer Bogu je sve znano samo neka oni kriju…

  4. Ima li sve to smisla.Možda ima,a možda i ne.Da li su odabrani dobri i kompetentni članovi našeg tabora.Vjerojatno da,a isto tako možda i ne.Radi li se o tzv. snishodljivosti,ikonomiji,solomonovoj mudrosti,trpeljivosti,ljubavi,oprostu,sabornoj odluci itd.itd.itd.Odgovor je možda da,ali možda i ne.Čini mi se da je Vatikan u jednoj osjetnoj prednosti ,bar što se tiče donašanja te i takove odluke.Pitanja,pristup i značaj tog problema na relaciji RKC i pravoslavlja odražava svu razliku kako po formi,a tako i u suštinu,takoreći zadire u temelje vjere .Ukoliko odluka bude na strani Vatikana,to će biti posljednji čavao na lijesu ekumenizma na ovim prostorima.Da,treba razgovarati,bezkompromisno,imajući na umu prvenstveno nevine žrtve i patnje pravoslavnog življa koji je postradao.Bojim se za nekakvi kompromis,treće rješenje,a u ime lažne pravde,lažnog jedinstva .Sve je moguće…