Спасење након абортуса

Питање:
Поштовани оче, обраћам Вам се за савет, јер тренутно нисам у прилици да поразговарам са својим парохијским свештеником. Тешко ми је да срочим ове редове и сама помисао ми тешко пада. Господ је мени грешној подарио три ћерке након младости на коју и нисам баш поносна и након чедоморства које учиних са 18 година. Недавно сам сазнала, да је моја скоро упокојена бака такође имала абортус. на жалост, наш женски родослове се не завршава на овоме…ту је и моја мајка, моја свекрва и супругова бака. Читаво ово сазнање ма баца у очај, тренутно стрепим највише за бакино спасење а и за своју децу. Прва помисао која ме је умирила јесте да треба да рађам како бих окајала свој грех а и грехе жена у нашој породици. Шта ми је чинити за спасење свију нас? унапред захвална,
Нора


Одговор:
Драга сестро, Похвално је што се бринеш не само за своје спасење, већ и спасење своје породице. И што те не пече само Твој грех, који си учинила у младости и незнању, већ и греси осталих чланова Твоје породице, „по женској линији“. Ти си, вероватно, доста касно схватила да је абортус убиство, чедоморство и да је то велики грех. Абортус је, у ствари, антитеза свих Божјих дарова. Он одриче и Бога и све Његове дарове. Абортус је кршење завета који је Бог успоставио са човеком. Са абортусом, дар Господа Бога и Ствараоца живота, жестоко је одбачен. Бог је, стварајући човека, мушко и женско, задао им да рађају и да се множе, да овладају светом, а не да убијају оно што из међусобне љубави стварају. И сада, кад си сазнала да су све жене из Твог најближег окружења вршиле абортус, Тебе хвата паника: шта ће бити са њима, које су и умрле без покајања, а можда нису биле ни свесне да су извршавале убиства. Уствари, многе жене раније и нису биле свесне да разним прекидима трудноће врше убиство. Биле су у уверењу да је дете у њиховој утроби живо, тек када осете његове покрете. Зато су, често без узнемиравања савести, прекидале трудноћу пре тога времена. А што је још трагичније, нико их у томе није поучавао, ни лекар, а можда ни свештеник, коме нису та дела исповедале, јер нису биле свесне тежине тога греха. А један од црквених отаца (Тертулијан) , пише: „А што се нас тиче, будући да нам је убиство једном за свагда забрањено, није нам допуштено да уништавамо фетус у мајчиној утроби, када људско биће још увек (од мајке) црпи крв да би опстало. Спречавање рођења је испланирано убиство. Суштински, нема никакве разлике између разарања већ рођене душе и уништавања оне која ће се тек родити. Јер је већ човек оно што ће постати човек, као што је у семену већ садржан цео плод“. Код једног другог Светог Оца читамо: „Ниједна жена да не узима напитке за изазивање побачаја јер ће се, у супротном, несумњиво наћи на Страшном суду Христовом са свима онима које је усмртила, било да су већ рођени, било да су били само зачети“. Твој грех је стално пред Тобом и за њега ћеш се кајати целог живота. Милост Божја и љубав Његова превазилазе сваки грех човека, за који се он искрено покаје, згдаи се над њим и настоји да га више никад не понови. И ти ћеш, временом, после искреног покајања, осетити умирење савести, осетићеш да Ти Бог прашта грехе младости и незнања. Свакако да ћеш рађањем деце и њихивим хришћанским одгојем, ублажити грех за који се кајеш. И можеш и треба да се молиш за своју мајку, баку, свекрву, али Ти не можеш да окајеш њихове грехе. Оне које су још живе треба упутити на кајање, на исповест, е да би и оне стекле сузе покајања и за живота окајале свој грех. Благослов Божји и милост Његову у наступајућој 2011. години Господњој жели Ти о. Душан

3 коментар(а)

  1. Postovani oce, zamolila bih za savet, posto sam u mladosti i neznajuci da je to veliki greh abortirala, kasnije sam spoznala da je to veliki greh , i poceo je taj teret da me pritiska, na kraju sam se ispovedila, pokajala sam se, i opet mislim o tome, pa me interesuje jer mi moj duhovnik nije rekao, dal treba da postim ponedeljkom i sta jos da uradim da okajem taj strasni greh?

  2. Postovani, vec sam sam se jednom obracala za pomoc ovim putem, jer nekako postoje pitanja na koje mi neuki i gresni nekada nemamo odgovore. Pa evo me opet sa svojim dilemama.. Ako je vec sve negde pa i nas zivot zapisan u zvezdama. I zna se unapred sta nas ceka, kako je onda nas zivot posledica grehova i pogresnih ili dobrih odluka. I ako to sve vec pise i vidi se recimo u horoskopu. Tj natalnoj ili kojoj vec karti, zasto je onda pogresno traziti horoskop. Zasto
    Je to onda greh. Zar saznanjem sta ne treba raditi i na ste treba obratiti paznju ne pomozaemo nekom da ne gresi. Zar ne bi bilo dobro da svi znaju na sta da obrate paznju. Bilo bi manje greha i pogresaka. ako je zapisano u zvezdama sta cemo uraditi unapred, onda kako da se odbranimo da
    To ne radimo. I opet nedoumica, ako je to sve volja Bozija, a ne pogresan coveciji iZbor, kako da to tumacimo.

    • Postovani oce, imala sam jedan namerni prekid trudnoce u mladosti. Sada imam 50 godina, nisam se udavala niti imala vise trudnoca posle toga.
      Iako sam pre godinu dana ispovedila taj greh, tek nedavno sam osetila njegov istinski uzas,
      tugu i kajanje, i ljubav prema detetu kome nisam dozvolila da se rodi.
      Stalno mislim o dusi nerodjenog deteta, vise nego o svom spasenju. Pitam se moze li ona, ta dusa, sada da oseti moju zakasnelu ljubav i patnju. Sve bih dala da moze.
      Smeju li se paliti svece za dete ubijeno u utrobi? Mogu li da citam molitve za dusu deteta, i koje? Molim vas, oce, posavetujte me.

Оставите одговор на Snezana Откажи

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.