NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » SPASAVAJTE SE! – PISMA O HRIŠĆANSKOM ŽIVOTU

SPASAVAJTE SE! – PISMA O HRIŠĆANSKOM ŽIVOTU

 

SPASAVAJTE SE!
Pisma o hrišćanskom životu

 

 
31. O pomisli, pažnji i padu
32. O istrajnosti u molitvi i o odevanju
33. O smrtnim pomislima
34. O manastirskoj osami
35. O manastirskoj osami
36. O manastirskoj osami
37. O slanju odgovora na pitanja vezana za borbu sa grehom
38. O tome kako da se spasemo
39. O osamljivanju u manastiru
40. O štetnom uticaju koji nam dolazi sa Zapada i o bojažljivosti
 


 
31. O pomisli, pažnji i padu
 
Vidite li kako je Gospod milosrdan! On Vam je dao da osetite šta bi trebalo da tražite i šta bi neprestano trebalo da nam bude na srcu. To je toplota, plamsanje srca pri pomisli na svudaprisutnog i svevidećeg Gospoda, plamsanje koje prati strah. Postarajte se da ovo zadobijete. Međutim, nemojte maštati da ćete to odmah i zadobiti. Sveti starci kažu: što se brzo stekne, brzo se i izgubi. Ono što dostignete trudom, znojem i čestim lišavanjima, to ćete više ceniti i usrdnije čuvati. Samo ne strahujte, nego se držite svojega. Dolaziće vam najrazličitije misli. Ne prihvatajte ih, nego ih odagnajte imenom Gospodnjim. Upravo onako kao što ste činili kad ste se Gospodu obraćali kao deca. Ne zaustavljajte se na njima i nemojte poželeti da sa njima besedite. Čini se da je kod Isihija sve objašnjeno – prilog [nasrtaj] – to je pomisao u svom prvom stupnju; obraćanje pažnje, drugi stupanj, tj. zadržavanje pomisli u duši i razgovor sa njom. To je već rđavo, jer tu postoji i razgovor sa onim koji podmeće pomisao. Zatim sledi naslađivanje pomišlju. To je još gore, jer onda dolazi priklanjanje volje. To već nije daleko od dela, kojim se neko odlučuje na pad. Ko odseče pomisao i ovo će okončati, a ko se pozabavi njom, postoji opasnost da će ići sve dalje i dalje. I zašto o tome da Vam pišem? Čitajte u Dobrotoljublju. Pročitali ste Isihija? Čitajte Filoteja, Teolipta, Nikifora. Nemojte, međutim, čitati sve iz Dobrotoljublja. Dovoljno je i ovo na šta vam je ukazano. Pogledao sam na zid, a odatle gleda starac Serafim. Zato sam se uzgred podsetio. Čitate li Vi njegove pouke? Čitajte, i videćete da i on govori o tom istom. Evo i portreta preosvećenog Inokentija Pezenskog. Pročitajte njegova pisma i videćete da i ona govore o istom. Ma kome da se obratite, sve je to isto.
Tako, dakle, nemate od čega da odustanete, nego bi trebalo da se jednostavno latite dela i da se do kraja trudite na njemu. Neka Vam naš Gospod pošalje Svoj mir!
 
32. O istrajnosti u molitvi i o odevanju
 
Raduje me što ste sada u manastiru. Tamo će Vas Majka Božija naučiti svemu dobrom. Kako sam se uplašio kad sam pročitao o protivljenju molitvi! Najzlobniji od svih duhova je duh inata. To je uistinu satanski duh. On je upropastio i upropašćuje sve demone. Oni ga i nama predaju, ili ga polažu i raspaljuju u nama, kako bi i nas upropastio. Međutim, posle toga sam se silno obradovao, jer ste se pribrali i popravili. Slava Bogu! Gospoda radi, pazite na sebe! Ranije, dok se niste latili dela, sve je dobro prolazilo. Sada je veoma štetno svako odstupanje i svaki nepravilan pokret misli i srca. Neka Vas izbavi Carica Nebeska. To što dolaze pomisli, još i nije nevolja; nevolja je kada se srce i volja saglase sa njima. Teško je popraviti se. Eto, Vi ste neko kraće vreme proveli u tom stanju svesnog inata i vidite kako je teško umekšati srce. Neka Vas sada nauči sopstveno iskustvo. I sami vidite kako se izlazi iz teškoće. Onako, kako ste Vi učinili. Svesrdno „trljati“ samoga sebe, kao što trljaju obamrli deo tela… molitvom, poklonima, crkvom, trudom, milostinjom…
Unapred Vam kažem: možda će doći još strašnije pomisli, takozvane hulne – iz srca će krenuti hula na Boga i na sve Svete Tajne… Izdržite tada i ne plašite se, prekorevajući onoga koji ih unosi. Čitajte o ovome kod episkopa Dimitrija Rostovskog.
Što Vam je palo na pamet da toliko brinete o odevanju? To je svetovni duh duvao i naduvao svoje. Izbavi nas, Gospode, od svakog zastranjivanja. Odeća nije važna stvar, i to još nije nesreća. Međutim, da li ste videli kako igraju bilijar? Postavljena je lopta, uzet je štap, nišane… tek što udare i – zakotrlja se napolje, u levu rupu. U isti takav položaj može da dovede i odeća. Pazite na sebe. Mislim da Vam je manastir već sve to rastumačio!
Neka Gospod ustroji Vaš put.
 
33. O smrtnim pomislima
 
Ne plašite se! Sve što Vam dolazi na pamet samo je besplodan napad, koji Vas iskušava. Srcu su, kao što vidite, potpuno strane sve sumnje. Misli koje su Vam izazvane nisu vaše i pljunite na njih. Tako savetuje episkop Dimitrije Rostovski. A evo šta je tome razlog.
Slušali ste prazne reči i ostalo je sećanje na njih. Neprijatelj uzima ta svojstva pamćenja i od njih plete mrežu pred očima Vašeg uma, kako bi ga zbunio. Siđite tada u srce, odvratite oči od prividnih neprijateljskih obličja i zavapite ka Gospodu. To, što ne vidite napredak, nije loše, nego dobro. Nevolja je kada ga vidite. Samo, kada ne vidite napredak, uložite revnost i molitvu za napredak i ne prepuštajte se bezbrižnosti. Kako bi moglo sve odjednom? Došla Vam je dobra pomisao da otputujete u manastir; pođite tamo što pre. Slušali ste prazne reči i zbunili ste se. Uporedite ono stanje, kada prebivate u nepomućenoj veri i u svom uobičajenom redu, sa stanjem u koje Vas dovode prazne reči, i vidite gde je istina a gde laž. To je isto što i raj i pakao. Zar hoćete da samome sebi budete neprijatelj, pa da napustite prvo i da se priklonite drugom? Kažete: „Kako to da su druti spokojni?“ To je privid spokojstva. Njihov duh je mrtav, a duševni i telesni život je tmuran i neveseo. Kad bi se makar malo prenuli, tada bi se pojavile drugačije reči. Ne kolebajte se, molim Vas, zbog njih. A šta je sa unutrašnjom utehom i sa blizinom Majke Božije, i sa pomoći brzom i iznenadnom, i sa mnogo čega drugog? Šta još? Hoćete odmah na nebo! Sačekajte! Sve ima svoje vreme.
A to, što se neravnomerno tka nit života, to je sa svima tako. Ne plašite se, molim Vas. Pometnja će proći. Počnite da čitate, da se molite – i sve će se učvrstiti. Međutim, pišite… pišite sve… kako napišete, tako će se sve razleteti…
 
34. O manastirskoj osami
 
Bog neka Vam je u pomoći! Spasavajte se! Vi ste u bezbednom utočištu. Slava Bogu! Neka Gospod podari da Vas ne ometaju oni što će naići. Urazumite se da sedite kod kuće. Dobro bi bilo oprostiti se sa celim svetom i otići negde toliko daleko, da ni svetovni zvuk neće zalaziti u Vaše uši. Vi ste sada izabrali taj dobar udeo. Podari nam, Gospode, da nam to vreme ne prođe uzaludno. Ono i neće proći uzaludno – samo po sebi. Međutim, želeo bih da budete ljubomorniji na svoje vreme i da ne dozvolite da i minut izgubite bez nečega trajnokorisnog za dušu. Neko je jednom rekao: učini da tvoje misli ne izlaze izvan manastirskih zidina i uskoro ćeš zadobiti slatki spokoj manastirske osame. To je Marijin blaženi udeo – ustrojiti se tako, da ni u misli ne bude ništa drugo, osim crkve i kelije. Veoma dobro! Mislim da se blaženstvo toga stanja ne može ni opisati.
Dodir sa svetom snažno skrnavi našu dušu. Sedi i čisti se! A tu je i smrt! Nećeš se ni osvrnuti a ona će već stići. Trudićemo se bar onoliko koliko možemo. Otvorićemo vrata pokajanja. Potrudite se da otplačete pred Gospodom, i to veoma duboko. A drugo šta ćemo dati? Ako ni suza nema, reći ćemo: Gospode, ničega nema. Kako znaš i kako umeš, spasi me, samo me spasi.
Za čitanje Vam je sveti Isak… Dobro je što ste ga uzeli, tamo je sve.
Samo pazite! Sabirajte, sabirajte, to Vam je zaliha. Naime, Vi ste u gostima kod Majke Božije, a Ona je veoma, veoma gostoljubiva. Kako je dobro što ste se sakrili! Neka Vam Gospod pomogne u svemu. Svako Vam dobro od Gospoda!
 
35. O manastirskoj osami
 
Neka Gospod blagoslovi Vaš boravak u obitelji. Neka Vas Presveta Bogorodica zagreje i neka ukloni sve što Vam je naneo užurbani poredak svetovnog života. Odmorite se, umirite se, saberite se u sebe – a zatim sa novim snagama u novi podvig ili u novo rasipanje .snaga. Međutim, Bog zna, možda će se otvoriti mogućnost i za novi poredak. Kako će to biti dobro! Mir u sebi i spoljašnje spokojstvo jesu dve ograde za ono što je skriveno u čovekovom srcu. Sada ga kod Vas sve potresa i on nema snage da se učvrsti. Neka Vam Gospod u svemu bude pomoćnik. To ne dolazi odjednom: sa trpljenjem se seje, trpeljivo se čeka na klijanje, narastanje i donošenje plodova – a trpljenjem se sve to i čuva. U tome i jeste mudrost. Dobro je što ste sa sobom poveli i svoje prijatelje – spise svetih podvižnika. Pod uticajem manastirske tišine i molitvenog raspoloženja, njihove pouke će biti bliže srcu i jasnije ćete ih razumeti. Sabirajte, kao pčela, med sa cvetova. Budućnost će stvoriti prostor i slučaj će sve primeniti na delo. Zalihe vam neće naškoditi. Postoji poslovica: čuvaj novčić za crne dane. U životu postoji mnogo troškova. Sabirajte i ne umarajte se! Sve će dobro doći.
Neka Vas Gospod u svemu blagoslovi!
 
36. O manastirskoj osami
 
Spasavajte se! Vi ste kod Majke Božije! Slava Bogu! Pročitavši Vaša pisma, govorio sam samo: Slava Bogu!
U delu koje ste Vi započeli odstupanje je veoma pogubno. To počinje od navodno najnevinijih sitnica, od olakšica kakve zahteva pravedna duša nakon što se malo potrudi. Nadao sam se i nadam se da će Vas Majka Božija svagda ograditi.
Trpljenjem Vašim spasavajte [zadobijajte] dušu Vašu. Neka Vas neuspeh ne pomete. Na nama je da se trudimo, da tražimo i da trčimo za spasenjem, a kada će delo nastupiti, o tome samo Gospod zna. Jedan atonski starac (o njemu se govori u Dobrotoljublju) dve godine je dosađivao Presvetoj Bogorodici da mu podari plamen u srcu i bio je uslišen. Ne određujte rokove, nego delajte i tražite, da bi Onaj Koji molitveniku daje molitvu nju podario i Vama. Tražite i pronaći ćete. I sami vidite da postoji neko dejstvo, i slava Bogu! Međutim, delo je još daleko. Ne dopustite da malaksate. Eto, boravićete u manastiru, uspokojićete se. Samo, za Vas je dobro da se više osamite, onoliko koliko za to imate mogućnosti.
Gospod neka Vas blagoslovi obilnim blagoslovom.
 
37. O slanju odgovora na pitanja vezana za borbu sa grehom
 
Kažete da Vam se obraćaju s pitanjima o nekim mestima dodatnih spisa, posebno spisa o borbi sa grehom. Sakupite ova pitanja i pošaljite ih meni, a ja ću dati odgovore na njih, ukoliko to bude potrebno. Naravno, bilo bi bolje ukoliko bi svaki i na samom delu započeo ovu borbu. Tada bi se odmah razjasnila sva sporna mesta. A šta su mudrovanja? Ona, razume se, nisu rđava, ali nisu ni toliko važna.
 
38. O tome kako da se spasemo
 
Ko Vam je toliko dosadio pitanjem kako da se spase? Kao da ono nije rešeno i kao da smo mi prvi koji bi trebalo da pristupe njegovom rešavanju! Šta je hrišćanstvo? Način spasavanja paloga čoveka. Gospod Isus Hristos je došao u svet da grešnike spase C.Tim. l; 15). Stvar je sasvim jasna. Zašto i da razmišljamo o tome? Koliko već znamo spasenih? I kako su se oni spasli? U Crkvi Hristovoj. Neka žive kako Crkva zapoveda i spašće se. Samo neka svemu veruju u prostoti skromnog srca, a zahtevnost i ljubopitljivost neka odbace i neka im oni ne pomućuju mirnu luku vere. Onome, kome nije sasvim jasno kako se i čime u Crkvi Božijoj izvršava spasenje, trebalo bi reći sledeće: „Veruj u sve za šta sveta Crkva nalaže da se veruje i, primajući blagodatne sile kroz Svete Tajne i rasplamsavajući ih kroz učešće u svim drugim sveštenodejstvima i kroz ispunjavanje svih ostalih odluka svete Crkve, nepokolebivo koračaj putem zapovesti koje nam je propisao Gospod Isus Hristos pod rukovođenjem zakonitih pastira, i spašćeš se“. Ako pogledamo unaokolo, videćemo da sve ovo već dejstvuje oko nas! Smireno se nadajmo blagodati koju nam je otkrivenjem doneo Isus Hristos, ne kolebajući se nedoumicama i sumnjama.
 
39. O osamljivanju u manastiru
 
Kada smo već u manastiru, onda smo tu zbog osame. Loše je da u manastiru živi onaj koji bi želeo da tamo živi u zajednici sa mnogima, kao u svetovnom društvu. Tamo bi trebalo da znamo samo jednoga – nastojatelja ili duhovnog oca i starca; što se tiče ostalih, trebalo bi da budemo tako nastrojeni kao da i nisu tu. Tada će sve ići kako valja; bez toga, postoji metež koji je gori od petrogradskih balova. Za one koji žele da stupe u manastir obrazovanje i poluobrazovanje su sasvim sporedne stvari. Glavno je – srž, tj. dobro raspoloženje srca i dobra namera. Svetli pojmovi o svemu doći će kasnije sami po sebi, doći će i plemenitost srca pa čak i plemenitost manira, za šta postoji dosta primera. Istina je da, kako kažu, današnji manastirski život ne liči na onaj u starini, ali kada Bog ustroji put, onda će odvesti tamo gde će biti dobro i spasonosno. Verujte tome.
 
40. O štetnom uticaju koji nam dolazi sa Zapada i o bojažljivosti
 
Setili ste se jednog saveta koji Vam je neko dao u vreme našeg poslednjeg rata: ne ići u pozorište samo u vreme toga rata. Veoma milosrdno. Može li se nešto dodati? Kako se rat priziva zaboravljanjem na Boga u vreme mira, tako se u vreme mira svesrdno treba kloniti svega što vodi ka zaboravljanju na Boga. Zar pozorišta nemaju tu osobinu? Setite se šta se događa s dušom u pozorištu a šta posle njega. Turci nemaju pozorište, oni ga zamenjuju opijumom. Opijum i pozorište su jedno isto. Pozorište uopšte nije hrišćanska pojava i mudar je čovek koji ne boravi u njemu. Mi smo ga preuzeli sa Zapada. Gospod nas je Zapadom kažnjavao i kažnjavaće nas, a mi to ne razumemo. Druga loša stvar kod nas jeste naša književnost, preispunjena zapadnjačkim duhom i Gospod nas tu takođe očišćuje udarcima sa Zapada. Međutim, ne može se sve imati. Do ušiju su ogrezli u zapadno blato, i sve je dobro. Imamo oči, ali ne vidimo; imamo uši, ali ne čujemo, a srcem ne razumemo. Gospode, pomiluj nas! Pošalji nam Svoju svetlost i Svoju istinu!
Kakva je to bojažljivost kod vas? Ona nije prirodna. Molite se protiv nje milostivom Gospodu i On će vam podariti hrabrost. Budite odvažni, narode Božiji, budite odvažni, jer On će pobediti! U onom manastiru koji se nalazi na Borodinskom polju, u crkvi neprestano čitaju psaltir izginulim vojnicima. Tokom noći čitaju ga sestre, koje se smenjuju po redu. Jedna od njih mi je pričala da je, kada bi na nju došao red, gotovo padala u nesvest i često bežala iz crkve. Međutim, duhovni otac joj je zbog toga naložio da se moli upravo protiv straha. Ona se molila uz post i strah je zatim iščezao.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Slava Gospodu Bogu nasem za Svetosavlje sajt i za sve tekstove knjiga svetih otaca.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *