NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Sozrecanje

Sozrecanje

Pitanje:
Možete li mi objasniti pojam sozrecanje na način da ga mogu i sam objasniti nekome kome nije jasno kao sada meni.
Hvala
Iskren pordrav
Slađan


Odgovor:
Dragi Slađane, Sozercanje je naša stara crkvenoslovenska reč, i to vrlo opredeljena bogoslužbena, koja opisuje našu unutrašnju vezu sa Bogom, kroz molitveni podvig šireg ili dubljeg shvatanja. Sozercanje Božije Slave jeste duhovni pokret slavoslovlja celostnog čoveka, kada se on samo inspiriše Bogom, da je osnova njegovog molitvenog odnosa unutrašnja radost razmišljajući o Njemu, gde kao veći „molitveni“ stepen potiskuje taj „prozbeni“ odnos prema Bogu (kada stalno nešo tražimo i molimo) . Ono je umno slavoslovlje našeg Boga u otsustvu bilo koje molitve kao potražnje i isčekivanja, čak i nekog cenkanja (Bože učiniću ovo ako mi daš ono) .
Sozercanje je i umno viđenje ili osmatranje nama otkrivene slave Božije, što je veliki dar od Boga, čemu su posledice upražnjavanje vrlina a podvigom svetog života bogoupodobljenja potiskivanje strasti, koje su se izrodile iz pogrešno prihvaćenih i iskorišćenih Božijih darova. Ili jasnije rečeno grehom preobraženih darova, naprimer: ljubav prelazi u mržnju ili milostinja u krađu, ili talenat stvaranja u rušenje i destrukciju i td.
Sozercanje je u teologiji poznato i kao konteplacija (conteplatio) , ali ona može da zavede u sholastičko shvatanje iste. O tome se mnogo raspravljalo u dijalogu sv. Grigorija Palame, zastupnika pravoslavnog shvatanja pokazane Božije slave na gori Tavoru, i rimokatoličkog Vralama, koji je nju uslovljavao nemogućnošću bogopoznanja i proslavljanja tim putem. Ustvari to je bio pokušaj rušenja „teologije blagodati“ (iz tropara sv. Grigoriju Palami) koja se ranije svetotočki razvila u Ortodoksiju (Pravoslavlje) , mnogo ranije te tzv. velike šizme, ili prostije rečeno dogmatskog otpadništva Rima.
Sozercanje je viši molitveni stepen slavoslovlja nama otkrivne Božije slave i blagodati, i napajanje istom. Isihazam je čvrsta onova Pravoslavlja, i njegovi neprijatelji su to vrlo dobro znali i nemalo puta i istoriji Crkve napadali. Nažalost, istine radi, mi moramo da kažemo da se to radilo i u novijoj istoriji, a najviše se ističe u šmemanizmu, kada se dobrodjetelji i molitveni podvig, i „brojanice“, kakrakterišu putem neke psihološke analize monaškog života, i uopšte života podviga predanog nam Svetim Ocima. Te molitvene pobude za konteporalnu (savremenu) teologiju bile su čak i „šizofrenija“. Dakle, na jedan drugi, i mnogo grublji način poistovećenje sa onim Vralamom sa kojim se sv. Grigorije Palama borio.
Pravoslavno sozercanje se pokreće molitvenom blagodaću u nepovređenom bogoslužbenom krugu dana i jakom crkvenošću, kada ljudi prestaju da žive individualnim „kelejnom“ molitvom (privatnom) , nego samo molitvom Zajednice, barem u te dane kada ih ona pruža.Takvo sozercanje ne može da se ostvari u individualizmu (bez blagoslova duhovnog oca, t.j. Crkve) ; niti u otsustvu javnih crkvenih službi; niti u selektivnom odnosu prema njima (jer suština nekih sžubi je takva da je napisana upravo radi podpomaganja sozercanju ili bogomisliju molitvenika) . Zato je to molitveno tihovanje najbolje izvodljivo u manastirima, ili tako oragnizovanim zajednicama koje čuvaju nepovređen dnevni bogoslužbeni krug koje je poistovećenje sa liturgčkim iskustvom rane hrišćanske zajednice.
Naše celostno bogosluženje tako jako poziva na molitveno tihovanje u bogomisliju, ili razmišljanju o Bogu u bogoslužbenim granicama poziva na to. Bogosluženje jako i neodoljivo pziva na sozercanje. A može i da se kaže i na konteplaciju ali samo kroz sv. Grigorija Palamu, a ne i Varlaama.
Pozdrav
oLjuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *