СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
Писмо јеромонаху Сергију (Иртељу)[1]
Богољубиви о.Сергије!
Христос посреди нас!
31. мај 1951.г.
Нови Валаам
Отац Јувиан ми је предао твоје писмо. Јако је добро што си у себи увидео “гордост и осуђивање других”. Твоја гордост није духовна, како пишеш већ је просто неспоразум, јер ти не знаш своје душевно устројство. Потруди се уз Божију помоћ да се лечиш од ових болести штетних по душу. Гордост се лечи одсецањем своје воље у делима и речима. А осуђивање потиче од непажљивог живота. Ако будеш пазио на себе, а не на друге, наравно да ћеш наћи много различитих грехова: од самопосматрања ти неће ни пасти на памет да осуђујеш друге, већ ћеш их видети чак и као свете.
Ако имаш књигу ава Доротеја саветујем ти да је изучиш не разумом, већ делом, јер се она назива монашком азбуком. Ево наше немоћи: нисмо још ни азбуку проучили, а високо лебдимо у речима о богословљу. Свети Лествичник каже: “При исходу душе нећемо бити окривљени за то што нисмо чинили чуда, што нисмо богословили, али ћемо без сумње дати одговор Богу за то што нисмо плакали због својих грехова.” Прочитавши твоје писмо написао сам ти оно што ми је пало на памет. Ако нађеш нешто неразумно и увредљиво, покриј моје недостатке хришћанском љубављу.
Остајем с љубављу у Христу твој
добронамерник и самолитвеник,
архигрешни
схиигуман Јован.
НАПОМЕНЕ:
- Архив Казанског скита. Калифорнија. САД
Сергије (Иртељ Георгије), јеромонах. Двадесетих година је ступио у Валаамски манастир, његов духовник је био јеромонах Јустинијан. Тридесетих година је ступио у Псково-Печерски манастир, овде је њиме руководио схиархимандрит Симеон. У Печорама је примио постриг и очигледно је био рукоположен у јерођакона и јеромонаха. Средином тридесетих година јеромонах Сергије се уписао у Свето-Тројицки богословски институт. После завршетка Другог светског рата 1947-1948.г. о.Сергије је напустио Француску и упутио се на Аљаску. Тамо се подвизавао на месту подвига преподобног Германа Аљаског. После тога о.Сергије је служио као мисионар на југу Сједињених Држава и у Мексику. Примио је велику схиму с именом Теодор. Упокојио се 1999.г. и био је сахрањен на једном од католичких гробаља у држави Њу-Јорк.
