СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
Без датума
О Пресветој Богородици
Дуго времена сам се спремао да напишем себи за сећање о Приснодјеви Марији и на крају сам се одлучио.
Пресвета Богородице, помози мени, оскудног ума, да напишем нешто о величини Твога бића: јер си Ти изабрана од свих родова и примила у утробу Своју Саздатеља целе твари и достојно и праведно се називаш Богородицом.
Постоји црквено предање о томе да је јеванђелиста Лука био лекар и уметник, он је насликао лик Богородице с Богомладенцем на рукама и показао Дјеви Марији. Она је одобрила ову икону и рекла: од сада ће Ме звати блаженом сви нараштаји (Лк. 1, 48). Ево, Њено пророчанство се остварило, заиста Је блаженом називају сви нараштаји. У Православној Цркви на свим службама у току целе године Она бива прослављана, нарочито у догматицима на осам гласова, где се говори о старозаветним праобразима Богородице и оваплоћењу Бога Речи. Ви, који се молите, посебно пажљиво слушајте кад се поју догматици.
У Православној Цркви се поштује триста шездесет четири иконе Мајке Божије и описана су сва њихова чуда.
На иконама се Пресвета Богородица изображава с три звезде: једна на глави и две на раменима. Ове зведзице означавају: Приснодјева, у Рођењу Дјева и по Рођењу Дјева. Лутеранци измишљају да је Дјева Марија имала децу. Какво апсурдно мудровање! Тако размишљати о чистом и девственом Божијем Сасуду!.. Нећу анализирати родослов Спаситеља по плоти, предлажем да се читају тумачи Светог Писма и Предања, јер они детаљно говоре о родослову.
Свети праведни Јосиф је био удовац у чистоти много година. За Јосифа је кад је имао већ осамдесет година била заручена Пресвета Дјева Марија, дата му је на чување Њене девствености. Свети Јосиф није знао тајну оваплоћења Бога Речи, није знао да је зачеће било од Светог Духа. Кад је приметио да је Дјева Марија била у другом стању и није желео да Је разобличи, већ је хтео тајно да је пусти. Кад је размишљао о томе, свети Анђео га је упутио, откривши му тајну зачећа од Духа Светог. Тада је свети Јосиф са страхопоштовањем служио Марији као Мајци Божијој и Госпођи и Владарки целог света, а заједно с Њом је служио и Младенцу Богу рођеном од Ње. Свети Јосиф није доживео до времена Христовог служења, упокојио се као старац од сто десет година.
И може ли се помислити да је таква Чиста Дјева имала децу? Где је у Јеванђељу речено да је Марија имала децу?
Лутеранци су својим неверовањем у црквено Предање искривили свето Јеванђеље и створили најужаснију јерес. У књизи “Разобличавајуће богословље” о томе је речено подробно, онима који ову јерес желе детаљно да упознају саветујем да прочитају ову књигу.
Ја, недостојни монах Валаамског манастира испричаћу о још три чудесна догађаја који су били за мог живота у манастиру. Познати уметник, академик јеромонах Алипије је насликао икону Богородице како стоји с Богомладенцем на рукама. Сликао је за време док се у цркви читао акатист Богородици. Кажу му: “Чита се акатист,” он почне да слика. Затим кажу: “Завршили су читање акатиста,” а он завршава рад. Ова икона Богородице је окачена у Успенској цркви на десном стубу, затим је, не знам због чега ова икона премештена у малу Никољску цркву, а у њој се није служило. Стављена је на источни зид и окружена другим старим иконама, демонтираним иконостасом, свећњацима и још неким црквеним стварима. Монаси су заборавили на ову свету икону.
И ево, једној благочестивој старици у Петрограду се јавила у сну Мајка Божија и рекла јој је: “Иди на Валаам и реци игуману Пафнутију да Моју икону преместе у храм. Игуман ти прво неће поверовати, али ти реци још једном и још једном, тада ће поверовати. Покажи му место где се налази света икона, онда ће игуман узети двојицу монаха и поћи ће с тобом. Кад понесу Моју икону, схимонах у белој раси ће прићи и целиваће је.” Све се тако и догодило као што је старици било речено у сну.
И у књизи пророка Јоила је речено: И послије ћу излити Дух Свој на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре (Јоил. 2, 28). Ова икона је пренета у храм и окачена на десну страну, на стуб. Кад смо одлазили с Валаама понели смо и ову икону и ставили смо је на десну певницу на Новом Валааму. Место на којем је основан Нови Валаам назива се “Папинијеми”, њега смо купили од лутеранца. Чудно је то што је на једном зиду висила икона преподобних Сергија и Германа, валаамских чудотовораца. Испоставило се да је место јако згодно за нас, старе монахе; значи, наши домаћини се брину за нас грешне.
Лутеранци не верују у свете угоднике Божије, јер код њих нема аскетског унутрашњег духовног живота, ето они и не могу да схвате духовног човека. Душевни човек не прима оно што је од Духа Божијег, зато што то сматра безумљем и не може да разуме да о томе треба судити духовно. Али духовни суди о свима, а о њему нико не може да суди (1 Кор. 14-15). Суштина људске душе је веома узвишена: учинио си га привремено (руски текст: мало) мањим од Анђела (Јевр. 2, 7), – каже Свето Писмо о човеку, али је она затрпана разним страстима.
Свети подвижници су уз Божију помоћ очистили своје срце од страсти и долазе у првобитно стање и постају онакви каквим је Адам био створен. Људи који су достигли ово стање душевним оком виде душу ближњег, виде у каквом устројству се налази и каква су њена расположења и осећања. Ово је највиши степен – овакви људи се називају прозорљивима. А они који су напредовали у духовном животу суде о души на основу човекових дејстава: јер корени помисли руководе покретима руку, ногу и језика, – одмах се и види шта човек избацује из свог срца.
Још о икони Мајке Божије. У Валаамском манастиру код схимонаха Мелетија се налазила Козељшчанска икона Мајке Божије, стајала је у углу на полици. Једном је за време његовог одсуства у његову келију ушао један искушеник да нађе новац и да га украде. Знао је да је о.Мелетије живео у граду, и мислио је да сигурно има новца. Само што је ушао у келију од иконе је изашла ватра и кренула право на њега – искушеника. Искушеник се јако уплашио и истрчао је из келије у великом страху, а онда је сам причао о свом греху и чуду од иконе Мајке Божије.
Био је још један случај. Ја сам имао икону Мајке Божије с Богомладенцем, коју је такође сликао о.Алипије. Двадесет година сам се молио пред овом иконом, затим сам је послао у Естонију у Пјухтицки манастир једној жалосној инокињи. Она ми је писала: кад је добила ову икону и однела је у келију, од иконе се три дана осећао миомирис и монахиње које су долазиле код ње осећале су чудесан миомирис.
Велики подвижник, преподобни Максим Капсокаливит је имао посебну веру у Пресвету Богородицу. Једног дана је дошавши у цркву с безмерном топлином срца и љубављу целивао Њену свету икону. Одједном је у грудима и срцу осетио неку посебну топлину која се излила од свете иконе и у његову душу је ушло велико умилење.
Оваква топлина није крвна, већ духовна, и сузе просто теку у млазевима и као да сви удови плачу. У таквим тренуцима буквално сви људи постају мили: тако би човек свима пао пред ноге, и нема никаквих мисли са стране, већ је сав усредсређен на себе.
Понекад бива и овако: сви удови просто онемоћају и човек не може да стоји на ногама, онда треба сести или лећи док се све ово не заврши. Ово није прелест, већ благодатна Божија посета. О томе ми је говорио човек који је сам искусио овакву благодатну појаву. Наравно, човек који није духован ово не може да прими, њему је то смешно. Неки су се смејали и апостолима кад се благодат излила на њих у виду огњених језика, говорили су да су се напили слатког вина (Дап. 2, 13). О, дивна Пресвета Богородице, благодарим Ти, што си по Својој благости помогла мени грешном и ограничене памети да опишем неколико чуда од Твојих икона. Амин.
Старац Валаамског манастира.
