СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу

 

 
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
 
Без датума.
 
О прелести
 
Свети апостол Павле каже: Не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6, 12).
Ђаво се преображава у Анђела светлости, јавља се људима у обличју Анђела, чак и у обличју Спаситеља. Преподобном Исакију Кијевском који је у затвору живео седам година демони су се јављали у обличју два Анђела и говорили му: “Ти си угодио Богу. Ево иде Спаситељ, поклони Му се.” И ђаво у обличју Христа иде у сијању, и преподобни му се поклонио. Демони су га толико измучили да се лишио разума, постао је као беба. Две године су га хранили, јер сам није могао да једе. После две године се по молитвама преподобних који су тада живели у Печерској Лаври опоравио и уз Божију помоћ је сам постао страшан за демоне и имао је власт над њима.
У истој овој Лаври је живео преподобни Никита који је молио игумана да иде у затвор. Игуман и други старци су га одговарали и говорили су му: “Још си млад и неискусан у духовној борби, непријатељ може да те превари као Исакија.” Али он је инсистирао: “Исакије је био преварен, и ова демонска обмана ће ми послужити на корист ради избегавања његових сплетки.”
Игуман и други старци су попустили пред његовом молбом.
Млади подвижник се затворио и почео је да се подвизава. После извесног времена јавио му се демон у обличју Анђела и каже: “Угодио си Богу. Ево, ја сам послат од Бога да ти служим. Ти сад немој да се молиш, ја ћу се молити за тебе. Ево ти знамење – знаћеш напамет цео Стари Завет и језике. Народ ће долазити код тебе, а ти му пророкуј.” Млади подвижник је заиста почео да предсказује будућност онима који су долазили код њега. Чак је и кнезовима предсказивао, и све се у потпуности остваривало. Знао је напамет цео Стари Завет, а Нови Завет је заборавио. Прво га игуман и старци нису схватили, а кад су дошли код њега и поразговарали с њим, схватили су да је у демонској прелести. Насилно су га извели из затвора и својим молитвама су га исцелили од демонске прелести. Касније је био епископ Новгородски.
Непријатељ људског рога је преподобном Симеону Столпнику приказао ватрене кочије и рекао му је: “Угодио си Богу, и узнећемо те на небо како пророка Илију.” Преподобни је већ искорачио, али се прекрстио и виђење је нестало.
Наравно, само је Бог савршен. Ђаво је прво искусио преподобног уображеношћу рекавши да је за своје подвиге већ удостојен овакве појаве и светац замало да погине. Међутим, Господ га је пожалио због његовог труда и упутио га је да се прекрсти.
Неком старцу демон се јавио као Анђео и рекао му је: “Бог ме је послао код тебе.” Мудри старац му је рекао: “Вероватно си погрешио, сигурно си послат код другог старца, а ја сам недостојан да видим Анђела,” и непријатељ је нестао. Другом старцу, такође мудром, демон се јавио у обличју Спаситеља. Старац је сакрио своје лице рукама и рекао: “Не желим да видим Христа у овом животу, него ћу Га видети у будућем животу,” и непријатељ је нестао.
Непријатељ човечанство искушава многим замкама. Антоније Велики је видео све мреже непријатеља, разастрте по земљи, и рекао је с уздахом: “Господе! Ко ће их избећи?” Чуо је глас: “Смиреност.”
Живео сам у скиту, певао сам с другим монахом и за време службе кад смо читали шестопсалмије, овај монах се замислио. Умом сам осећао његове мисли, хтео сам да га куцнем по рамену и да му кажем: “Што размишљаш о злу?” Али сам се уздржао, мислио сам: треба проверити његове мисли, да ли ће учинити као што је замислио. Испоставило се да је до танчина учинио онако како је мислио. Имамо уобразиљу и сећање, то је само унутрашње осећање. Можемо јако добро да замислимо сва она места на којима смо боравили. Тако и код мене: непријатељ је представио мисли овог монаха. То није прозорљивост, већ непријатељска сугестија.
Ево још једног случаја. Имао сам лек против прехладе. Исто тако сам осетио: монах у другој келији жели да дође код мене по лек. Однео сам му лек, а он ми, наравно, каже: “Како си знао? А ја сам се баш спремио да дођем код тебе.” Ништа му нисам одговорио.
Понекад има подударности: човек каже мисли ближњег, оно што он мисли. Овде је тешко одредити да ли је то случајна подударност или ђавоља сугестија да би се неискусни уобразили као прозорљиви.
Прозорљивост светаца је потпуно другачија, јер је код њих по Божијој милости душа очишћена од страсти и они виде душевним оком. Навешћу један од многих примера. Преподобни Стефан је пролазио поред Тројице-Сергијеве Лавре на дванаест врста од манастира и поклонио се игуману Сергију. Браћа су за то време ручала. Преподобни Сергије је рекао: “Устаните, браћо, и поклоните се, јер нам се клања преподобни Стефан”.
Као знак сећања на ово чудо у Лаври су монаси увек устајали за време ручка и клањали се. Ето прозорљивости светих. За њих нема простора, они виде душом онако као што ми очима видимо оно што нас окружује.
Кад сам живео у Петрограду у капели, долазила је код нас да се моли нека старија жена. Она је увек видела душом ко долази код нас и већ се унапред припремала да дочека госте. Исто тако је видела кад је и где био њен муж у гостима и како се тамо понашао.
Рекла је то о.Јовану Кронштатском, а он јој је казао: “Овде нема греха, али ти то није на корист,” и ова способност је код ње нестала.
Овакви јасновидци, како се понекад називају, бивају од природе: добили су дар без труда, и он није на корист ни њима самима ни другима, јер код њих нема расуђивања стеченог трудом. А прозорљивост је код светаца, јер су они, по Божијој милости очистили срце од страсти и имају истинско расуђивање, – благоразумно доноси корист другима, јер њима руководи Дух Свети.
Уосталом, код светаца је и напредак различит: “Има оних који су попут сунца, други су као месец, а трећи као звезда, и звезда се разликује од звезде” (в. 1 Кор. 15, 41), као каже свети апостол Павле.
Само је Бог савршен. Јер колико је било таквих који су били узети на небо и видели славу светих, а затим су падали и водили развратни живот на ругло људима. Наравно, пад духовних делатеља бива од уображености и гордости. О, блажено Смирење! Јер немам памети и моја душа дрхти, како могу да Те хвалим и схватим? Јер Ти си Божанствено повило небеса и сишло на земљу.
 
Старац Валаамског манастира.

Comments are closed.