СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу

 

 
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
 
30. јануар 1956.г.
Нови Валаам
 
О светом Јеванђељу
 
Свето Јеванђеље су писала четворица јеванђелиста по надахнућу Светог Духа. Од њих су двојица – Матеј и Јован – од дванаесторице, а друга двојица – Марко и Лука од седамдесеторице. Матеј је писао први од јеванђелиста седам година након Христовог Вазнесења, на јеврејском језику за Јевреје који су поверовали у Христа. Марко, којег је научио апостол Петар писао је Јеванђеље десет година после Христовог Вазнесења. Лука после петнаест година, писао је као што је чуо.
А Јован Богослов после тридесет две године. Кажу да су после смрти тројице јеванђелиста на његов захтев јеванђелисти донели три Јеванђеља да их размотри и расуди да ли су исправно написана. Апостол Јован их је погледао и добио изобилну благодат истине, допунио је оно што су они изоставили, а оно о чему су рекли кратко проширио је у свом Јеванђељу.
Свето Јеванђеље по Марку је било написано у Риму зато што су верници у Риму молили апостола да им опише дела и живот Христа.
Свети апостол Јован је Јеванђеље писао на молбу азијских епископа против Керинта и других јеретика, нарочито против учења евионита, који су празнословили да Христос наводно није постојао пре рођења од Марије и који су уопште негирали Његово Божанство.
Господ Исус Христос је на земљи живео тридесет три године. С тридесет година је почео да проповеда и да учи о покајању и о царству небеском и Његова проповед је трајала три године. Затим је Дух Свети надахнуо свете апостоле да напишу Христово учење у Јеванђељима.
Неки кажу да код јеванђелиста има несугласица. Код њих нема несугласица, већ што је један испустио други је написао, зато се понекад и чини да они један другом противрече. Ево примера: апостол Матеј каже да су у Гергесинској земљи била двојица ђавоиманих, а апостол Марко и апостол Лука говоре о једном. Последњи су изабрали најгорег од њих и говоре о њему (Мт. 8, 28-33; Мк. 5, 1-13; Лк. 8, 26-33).
У Јеванђељу по Матеју је описана људска личност Спаситеља, зато што његово Јеванђеље почиње од телесног рођења и оваплоћења Речи.
Марко има лице лава, јер је лав слика царске власти. Марко попут лава почиње од пророчанства о покајању.
Јован има обличје орла; као орао, он узвишено богослови о Богу Речи.
Свето Јеванђеље је реч живота. Ако имамо времена, треба да читамо свакодневно по неколико глава, пажљиво, као да сричемо, а због болести ногу може да се чита седећи. Ако читаш седећи с пажњом Господ чује, а ако се чита расејано стојећи Господ не чује. Овако је рекао преподобни Варсануфије Велики.
 
Старац Валаамског манастира.

Comments are closed.