СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
11. новембар 1955.г.
Нови Валаам
“Монаше, провери себе”
Преподобни Арсеније Велики је рекао: “Монах је туђинац у туђој земљи, ни у шта на треба да се меша и биће миран.” Дивно и истинито си рекао, велики оче, кратко, али врло дубоко. Наравно, ове речи су потекле из твог великог светог искуства.
А савремено монаштво је, на нашу срамоту, због непажљивог и расејаног живота престало да пази на себе и да чисти своју стазицу од трња. Пратимо, истичемо немоћи других и мешамо се у туђе ствари, а испада разноразно брбљање, клевета и роптање – незадовољство манастирским руководством уместо послушања и повиновања, и чак им указујемо и дајемо савете.
Али то је мало, ми смо отишли даље – мешамо се чак у светске послове и спремни смо да управљамо земљама. Наравно, узрок је познат: од читања новина и слушања радија.[1] Ми монаси треба озбиљније да се замислимо: јер одрекли смо се света и свега што је у њему, зашто онда да реметимо свој мирни монашки живот новинама, радијом и сазнавањем новости?
Сваки монах нека провери себе: шта осећа у својој души од читања новина и од читања Светог Писма и књига светих отаца. Наравно, наћи ће се они који су спремни да кажу: “Треба знати и једно и друго.” А ја ћу рећи: двама господарима се никако не може служити.
Старац Валаамског манастира.
НАПОМЕНЕ:
- Обичан монах нема потребе да чита новине и слуша радио, али монах у свештеном чину, чије послушање претпоставља општење с људима, укључујући и спољашњим, као што су настојатељ, економ, свако лице из манастирског руководства, духовник за богомољце итд. треба да знају шта се дешава. Иначе ће њихови савети које дају светским људима који код њих долазе углавном бити откинути од живота и неоствариви. А по правило и обитељ која се налази у свету и без обзира на то да ли ми то желимо или не економски и административно зависи од света, због тога што руководиоци не знају неке тенденције које потичу из кругова непријатељски настројених према монаштву које би се могле спречити може да пострада.
Духоносним старцима и подвижницима из древних времена заиста нису биле потребне новине и слушање новости, они су духом предвиђали догађаје на великим растојањима и много година пре него што су се догодили. Да ли су такви данашњи подвижници? Постоји мишљење и оно није без основа да је један од узрока револуције у Русији на почетку ХХ века био управо тај што интелигенција, интелектуални цвет нације долазећи у манастире жудећи за тим да нађе одговор на најскривенија питања наилазила на запањујуће незнање монаха, који нису имали никаквог појма о променама које су се у друштву одиграле у последњим деценијаmа. Монаси, који су се добро сналазили у богословским и социјалним проблемима предсинодалног периода и цитирали напамет житија и дела светих отаца нажалост ништа нису знали о социјално-политичким, научним, културним и економским проблемима савременог друштва. Један од узрока је била забрана да се добијају и читају новине. Зато нема ничег чудног што је интелигенција одлазила у марксистичке кружоке и кривица за ово (а значи и за револуцију која је затим експлодирала) на известан начин лежи на оним пастирима који због незнања и ограничености виђења нису умали да одговоре на питања оних који су тражили одговоре.
