СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу

 

 
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
 
Без датумa.
 
Човечанство се тако приземљило, потпуно заборавља да је наш живот пут ка вечности и припрема за њу. У овој долини плача људи се комешају и лутају. Чак ћеш мало срести оних с којима се може поразговарати о једином потребном. Можда се народ по свом животу већ приближио Другом доласку Спаситеља као светском потопу.
Не могу да се уздржим, срце не може да издржи. Како су се наши богослови, тачније речено празнослови одвојили самовољно од Православне страдалне Руске Цркве, одлетели у Америку, усуђују се да руже Руску Цркву и друге терају да се угледају на њихово безумље. Поштовани митрополите, опамети се. Зашто тако безумно поступаш, ружиш Руску Православну Цркву? Пишем ове редове и плачем. Немој да блатиш него се моли за њу. Ви тамо у Америци можете да вичете, а не можете да схватите како је тешко задржати кормило Православне Цркве у безбожној власти. Наравно, ви сте учени, имате брз језик, можете много да напричате у своје оправдање, али много грешите.
Молим те и преклињем, уразуми се, престани да ружиш Свету Руску Православну Цркву, већ се моли за њу, јер ни незнабошци не поступају тако. Где предстоје два зла треба бирати мање зло, а како да не признају владу ако тамо живе? Закон Божји је Јеврејима кад су били у ропству код незнабожаца заповедао да се моле за власт. Вероватно да то знаш, а ако не знаш, погледај у Библији.
Савршено Православље је и остало само у Руској Цркви. Његова Светост Патријарх Алексије строго прати службе и захтева да се све службе обављају по Уставу. Добро знам: у другим православним црквама парастос траје дуже него опело. Ах, јерарси у дијаспори, брвно у свом оку не видите, просто не желите да видите, а трун у страдалној Цркви сте видели.
Једна дама из Финске је ишла у Русију, била је у цркви: “Народа има много и усрдно се моле. На моју срамоту, нисам се правилно крстила. Жена која је стајала поред мене рекла ми је: ниси православна кад се тако лоше крстиш. Било ме је срамота.”
А Ви, Ваше Високопреподобије, ако не можете да се смирите да се молите за страдалну Цркву, не ружите је и не осуђујте, јер Ваша ревност није по побожности и по Богу, већ од гордости.
Молим за Ваше свете молитве и благослов.
 
Валаамац,
схиигуман Јован.

Comments are closed.