СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
10. септембар 1954.г.
Нови Валаам
О Цркви у Русији
Болно ми је да пратим грађанску и црквену политику. Ја сам монах, одрекао сам се света и треба да рашчишћавам своју стазу којом идем.
Ипак, осећам жалост, чак и негодовање кад чујем како јерарси у иностранству ружно говоре о Светој Православној Руској Цркви. Још је жалосније што чак и друге приморавају да је срамоте – двоструко греше. Вама самима, јерараси Божји, је лако да вичете: сами сте се самовољно одвојили од Руске Цркве и одлетели иза седам гора и иза седам мора. Руска Православна Црква је прошла кроз огањ и воду и чисто слави Господа. Част и слава руској јерархији што у ово тешко време управља кормилом Православне Цркве у свој чистоти Православља.
Његова Светост Патријарх Алексије мудро управља Светом Црквом, тачно поштује све црквене службе по Уставу. А ви сте, јерарси у иностранству, по дугу светог јеванђељског учења обавезни да се молите за страдалну Руску Цркву, а не да је ружите.
Ако је ваш дух заражен духом злобе и не можете да се молите, онда је барем не ружите. Наравно, можете много да испричате у своје оправдање и да наведете хиљаду узрока раскола, али ово вас не оправдава пред Богом. Бог, Нелицемерни Судија, даће свакоме по његовим делима и ви нисте слободни од Божијег правосуђа због ружења руског Православља.
Овај мали чланак сам написао од боли срца. Мој живот је прошао, моје позне године ме подсећају: ако не данас, онда сутра, следи прелазак у вечни живот, јер је закон смрти неумољив.
Схиигуман Јован.
