СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу
 

 
ПИСМА СЛУКИЊИ БОЖИЈОЈ КЛАВДИЈИ
 
1 Реци Клавдији да се моли за родитеље свог мужа у цркви и да даје њихова имена да се помињу за покој њихове душе. Иако срце то не жели, нека натера себе, јер иначе Бог неће примити њене молитве за спасење сопствене душе…
2 Не треба очајавати, јер нема греха, који превазилази Божије милосрђе. Ђаво увек доноси очајање, не треба га слушати…
3 Ако се седећи пажљиво слуша оно што се чита и пева Бог прима твоју усрдност, а ако стојиш без пажње – Бог неће чути. Све морамо да чинимо ради Бога, а на људе да не обраћамо пажњу, јер људи данас хвале, а сутра блате…
4 Молимо се овако: “Ти, Господе, Срцезналче, знаш нашу људску немоћ, невоље и потребе пре него што те за то молимо, и верујемо да ни длака с наше главе неће пасти без Твоје воље. Благоизволи да живот проведемо по Твојој вољи, јер ми, грешни, не знамо шта је за нас корисно.”
5 Нема греха који би био већи од Божијег милосрђа и грехови целог света су као шака песка бачена у море…
6 Приликом молитве се појављује топлота, као што пишеш. То Господ нама грешнима даје да окусимо утеху, да не падамо у униније у молитвеном труду. Кад она дође треба се зауставити у тим осећањима док не прођу; само сама не треба да тежиш ка томе…
7 руди се да никога ни због чега не осуђујеш, а о непријатељству сама знаш из искуства. Господ не прима молитву у непријатељству. Цело свето Јеванђеље говори о томе…
8 Немој да стремиш у манастир и у монаштво. Данас су у манастирима другачији услови тако да можеш да се разочараш…Труди се да никога ни због чега не осуђујеш, јер иначе неће бити успеха у духовном животу….
9 Ако се Господ брине за птице, зар ће заборавити тебе, створену по Његовом образу и подобију? Читај свето Јеванђеље и почни приљежније да се бавиш молитвом…
10 Блажени Теофилакт каже: “Људској природи је својствено да се плаши смрти. Смрт у људски род није ушла по природи, зато се људска природа плаши смрти и бежи од ње.”
11 Пишеш да те напада страх и да си малодушна. Не падаш само ти у униније, већ цело човечанство тугује и пада у униније, само у различитој мери. Ипак, веруј у Божји Промисао…
12 Врло је лоше то што се брзо секираш због разних ситница. Наравно, то је због уображености и демонске гордости. Кад би било смирења, постојао би унутрашњи душевни мир…
13 Кад дође плима различитих греховних мисли знај тачно да су то ђавоље замке. Ето, управо тада се бави молитвом. Спознаћеш у искуству како ће се све то расејати…
14 Ја грешник молим Господа да вам по Свом милосрђу дарује добродушно трпљење да бисте без роптања подносили ваше патње…
 

---

 
1
 
17. септембар 1952.г.
 
Многопоштоване Ина и Клавдија!
Христос посреди нас!
 
Реци Клавдији да се моли за родитеље свог мужа у цркви и да даје њихова имена да се помињу за покој њихове душе. Иако срце то не жели, нека натера себе, јер иначе Бог неће примити њене молитве за спасење сопствене душе.
Господ нам је заповедио да волимо чак и непријатеље наше (Мт. 5, 44; и Лк. 6, 27, 35). Сам Господ се молио за оне који су Га разапињали: Оче, опрости им, јер не знају шта чине (Лк. 23, 34).
Господ је у светом Јеванђељу много пута говорио о опраштању увреда. А ти, Клавдија, због своје немоћи, а можда и гордости не желиш да помињеш оне који су те увредили. Знај да ће суд на Другом доласку бити по Јеванђељу, јер док не прође небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона (Мт. 5, 18). Страшно је не испуњавати јеванђељске заповести. Моли се, Клавдија, да Господ омекша твоје срце да не би памтила увреде и да би могла да се молиш за родитеље свог мужа. Можда ће ти ове моје речи изгледати строге, али не могу да пишем другачије.
Било би добро да ми одговориш шта си осетила кад си их прочитала. Нека ти Господ подари мудрости.
На све вас призивам Божји благослов.
 
Многогрешни
схиигуман Јован.
 
2
 
12. децембар 1952.г.
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Клавдија!
Христос посреди нас!
 
Пишеш о својим болестима, да ти их је Бог послао због твојих грехова. Не, не треба тако мислити. Путеви Господњи су непознати и наш ограничени умић не може да их схвати, коме су дате какве болести и које невоље даје Бог. Ипак, знај да у овој долини плача пролазног живота не можемо да их избегнемо.
Немој да замишљаш да је Бог врло строг судија и да је члан казнене експедиције. Он је врло милостив, није примио нашу људску плот и пострадао као Човек ради светих, већ ради грешника, који су нам слични. Не треба очајавати, јер нема греха, који превазилази Божије милосрђе. Ђаво увек доноси очајање, не треба га слушати. Труди се да колико можеш испуњаваш Господње заповести, не осуђуј никога ни за шта и нећеш бити осуђена. Ако будеш пазила на себе, наравно да ће се наћи грехови, који ти неће пружити повод да осуђујеш друге. Не чини другима оно што ни себи не желиш, и прочитај јеванђељске заповести.
Још пишеш да си се раније молила боље, а “сад не чујем како Господ куца у мом срцу.” То такође мислиш неправилно. Раније си имала машталачку молитву и мислила си за себе да си нешто, а сад си помало почела да схваташ, ето и угледала си себе, каква си постала. Што се човек више приближава Богу, тим грешнијим себе види. Свети Петар Дамаскин пише: “Душевно здравље се састоји у томе да човек угледа своје грехове као песак морски.” Ето мере светих. А неискусни у духовном животу желе да виде себе као исправне у свему.
Наравно, било би добро лично поразговарати о духовном животу, зато што је тешко писати нијансе духовног живота у писму.
Благодари Богу, што те је Он по Својој доброти избавио од мржње родитеља твог мужа и убудуће се труди да не осећаш непријатељство ни према коме, јер од ближњег зависи живот и смрт. Свети апостол Павле набрајајући степене светаца једне пореди са сунцем, друге с месецом, а треће са звездама и звезде имају велику разлику између себе; а камо среће да будемо макар и мајушна звездица, али на истом овом небу (в. 1 Кор. 15, 41).
А ако се нешто и догоди по људској немоћи, не треба падати у униније. Смиримо се, будимо свесни своје немоћи и покајмо се. Човеку је својствено да пада, а ђаволу да се не каје.
Остајем с љубављу у Христу ваш самолитвеник,
 
многогрешни
схиигуман Јован.
 
3
 
30. јануар 1953.г.
Нови Валаам.
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Клавдија!
Христос посреди нас!
 
Духа не гаси (в. 1 Сол. 5, 19), ревнуј по разуму. Понављам ти као што сам ти већ писао: труди се да испуњаваш јеванђељске заповести: никога не осуђуј; што не желиш себи, немој да чиниш ни другима, и остале заповести, јер ће на Другом доласку Суд бити по Јеванђељу. Нека ти Господ подари мудрости.
Сад ме људи затрпавају писмима. На нека чак морам и да одговарам, судећи по њиховом садржају. Ипак слабим, тешко ми је да служим, причешћујем се у олтару. Прошле ноћи сам у сну служио Литургију, и то тако јасно, као на јави. Завршио сам Литургију, пробудио се – 3 сата ујутру. Мислим: па добро, убрзо ће и Литургија почети.
Идем на све црквене службе, али више седим. Понекад ме обузима стид: сви стоје, а само ти, балване, седиш. Добро сам проверио себе: испоставило се да ме смућује таштина. Ах, како је она танана, свуда продире, с таштином не може да постоји никаква врлина. Бог захтева пажњу. Ако се седећи пажљиво слуша оно што се чита и пева Бог прима твоју усрдност, а ако стојиш без пажње – Бог неће чути. Све морамо да чинимо ради Бога, а на људе да не обраћамо пажњу, јер људи данас хвале, а сутра блате.
Нека вас Христос чува.
 
Схиигуман Јован.
 
4
 
27. фебруар 1953.г.
Нови Валаам
 
Најбогољубивија слушкињо Божија!
Христос посреди нас!
 
Писала си да си недостојна овакве моје наклоности. Али, једно је суд Божји, а друго је људски суд. Пред Богом сам можда ја недостојан твоје наклоности према мени, грешном. Ето, по Божијој милости, тешка операција је протекла успешно, сад се осећаш јако лоше. Шта да се ради, Клавдија? Мора да се трпи уз уздање у вољу Божију. Молимо се овако: “Ти, Господе, Срцезналче, знаш нашу људску немоћ, невоље и потребе пре него што те за то молимо, и верујемо да ни длака с наше главе неће пасти без Твоје воље. Благоизволи да живот проведемо по Твојој вољи, јер ми, грешни, не знамо шта је за нас корисно.”
Издале су ме ноге, обе ме боле. Кад би видела како ујутру устајем, као дете које тек учи да хода; касније се размрдам и ходам. Нека вас чувају Господ и Царица Небеска.
 
Многогрешни
схиигуман Јован.
 
5
 
9. август 1953.г.
Нови Валаам
 
Најбогољубивија слушкињо Божија!
Христос посреди нас!
 
У потпуности саосећам с твојом секирацијом. Чак и сад те узнемирују грехови које си учинила у својој младости. Непријатељ људског рода ђаво ти је убацио страх да ми откријеш своје изранављено срце кад си била у манастиру.
Увек тако бива кад човек чини грех: мисли да ће добити утеху, али после окушања греха испада супротно, – велика непријатност и мучење духа, и јадна душа се копрца као риба избачена на обалу. То је тешко стање и човек само што не падне у очај. У тако тешким тренуцима би било добро поделити то с искусним човеком који би, без сумње могао да помогне.
Нема греха који би био већи од Божијег милосрђа и грехови целог света су као шака песка бачена у море. А ти се питаш да ли ће ти Господ опростити. Признала си и покајала се – Господ је опростио и неће поменути твоје грехове, буди сигурна у то.
У прошло време које је било тешко за тебе твоја јадна душа се намучила, потрпела је плату за грех. Али сад буди мирна и благодари Богу за Његово свето милосрђе. Бог једнако прима Исусову молитву или сећање на Бога. С обзиром на твој живот за тебе је згодније да имаш сећање на Бога. Умну молитву треба творити под руководством искусног човека, који ову ствар зна на основу свог искуства.
Молим за ваше свете молитве.
 
Ваш недостојни самолитвеник,
многогрешни
схиигуман Јован.
 
6
 
11. октобар 1953.г.
Нови Валаам
 
Најбогољубивија слушкињо Божија!
Христос посреди нас!
 
Вечери волиш да проводиш у осамљености и тако добијаш духовну утеху. Да, ноћно време човеку помаже да се усредсреди. И ја волим то време: унаоколо је потпуна тишина, некако човек посебно осећа блискост Господа. Приликом молитве се појављује топлота, као што пишеш. То Господ нама грешнима даје да окусимо утеху, да не падамо у униније у молитвеном труду. Кад она дође треба се зауставити у тим осећањима док не прођу; само сама не треба да тежиш ка томе. Ако се будеш усрдније трудила у молитви срдачна топлина ће се по милости Божијој чешће појављивати. Само немој да уобразиш да си стекла нешто велико, на све начине скривај то од других. Ако буде још неких појава приликом молитве напиши ми.
На ћерку и тебе призивам Божји благослов. Нека вас Господ чува.
 
Ваш добронамерник и самолитвеник,
многогрешни
схиигуман Јован.
 
7
 
12. марта 1954.г.
Нови Валаам
 
Поштована у Христу Клавдија!
 
Господ ти је по Свом милосрђу дао да попут апостола на Таворској гори осетиш макар мали део тога као је благ Господ. Свети апостол Петар је рекао: добро нам је овде (Мт. 17, 4). Међутим, знај: понекад човек мора да буде и на Голготи. Ђаво ни против чега не устаје тако као против молитве. Понекад убацује различите помисли, чак и хулне, понекад делује преко људи и има разних клевета, понекад је сувоћа у срцу, лењост и много тога другог. На то сам те подсетио да не би падала у униније кад будеш морала да искусиш поменуто. Никоме не треба да говориш о својој унутрашњој утехи и испитивању невољама осим духовном оцу. Неискусни у духовном животу могу само да упропасте духовно делање. Труди се да никога ни због чега не осуђујеш, а о непријатељству сама знаш из искуства. Господ не прима молитву у непријатељству. Цело свето Јеванђеље говори о томе.
Ево шта још. Много се пази да не уобразиш да си добила нешто велико, а да други то не знају.
Господ нека сачува кћерку и тебе.
 
Схиигуман Јован.
 
8
 
23. март 1954.г.
 
Многопоштована у Христу слушкињо Божија Клавдија!
Христос посреди нас!
 
Немој да стремиш у манастир и у монаштво. Данас су у манастирима другачији услови тако да можеш да се разочараш. Можеш да будеш унутрашња монахиња и у свету, а спољашња монахиња без унутрашње је црна главица. Прилажем писмо монахињи: из њега ћеш нешто мало сазнати о манастирском животу.
Ево шта ћу ти још казати: лакше је стећи умну молитву него је задржати. То не говорим просто тако, већ на основу искуства. Послао сам ти књижицу епископа Игњатија. Да ли си је добила? Труди се да никога ни због чега не осуђујеш, јер иначе неће бити успеха у духовном животу.
Срдачно се свом душом захваљујем твом газди за његову благонаклоност према мени. Кад му послови не иду успешно или кад се деси неки неспоразум нека не пада у малодушност, већ нека трпи и нека се обраћа Богу за помоћ и Господ ће му по Свом милосрђу помоћи. Мислим да је он верник.
Ваш добронамерник и самолитвеник,
 
многогрешни
схиигуман Јован.
 
9
 
4. август 1954.г.
Нови Валаам
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Клавдија!
 
Нешто много падаш у униније и малодушност кад пишеш: “Како ћу даље живети и да ли ћу моћи да радим, живот је тежак?”
Ако се Господ брине за птице, зар ће заборавити тебе, створену по Његовом образу и подобију? Читај свето Јеванђеље и почни приљежније да се бавиш молитвом. Помоћи ће ти Господ и Царица Небеска. Нека буде, Господе, милост Твоја на нама онако како смо се уздали у Тебе (Пс. 32, 22).
Спаси, Господе, и помилуј слушкињу Твоју Валентину. Ове њене године су најопасније. Али ти немој да је рибаш и не досађуј јој честим прекорима, тиме је нећеш исправити, само ћеш је наљутити. Трпи и моли се и све остало препусти Божијем Промислу и Његовом светом милосрђу.
Кад ти ђаво убацује разне страшне мисли, не задржавај се на њима. Приљежније се бави молитвом и мисли пребацуј на неке предмете из свакодневног живота.
Пишеш да у теби нема постојаности. У овом пролазном животу је не може ни бити. Код свих људи се дешавају промене, као у ваздуху. Зар мислиш да у мени има постојаности? Не, има различитих промена; понекад пажња слаби толико да просто осећам да нисам ни за шта. Трудим се да трпим тако тешка стања; – молим се и очекујем помоћ од Господа.
Такође осећам унутрашна тешка стања, знам из искуства оно о чему пишеш. И свети оци су осећали оваква стања до те мере да о њима чак нису хтели ни да пишу.
Тешко ти је зато што живиш скоро као отшелница, а ниси припремљена за тако усамљенички живот и немаш с ким искрено да попричаш, зато и долазе тако тешка унутрашња стања. А они који долазе у додир с људима не знају за таква искушења; иако и они имају такво осећање, али не у тој мери као осамљени.
Помоћи ће ти Господ и Царица Небеска. Потрпи и моли Им се.
 
Многогрешни
схиигуман Јован.
 
10
 
14. фебруар 1955.г.
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Клавдија!
Христос посреди нас!
 
Ипак не треба занемаривати лекаре и лекове. Господ је створио и лекара, каже Свето Писмо. Кад је Исус Христос исцелио слепца Он је пљунуо на земљу, направио блато и помазао очи слепом – слепац је прогледао (в. Јн. 9, 6). Наравно, Господ је једном речју могао да исцели слепца, али је блатом указао на лек, јер Господ лечи уз помоћ лекара. Ето, и мени грешном су лекари много пута помагали, имао сам две операције и два пута су ми пуштали воду. Сад сам лежао у болници 11 дана, испустили су 14 литара воде и тежина ми се смањила за 12 килограма; сад сам постао мршав. Пре болнице сам тешко дисао и тешко сам ишао по цркви. Полечили су ми срце, дали лек и ја га употребљавам у славу Божију.
Међутим, имам и друге болести ради смирења. Боле ме ноге, још се томе придодала и кила, постала је велика, такође ме прилично узнемирава – просто као вериге. Верујем да разне болести нису допуштене без воље Божије. Ако Бог није заборавио птицу, зар ће нас Господ заборавити? И ми треба да прихватамо болести и невоље као из руке Господње ради нашег спасења.
Пишеш да су “почеле да те засипају разне клевете”. И ја такође доживљавам разне непријатности, али примећујем да у оне за нас грешне врло корисне. И ти ћеш у искуству спознати корист, само потрпи. Људи су врло променљиви: данас хвале, а сутра блате.
Марта-кројачица се врло мирно упокојила 24., као да је заспала. Претходног дана сам је причестио. Натрепела се, сирота, од неких монаха, често је плакала, говорио сам јој: “Потрпи, јер ће те они догурати до рајских обитељи.”
Не плашиш се само ти смрти, свеци су се такође плашили. Свети свештеномученик Максим, коме је језик био одсечен због Православља каже: “Нема ништа страшније од помисли на смрт и величанственије од сећања на Бога.” Блажени Теофилакт каже: “Људској природи је својствено да се плаши смрти. Смрт у људски род није ушла по природи, зато се људска природа плаши смрти и бежи од ње.”
Плашиш се куда ће твоја душа отићи после смрти. Непријатељ људског рода ђаво плаши људе и приказује Господа као строгог члана казнене експедиције и судију. Пророк Језекиљ је Духом Светим рекао: Од свијех грјеха што је згријешио ништа му се неће споменути (Јез. 33, 16) – а покајање нам је дато до гроба. Писао сам ти: апостол Карп је хтео да казни двојицу грешника, али му је Господ рекао: “Спреман сам да још пострадам ради грешника.” Слава, Господе, светом милосрђу Твом.
Нека вас Господ чува.
 
Схиигуман Јован.
 
11
 
6. децембар 1955.г.
Нови Валаам
 
Богољубива слушкињо Божија Клавдија!
Христос посреди нас!
 
Пишеш да те напада страх и да си малодушна. Не падаш само ти у униније, већ цело човечанство тугује и пада у униније, само у различитој мери. Ипак, веруј у Божји Промисао.
Рећи ћу ти по људском разуму: ако онемоћаш и не будеш у стању да радиш, имаш брата. Можда ће се и за тебе код њега наћи месташце. Ако не можеш код њега, има старачких домова, а ако се разболиш има болница. И мене посећују болести. Морам да трпим и да молим Бога да мени, грешном, дарује трпљење. Свестан сам да је мој живот прошао, приближио се прелазак у други свет и не молим се за оздрављење, већ се уздам у вољу Божију, пошто Он зна наше потребе пре него што молимо и зна шта је за нас корисно.
Нека ти Господ помогне Својом милошћу. Амин.
 
Остајем твој недостојни самолитвеник,
многогрешни
схиигуман Јован.
 
12
 
12. фебруар 1956.г.
 
Многопоштована слушкињо Божија Клавдија!
Христос посреди нас!
 
Иако је наша Православна Црква прихватила казивање о Теодориним митарствима ово је виђење појединог човека, а не Свето Писмо. Више се удубљуј у свето Јеванђеље и апостолске посланице; ето, у њима, односно у Светом Писму је свака реч богонодахнута.
Каква је милост Божија према нама, грешнима: Господ по Својој милости призива све нас грешне код Себе на покајање. Преподобни Мојсије Мурин је био страшан разбојник, вођа разбојничке банде, а покајањем је тако угодио Богу да је сам дошао у меру духовног савршенства и имао је 70 ученика. Преподобни Давид, такође атаман разбојника је био удостојен духовне прозорљивости.
У црквеној историји има много примера како су људи од великих грешника постали велики свеци. Свети пророк Језекиљ је рекао: Од свијех грјеха што је згријешио ништа му се неће споменути (Јез. 33, 16). Јер нема греха који би био већи од Божијег милосрђа.
Ево, слушкињо Божија Клавдија, немој да падаш у униније и не очајавај. Пољуљала си се, пала у грех – устани покајањем и Бог ће опростити. Свети апостол Петар је рекао: Господе, колико пута, ако ми згријеши брат мој, да му опростим? До седам ли пута? Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам (Мт. 18, 21-22).
Врло је лоше то што се брзо секираш због разних ситница. Наравно, то је због уображености и демонске гордости. Кад би било смирења, постојао би унутрашњи душевни мир. Међутим, знај да се без повода/прилике за смирење нећеш смирити, а наша људска греховна одступања врло смиравају нашу привидну побожност. У њима не треба падати у униније, већ признати своју немоћ и полагати добар почетак. Јер у духовном животу се дешавају случајна одступања, иначе се наше проклетство не би ни могло смирити.
Господе! Помози нама, грешнима, да положимо добар почетак. Амин.
 
Схиигуман Јован.
 
13
 
1956-1957.г.
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Клавдија!
 
У писму сам ти писао да ђаво окамењује наша срца и навео сам нека места из Светог Писма. Ипак знај: ђаво нас искушава колико му Бог допусти и он, ђаво, нам сугерише мисли, а ми по слободној вољи коју нам је Бог дао, можемо да их прихватимо или да их не прихватимо. Ово већ зависи од нас. Кад дође плима различитих греховних мисли знај тачно да су то ђавоље замке. Ето, управо тада се бави молитвом. Спознаћеш у искуству како ће се све то расејати. Нека те Господ упути.
 
Твој самолитвеник и добронамерник,
многогрешни
схиигуман Јован.
 
P.S. Саосећам с невољама твоје Валентине, њен пут је клизав. Чувај је, Господе, Својом милошћу. Ипак, нека не пада у униније, јер код сваког човека наизменично долази тужно и мирно расположење, другачие не може бити. А пошто она има лепо лице од лепоте проистиче таштина, уображеност и надменост, јер се од тога рађају и непријатности. Само што јој то не треба говорити, она је млада и неискусна и не може да прими. Душевни човек свој унутрашњи мир може да добије само од Христовог смирења и кротости. Амин.
 
14
 
Без датума.
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Клавдија!
 
Човечанство је у пометњи, нема, сирото, унутрашњи мир, не зна тајну како да га стекне. Ево тајне: не мешај се ни у какве туђе ствари и не гледај немоћи свог ближњег. Знај само себе – и доста ти је. Ако испуниш ово, веруј ми, увек ћеш бити мирна. Искуство.
Пишеш, да ли ће ти Господ опростити? Ова мисао је ђавоља, он те плаши због своје злобе, не слушај га. Нема греха који би био већи од Божјег милосрђа. Апостол Карп је молио Господа да казни двојицу грешника. Господ је показао следеће виђење: небо се отворило, заблистала је јарка светлост. Апостол је погледао горе, види Господа, Господ му каже: “Сад погледај доле.” Апостол је погледао, угледао је ону двојицу грешника на ивици јаруге, а доле је била страшна, огромна змија. Господ каже апостолу: “Да ли желиш да казним ове грешнике?” Апостол се обрадовао што ће бити кажњени. Тада Господ посла двојицу Анђела да спасу ове грешника и рече апостолу: “Туци Мене и разапни поново, спреман сам да опет пострадам за грешнике,” – на томе се виђење завршило.
Ето како је велико милосрђе Божије. Он је спреман да поново страда за грешнике, а ти сумњаш да ли ће ти Господ опростити. На вас призивам Божји благослов. Ја грешник молим Господа да вам по Свом милосрђу дарује добродушно трпљење да бисте без роптања подносили ваше патње.
Молим за ваше свете молитве.
 
Ваш недостојни самолитвеник,
многогрешни
схиигуман Јован.