СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу

 

 
ПИСМА МАРТИ ПЛАТОНОВНОЈ НЕЈГЛИК
 
1 У суштини, монах се од мирјана разликује само по безбрачности, а у осталом и мирјани треба и обавезни су да проводе исти живот, односно по заповестима. Свима су дате исте заповести…
2 Код сваког другачије: код једног су болести, код другог невоље. Уосталом, ипак треба бити свестан и убедити себе да наш живот у овој долини плача није ништа друго до пут ка вечности и припрема за њу…
3 Кад ђаво донесе мисли очајања, одагнавај га молитвеним бичем, јер је он врло дрзак, јако напада оне који теже ка духовном животу. Свети Божји људи су искусили такве страхоте да нису хтели чак ни да их опишу…
 


 
1
 
19. фебруар 1948.г.
 
Најбогољубивија Марта Платоновна!
Христос посреди нас!
 
После исповести код оца Владимира осећаш нелагодност. Шта да се ради? Потрпи, не падај у униније. Бели клир некако од монаха увек захтева строге подвиге. У суштини, монах се од мирјана разликује само по безбрачности, а у осталом и мирјани треба и обавезни су да проводе исти живот, односно по заповестима. Свима су дате исте заповести. Монаси су се од света удаљили управо зато да би им било лакше да испуњавају Господње заповести. Данас је, наравно, манастирски живот потекао другим током, због светских догађаја. Они који ревнују за духовно спасење морају спољашње прилагођавају овом животу, а највише да обрате сву своју пажњу на унутрашњи подвиг. Свети апостол Павле каже: Тјелесно вјежбање за мало је корисно, а побожност је корисна у свему (1 Тим. 4, 8).
Код светих отаца сам нашао три пророчанства о последњим монасима, а епископ Игњатије (Брјанчанинов) сматра да смо ми последњи монаси. “Последњи монаси неће имати монашких дела, али ће их задесити искушења и напасти и они монаси који то издрже биће већи од нас и од отаца наших.” Наравно, свет ово не може да зна, јер он зна и воли само спољашње и привидно.
Питате како да постите? О посту се може много говорити, а написаћу укратко. Треба да имамо послушање према Цркви: да оно што је заповедала прецизно испуњавамо. А ако због људске немоћи нешто не испунимо – треба да прекоревамо себе и да се кајемо. Свети Дијадох пише: “Пост је као оруђе, које помаже онима који жуде за целомудреношћу, има вредност, али не пред Богом.” Света Црква га опева прве недеље Великог поста, у понедељак увече: “Истиниј пост јест злих отчужденије, воздержаније јазика, јарости отложеније, похотеј отлученије, оглаголанија, лжи и кљатвопреступленија. Сих оскудјеније – пост јест благопријатниј.”
Учени човек, велики аскета, преподобни Касијан пише овако: “Јер ако будемо постили на основу тога што је наводно грешно користити храну, не само да нећемо стећи никакав плод од уздржања, већ ћемо још, како каже апостола бити подвргнути најтежој кривици за нечастивост, зато што ћемо се клонити хране коју је Бог створио да би је са захвалношћу јели верни и они који су спознали истину. Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу (1 Тим. 4, 4), а ко мисли да је што нечисто, ономе је нечисто (Рим. 14, 14). Зато нико није био осуђен само због употребе хране и ако се они који је једу осуђују, то је зато што се с употребом хране сједињује или за њом следи нешто што је за осуду.”
Што се тиче богатих људи, који не желе да вам плате, буди паметна сама, уз помоћ Божију решавај на основу Светог Писма. Непотребно се секирате и мислите да имате неки неисповеђени грех.
Још пишете о сновима: “Читала сам код светих отаца да је сан правилан ако се понавља.” Сновима не треба веровати. Преподобни Варсануфије Велики пише: “Ко се једном лажно јавио, може то да учини још и три пута и више (415. одговор). Шаљем изводе о сновима. О Крсту који сте видели у сну: не треба да се плашите и очекујете неке невоље. Веруј да вам се без воље Божије ништа неће догодити. Плашите се и очекујете неке непријатности. Овај ваш страх за тело и јесте Ваш крст. Нека вам Господ помогне да га носите стрпљиво.
Добро је што си се клонила осуђивања N. Нека јој је Господ у помоћ, јер су њене године клизаве. Читање акатиста и 600 молитава је добро, само да не буде у ветар, већ с пажњом. Мржња према N и њеним рођацима – трудите се да искорените ова непријатна осећања уз помоћ Божију. Нека вам Господ подари мудрости.
Призивам Божији благослов на вас.
 
С љубављу у Христу ваш недостојни самолитвеник,
схиигуман Јован.
 
2
 
2. јануар 1952.г.
Нови Валаам
 
Најбогољубивија Марта Платоновна!
Христос посреди нас!
 
По Божијој милостиви живим и јадикујем под бременом Адамовог наслеђа. Код сваког другачије: код једног су болести, код другог невоље. Уосталом, ипак треба бити свестан и убедити себе да наш живот у овој долини плача није ништа друго до пут ка вечности и припрема за њу. Осећам да сам већ близу преласку у вечност: боли ме рука тако да с напором пишем ово писмо, ноге ме такође боле. Доктор је рекао да је све то од срца. А болестима је и време, живим већ “преко рока”. Свети пророк је Духом Светим рекао да човеков живот на земљи траје 70 година, а мени ће ако доживим до фебруара, бити 79. Благодарим Господу што сам доживео те године.
Уосталом, уздам се у вољу Божију: како Му је угодно, тако ће и бити. Дубоко верујем у Бога и Његов свети Промисао. Да буде милост твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе (Пс. 33, 22).
Молим за вас Божији благослов.
Ваш добронамерник и самолитвеник,
архигрешни
схиигуман Јован.
 
3
 
10. октобар 1952.г.
Нови Валаам
 
Најбогољубивија Марта Платоновна!
Христос посреди нас!
 
Живим и јадикујем, ноге ми отичу због болесног срца. Ипак служим, спремам се да служим седмицу, мој ред је кроз две недеље.
Јадан је човек: у младости га муче страсти, а у старости немоћ. Мој живот је прошао, приближио сам се преласку у други, бољи свет, где нема туге и уздисаја. Ипак, страшно ми је да умрем, јер то је непозната ствар. Велика је тајна како ће се душа од тела растати.
Ето, Марта Платоновна, више нећу имати прилике да поседим с вама за столом пијући чај и да поразговарам о једином потребном. Ипак се надам да ћемо се видети у будућем животу. Ви тежите ка томе да испуњавате јеванђељске заповести, и ја такође тежим, а немоћи признајемо као људи и кајемо се, и Господ ће нас по Свом милосрђу удостојити да се видимо у будућем животу. Кад ђаво донесе мисли очајања, одагнавај га молитвеним бичем, јер је он врло дрзак, јако напада оне који теже ка духовном животу. Свети Божји људи су искусили такве страхоте да нису хтели чак ни да их опишу. Уосталом, његова зла воља је ограничена: он нас искушава, убацује разне помисли, али наша слободна воља може да их прихвати, а може и да их не прихвати, наравно, уз Божију помоћ.
Нека вас Господ чува.
 
Остајем ваш самолитвеник,
схиигуман Јован.

Comments are closed.