СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу
 

 
ПИСМА ЈЕЛЕНИ АЛЕКСЕЈЕВНОЈ АРМФЕЉТ
 
41 Пишеш да код тебе нешто духовно није у реду, нешто недостаје, вероватно нема вере у Господа и љубави према Њему. Непријатељ људског рода те смућује, чедо…
42 Искушења ће бити и то све до гроба, немој томе да се чудиш, другачије не може ни бити. То ти кажем на основу Светог Писма и учења светих отаца…
43 У светоотачким књигама је свестрано објашњен духовни живот. Управо њима се треба руководити. Ако нађете човека блиског по духу можете да разговарате и да се саветујете с њим. У наше време је овај начин најбољи…
44 У молитви не падај у униније. Иако је расејана, ипак приморавај себе на њу…
45 Православни богослови су одлучно рекли за спиритизам: то је демонска појава…
46 Преподобни ава Доротеј је рекао: “Не треба да се секирамо ако нас узнемирава страст, јер је секирација дело неразумности и гордости…
47 Имај у виду своју ситуацију и довијај се да све буде ради Бога. Немој да тежиш созерцатељном животу, труди се да проводиш делатни живот…
48 Читаш светог Исака Сирина. Знај да је ова књига написана за отшелнике. За мирјане је добро да је прочитају само ради знања, јер је ваш живот делатан и ви не можете да примите његово учење…
49 Немој никога ни због чега да осуђујеш…
50 Мислим да је за хришћанина који тежи ка духовном животу крајње безумље да диже нос због доброг стања…
51 Изговарај за време састанка молитву, па ћеш бити мирна и биће ти јаснији цео разговор…
52 Ако будеш пазила на себе строже и пажљивије уз Божију помоћ неће на тебе утицати различити догађаји са стране. Још имај на уму да ћеш ако не данас-сутра, ипак сигурно умрети…
53 Осуђујеш себе и сматраш гором од свих. Међутим, то су само речи, а рђавом себе не сматраш…
54 Немој да замишљаш да је Бог строги члан казнене експедиције, Он је врло милостив и зна нашу немоћну природу. Смири се, покај се и бићеш помилована, нимало не сумњај…
55 Кад сам сам без посла или шетам – размишљам о прочитаном, јер ум не може бити беспослен, треба му дати неки посао…
56 Једна је ствар примећивати, а друга је ствар осуђивати. Један свети отац је угледао монаха који је нешто згрешио и рекао: “Он је пао и каје се, а мени може да се догоди да паднем у грех и да се не покајем.” Ето како богомудри оци извлаче корист из свих примера..
57 Сви занемарују и не поштују ниједну заповест, а од ближњег захтевају испуњење заповести…
58 Путеви Господњи су непојамни за нас грешне и ниједан ум не може да их схвати…
59 Преподобни Пимен Велики није хтео да говори ни о чему другом осим о својим страстима. Ето, то је наша мера. Узвишено нам, наравно није разумљиво, схватају га само они који су изнад страсти. А страстан ће уместо “обожења” бити сањар, попут католичке Терезе…
60 Пишеш да ти понекад падају на памет сопствене добродетељи и негодујеш због тога што тако мислиш. То се назива прилозима и они су безгрешни. А ако их прихваташ и ако се будеш наслађивала њима, то је грех.
 

---

 
41
 
30. март 1949.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
 
Што се тиче познанице – види сама. Кад предстоје два зла бирај мање. Мислим да је боље да одбијеш да станујеш с њом него да живите заједно и да негодујеш.
Пишеш да код тебе нешто духовно није у реду, нешто недостаје, вероватно нема вере у Господа и љубави према Њему. Непријатељ људског рода те смућује, чедо. Не слушај га, имаш вере у Бога и љубави према Њему. И твој страх је неправилан, јер је од уображености. Живи онако како живиш, немој много да размишљаш. Ти стално, као што се види, пазиш на себе и желиш да се поправиш, и оваква жеља је пола спасења. Шта ти још треба? Начитала си се светоотачких књига и не можеш да их схватиш, па се смућујеш. Имаш разум, треба да размишљаш и да се прилагођаваш животним условима. У духовном животу има три степена: почетника, средњих и савршених. Знај да си ти почетница, а гураш се међу средње и савршене. Смири се, смири се, трудећи се да имаш сећање на Бога и Господ ће ти помоћи.
Нека те Господ чува.
 
Твој добронамерник и самолитвеник,
схиигуман Јован.
 
42
 
Нови Валаам
16. мај 1949.г.
 
Најбогољубивија слушкињо Божија, Јелена!
 
У борби с искушењима не падај у униније и малодушност, већ знај да у овој пролазној долини плача (Псл. 83, 7) не треба да очекујеш ослобођење. Искушења ће бити и то све до гроба, немој томе да се чудиш, другачије не може ни бити. То ти кажем на основу Светог Писма и учења светих отаца.
Пишеш и називаш себе рђавом и ништавном. Ова твоја осећања су добра и света. У духовном животу увек тако бива. Раније, кад си мало пажње обраћала на себе и кад ниси стражила, ниси имала ништа против да мало машташ о себи: “Па нисам као други људи.” А сад си у осећању срца постала свесна себе управо онакве каква у суштини и јеси, или тачније речено, кренула си правом стазицом, која води ка спасењу. Раније је твој живот пролазио у сновима и фантазијама, а сад живиш у осећању срца.
Знај да без прилика да се смиримо, не можемо да се смиримо, али не очајавај. Очајање је ђавољи изум, не слушај га. Чак и кад бисмо се заглибили у дубину разних зала или грехова, не треба да падамо у униније и очајање, јер нема грехова који побеђују Божије милосрђе. Слава, Господе, Твом светом милосрђу и Твом снисхођењу, дуготрпељиви Господе! Кад те неко нешто пита кажи оно што знаш, немој да се стидиш, али немој за то да се припремаш и не заборави да се претходно помолиш, а онда говори. И ја тако радим и теби саветујем да тако поступаш. Нека те Господ упути.
 
Схиигуман Јован.
 
43
 
20. мај 1949.г.
 
Најбоља у Христу Јелена!
 
Радујем се што усрдно читаш преподобног Касијана Римљанина. Није га случајно преподобни Јован Лествичник назвао великим. Степанида има мало искуства у духовном животу и не схвата суштину духовности, јер није упила светоотачко учење. Наравно, с њом је тешко говорити о духовном животу. Глупо говори о сузама и молитви, да долази до Господа и да Господ даје одговор на молитви. Свети Петар Дамаскин пише: “Почетак просвећења душе и знак њеног здравља је кад неко почиње да види своје грехове као морски песак. Сузе које долазе пре тога, наводно божанске мисли умилења и томе слично јесу подсмах и тајно лукавство демона, нарочито за оне који живе међу људима или у бризи о испразном, чак и ако је веома мала.” У светоотачким књигама је свестрано објашњен духовни живот. Управо њима се треба руководити. Ако нађете човека блиског по духу можете да разговарате и да се саветујете с њим. У наше време је овај начин најбољи.
Пало ми је на памет да сам негде читао: “Тешко нама ако колаче буде пекао обућар, а чизме буде поправљао колачар.” Не чуди се што свештеник о.Георгије реферат није говорио у складу са својим звањем. Свештеници уопште живе у световној овоземаљској атмосфери и баве се стварима из свакодневног живота. Њима је веома тешко да живе пажљивим животом попут о.Јована Кронштатског. Да ли оваквих Јована има много? Већина свештеника испуњава службу као средство за живот и говоре оно што су разумом научили. А пошто немају духовно искуство, скрећу у стихије овог света. Међутим, не треба их осуђивати. Сачувај, Боже.
 
Схиигуман Јован.
 
44
 
Нови Валаам,
3. август 1949.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
Христос посреди нас!
 
Желиш тишину да би се бавила читањем. Живи онако како живиш и прилагођавај се таквом животу који се код тебе сад одвија. Немој да се чудиш што Дороган не може да прими Лествичника. Он живи спољашњим животом, а о унутрашњем животу нема појма, зато се тако и изразио о “Лествици”.
Агнија је била у гостима три недеље и отишла је плачући. Целог живота је хтела у манастир, али због нечега није могла да оствари своју жељу. Постригао сам је у мантију тајно, зове се Евпраксија. Остала је врло задовољна, ти немој да причаш о њеном постригу, нека то остане тајна.
Ето, како се малодушним показао твој отац, а он је војно лице. Баш лица треба да буду храбра, јер без вере у Бога не може да постоји храброст, пошто је човек створен по образу и подобију Божијем. Иако има храбрих атеиста, њихова храброст је ненормална, болесна, очајање због гордости и таштина. Нека их Господ уразуми.
У молитви не падај у униније. Иако је расејана, ипак приморавај себе на њу.
Невоље које сам очекивао, по Божијој милости ме се нису чак ни дотакле и моје расположење се није нимало променило. Ах, како је добро бити на опрезу и пазити на себе и у свему се препуштати вољи Божијој!
 
Твој добронамерник и самолитвеник,
архигрешни схиигуман Јован.
 
45
 
Нови Валаам
18. септембар 1949.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
Христос посреди нас!
 
Називаш себе рђавом и ништавном. Вероватно да таква и јеси. Али пази на себе, шта ћеш осетити ако неко понови твоје речи?
Плашиш се размишљајући о томе какав крај ће те задесити. Наравно, страшно је умирати, страх од смрти је својствен свим људима, пише преподобни Јован Лествичник (беседа 6. “О сећању на смрт”, 3. глава). А очајање и униније су већ од непријатеља. Не слушај његове сугестије. Прочитај у Отачнику на крају 126. главе изреке стараца чија имена нису дошла до нас.
Православни богослови су одлучно рекли за спиритизам: то је демонска појава. Апостол Павле је рекао: Сам сатана прима обличје Анђела светлости (2 Кор. 11, 14). Прочитај у истим овим изрекама светих стараца (гл. 134, 135, 136, 110, 158) о демонским појавама у обличју Анђела. Како човек може да верује да се јавља Павле? То је очигледна демонска прелест. Ако се сатана појављује у обличју Спаситеља, Анђела и светих, значи да може да се појави и у другом обличју. Само, сатана никако не може да прикаже крст – прочитај 413. одговор код преподобног Варсануфија.
Различити су степени духовног напретка и духовно може да спозна само онај ко је духован. Корисније је да човек све види као добре, а себе горим од свих. Ако будеш гледала само себе, управо тада ћеш увидети да си најгора.
Пишеш да преживљаваш тешко душевно стање. Међутим, знај: не доживљаваш само ти овакво тешко стање, већ читаво човечанство стење под бременом Адамовог наслеђа због непослушања. У оваквим тешким тренуцима постоји само једно средство – трпљење и молитва и уверавај себе да ће промена бити на боље, јер као што се у ваздуху дешавају промене, тако је и код нас.
Шаљем ти писмо из Америке. Прочитај и напиши ми што пре можеш шта ти Господ положи у срце, какав савет да јој дам. Писаћу јој и желео бих да знам твоје мишљење о томе како да јој пишем. Врати ми њено писмо.
Нека те Господ чува.
 
Схиигуман Јован.
 
46
 
Нови Валаам
20. новембар 1949.г.
 
Добро здравље ти желим, најбогољубивија слушкињо Божија Јелена!
 
Још увек се ниси научила да водиш борбу с непријатељем људског рода. Приступио ти је својим лукавим сплеткама и ти само што не падаш у очајање. Смири се и немој да се секираш, то ти непријатељ доноси сећање на некадашње грешке, не треба га прихватати, просто не обраћај пажњу. Ево шта пише преподобни Марко Подвижниик: “Некадашњи грехови, којих се човек сећа штете напредном, јер ако доносе са собом тугу, удаљују од наде, а удаљавајући од наде, убацују унутра некадашњу прљавштину.” А преподобни ава Доротеј је рекао: “Не треба да се секирамо ако нас узнемирава страст, јер је секирација дело неразумности и гордости.”
Бој се гордости више од свега, јер је због гордости први даница постао сатана и за њега је Господ припремио вечну муку. Некадашњих грехова се треба сећати само онда кад непријатељ убацује помисли хвалисавости да би се човек смирио. Како је речено у Отачнику “један подвижник је написао на зиду своје грехове и кад је непријатељ почињао да га напада помислима хвалисавости говорио је себи: “Старче! Иди, погледај свој блуд.”” Чедо, Бог ће ти опростити твоја спотицања, буди мирна.
 
Твој добронамерник и самолитвеник многогрешни,
схиигуман Јован.
 
47
 
Нови Валаам
20. јануар 1951.г.
 
Достојна поштовања у Христу,
Јелена Акселевна!
 
Пишеш да си се препустила испразности и имаш мало ревности да се подигнеш од земље. Не секирај се, буди задовољна тиме да постоји тежња ка једином потребном. Свако има свој начин живота. Имај у виду своју ситуацију и довијај се да све буде ради Бога. Немој да тежиш созерцатељном животу, труди се да проводиш делатни живот. Јер говорио сам ти: труди се да испуњаваш јеванђељске заповести, пошто ће Суд на Другом доласку бити по Јеванђељу. Уосталом, Бога немој да замишљаш као строгог члана казнене експедиције, Он је врло милостив. Слава, Господе, Твом милосрђу! Ако се догоди да се поколебаш у добродетељи, немој да дрхтиш, јер је наша природа врло променљива, само је Анђелима својствено да непоколебљиво стоје у добродетељи. По апостолу: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном (Флп. 3, 13).
Сад мало читам књиге, понављам по забелешкама: бележене су у различито време. Држим се одређеног правила, трудим се да се држим правила митара. Више волим да читам Јеванђеље, апостолске посланице, и Псалтир с тумачењима. Кад легнем у кревет трудим се да понављам Јеванђеље колико знам напамет, то је врло корисно. Нисам стекао једномисленог човека с којим бих могао да попричам о једином потребном. Ах, како су велико благо за нас грешне дела светих отаца. Почнем да читам и као да то нисам раније читао.
Сад ме занима мисао о вечном животу: вечности нема краја, хвата ме језа. Ма како тешко човек да живи овде на земљи, ма како велике невоље да има или тешке болести, ипак ће се завршити смрћу. Неки у тешким тренуцима кажу: “Бар да што пре умрем.” Постоји нека утеха да ће се патње завршити. А шта да очекује у будућем животу? Вечност нема краја. Господе, смилуј се нама, грешнима!
Утешно је читати Јеванђеље. Понекад устанем ноћу, прочитам главу и понављам лежећи, чак ми груну сузе од Божијег милосрђа. Дивно је Божије милосрђе према нама грешнима – примио је нашу плот и постао истински Човек осим греха. И нећу сакрити од тебе: пишем ове редове и плачем. Не пишем ти због таштине, већ просто делим с тобом своја осећања, као с једномисленим човеком.
Сећаш се шта сам ти говорио: написаћу писмо Јелени Т. Кад сам дошао у манастир, размислио сам о свему и знајући њену психику решио сам да не пишем, јер сам сигуран да јој неће бити на корист, и у мени самом ће изазвати смутњу. Она је врло заузета собом и воли да поучава друге. Кад се у писмима дотичемо људских немоћи то није осуда, већ је просто разобличавање људских немоћи ради духовне праксе. Ако будеш морала да разговараш с неким другог устројства, потрпи. Боже те сачувај од тога да изражаваш своје унутрашње устројство. Треба сакривати од људи своја унутрашња осећања, духовна и греховна, њих треба делити само с једномишљеником.
Мати Платонида ми је послала писмо и пише да је њена познаница упала у секту. Има намеру да јој каже да почне да се дописује са мном, али ја мислим да је то за мене незгодно, јер ће ми одузети много времена и тешко је у писму одговорити на секташка питања.
Т.К. је у манастиру у гостима. Јако ми је драго што се исповеда код о.Тимона: она је за мене мало тешка, а и ја не одговарам њеном устројству. Спасење се састоји у многим саветима, али не са многима. Код неискусних је овако: један говори и мисли да поучава, а онај ко слуша мисли да се поучава, али тек кад у искуству сазнају шта је духовни живот они схватају да су га неправилно схватали. Сви некако остају на слову, које убија дух. Наравно, обреди и телесни труд су потребни, јер се њима васпитава дух, али ако не буде духовних плодова: љубави, радости, мира, дуготрпљења, благости, милосрђа, вере, кротости и уздржања (в. Гал. 5, 22-23) – њихов труд ће бити узалудан. Не пишем своје размишљање, већ богомудрих светих отаца. Врло је тешко разговарати с онима који инсистирају на слову, али не треба се спорити и убеђивати се, јер је бескорисно – изгубићеш свој мир. Треба потрпети и довијати се како да не смутиш човека.
А оца N не питај за светоотачка дела, јер га она не занимају. Уопште, ретки су свештеници који читају светоотачке књиге.
Читаш књигу аве Доротеја, а ја је целог живота изучавам, и никако не могу да научим да живим по њој. Она се назива духовном азбуком. Његова психологија је дивна, писано је једноставно, али и узвишено.
Призивам на тебе Божји благослов.
 
С љубављу у Христу,
многогрешни схиигуман Јован.
 
48
 
2. мај 1951.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена Акселевна!
 
Ето, како се показало да си немоћна духом: удаљили су те од продаје свећа и уштинули за срце. Чак кажеш: “истерали су ме прилично ружно, као девојчицу”. Твоја туга је због ситнице, због које се чак се не треба ни вређати. Треба да будеш задовољна и захвална што сад можеш да стојиш у цркви без икакве бриге. Па раније си ми писала да мораш да се бавиш свећама – као да си била незадовољна овим послушањем. А кад су те сменили, то те је ујело за срце. Добро је што си тога постала свесна и покајала се. Бог ће опростити.
Читамо свето Јеванђеље и заборављамо на страдање Спаситеља. Он је био и савршени Бог и савршени Човек, само без греха, трпео је ради нашег спасења срамоту, прекоре, пљување, ударање у образе, ударце штапом по глави и срамну смрт на Крсту. Опрости нам, Господе, због нашег нарада и непажње према Твојим страдањима! А шта се код нас дешава? Нису нам рекли чак ни прекорну реч, а и то нас је ујело за срце: значи, нема смирења, већ је присутна гордост. Без смирења нема спасења и наши подвизи ће бити узалудни. Господ дарове не даје за труд већ за смирење – тако нас уче свети оци. За време невоља треба читати свето Јеванђеље и дела светих отаца.
О вашем кружоку. Буди мудра у Христу, немој да се стидиш да понекад зауставиш неодговарајућа мишљења, иначе ће се изгубити смисао вашег кружока.
Читаш светог Исака Сирина. Знај да је ова књига написана за отшелнике. За мирјане је добро да је прочитају само ради знања, јер је ваш живот делатан и ви не можете да примите његово учење. Ево, прочитала си тридесет четврту главу и пишеш да код тебе “нема ни једног ни другог”,[1] а ја ти кажем: буди захвална ако си свесна тога да ничег нема, свест о томе је пут ка смирењу.
 
Молим за вас Божји благослов,
схиигуман Јован.
 
49
 
16. август 1951.г.
 
Многопоштована у Христу Јелена Акселевна!
 
Жалиш се да не можеш да се усредсредиш на молитву, пишеш: “Још увек је присутна безосећајност,” свесна си свог нерада, а не утицаја спољашњих послова. Да, “слатка је молитва, али захтева велики труд и молитва до последњег тренутка живота захтева борбу,” рекао је ава Агатон. Ипак, мораш да знаш да сваки живот има свој поредак. Живиш у свету, и труди се да савесно обављаш свој посао, на који те је поставио Божји Промисао.
Немој никога ни због чега да осуђујеш. Ништа што не волиш сама немој да чиниш другима. Не волиш да ти људи говоре непријатне ствари или да те прекоревају, или вређају, или да се грубо опходе према теби, или да те злослове – и ти ништа такво немој да чиниш никоме. Ето поретка твог живота, и труди се тако да живиш, а за шта те савест разобличи – кај се пред Господом.
А то куда стремиш јесте удео монашког отшелничког живота, он захтева потпуну безбрижност, а највише – дубоко смирење. Без смирења су узалудни сви подвизи. Јер ти си по цео дан заузета бригама и пословима – како ћеш моћи да се усредсредиш на молитву? Ако нађеш слободан тренутак прочитај мало Јеванђеље и апостолске посланице и још завири у светоотачке књиге. Нека ти Господ дарује мудрости.
Јерођакон Антоније се упокојио двадесетог јула у шест сати и четрдесет минута увече, изузетно мирно, као да је заспао. Ујутру сам га причестио, неко време је био малаксао, али је трпео и није се жалио.
 
Схиигуман Јован.
 
50
 
Папинијеми
22. октобар 1951.г.
 
Многопоштована слушкињо Божија Јелена!
 
Јадикујеш због тога што немаш добрих дела – а зар нису добра дела у канцеларији којима си оптерећена до гуше? Ако се томе још дода неосуђивање других, да оно што не желиш сама за себе, не чиниш другима, то ти је довољно, буди мирна. Мислим да је за хришћанина који тежи ка духовном животу крајње безумље да диже нос због доброг стања. Нека ти Господ дарује мудрост.
Неразумно је, чак и грешно мислити да си “пропала без мене”. Читај Свето Писмо и свете оце и учи. Шта значе моји савети кад ја сам идем по пипању? Ако нешто пишем, црпим из истих извора. Ја личим на парно купатило: друге перем, а сам остајем исто онако прљав. Игуман Серафим ми због нечега још увек није послао књигу коју је обећао, а можда се и увредио на моје последње писмо. У њему сам писао какав саветник треба да буде и о његовом образовању сам рекао: “Довољно је оно које имаш, немој да тежиш ка вишем.”
Нека вас Господ чува.
 
Схиигуман Јован.
 
51
 
3. новембар 1951.г.
 
Многопоштована у Христу Јелена Акселевна!
 
По Божијој милости нисам болестан као што ти мислиш: срце ми је боље и рука као да постаје боља. Слава Божијем милосрђу.
О старцу Силуану сам мишљења као што си писала, само што нећу говорити. Попричаћемо ако се будемо видели. Игуман Јероним, оци Јуваиан и Гаврило неће чак ни да читају, спотакли су се на предговору, види на 1. страници. Хтео сам да ти пошаљем ову књигу, али очигледно да је имаш, нека остане код мене. Отац Леонид је мало прочитао, њему се такође не свиђа.
Питаш да ли можеш да идеш на састанак? Види сама. По савету преподобног Варсануфија помоли се три пута: поступи онако чему мисао буде склона. Уосталом, није састанак узрок твоје смутње, него твоја уображеност: зашто говоре тако, а не онако како мени треба? Али ево шта да радиш: изговарај за време састанка молитву, па ћеш бити мирна и биће ти јаснији цео разговор.
Данас, трећег, сахранили смо јерођакона Корнелија. Вероватно га се сећаш, стално је певао молебане. Боловао је само три дана, сваког дана сам га причешћивао. Ујутру сам га причестио, а умро је ноћу у дванаест сати, тако тихо да нису чула ни четири инока који с њим живе. У 12 сати су погледали, а он се већ упокојио: очи су му биле затворене и руке прекрштене на грудима. Блажена смрт.
Нека те Господ чува.
 
Схиигуман Јован.
 
52
 
Нови Валаам
27. новембар 1951.г.
 
Најбоља у Христу Јелена Акселевна!
 
Ти, чедо моје духовно, пишеш да те је ухватио животни ковитлац, на послу бриге без краја. Али, ове бриге нису лично твоје, него пословне, а и корисне су за тебе, јер ти мање глупости пада на памет. А таштина је друга ствар. Добро је што је барем примећујеш. Она је врло штетна, везује слободу у човеку и попут црва нагриза добродетељи, чак и код духовних људи. Ако будеш пазила на себе строже и пажљивије уз Божију помоћ неће на тебе утицати различити догађаји са стране. Још имај на уму да ћеш ако не данас-сутра, ипак сигурно умрети.
Твој одговор је само по разуму, без осећања и много је недореченог, тако да је од њега мала корист. Шкартирао сам га, не љути се. Не трудим се да пишем на тему питања, већ по устројству човековог живота, тако да ће питања отпасти сама по себи и он ће их и заборавити. Књигу старца Силуана читају неки монаси, ја сам погледао само нека места, тако да ми није згодно да ти пошаљем, а вероватно да је нећу целу прочитати. Титушка је чита, питај њега, шта ће рећи о њој…
Мати Платониди се срдачно захваљујем за кекс и писмо. Врло је добро и спасоносно што је послала И. Тимошенко тако добре књиге, а неке је чак и сама преписала. А то да ли ће се она вратити у Православље препусти вољи Божијој. Уосталом, подсети је ако буде прилике, у томе нећеш погрешити. Прво се помоли Богу и Пресветој Богородици. У принципу, учи се да сваком послу претходи молитва.
Остајем с љубављу у Христу,
 
многогрешни схиигуман Јован.
 
53
 
Нови Валаам
17. фебруар 1952.г.
 
Многопоштована у Христу Јелена Акселевна!
 
Осуђујеш себе и сматраш гором од свих. Међутим, то су само речи, а рђавом себе не сматраш. Кад би ти осећала као што говориш не би осуђивала друге ни због чега и не би се вређала због тога што сам рекао да је м.Платонида паметнија од тебе. Ха! Ха! Ха! Како си неразумна. Још пишеш “да измолим од Господа да будеш добра”. Још једна неразумна молба и такође изазива сличан смех: она ће да живи не засукавши рукаве, а старац да измољава да она буде добра. Али, по духовном закону тако не бива. Ни Бог ни ја ти нећемо помоћи ако се сама не будеш трудила у благочестивости – тако су рекли свети оци.
Јуче је код мене дошао инок и каже: “Имам веома велики грех, не знам хоће ли ми Господ опростити.” Упитао сам га који, а он каже: “Хула на Бога и на Свете Тајне.” Кажем му: у тим мислима нема греха, јер су оне од ђавола и називају се прилози, а прилози су безгрешни. Не обраћај пажњу на њих, и узнеси мисао на неки предмет Светог Писма. Још сам поразговарао с њим на ову тему и дао му преподобног Јована Лествичника да би тамо прочитао о хулним помислима.
Раније су ме занимале овакве мисли: зашто је Господ изабрао Јуду за ученике ради проповеди, јер Он је знао да ће овај отпасти. Али за време службе ми је постало некако јасно: Господ по Својој доброти призива све, али не нарушава нашу слободну вољу. А ако је неко скренуо у порочни живот од добродетељи – сам је крив: није се потрудио у угађању Богу по слободној вољи. Један је заволео новац, а други овај пролазни живот, као и остали који су отпали. По својој слободној вољи треба да се трудимо у угађању Богу, тада нам благодат помаже.
 
Схиигуман Јован.
 
54
 
Папинијеми
27. април 1952.г.
 
Многопоштована у Христу Јелена Акселевна!
 
Пишеш да ти се срце стеже: како ћеш стати пред Господа, јер то ће бити скоро. Немој да замишљаш да је Бог строги члан казнене експедиције, Он је врло милостив и зна нашу немоћну природу. Смири се, покај се и бићеш помилована, нимало не сумњај. Писао сам ти раније да ти савете не дајем као закон или заповест, већ просто као савет. Можеш да их прихватиш или да их не прихватиш, види сама, боље видиш тамо на лицу места. Само се труди да све буде ради Бога. Ако осећаш да си болесна нећеш погрешити ако одбијеш да продајеш свеће. Такође нећеш погрешити ако одеш да се молиш у Покровску. Добро је што волиш да седиш код куће и да никога не зовеш, а ако људи нешто кажу држи се својих убеђења. Још је добро да се држиш даље од парохијских ствари, а кад те се нешто дотакне и кад треба да говориш не заборави да се прво помолиш и из искуства ћеш се уверити да је то корисно.
Иако је потешко трпети невоље ипак је врло корисно. И ми морамо да се припремимо да уз Божију помоћ трпимо срамоту, прекоре, презир и подсмех. Ако се тако припремимо биће нам лакше да их подносимо кад дођу. Људи су нестални: данас хвале, а сутра оговарају.
Игуман Серафим се преко о.Методија распитује о томе какав је мој живот: у Француској је чуо нешто лоше о мени. Али ја се због тога не секирам, послао сам му неколико добрих књига. Он ми пише да је код светих отаца други дух. Одговорио сам: да, они су писали по осећањима, а не само голе речи и не мистичке узлете ума. Свака њихова реч је проживљена у искуству, зато њихова дела приањају за срце, као фластер на рану.
Призивам Божји благослов на тебе, нека те Господ чува.
 
Многогрешни схиигуман Јован.
 
55
 
Валаам,
1. јул 1952.г.
 
Многопоштована у Христу Јелена Акселевна!
 
По Божијој милости живим уобичајеним монашким животом, као што си видела у току свог тродневног боравка у нашој обитељи. Заједнички манастирски живот протиче уобичајено, без промена. Али, код мене је све кренуло помало другачије. После читања Јеванђеља, апостолских посланица и катизми почео сам да читам Библију и да се удубљујем у њу: врло је поучно завирити у то како је живело човечанство на почетку. После дугогодишњег живота у манастиру и многе начитаности у светоотачким делима библијска историја ми је постала јаснија. Неће ми пасти на памет да кажем као што је неко рекао: “Каква је јерес тамо написана” (то о књизи Поновљених закона), јер је то рекао безумно. Божји закон је свет, такав је и био потребан за тврдоврате Јевреје склоне многобоштву.
Кад сам сам без посла или шетам – размишљам о прочитаном, јер ум не може бити беспослен, треба му дати неки посао. Ако му се не да духовни посао, он ће лутати по предметима, догађајима овог света, а понекад разврставати старудију која лежи већ четрдесет година некадашњих догађаја или осећања и по закону преплитања заузима целу главу. Молитва и богомислије – само ова средства уз помоћ Божију могу да зауставе лутање помисли.
Тамо код вас у свету је други живот и потребна су друга средства за спасење. Ко обавља који посао, треба да ради савесно и да живи с ближњима у миру и слози, колико од нас зависи. Нека ти Господ подари мудрости.
Не падајмо у униније у људским немоћима, јер је Господ примио нашу људску плот и поживео је на земљи као Човек ради нас, немоћних и прикуцао је све грехове целог света на Крсту. Немоћи нас врло смиравају. “Боље је немоћна савест, него добродетељ с таштином,” рекао је духоносни отац.
Не треба се пре времена плашити старости и старачке немоћи. Треба чврсто да се ослонимо на вољу Божију и да верујемо у Његов свети Промисао.
Нека те Господ чува.
 
Схиигуман Јован.
 
56
 
24. октобар 1952.г.
 
Најбоља у Христу Јелена Акселевна!
Христос посреди нас!
 
Преподобни Варсануфије Велики пише: “Мати Сара је рекла: “Ако будем желела да угодим свим људима мораћу да се клањам на њиховим вратима.”” А професор се стиди да слуша учење светих отаца у тумачењу женскиња.” Занимљиво је и смешно.
Јер ниси му сама наметала свете оце, већ је он сам дошао да поприча о једином потребном. Ето, у разговору је осетио смутњу, срамоту, завист и презир што жена схвата суштину светоотачког дела, а он уз све богословско схватање, на своју срамоту, није схватио суштину светоотачког учења. А одакле да црпимо духовне савете? Да ли од Дарвина или од Л.Толстоја? Не, не, ма ко од светих отаца да говори, био то мушкарац или жена, треба да слушамо са захвалношћу. Јер он није рекао да жена неправилно схвата свете оце, већ је рекао да не жели да слуша “свете оце у тумачењу женскиња”. Ма ко од светих отаца да говори у ове тешке године, врло је важно и поучно што се налазе људи који схватају светоотачко учење.
Једна је ствар примећивати, а друга је ствар осуђивати. Један свети отац је угледао монаха који је нешто згрешио и рекао: “Он је пао и каје се, а мени може да се догоди да паднем у грех и да се не покајем.” Ето како богомудри оци извлаче корист из свих примера.
Седмицу не могу да служим, слабим. Уздам се у вољу Божију, молим Господа да ме удостоји хришћанске смрти и да ме избави од вечног мучења. Не знам да ли ће мој живот дуго трајати.
Остајем с љубављу у Христу.
 
Ваш самолитвеник
схиигуман Јован
 
57
 
Нови Валаам,
6. новембар 1952.г.
 
Поштована у Христу
Јелена Акселевна!
 
Не треба да тугујеш због моје болести, биће погрешно с твоје стране. Не знам хоће ли мој живот у овој долини плача (Пс. 83, 7) дуго трајати. Иако ми је потешко да служим причешћујем се у олтару, ипак идем на службу, у трпезарију и у шетњу. Не треба да се бојиш немоћи, јер је Господ сишао с неба ради немоћних. Ако човек постане свестан своје немоћи и покаје се Господ због Своје доброте, неће поменути његове немоћи и грехове. Највише се треба плашити ђавоље гордости и таштине, непријатељства и осуђивања, а немоћи смиравају нашу умишљену благочестивост.
Не чуди се што добри људи који су блиски Цркви, верници, због неког прекора срамоте све унаоколо. То су спољашњи људи, они немају појма о једином што је потребно, зато од своје спољашње благочестивости немају користи.
Ових дана ми је један инок рекао: “Досадило ми је да живим, макар да умрем, желим да се претворим у небиће.” Међутим, ја сам прећутао, знао сам да неће примити моје савете, јер сви монаси су начитани и ко како схвата богословље и светоотачко учење, правилно или неправилно, тако се и држи својих убеђења. Оваквим људима савети са стране не одговарају – они сами радо уче друге.
Ах! Како је добро рекао преподобни ава Доротеј: “Сви занемарују и не поштују ниједну заповест, а од ближњег захтевају испуњење заповести.” Колико сличних примера човек може да види у току дана. Наравно, не скрећем пажњу на њих, јер је то уобичајена појава.
Ако пазиш на себе угледаћеш у свом срцу просто хаос и тада сличне појаве неће рањавати срце.
Написаћу ти кад осетим да ми је баш лоше. Онда можеш да дођеш док будем свестан. Бог зна какве ће ме болести задесити приликом растајања душе и тела.
Господе, нека у свему буде Твоја воља.
 
Многогрешни схиигуман Јован.
 
58
 
Нови Валаам,
23. децембар 1952.г.
 
Многопоштована у Христу слушкињо Божија Јелена!
 
Путеви Господњи су непојамни за нас грешне и ниједан ум не може да их схвати. Зато немојмо покушавати да дознамо коме Господ даје какав крст. Ако нас брука и срамоти А.Ж. немојмо да нас то смућује и да је осуђујемо, него се молимо да јој Господ помогне и избави је од невоља и мука. Знај да је брукање и срамоћење, иако нам је непријатно да га подносимо, врло корисно и спасоносно за нас. Ако будеш строже стражила – спознаћеш на основу искуства. Треба се плашити похвале, јер она васпитава таштину и уображеност. Тешко нама ако похвала буде изнад дела.
Ниси добро учинила што си дала савет о.Владимиру да ми напише о својим невољама. Ето ти епитимија: тридесет три појасна поклона с Исусовом молитвом, десет поклона Мајци Божијој и десет Јовану Претечи. Мислим да о.Владимир неће написати, а ако напише, мој савет га неће задовољити. То пишем по својим осећањима.
Преподобни Мојсије Скитски је говорио: “Неке који су долазили код мене по савет сам тешио и они су одлазили с душевном коришћу, а другима, на своју срамоту, нисам могао да кажем ништа корисно и они су одлазили без утехе.” Ево, ни свеци нису могли свима да кажу корисно и да их утеше. А ко сам ја да тешим у невољи? Ако је неко и добио корист од мојих савета, то се догађало по вери оних који су молили.
Како чујем, наши монаси су вашем Никољском црквењаку посаветовали нешто некорисно и о.Георгије је остао незадовољан. Нисам разговарао с њима, уопште се плашим да се мешам у ствари мирјана.
Јеромонах Варнава, старац из Тројицке Лавре је неком трговцу посаветовао велики посао, али он није успео, па је испало незгодно. На Валааму је јеросхимонах Алексије, којег је о.Јефрем много хвалио посаветовао нешто некој игуманији, после се предомислио, целе ноћи се вртео као вретено. Дакле, онима који се мени, краткој памети, обраћају за савет говорим своје мишљење, а онда увек кажем: “Али, види сам или сама.” Правилан савет могу да дају само свети људи као преподобни Серафим Саровски и Сергије Радоњешки. А како ја могу да посаветујем правилно кад сам идем по пипању?
Нека те Господ чува.
 
Схиигуман Јован.
 
59
 
24. април. 1953.г.
 
Поштована у Христу слушкињо Божија Јелена!
 
Иако сам саслушао твоју критику о стручности N и смејао се због своје расејаности – лоше сам поступио што сам се смејао. Опрости ми, Господе. Више никоме нисам говорио ову подсмешљиву шалу, а ни ти такође немој више да је понављаш. Свети оци строго забрањују да се исмевају други људи. Они кажу: “Објави прво своје немоћи, па онда говори о туђима.” Тешко нама: своје немоћи врло вешто кријемо, а о туђима тако усрдно брбљамо.
Боле те руке, ноге и рамена, понекад те нападају туга и малодушност. Да, у болестима и невољама у посету долазе ове три сестрице: униније, туга и досада. Против њих постоји једно средство – трпљење и молитва.
Нетачно мислиш да треба много времена да се отпутује унутра.[2] Да се тамо отпутује не треба много времена већ смирење.
А каква је несталност у животу! Да ли се Јелена давно радовала и летела од радости као на крилима? Мало си се порадовала и одједном нагла промена: наша Јелена чак ни ноћима не спава. Да, свет је несталан и променљив: данас хвале, а сутра – бацају фотографије у пећ и руше споменике.
А о обожењу не треба да маштамо. Какво може бити обожење за нас грешне, кад се налазимо под утицајем страсти? Потребни су покајање и митарева молитва: “Боже, милостив буди мени, грешном,” – ето наше мере.
Ево, и преподобни Јован Лествичник каже: при изласку душе нећемо бити окривљени за то што нисмо чинили чуда, што нисмо богословили, што нисмо достигли знање, већ ћемо дати одговор Богу за то што нисмо плакали због својих грехова. Преподобни Пимен Велики није хтео да говори ни о чему другом осим о својим страстима. Ето, то је наша мера. Узвишено нам, наравно није разумљиво, схватају га само они који су изнад страсти. А страстан ће уместо “обожења” бити сањар, попут католичке Терезе.
Призивам Божји благослов на тебе.
 
Многогрешни схиигуман Јован.
 
60
 
1. септембар 1953. г.
 
Поштована у Христу Јелена Акселевна!
 
Једва сам се наканио да ти напишем: осећам лењост, а сад ми просто није јасно: да ли је лењост или немоћ? Некако сам почео да се клоним свега што ме се не тиче.
Један монах се двадесет пет година бави молитвом, али никад није разговарао са мном о молитви. Ових дана долази код мене и каже: “Моја молитва је постала неправилна.” Објаснио сам му грешку. Он ми се затим захвалио. Ево још једног случаја. Један монах ми каже: “Ево, већ неко време тачно у два сата ујутру нешто куца у ћошак, а данас у рам, и то врло јако.” Прво је помислио да куца Анђео. Рекао сам му: “То није Анђео него демон, сад више неће куцати.” Тако је и било: престао је да куца.
Пишеш да ти понекад падају на памет сопствене добродетељи и негодујеш због тога што тако мислиш. То се назива прилозима и они су безгрешни. А ако их прихваташ и ако се будеш наслађивала њима, то је грех.
И ја ноћу осећам страх: чини ми се да има неког у келији. Онда се удубљујем у молитву, крстим се и читам Јеванђеље, оно што знам напамет.
Пишеш да никако не можеш да се организујеш да живиш онако како треба. Ево, ја сам већ остарио, а никако да организујем живот. Али, немојмо очајавати. Иако је једанаести сат нашег живота Валадика и нас позива у Свој виноград (Мт. 20, 6-7). Уз Божију помоћ положимо почетак труда у винограду Спаситеља.
Труди се да се поправљаш, немој више грубо да одговараш А.Сергејевној. Ако си читала о светим местима Јерусалима не треба да идеш да слушаш приче Агније Ж. о њеном путовању. Твоје мишљење о томе да не желиш из њених уста да слушаш о таквим светим местима је врло рђаво. Покајала си се, Бог ће ти опростити, само немој више тако да говориш. Труди се да се поправљаш и да чистиш свој прљави извор срца да више не би избацивала сличне ружне речи. Изрибали су те Борис Иванович и А.Ж. Можда си заслужила, смири се и трпи. А ако су те изрибали непотребно, ставили су златни венац на твоју главу. Иако је потешко трпети незаслужени прекор, трпи ради венца. Немој да завидиш што се Антонинине приче свиђају народу, завист је ђавољи изум.
 
Многогрешни схиигуман Јован.
 

---

 
НАПОМЕНЕ:

1. Односно, нема ни добродетељи, ни смирења.
2. Има се у виду цитат: Царство Божије је у вама (Лк. 17, 21).