Смем ли у брак

Питање:
Помаже Бог Оче, имам једну недоумицу и проблем са којим живим већ превише дуго, трудим се да пуно радим како бих одложио тај проблем за неку будућност али како ми се време већ примиче када би требало да се женим, већ се осећам некако сатерано у ћошак и не знам шта да чиним. Никада ме физички нису привлачиле девојке и увек сам на жалост имао склоност ка греху мужелоштва. Још у основној школи, неком петом разреду, био сам заљубљен у свог друга, као што је неко нормалан у девојку. Увек сам и осећао да је то лоше и био у конфликту, одвојио се што даље од цркве да не бих осетио оно пецкање савести, што тада и није било тешко. Тако сам живео дуго година, једном сам се усудио да паднем у физички грех, за време студија и онда ми се после неког времена десило да упознам једну особу у коју сам се опет заљубио, али која је била, или боље да кажем који је био честит према мени и желео само пријатељство, и то је онда преокренуло нешто у мојим дотадашњим схватањима. Било је ту тешких искушења, ја будући заљубљен и поново у некој грижи савести да бих олакшао себи прекинуо сам контакт са том особом. У исто то време, моја најбоља другарица коју сам тада волео свим срцем и са којом бих чини ми се могао и да остварим брак изјавила ми је љубав и саопштила своје жеље да заснује самном породицу. Осећао сам се тада недостојан тога, као и без права да ја овакав са њом која је здрава имам било шта у том смислу, прекидам и са њом све контакте, чинећи вероватно још већу глупост. Одувек сам се трудио да се некако изолујем од света, од када сам се исповедио за своје учињене грехе трудио сам се да избегавам мушко друштво да не бих долазио у искушење, али искушења свакако да има. Сви се крећемо у свету и не прође дан да немам неко искушење. Помаже када одвојим време да читам духовне књиге, као и после причести неко време, онда сам у неком другом расположењу и као остављен да мало одахнем. Али чим крену послови, свакодневне обавезе, мало времена за духовно, опет иста искушења и Ајд Јово наново. Моје питање је, имам ли ја право после свега овога да пробам с Божијом помоћи да нађем девојку, и заснујем породицу, како бих учинио оно што треба, да не изневерим и своје родитеље као што сам многе друге у животу. Плашим се и како бих испуњавао своје брачне обавезе. Како да прећутим нешто тако важно, која би девојка пошла за мене да зна целу истину? Посебно ми је жао мојих родитеља, они су пуно тога жртвовали и створили добре услове за живот. Имам још једно питање, особа горе поменута од које је део овога кренуо, пре неког времена ме контактирао ненападно и пријатељски, само да пита како сам, али са очигледном жељом да се поново видимо. Размишљао сам како би поново могли да се видимо као пријатељи и будемо пријатељи али сам помислио да је то замка и да ћу поново пасти у искушење, па сам то ипак избегао. А можда ни то нисам требао ако сам ја једини који може да да савет како је потребно одрећи се тога и понети свој Крст. Плашим се да ме можда воде погрешне намере, али не умем да оценим. ТАкође, девојка која ми је најбоља пријатељица се разводи после кратког лошег брака, за време ког сам избегавао било какав контакт са њом, и имам сада још једно кајање да би јој можда ипак било боље самном оваквим какав сам, него што јој је очигледно било у браку где је била и физички и психички малтретирана. Нисам смогао снаге да о овоме разговарам са својим свештеником. Прва исповест ми је била у једном манастиру, после чега сам се исповедао код свог свештеника, а исповедајући блудне помисли нисам улазио у дубину и говорио о природи тих блудних помисли, тако да он и нема прави увид у цело моје духовно стање, што је опет сигурно мој грех. Хвала Господу и Вама Оче на времену које ћете ако стигнете посветити да ми одговорите.
Милош


Одговор:
Бог Вам помогао поштовани Хвала Вам на искрености у нади да смогнете снаге и са својим духовником о свему на исти начин да попричате. Пре свега, корисно је да напоменемо да је сваки грех неприродан те да нема ”бољих” и ”лошијих” грехова. Став Свете Цркве и свештенства према греху је увек исти: да се трудимо са љубављу и разумевањем да помогнемо људима да своје слабости и страсти исправе, односно контролишу, како би спокојно у свету живели. Медицински је потврђено да сваки мушкарац/жена има у себи гена супротног пола. Особе које пусте своје мисли да се баве емоцијама и телом истог пола, временом почињу да попримају пожуде према особама истог пола, мислећи да су такви рођени. Људски ум је величанствено узвишен и моћан да од једне особе оформи светитеља, али и сладострасну човеколику животињу која се поводи за својим пожудним нагонима (овде мислим на сваку врсту греха) . Зато је отац Тадеј често говорио: ”Какве су нам мисли такав нам је живот.” Ви се колебате мислима, стидите се и бежите од стварности! Ви сте сасвим добра и коректна особа која може учинити једну напаћену, младу жену срећном! МИСЛИТЕ у том правцу да учините ту младу девојку, која вас је волела, срећном! Лепо сте приметили да се после причешћа, молитве и читања религиозних књига осећате боље. То Вам само указује да сте природна особа која неприродне мисли, у тим моментима, исправно схвата као себи стране. Зато вам је Господ послао ту младу жену да вам помогне да победите борбу својих мисли. Помажући њој, помажете и себи да умирите своју савест. Правилно сте поступили када сте прекинули контакт са особом истог пола. Да би сте таквој особи помогли, потребно је да своје сопствене мисли уведете у ред. Ближи контакт са таквим особама је заправо несавесна игра са ватром која се у тренутку може претворити у необуздану ватрену стихију. Молим вас да обавезно попричате са својим духовником и уз њогову помоћ да се темељно борите са страственим мислима. Помисли нису опасне док их не прихватите као део својих страствених жеља. Ако дозволите да страствене мисли буду део вашег живота, потребно је много времена и јаке воље да се тога ослободите. Мисли вас могу уздићи до неба, али и спустити у пакао живота. Срдачан поздрав, о. Мирослав

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *