Слушати родитеље макар и погрешно говорили

Питање:
Драги оци, имам проблем, желим да постим цео живот не само кад су велики постови. С друге стране то што избегавам месо се не свиђа мојим родитељима и они ме грде што сам мршав, боје се да се не разболим. На једном месту пише постите, а на другом слушајте своје родитеље па макар и погрешно говорили. Ја бих у вези поста одбио послушност њима, или је најбоље да ћутим и једем шта ми дају, а кад одем у манастир онда ћу друге слушати. Да, већ неколико месеци размишљам о монашком животу, у односу на свет, ја волим самоћу, мир и тишину повучен сам, као дете сам живео у шуми очували су ме бака и дека, они су ми заменили родитеље који су се развели и отишли свако на своју страну. Био сам препун радости маште и невиности, желим да повратим то стање из детињства. Ја мислим да сваког човека Господ бар једном у животу позове на дужност, а да ли ће се одазвати то је искључиво ствар његове слободне воље. Живећи у шуми, ја сам мрзео и мрзим мали и велики град, но тамо у тој шуми више не желим да живим јер је зло ушло у моје ближње, па не могу да се разумем с њима, а пошто се пожар гаси споља а не изнутра верујем да би одлазак у манастир био препород за мене, све људе и Господа. Само прво да завршим овај светски факултет и одлазим из света.
Александар


Одговор:
Драги брате Александре, Господ Исус Христос је, идући обалом Генисаретског језера, позвао прва четири апостола, кратким позивом: Хајдете за мном. И они су пошли. Касније је на царинарници у Капернауму рекао царинику Левију: Хајде за мном. И сви су они, као и остали, полазили за њим, не знајући у том тренутку ни ко ни на какву службу их позива. Тај позив Христос понавља кроз целу историју Хришћанске цркве. Он пролази између младића и позива их позивом без речи: Хајте за мном. И младићи полазе, постају Његови свештенослужитељи. И благо ономе који доживи тај позив и одазове му се. И ти си, брате Александре, осетио тај позив, ти схваташ да Бог хоће од тебе нешто више него од осталих твојих вршњака и пријатеља. Бог ти поверава да служиш Њему и народу Божјем. Зато се немој плашити да се томе позиву одазовеш, како су то чинили милиони пре тебе.
То што већ сада желиш да се навикаваш на послушање, на манастирски живот, у коме је непрестана молитва, пост и бдење, добро је, али чини то не сукобљавајући се са околином, поготово не са својим родитељима. Довољно је сада да постиш све постове, вишедневне и једнодневне, да би могао да одговориш својим обавезама на факултету и у породици, а кад одеш у манастир, ако то буде Божја и твоја воља, ти ћеш се и тада равнати према манастирском типику и онако како ти твој духовник буде одредио.
Добро је што имаш намеру да прво завршиш факултет, а тек онда се посветиш монашком животу. Без обзира шта студираш, знање стечено на факултету ће ти користити и у манастиру, а и у свету, ако случајно у свету и останеш. Но, Богу ћеш служити било где да будеш, било да се замонашиш, било да се ожениш и заснујеш породицу.
Слушај глас Божји у себи и следи му! Ваистину Христос васкрсе! Поздравља те о. Душан

Comments are closed.