СЛОВО О СМРТИ

 

СЛОВО О СМРТИ
 
ПОЗИВ НА СЕЋАЊЕ И РАЗМИШЉАЊЕ О СМРТИ
 
Схвативши краткоћу нашег земног живота и сујетност свих земних добитака и преимућстава, схвативши ужасну будућност која очекује оне који пренебрегавши Искупитеља, принеше себе свецело на жртву греху и трулежи, – одвратимо мислене очи наше од нетремичног гледања на варљиву и опчињујућу лепоту света, која лако заробљава слабо срце човечије у љубав према себи и у служење себи; обратимо их страшном, али спасоносном призору, – смрти која нас очекује. Оплачимо себе благовремено, умијмо, очистимо сузама и исповедањем грехова својих записаних у књигама кнеза овога света. Потрудимо се да задобијемо благодат Светога Духа – тај печат, то знамење избрања и спасења: оно је неопходно за неометан ход по ваздушном пространству и стицање права на улазак кроз небеска врата и небеске обитељи. Неправедно богатство[1] – тако је названо у Јеванђељу свако земно имање, што је последица нашег пада – употребимо, по савету Јеванђеља, на задобијање небеских ризница обилним раздавањем милостиње. Употребимо наш земаљски живот, тај велики дар Божији, сходно одређењу назначеном од Бога, на познање самих себе, на назидање свога вечног удела. Немојмо губити време; искористимо га правилно: други пут оно се неће дати; губитак је његов ненадокнадив. Изгнаници из раја! Не налазимо се ми на земљи ради весеља, ни ради славе, ни ради игре, него зато, да бисмо вером, покајањем и крстом убили смрт која је убила нас и повратили себи изгубљени рај.
Милосрдни Господ нека подари читаоцима ове књиге и њеном састављачу да се сећају смрти за време земног живота; да сећањем на њу, умртвљавањем себе за све сујетно и животом за вечност одстране страхоту смрти, када наступи њен час, и пређу из ње у блажени, вечни, истински живот. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Лк. 16, 11.

Comments are closed.