Сломљено срце

Питање:
Поштовани, треба ми Ваш савет. Прошлог лета упознао сам преко интернета девојку из иностранства и након краћег времена дописивања одлучили смо да се састанемо. Већ пре састанка између нас су се јавиле симпатије и привлачност а сам састанак је завршио са… везом између нас двоје. С обзиром да је она из иностранства, то је била веза на даљину. Данас је Велики Четвртак а ми смо раскинули јуче, или тачније она је раскинула самном јер тврди да се охладила за мене и да ме не воли као пре. Пре него што поставим питање, пар појашњења: мени је 20 година, њој је 27 и да будем искрен, она је моја прва девојка. Зашто пре ње ја нисам имао друго? Опет ћу бити искрен… зато што нисам хтео, зато што сам се поносио чињеницом да могу а нећу, зато што сам имао осећај као да сам изнад наших \\\\анималних потреба\\\\ и да сам по том питању бољи других који су слаби јер их наводе њихове потребе а не разум. Имао сам јасну визију живота у којој сам главно место уступио својим плановима и интересима на материјалном плану и сматрао сам да ме непотребни међуљудски односи само успоравају у томе. И онда ме као гром из ведра неба погодило нешто са чим још никад пре нисам сусрео… Онда је дошла она… верујем искрено као Божија казна и моје питање гласи: јесте ли и Ви тог мишљења? Јер се осећам сломљено, понижено, сви моји идеали који су чинили моју суштину а која је опет била извор моје снаге, моје унутрашње снаге као да никад није ни постојала а без те снаге не могу да се вратим на прави пут и да се фокусирам на битне ствари! Бојим се и не знам како даље јер се осећам као мува без главе и молим Вас за савет.
Игор


Одговор:
Драги брате, Најпре, извини што одговор није стигао раније. Много је питања а мало снага. Господ је допустио да се то догоди. Не верујем да је то Божија казна, већ верујем да те је кроз ово искушење Господ сачувао од неког много већег искушења. Уосталом, изгледа ми као да си хрлио у сусрет нечем много тежем и компликованијем, опаснијем. То читам из твоје реченице: “Имао сам јасну визију живота у којој сам главно место уступио својим плановима и интересима на материјалном плану и сматрао сам да ме непотребни међуљудски односи само успоравају у томе.” Препоручио бих ти да мало размислиш о томе колико смо ми уствари у стању да тако категорички исправно судимо о томе који су то “непотребни међуљудски односи” и до које мере они треба да буду жртвовани нашим материјалним интересима? Живот је књига која се може читати само једном. Зато је од животне важности да је читамо исправно и истинито. Клима у данашњем свету је веома опасна. Владика Аверкије о томе каже: „Страшна, неопростива, безнадна бескрупулозност је завладала многим људима. Истинско учење вере и Цркве, за које су први Хришћани умирали у таквим мукама, постало је празан звук за већину модерних “Хришћана”. Они нити знају ово учење, нити желе да га знају, јер су за њега незаинтересовани. Тупа, хладна незаинтересованост према скоро свему што носи печат идеалистичког садржаја и у свему тражење само своје личне користи – ово је карактер нашег времена. Овај недостатак идеалистичког садржаја, ова бескрупулозност праћена незаинтересованошћу и напуштањем истинске вере и Цркве, за њих је основни, темељни грех, за који се ми, Руски Православни Хришћани морамо покајати.“ Кажеш да немаш снаге да се вратиш на прави пут и да се фокусираш на битне ствари, да не знаш како даље… Заиста, преиспитај мало свој лични систем вредности који је из темеља уздрман овим догађајем. Када будеш поставио вредности правилно, сваку на своје место по реду, како јој припада, ствари ће ти бити много јасније. Ако пак, то учиниш онако како Бог заповеда, имаћеш и велику помоћ од Господа у даљем животу. Од Бога ти свако добро жели, о. Срба

Comments are closed.