NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » SIMVOLI I SIGNALI

SIMVOLI I SIGNALI

 

SIMVOLI I SIGNALI
 
MINERALI KAO SIMVOLI
 
1. Kamen označava pre svega samoga Hrista. To je najpre rečeno u prorocima. Četvrto carstvo, koje je car Navuhodonosor video u snu u obliku idola od železa i zemlje, predstavljalo je carstvo rimsko. Kamen, odvaljen od planine, koji je udario u tog idola i srušio ga u prah, predobražavao je Hrista, osnivača jednog novog carstva nad carstvima, koje se do vijeka neće rasuti, po vidovitom proročanstvu proroka Danila (Dan. 2, 44).
2. Veliki Isaija naziva Hrista kamenom spoticanja – kamen spoticanja i stijena sablazni… o koji će se spotaknuti mnogi i pašće i satrće se… kamen izabran, kamen ugaoni, skupocen, temelj tvrd; ko vjeruje neće se plašiti (Isa. 8, 14; 28, 16; Rim. 9, 33). Takav kamen postavio je Bog na Sionu, svetoj gori Svojoj, da bude temelj novoga carstva, nepropadljivoga – carstva hrišćanskoga. Divan je taj Kamen, ali i strašan. Divan je za one, koji ga prihvate, a strašan za one, koji ga odbace.
3. Strašnije reči blagi Hristos nije izgovorio na usta Svoja nego kad je rekao: svak ko padne na taj kamen razbiće se, a na koga on padne satrće ga (Lk. 20, 18). Tim strašnim rečima On je opomenuo sve zidare: zidare duše, porodice, društva, naroda, države, čovečanstva, da ne smeju i ne mogu zidati mimo Njega, Kamena Temeljca. Teofilakt Ohridski veli: „Jevreji su satrveni (tim kamenom) kao mekinje, i razvejani po celome svetu. No posmotri, kako su oni najpre pali na taj kamen – to jest sablaznili se – a po tom kako je kamen pao na njih i kaznio ih“. (Teofilakt: Tolk. Luke).
4. Simvolišući Hrista kamen ujedno simvoliše i tvrdu veru u Hrista. Kad je Petar apostol ispovedio svoju veru u Gospoda govoreći: Ti si Hristos, Sin Boga živoga, Gospod mu je odgovorio: ti si Petar (a Petar znači kamen), i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju tj. na ovoj veri, koju si ti sad izrekao. A taj isti Kamenko (Petar) u svojoj poslanici naziva verne živim kamenjem govoreći: a kad dođete k njemu (Isusu) kao kamenu živu… i vi kao kamenje živo zidajte se u kuću duhovnu (I Petr. 2, 4-5). Jer svi koji se u Hristu krstiše, u Hrista se obukoše, i postaše slični Hristu. Zbog toga apostol i naziva hrišćane nazivom Hristovim; živim kamenjem. Množina kamenja u svetu simvoliše množinu vernih od postanja do skončanja vremena, shodno obećanju Božjem Avramu, da će potomaka njegovih po pravoj veri biti kao pijeska na brijegu morskom (I Mojs. 22, 17).
5. Oni ljudi koji zidaju svoj život na Hristu kao postojanom kamenu nazvati su u Jevanđelju mudrim, a oni koji zidaju na pesku ludim. Zidanje mudrih stoji i traje, a zidanje ludih pada i propada od vetrova i oluja. U prastaro vreme behu ljudi otpali od Boga, pa smisliše da zidaju kulu do nebesa. I počeše je zidati od osušeno zemlje, opeka. Ali Bog rasturi to njihovo zidanje, jer ono ne beše na kamenu, na kamenu vere, nego na pesku i blatu bezverja; drugim rečima: ne beše na veri u Boga nego na veri u čoveka. Tako se od uvek rasturala i na vek rasturaće se svaka zidarija, koja nije u ime istinitoga Boga i na veri u Njega. Pesak je pak simvol nepostojanstva i slabosti.
6. Zlato je simvol istine. Istočni zvezdari prineli su novorođenom Caru na dar zlato, livan i izmirnu. Zlatoust tumači ove darove kao: poznanje istine, poslušnost i ljubav. Zlato se ne menja, ne obmanjuje: kakvo je u kruni carskoj takvo je i u zemlji, i u vodi, i u ognju – vazda isto. Otuda je zlato za hrišćanske bogoslove i prozorljivce uvek predstavljalo sliku istine; ne samo istinu nego tek sliku istine, simvol istine.
7. Nije zlato uzeto za temelj nego kamen. Jer temelj mora biti čvrst, a zlato je meko. Vera je stavljena u temelj našeg spasenja. Zlato predstavlja dalje zidanje na kamenu vere. To jest, ko ima veru u Hrista čvrstu kao kamen, tome se posle otkriva istina vere, svetla u čistoti kao zlato, i meka u milosti kao zlato. Jer je milost nerazdvojna od istine – kao što je pisano: milost i istina sretoše se. Istina je svetla i blaga, kao što je zlato sjajno i meko. Zato apostol Pavle kaže, da na kamenu stoji zlato, što će reći: na veri istina (I Kor. 3, 12).
8. A da je zlato samo simvol istine, a ne sama istina po sebi jasno je iz zakona, koji je najstrožije zabranjivao klanjati se zlatu i praviti idole od zlata (II Mojs. 32). Da je zlato samo simvol, a ne istina vidi se još iz Jovanovog opisa nebeskoga grada. Jovan je video u viziji nebeski Jerusalim, o kome kaže, da beše građa zida njegova jaspis, i Grad zlato čisto kao čisto staklo (Otkr. 21, 18). Pa kako onaj duhovni svet ne može biti od materijalne građe, to i zlato ovde ne označava obično zlato nego istinu. A istina je sa svih strana čista i prozračna. Zbog toga Tajnovidac i veli kao čisto staklo, jer govori o istini, a ne o običnom zlatu, koje je sasvim neslično staklu.
9. Vera je temelj života ovde na zemlji. Na nebesima vera nije potrebna. Tamo se živi gledanjem, a ne više verom. Zbog toga se običan kamen – simvol vere – nikako ne spominje u nebeskim vizijama svetog Jovana. Op je video nebeski Grad sa drugim temeljima, a ne kamenim. On spominje dvanaest dragih kamenova kao temelje Nebeskoga Grada, i to: jaspis, sapfir, kalkidon, smaragd, sardoniks, sard, hrizolit, viril, topaz, hrizopras, jakint i ametist. Ovo drago kamenje simvolizira dvanaest moći ili vrlina, koje svetle svaka svojim sjajem. Dvanaest kapija na Gradu jesu od dvanaest bisera, a ulice gradske bijahu zlato čisto kao staklo presvijetlo (Otkr. 21, 19). Hoće da se kaže, kako u onome svetu zlato gubi svoju vrednost i stavlja se u kaldrmu ulica, pod noge, zato što se tamo istina javno vidi, te nije potrebna više simvolika zlata.
10. So je simvol pravog hrišćanina, koji i druge popravlja. Duša dobro usoljena naukom Hristovom ne podleže kvareži, a uz to pomaže i bližnjima, da se održe i ne pokvare. Vi ste so zemlji, rekao je veliki Gospod naš. Ovo ne važi samo za apostole i klirike nego za sve hrišćane uopšte. Ako bi Hrišćanstvo izgubilo svoju silu i obljutavilo, čime bi se rod ljudski osolio? I šta bi ga onda moglo zadržati od kvareži. Ako duša nema u sebi istine Hristove, postaje neslana, bljutava; zemljani se i gnili, i zajedno sa telom pretvara se u samu trulež. Još so označava nebesku blagodat, po reči blaženog Teofilakta, koji govori: „a da je blagodat so, čuj Pavla: riječ vaša da bude u blagodati, solju začinjena“ (Teof. Tolk. Luke 14, 34). I tako, dakle, so je simvol hrišćanina u svetu i blagodati u hrišćaninu.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *