NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » SIMVOLI I SIGNALI

SIMVOLI I SIGNALI

 

SIMVOLI I SIGNALI
 
RAT GLAD I POMOR KAO SIGNALI
 
1. Ova tri biča mogu se uzeti najpre kao simvoli, jer spoljnim događajem izražavaju unutrašnje stanje duša i duhova ljudskih. Kao što govori apostol Jakov: otkuda ratovi i raspre među vama? Ne otuda li – od slasti vašijeh, koje se bore u vašijem tjelima? (Jakov 4, 1). Unutrašnje bogoborstvo svršava se spoljašnjim čovekoborstvom; unutarnji rat spoljašnjim ratom. To je tajna i trajna simvolika svih ratova. No rat kao trenutno bivanje u jednom vremenu i jednom pokolenju jeste signal Božji tome vremenu i tome pokolenju.
2. Poslaću na njih mač, glad i pomor, govori Gospod; na tvrdovrate i neposlušne, na istrulele od pokvarenih misli i pokvarenih želja kao kotarica trulih smokava. I goniću ih mačem, glađu i pomorom, opet govori Gospod kroz Jeremiju. Gle vihor Gospodnji, vihor koji ne prestaje pašće na glavu bezbožnicima. To će biti znak Božji, da bi ljudi razumeli, da je Bog – Bog. Na pošljetku ćete razumjeti to, veli Gospod (Jer. 24,10; 29, 18; 30, 23).
3. Glad kao signal. U vreme cara Davida beše glad u narodu tri godine uzastopce. A David potraži lice Gospodnje, da sazna, zbog čega bi ta nevolja. I saznade car, i reče mu se, da je to došlo zbog pogažene zakletve, koju car Saul dade Gavaonjanima, dade pa pogazi, namami ih na veru i pobi (II Sam. 21, 1). Nije, dakle, glad u jednoj zemlji zbog toga što su oblaci slučajno zaboravili da prospu kišu, ili što je zemlja slučajno zaboravila da rađa rod, ili što je urodica slučajno ugušila žito, ili što su skakavci slučajno naišli i pojeli hranu ljudima, kako to beslovesno tumače neki beslovesni. Nego je glad kazneni signal živoga Promislitelja, da bi se ljudi setili, trgli i popravili.
4. Pomor kao signal. Pogordi se jednom car David, i u gordosti naredi, da se prebroji narod. A to Bogu ne bi ugodno. Jer, Bogu našem ništa nije ugodno što se po gordosti čini. Pa reče Bog Davidu preko proroka, da kao kaznu izabere jedno od tri zla: ili glad, ili rat, ili pomor. U teskobi ljutoj car izabra pomor. I udari teška bolezanja u narod. I posla Bog anđela u Jerusalim da ga ubija. I kad ubijaše, pogleda Gospod i sažali mu se i reče: dosta, spusti ruku svoju (I Dnev. 21). Nije, dakle, ni pomor u ljudima tek onako slučajno, nego zbog jakog uzroka, i to moralnog. Pomorom Svevišnji daje signal ljudima, da su sišli s pravog puta i zalutali. Onaj koji sve vidi i nad svim bdi signalizira putnicima zemaljskim,da bi se trgli sa bespuća i uputili pravim putem.
5. Bolest pojedinih ljudi hrišćanski narod je od uvek shvatao kao neki signal Božji. To shvatanje je tačno po Svetom pismu. Kad car Joram pogazi veru svojih otaca proreče mu prorok Ilija: evo: ti ćeš bolovati teško od bolesti u crijevima, da će ti crijeva izaći od bolesti, koja će trajati dvije godine (II Dnev. 21, 15). I bolest pravednoga Jova služila je kao signal i satani i ljudima: satani, da bi se uverio, kako je nemoćan protiv pravednika; ljudima kako bi svi videli i znali, da Bog ne dopušta da pravednik strada do kraja.
6. I bolest Lazareva trebala je da posluži ljudima kao signal moći Božje. Kad su Gospoda Isusa izvestili, da je Lazar iz Vitanije, prijatelj Njegov, bolestan, On reče: ova bolest nije na smrt nego na slavu Božju. Međutim Lazar umre. Ali ne umre da umre nego da bude vaskrsnut od svemoćnog Gospoda. I tako zaista bolest njegova ne bi na smrt nego da se proslavi Sin Božji s nje (Jov. 11). Takav je slučaj i sa čovekom slepim od rođenja (Jov. 9).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *