NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » SIMVOLI I SIGNALI

SIMVOLI I SIGNALI

 

SIMVOLI I SIGNALI
 
PRIRODNE POJAVE I STRAHOTE KAO SIGNALI
 
1. Na prvoj strani Svetog pisma piše, kako Stvoritelj stvori svetila na svodu nebeskom, da budu znaci. Spoljašnji smisao ovoga jeste, da budu znaci vremenima i danima i godinama, kako i piše. Unutarnji smisao pak jeste, da budu duhovno moralni znaci razumnim ljudima. Drugim rečima, da budu signali Božjim ljudima, signali Božjeg blagovolenja ili gneva, opomene ili predskazanja.
2. Kada Hristos na krstu umiraše tama bi po svoj zemlji do sahata devetoga, i pomrča sunce. I gle zavjes crkveni razdrije se od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade, i grobovi se otvoriše (Mat. 27, 51. Lk. 23, 44). Vaistinu, jasni signali pravednosti Hristove i gneva nebeskog.
3. Po molitvi pravednoga Isusa Navina ustavi Svevišnji tok sunca i meseca, I stade sunce, i ustavi se mjesec (Is. 10, 13). Signal, kako Bog sluša pravednika. Šta sve neće Svemilostivi učiniti za one koji Njega ljube! I sunce će Svoje ustaviti, i na krst će se raspeti – iz ljubavi prema ljubljenim.
4. Bolesnome caru Jezekiji reče reč (od Boga) veliki Isaija, da će ozdraviti i neće umreti. Šta će biti znak, da će me Gospod iscijeliti? upita car. Tada se prorok s vapijanjem pomoli Gospodu, da na sunčanom satu, koji stajaše u Jerusalimu, vrati senku kazaljke natrag za deset stepeni, pa da to bude znak bolesnome caru. I zaista vrati Gospod sjen po koljencima (stepenima) natrag za deset koljenaca (II Car, 20, 11).
5. Rekli smo na drugom mestu, da je istočna zvezda, koja je vodila i dovela zvezdare do Vitlejema, bila znak rođenja Cara Velikoga. Naravno, ta zvezda je po svemu izuzetna. No kad bi se ušlo u tančine razumevanja saznalo bi se, kako su i obične zvezde služile kao znaci ili signali Božji u raznim vremenima i pod raznim okolnostima. Stvoritelj je kroz njih javljao o Sebi i o Svojoj volji.
6. Gromovi i kiša kao signali Božji. Reče stari prorok Samuilo narodu Izrailjevu, da Bogu nije ugodno to što oni traže cara na mesto sudija, da vlada nad njima. Za dokaz toga Samuilo objavi, da će to odmah Bog posvedočiti gromovima i kišom. Tada Samuilo zavapi ka Gospodu, i Gospod spusti gromove i dažd u taj dan, i sav se narod poboja vrlo Gospoda i Samuila (I Sam. 12, 18).
7. Gromovi kao signali Božjeg gneva pokazali su se i u vreme jednoga rata između Izrailjaca i Filisteja. U ovom slučaju gnev se Božji odnosio na Filisteje. Zagrmje Gospod grmljavinom velikom u onaj dan na Filisšeje, i smete ih, i biše pobijeni pred Izrailjem (I Sam. 7, 10).
8. Sveopšti Potop bio je signal Božjeg gneva na rod ljudski zbog sveopšteg bezakonja, jer behu sve misli srca njihova svagda samo na zlo (I Mojs. 6). Kad se Potop svrši reče Bog pravednom Noju, da je postavio dugu u oblaku za znak, da neće više puštati sveopšti potop. Postavio sam dugu svoju u oblake, da bude znak zavjeta između mene i zemlje (I Mojs. 9, 13). Ne kao da duga pre toga nije postojala, nego tada je učinjena od Boga naročitim znakom. No ako se potop ne ponavlja, zar se poplave ne ponavljaju? I šta su strašne poplave i u naše dane pred očima našim ako ne očitovanje gneva Božjeg zbog prestupa ljudskih? Ko je duhom pismen da čita, neka čita.
9. Suša kao signal. Zbog bezbožnih dela cara Ahava zatvori se nebo nad Izrailjem i ne pade kiša za tri godine i šest meseci. No i sve druge suše, koje uskraćuju hleb ljudima, kazna su i znak su. Zbog otpadanja od Boga viče prorok: Zbog toga se ustaviše daždi, i ne bi poznoga dažda, tj. onoga u leto, koji je najpotrebniji za useve. Otuda, govori dalje sveti Jeremija: sijaće pšenicu, a trnje će žeti; mučiće se, a koristi neće imati, i stidjeće se ljetine svoje, sa žestokoga gneva Gospodnjega. I opet dalje: Zemlja je ispucala, jer ne bješe dažda na zemlji; zato se težaci stide i pokrivaju glavu svoju (Jer. 12, 13, 14, 4).
10. A da Gospod raspoređuje kišu dajući je jednom mestu, a drugom uskraćujući, kao znak, zbog toga što se čine krivde ubogima i što se satiru siromasi, ne svedoči li o tome jasno prorok Amos? A ja vam ustegoh dažd, kad još tri mjeseca bijahu do žetve, i pustih dažd na jedan Grad, a na drugi grad ne pustih dažda; jedan se kraj nakvasi, a drugi kraj osuši se – govori Gospod. Ovo su signali Božji. Ovim načinom Bog javlja ljudima šta misli, kao što On sam za Sebe kaže u zaključku ovih reči, da mu je ime Gospod nad vojskama, koji javlja čovjeku što misli (Amos 4, 13).
11. Zbog bezboštva i nemilosti čoveka prema čoveku dolaze i zemljotresi. Neće li se zemlja potresti od toga. govori opet Amos. (Amos 8, 8.) A veliki Isaija viče na bezbožni grad govoreći: Gospod nad vojskama pohodiće ga Gromom i trusom i hukom velikom, vihorom i burom i plemenom ognjenijem koji proždire (Isa. 29, 6).
12. No zemljotres može biti ponekad i znakom blagovolenja Božjega, a ne uvek gneva. Tako pri vaskrsenju Gospoda iz groba, i gle, zemlja se zatrese vrlo. (Mat. 28. 2.) I kada apostoli u Jerusalimu behu jednom sabrani na molitvi, da bi ih Gospod ukrepio protiv neprijatelja Hristovih, najednom zatrese se mjesto gdje bijahu sabrani (Dela Ap. 4, 31). To se dogodilo i kada apostoli Pavle i Sila behu bačeni u tamnicu u gradu Filibi. U po noći stajahu ova dva sveta muža na molitvi i hvaljahu Boga. U tome času ujedanput tako se jako zatrese zemlja, da se pomjesti temelj tamnički (Dela Ap. 16, 26).
13. Signali su i tuča, i padanje zvezda, i padanje prašine iz neba, i navala skakavaca, i zmija, i miševa, i raznog drugog bubinja, kao negda u Misiru. I kroz ove signale Svevišnji javlja čovjeku što misli. Prorok Agej govori od strane Gospoda: bi vas sušom i gradom, ali vi se ne obratiste k meni, govori Gospod (Agej 2, 17; Ps. 78, 48).
14. Ponekad su neobične nebeske pojave služile predznakom. U srpskoj istoriji ostalo je zapamćeno letenje zvezda, „bijenje zvezda“, uoči srpsko-bugarskog rata. A kakve su se prilike javile na nebu pred prvi srpski Ustanak na Turke, najbolje je u pesmi opisao Filip Višnjić:
…Od Trifuna do Đurđeva dana Svaku noćcu mjesec se vataše… Od Đurđeva do Dmitrova dana Sve barjaci krvavi idoše Viš Srbije po nebu vedrome… Grom zagrmi na svetoga Savu Usred zime kad mu vrjeme nije, Sinu munja na Časne Verige, Potrese se zemlja od istoka… Uvati se sunce u proljeće U proljeće na svetog Trifuna, Jedan danak tri puta se vata I tri puta igra na istoku.
Čemu je sve ovo služilo kao signal? Služilo je tome
U Srbiji zemlji da s’ prevrne I da druga nastane sudija…

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *