NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » SIMVOLI I SIGNALI

SIMVOLI I SIGNALI

 

SIMVOLI I SIGNALI
 
OBIČNA BIVANJA I STANJA KAO SIGNALI
 
1. Ono što se naziva običnim i prirodnim bivanjem ili stanjem, i to je u samoj stvari signal. Kad sunce sija i zvezde strojno putuju svojim putevima kroz vasionu; kad su vrućine u svoje vreme, a snegovi i kiše opet u svoje: kad se deca u braku rađaju, rastu i napreduju; kad posejana polja plod donose; kad se domaća stoka množi i obilje se smeši na ljude sa svih strana; kad mir caruje mesto rata i zdravlje mesto bolesti – sve su to signali blagovolenja i blagoslova Božjeg. I sve ovo nisu manje signali, što nam dolaze iz duhovnog carstva stvarnosti, nego što su neobične prirodne pojave i strahote i izvanredna bivanja i nenormalna stanja.
2. A da su to signali Božje milosti i blagoslova, to svedoči Sveto pismo Božje. Ovako je govorio Savaot narodu Izrailjevu: Držite uredbe moje i čuvajte zakone moje i vršite ih, pa ćete živjeti u zemlji bez straha. I zemlja će rađati rod svoj, i ješćete ga, i bićete siti, i živjećete u njoj bez straha. Pustiću blagoslov svoj na vas (III Mojs. 25, 18).,. Na drugom mestu opet; Ako uzaslušaš glas Gospoda Boga svojegauniniće Gospod da si obilan svakim dobrom, plodom utrobe svoje i plodom stoke svoje i plodom zemlje svoje. Otvoriće ti Gospod dobru riznicu svoju, nebo da da dažd zemlji tvojoj na vrijeme, i blagosloviće svako djelo ruku tvojih (V Mojs. 28).
3. I kroz druge proroke govori slično. Kroz proroka Zahariju govori Gospod, da će se smilovati pokajanom ostatku naroda svoga – posle gorke kazne – te će mu usjev biti miran, vinova će loza nositi plod svoj, i nebo će davati rosu svoju (Zah. 8, 12).
4. No milost Božja prevazilazi razum čovečji. Svoju milost Bog izliva često ne samo na pravedne nego i na grešne, pa i na neznabožne. Ovako govoraše Pavle u Listri neznabošcima o Bogu živome, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima: ovaj živi i večiti Bog u prošavšijem naraštajima bješe pustio sve narode da idu svojijem putevima, pa ipak ostavi sebe neposvjedočena, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem (Dela Ap. 14, 15). Sva ova dela Božje milosti u ovom slučaju nisu služila kao znak odobravanja neznaboštva i nepravde ljudske nego kao signal, da bi se nepravednici probudili, osvestili, zastideli i okrenuli ka Bogu pravome.
5. Isti takav smisao imaju i reči Spasiteljeve o Bogu, koji zapovjeda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima. (Mat. 5, 45.)
6. Kao kad bi jedan roditelj imao dva sina, jednog poslušnog, a drugog neposlušnog, pa obojici darovao podjednake darove. Zar to nije nepravda? ljutiš se ti, čoveče. No, Bog nije kao čovek. Ne ljuti se, nego pokloni se do crne zemlje mudrosti i milosti Božjoj. Jer ovde nije pitanje pravde no mudrosti Očeve, kako da spase svu decu Svoju; kako da utvrdi dobroga i kako da popravi zloga. Ima vremena i za kaznu. Imaće vremena za najutančaniju deobu između pravde i nepravde. Ali ima opet vremena kada Svevišnji po mudrosti Svojoj pokušava da vrati zalutale ne signalom muke i kazne nego signalom milosti.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *