NASLOVNA » MOLITVE, POKAJNE MOLITVE » Šesto suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Šesto suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Subotom uveče

Tek sada, u današnji dan, postiđenog lica oborenog prema zemlji, usuđujem se da Ti se obratim, Vladiko Anđela i Tvorče svih; a ja, zemlja i pepeo, podsmijeh ljudima i rug narodu, zaista crv, a ne čovjek (Ps. 21, 6); obuzet nemarom sav bolujem, vredan svake osude. Kako da uzdignem pogled ka blagosti Tvojoj, Vladiko? Kako da se usudim i pokrenem svoj nečasni i oskvrnavljeni jezik? Kako da postavim početak ispovedanju svome? Preko svake mere ja grešni povredih Ime Tvoje živeći bludno, gore od bludnog sina, oskvrnavih i povredih u sebi lik Tvoj, i ne sačuvah glas zapovesti Tvojih. Za koje ću grehe svoje prvo da molim oproštaj, ja grešni? Da li za one učinjene svesno i nesumnjivo neoprostive, ili za prestupanje svetih zapovesti Tvojih, ili za saglašavanje sa lukavim pomislima?

Znam, Gospode, da zbog mnoštva duševnih nečistota mojih i zbog prljavštine moje, nisam dostojan nazvati se strašnim imenom Tvojim. Ne mogu da stanem pred Tebe na molitvu, niti mogu da gledam i vidim visinu nebesku, jer zatvorih pristup Tebi nepristojnim željama, i predavši se raspusnim težnjama oskvrnavih strastima jadnu dušu moju, i zlim nastrojenjem volje ocrnih rizu duševnu. Sav moj um ispunjen je demonskim pomislima. Svim delima svojim i pomislima gnevih, i vazda gnevim blagost Tvoju, a neprijatelju svome koji ratuje protiv mene, svagda ugađam i činim po volji.

Savest moja izobličava um moj, stidom pokrivam lice svoje u srcu svome. Pre očekujućeg me Suda, osudih sam sebe. Pobednički me odvlači za sobom razbludni život, ne ostavljajući me zbog toga što se stalno davim u glibu stomakougađanja, i vazda sam sputan skvernim pomislima. Od detinjstva postadoh sasud smrtonosnog greha, i sve do sada, iako svakodnevno slušam o Sudu i pravednoj plati, ne želim da se usprotivim plotskoj pohoti, već se neprestano predajem zabludama i neprestano činim sebe robom.

Teško meni, Gospode! Uludo sam rastočio dugotrpljenje Tvoje – teško meni! Mnoge godine gnevih Duha Tvoga Svetoga. Teško meni, vreme života moga proteklo je u svakoj sujeti. Ali Ti, Gospode, ne obliči mene u jarosti Svojoj, i moja mrska i sramna dela ne pokazuj na sveopštu sramotu pred svim Anđelima i ljudima, na moj sram i večnu osudu, iako sam zaslužan svakog stida i osude.

Kako da oplakujem zaslepljenost duše svoje? Kako da oplakujem takvo svoje neznanje? Kako da oplačem toliko strasnu i neraskajanu volju svoju? Podvižnici se uspokojavaju već sada, utešeni Duhom Svetim, a ja jurim kao lud, ropćući na svoju bedu, kojoj je razlog moj nemar. Izjednačismo se sa stokom beslovesnom, i postasmo kao ona. Nag ostadoh, bednik, zbog svoje lenjosti jer strani su mi oni koji prebivaju u molitvi i bdenju. Milostivo pogledaj, Vladiko, sa svete visine Tvoje. Pogledaj na nepopravljivost moje jadne duše, i kako Ti sam umeš, pomiluj i ispravi me.

Kao da stojim pred svetim prestolom slave Tvoje, i kao da dotičem prečiste noge Tvoje, molim Te i tražim skrušena srca: „Pomiluj me i milosrdan budi prema stvorenju Tvome, obrati me blagodaću Tvojom, ne tražeći plate. Znam da Ti sve možeš, i nema ničeg što je Tebi nemoguće. Ne čekaj na moju raslabljenu volju, jer nema u meni usrđa da se ispravim. Sva vidljiva i nevidljiva bića neka plaču za mnom, ostarelim u gresima i strastima. Plačite za mnom koji sam naizgled celomudren, a unutra svagda bludim. “

Približio se čas tvoga razdvajanja od tela, jadna dušo. Zašto se raduješ prizorima koji su ti strani, koje ćeš morati da ostaviš i kojih ćeš biti lišena? Čime si obradovala Gospoda, Bogorodicu, Svete, i tvoje bližnje? Otrezni se, bedna dušo, da te ne snađu tuga i uzdisaji, i da ne plačeš beskorisno. Tada će ti sve ovo doći na um, ali nećeš moći da pomogneš sebi. U vreme kada se kupuje, tada treba kupovati.

Uz pomoć Tvoju, Gospode, pošalji mi i snagu; obrati me da živim u svetosti, po svetoj volji Tvojoj. Osveti srce moje, koje se pretvorilo u pećinu i stanište demona. Nedostojan sam da tražim za sebe oproštaj, Gospode, jer Ti mnogo puta dadoh obećanje da ću se pokajati, i učinih sebe lažovom, ne ispunjavajući obećanje. Mnogo si me puta podizao, a ja opet padah. Zato sam sebi izričem osudu i priznajem da sam zaslužio svaku kaznu i muku. Koliko si puta prosvećivao moj pomračeni um i sabirao moje bludeće pomisli? Ali ja se ponovo vraćam na zlo. Sav treptim razmislivši o svemu, ali me opet pobeđuje slastoljublje.

Kako da nabrojim sve darove blagodati Tvoje, Gospode, koje primih ja, bednik, i svojim nemarom ih pretvarah i stalno pretvaram ni u šta. Hiljadama darova si me ispunio, a ja Ti, bednik, uzvraćam suprotnim. Ali Ti, Gospode, pošto je u Tebi more dugotrpljenja i bezdan milosrđa, ne dozvoli da budem posečen kao neplodna smokva, i ne žuri da me, još nedozrelog, požanješ sa polja života; ne uzimaj me nespremnog; ne traži onoga koji još nije upalio svetiljku; ne odvodi odavde onoga koji nema na sebi bračnu odeću već, kao blag i čovekoljubiv pomiluj me, i daj mi vreme za pokajanje; i pred strašnim i nepotkupljivim prestolom Tvojim, ne pokaži dušu moju obnaženu, kao žalostan prizor sramote. Ako će se pravednik jedva spasti, gde ću se onda obresti ja nesrećni i grešni? Ako je tegoban i tesan put koji vodi u život, kako da se toga blaga udostojim ja, koji živim naširoko, raskošno i rasejano. No Ti, Gospode, Spasitelju moj, Sine istinitog Boga, kako sam znaš i kako sam hoćeš, jedino po blagosti Tvojoj, obrati me od prebivajućeg u meni greha i od pogibli.

Milosrđu Tvome pribegavam sav u ranama. Primi uzdahe moje kao suze bludnice. Ti, Vladaru, znaš palost prirode ljudske. Seti se da je misao srca čovječijega, zla od malena (1. Mojs. 8, -21). I ne gnevi se na nas, nego mi otvori ruku i dveri milosrđa Tvoga. Nemar moj neka ne nadvlada čovekoljublje Tvoje; bezbrižnost moja neka ne nadvlada brižljivost Tvoju. Primi, Vladiko, i usliši ubogu i nedostojnu molitvu moju, Ti, koji spasavaš one koji se u Tebe uzdaju, koji ne odbacuješ moljenja grešnih, koji pružaš ruku Svoju oborenome. Rukovodi puteve moje u strahu Tvome, i daj mi suze umilenja. Mislene oči duše moje uzdigoh k Tebi, Gospode, ne odbacuj me od lica Tvoga, jer je blagosloveno Ime Tvoje u vekove vekova. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *