NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » SEDAM VASELJENSKIH SABORA (PREMA ČETI-MINEJIMA SV. DIMITRIJA ROSTOVSKOG)

SEDAM VASELJENSKIH SABORA (PREMA ČETI-MINEJIMA SV. DIMITRIJA ROSTOVSKOG)

 

SEDAM VASELJENSKIH SABORA
(PREMA ČETI-MINEJIMA SV. DIMITRIJA ROSTOVSKOG)
 

 
SEDMI VASELJENSKI SABOR
 
Jedanaestog oktobra Pravoslavna Crkva proslavlja uspomenu na svete oce Sedmog Vaseljenskog sabora. Povod za sazivanje ovog sabora od strane blagočestive carice Irine i patrijarha Konstantinopoljskog, Tarasija, bila je takozvana jeres ikonoboraca.
Nastanak ove jeresi seže u vreme imperatora Lava Isavrijca (717-741), koji je izdao ukaz propisujući da se iz crkava i domova imaju izneti svete ikone i spaliti na trgovima, a isto tako da se moraju uništiti predstave Spasitelja, Majke Božije i svetih ugodnika postavljene na javnim mestima u gradovima, ili na zidovima hramova. Kada se narod usprotivio izvršenju ovog ukaza, Lav je uništavanju svetinja pridodao još i progon njihovih poštovalaca. Odmah je izdata naredba da se ubiju svi koji protestuju. I mnogo je, naročito žena, palo toga dana od mača ikonoboraca, zbog svoje ljubavi i revnosti za svete ikone. Zatim je imperator naredio da se zatvori viša bogoslovska škola u Konstantinopolju, ne bi li tako pravoslavni bili lišeni pobedonosnog oružija u borbi protiv ikonoboraca koje su umeli da izvuku iz solidnog bogoslovskog obrazovanja. Neki vizantijski istoričari kažu da je on sa tim ciljem čak spalio i bogatu biblioteku koja se nalazila pri školi. No, gonitelji su posvuda nailazili na žestok otpor svojim zapovestima. Iz Sirije, iz Damaska, protiv njih je pisao sveti Jovan Damaskin[1]. Iz Rima je nakon smrti Grigorija II[2], nastavio da piše njegov naslednik, papa Grigorije III. A u drugim mestima na njih su odgovarali čak i otvorenim ustancima.
Sin i naslednik Lavov, Konstantin Kopronim[3], nije napustio pravac koji je zauzeo njegov otac po pitanju poštovanja sv. ikona. Rešio je da u najvećoj meri utiče na duhovništvo, jer su glavni protivnici ikonoborstva svuda bili prvenstveno episkopi i monasi.
Zbog toga se potrudio da sazove sabor[4], na kome je bilo osuđeno poštovanje ikona. Neposredna posledica lažnog vaseljenskog sabora bila je ta da su ikone bile izbačene iz crkava i najvećim delom spaljene, dok su živopisane i mozaičke predstave na zidovima hramova bile prekrivene krečom. Takav udes nije izbegao čak ni veličanstveni Vlahernski hram Bogomajke, na čijim su zidovima najbolji umetnici predstavili sav zemaljski život Bogočoveka, sva Njegova čudesa, sve događaje evanđelske istorije, zaključno sa silaskom Duha Svetoga na apostole. Od gonjenja ikona, Kopronim je prešao na gonjenje svetih moštiju naređeno je da budu izbačene iz hramova. Tako je učinjeno, na primer, sa sv. moštima velikomučenice Evtimije[5]: njene mošti su zajedno sa grobnicom izbačene iz hrama i bačene u more, a velelepni Halkidonski hram, posvećen njenom imenu, pretvoren je u kasarnu. Smatrajući monahe glavnim pobornicima ikonopoštovanja, Kopronim je odlučio da sve manastire zatvori. Mnogi konstantinopoljski manastiri, počev od čuvenog Dalmatskog, pretvoreni su u kasarne ili razrušeni. Mnogi monasi bili su stavljeni na muke. Pri tom su monasima obično razbijali glave upravo onim ikonama u čiju su zaštitu istupali.
Za vladavine Kopronimovog naslednika, Lava IV88, poštovaoci ikona mogli su nešto slobodnije da dišu. Ali potpuna pobeda ikonopoštovanja ostvarena je tek u vreme imperatorke Irine[6], koja je na prestolu svoga supruga Lava IV, posle njegove smrti, zamenjivala maloletnog sina Konstantina. Došavši na presto, ona je prvo vratila iz progonstva sve monahe osuđene zbog poštovanja ikona, dok je većinu episkopskih katedri predala revnosnim zaštitnicima ikonopoštovanja. Zatim je svetim moštima vratila sve počasti koje su im ikonoborci oduzeli. No, imperatorka je shvatala da je sve to još uvek malo za potpunu obnovu poštovanja ikona. Bilo je neophodno da se sazove Vaseljenski sabor koji bi osudio nedavni Kopronimov sabor i obnovio istinu poštovanja ikona. Na tome je, prilikom stupanja na patrijaršijski presto, naročito insistirao Tarasije[7]:
„Ako je imperatorki zaista ugodno izjavio je on da Tarasije primi breme patrijaršijske uprave, on to prihvata, ali ne drugačije nego pod uslovom da se sazove Vaseljenski sabor“.
Saslušavši Tarasijev zahtev, imperatorka ga je iznela pred senatore i duhovništvo koji su bili sabrani u Mataurskom dvorcu radi izbora patrijarha. U snažnoj i izražajnoj besedi Tarasije je pred celim tim sabranjem izjavio da ako oni žele da on prihvati da bude patrijarh, treba da sazovu Vaseljenski sabor radi uspostavljanja poštovanja ikona. Većina prisutnih je prihvatila opravdanost njegovog zahteva, i tako je Tarasije na praznik Roždestva Hristovog 784. godine posvećen za patrijarha. Uskoro je, u ime imperatorke Irine i njenog sina Konstantina, za čijeg je maloletstva ona upravljala državom, Rimskom papi Adrijanu upućena poslanica sa pozivom na sabor. Uz tu poslanicu lični poziv je uputio i patrijarh Tarasije. Papa je odbio čast da lično prisustvuje na saboru. Poslao je dvojicu izaslanika: Petra, protoprezvitera crkve svetog apostola Petra u Rimu, i Petra, igumana obitelji sv. Save, takođe u Rimu. U Konstantinopolj su stigli i predstavnici Aleksandrijskog i Antiohijskog patrijarha. To su bili njihovi stariji sinđeli[8], prezviteri Jovan i Toma. Osim punomoći od svojih patrijaraha oni su doneli još i poslanicu Jerusalimskog patrijarha, u kojoj poslednji izražava svoju saglasnost na uspostavljanje poštovanja ikona. U prestonicu su pozvani i episkopi Konstantinopoljske patrijaršije. Najpre je bilo planirano da sabor počne sa radom u leto 786. godine, u Konstantinopoljskom hramu Svetih Apostola. Sve je već bilo pripremljeno za otvaranje sabora, kada je odjednom, uoči samog otvaranja, u Konstantinopolju došlo do vojne pobune koja je omela njegov početak. Sabor je otvoren tek u jesen naredne godine (24. septembra), i to ne u Konstantinopolju nego u obližnjoj Nikeji, gde je održan i Prvi Vaseljenski sabor, u hramu Sv. Sofije. Broj članova sabora nije tačno ustanovljen. U svakom slučaju bilo ih je više od 300, jer se pod saborskim aktima nalaze potpisi 307 episkopa. Sabor je počeo obraćanjem patrijarha Tarasija, posle čega je bila pročitana imperatorska poslanica saboru. Nakon njenog čitanja, sabor je prešao na utvrđivanje krivice episkopa koji su bili upleteni u ikonoborstvo.
Posle toga imperatorski sekretar Leontije podsetio je sabor na neophodnost da se saslušaju poslanice pape Adrijana o sv. ikonama, upućene imperatoru i patrijarhu. Ove poslanice pred nama otkrivaju zavesu sa najdublje apostolske starine i objašnjavaju kako je u to vreme sv. Crkva gledala na ikone[9]. Nakon čitanja obe ove poslanice, papini predstavnici su hteli da znaju da li su patrijarsi i svi članovi sabora saglasni sa njima.
Tarasije je odgovorio da on prihvata sve što je papa napisao.
„Ovome valja sledovati, rekao je on a protivrečiti njemu (papi), znači postupati nerazumno. I mi sami, na osnovu Svetog Pisma, zaključaka i dokaza, istraživši istinu i spoznavši je na osnovu učenja otaca, tvrdo i nepokolebivo, saglasno drevnom predanju svetih otaca, ispovedali smo i ispovedaćemo živopisane ikone, klanjajući im ce sa vatrenom ljubavlju, jer one predstavljaju Gospoda Boga i neporočnu Vladičicu našu Svetu Bogorodicu, sv. apostole i sve svete, ali poklonjenje i veru odavaćemo samo Jednom Istinitom Bogu“.
„Čitav sveti sabor ovako uči“ razlegao se odgovor na njegove reči, od strane svih članova sabora.
Zatim je bila pročitana okružna poslanica patrijarha Tarasija, koju je napisao episkopima i prezviterima Antiohije, Aleksandrije i Jerusalima prilikom svog stupanja na patrijaršijski presto, kao i odgovori istočnih patrijaraha na nju. Posle čitanja ovih poslanica, oci sabora su jednoglasno izjavili: „u potpunosti smo saglasni sa njima; s ljubavlju prihvatamo i poštujemo sveštene i uvažene ikone i klanjamo im se“.
Na početku sledećeg zasedanja po savetu patrijarha Tarasija bilo je odlučeno da se ispitaju sva mesta iz Svetog Pisma, iz svetootačkih dela i iz žitija svetih koja mogu da posluže kao osnov za utvrđivanje dogmata ikonopoštovanja. Među ovim poslednjim, bilo je mnogo povesti o čudesima koja su proizašla od svetih ikona i moštiju. Evo nekih od njih:
U opisu mučeništva sv. Anastasija Persijanca[10]kaže se da je prilikom prenosa njegovih moštiju u Kesariju Palestinsku, kada je narod sa svih strana pohrlio da ga sretne, jedna žena, po imenu Areta, pala u sumnju i rekla:
„Ja se ne poklanjam moštima koje su donete iz Persije“.
Kroz nekoliko dana sv. mučenik se javio Areti u snu i upitao je:
„Ti stradaš od bolesti u bedrima?“
Areta nije ni stigla da mu odgovori da je zdrava, kad je odjednom osetila da se zista razbolela. Dugo se ona mučila u svojoj bolesti, da bi potom, osetivši kratkotrajno olakšanje, počela da razmišlja o tome zbog čega je nju postigla takva bolest. U razmišljanju je provela četiri dana. Ujutro petoga dana ponovo joj se javi sveti mučenik i kaže:
„Idi u Tetrapil[11]. Pomoli se svetom Anastasiju i bićeš zdrava“.
Kada su je doneli na ukazano mesto i kada je videla ikonu sv. mučenika, glasno je objavila:
„To je uistinu onaj koga sam videla u snu“. Bacivši se na pod dugo je plakala suzama pokajanja i ustala potpuno zdrava.
Pošto je na saboru pročitana povest o ovom čudu, papini izaslanici su izjavili da se pomenuta ikona sv. Anastasija s časnom glavom njegovom nalazi u jednom manastiru u Rimu, a episkop Tavromenijski Jovan dodao je njihovoj izjavi da on zna jednu ženu sa Sicilije, koja je došavši u Rim dobila iscelenje od ikone ovog sv. mučenika.
Zatim je Petar, episkop Nikomidijski, saopštio o čudu koje ce u Beritu95 dogodilo od ikone Gospodnje, dok je iz Evagrija[12] navedena povest o čudu koje je proizašlo od Nerukotvorenog Obraza Spasiteljevog u Edesi. Čudo se satojalo u sledećem:
Jednom je Edesu opsedao Hozroje, persijski car. Sa ogromnih nasipa koji su po njegovoj naredbi podignuti, vojnici su preko zidina strelama gađali žitelje grada. Edešani su odlučili da potkopaju nasipe i da ih spale. Ali vatra koju su palili u potkopima svaki put se gasila usled nedostatka vazduha. Tad su oni uzeli Nerukotvoreni Obraz, doneli ga u potkop, okropili vodom, i kapima koje su ce po njemu uhvatile poprskali slabi oganj, tako da su naslagana drva buknula neobičnim plamenom. Pretvorivši ih u ugalj, plamen je prešao na gornja drva i brzo uništio sve građevine Hozrojeve[13].
Kod čitanja ove povesti, čtec velike Konstantinopoljske crkve je saopštio:
„Ja, nedostojni sluga, kada sam išao u Siriju sa carskim apokrisijarima, bio sam u Edesi i video ovaj Nerukotvoreni obraz; verni ga poštuju i klanjaju mu se“.
Na sledećim zasedanjima sabora pročitani su i mnogi drugi izvodi iz svetootačkih dela, slični ovima koji su navedeni. Kad su se oci sabora, kako se izrazio patrijarh Tarasije, „zasitili svetootačkih svedočanstava“, na sred sabranja iznesena je jedna vrlo cenjena ikona i pred njom su svi prisutni oci, celivajući je, izgovorili dvadeset dve kratke izreke, svaku ponavljajući po tri puta. U tim izrekama bile su osuđene i predate prokletstvu sve glavne ikonoboračke postavke[14].
Sledeća zasedanja bila su posvećena razmatranju odredaba Kopronimovog lažnog vaseljenskog sabora. Razmatranje je bilo izvedeno sa najvećom brižljivošću, tako da su ga sve vreme vodila dva lica, kao dve strane: jedan je čitao ono što je odredio lažni sabor, a drugi je čitao opovrgavanje onoga što je u tim određenjima bilo lažno. Mesta iz Svetog Pisma koja je Kopronimov sabor lažno tumačio, sada su ponovo protumačena. Na primer: u Svetom Pismu Starog Zaveta ikonoborci su u odbranu svojih stavova ukazivali na zabranu iz Deset zapovesti ne Gradi sebi lika rezana (Izl. 20,4).
Oci sabora su na ovo odgovorili:
„Ono što je rečeno Izrailjskom narodu koji je služio teletu i kome nisu bile strane egipatske zablude ne treba primenjivati na Božansko sabranje hrišćana. Bog je nameravao da uvede Judeje u obećanu zemlju, zato im je dao zapovest: ne pravu sebi lika rezana, jer su tamo obitavali idolopoklonici, koji su se klanjali demonima, i suncu, i mesecu. i zvezdama, i drugim stvarima, čak i pticama, i četvoronošcima, i gmazovima, a nisu se klanjali samo Bogu Živom i Istinitom. Kada je, po zapovesti Gospodnjoj, Mojsije načinio Skiniju Zaveta, on je, pokazujući kako sve služi Bogu, od zlata napravio čovekolike heruvime, koji predstavljaju sliku duhovnih heruvima“.
Kopronimov sabor je takođe lažno rastumačio i neka mesta iz dela svetih otaca. U svoju odbranu ikonoborci su navodili, na primer, ovo mesto iz dela sv. Atanasija Aleksandrijskog:
„Kako ne žaliti one koji poštuju tvorevinu, kada se oni koji vide klanjaju onima koji ne vide, i kada se oni koji su obdareni sluhom klanjaju onima koji ne čuju? Stvar nikada neće moći da spase stvar.“
No, sabor je objasnio da je sv. Atanasije na datom mestu imao u vidu neznabošce, i da je protiv njih usmerio svoju reč. Hrišćani nikada nisu služili tvari umesto Jedinom Bogu, kako su ih optuživali ikonoborci. Pokazalo se takođe, da su ikonoborci svetootačka dela često navodili parcijalno, uzimajući odlomke van konteksta, usled čega su iz tih reči mogli da izvuku onakvo značenje kakvo su hteli.
Konačno, za neke od izraza koje je navodio ikonoborački sabor pokazalo se da su u potpunosti krivotvoreni.
Pošto je ubrzo izašlo na videlo da su postavke koje je lažni vaseljenski sabor navodio za opravdanje svojih određenja vere lažne i nedovoljne, svima je postalo jasno da su i sama njegova određenja vere, utvrđena na takvim postavkama, takođe lažna, te su stoga oci sabora prešli na konačnu izradu sopstvenog saborskog određenja vere. U tom završnom Orosu vere oci sabora našli su za potrebno da ponovo podsete na povod za sazivanje sabora i na dela koja su preduzeli, zatim da doslovno navedu ceo Simvol Vere i opovrgavanje svih jeresi koje su već osuđene na šest prethodnih Vaseljenskih sabora i, na kraju, da za večita vremena utvrde dogmat ikonopoklonjenja:
„Mi određujemo da se svete i časne ikone postavljaju radi poklonjenja baš onako kako se postavljaju izobraženja Časnog i Životvornog Krsta, bile one načinjene od boja, ili od kockica mozaika, ili od kakvog drugog materijala, samo ako su napravljene na odgovarajući način, bile one u sv. crkvama Božijim, na sveštenim sasudima ili odeždama, na zidovima ili na daščicama, ili u domovima ili pored puteva, bile to ikone Gospoda Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, ili Neporočne Vladičice naše Svete Bogorodice, ili časnih Anđela i svih svetih i pravednih ljudi. Što češće uz pomoć ikona oni postaju predmet našeg sozercanja, to će se oni koji gledaju na te ikone više pokretati na podražavanje samih Originala, zadobijaće više ljubavi prema njima i dobijati veći podsticaj da ih celivaju, da im odaju poštovanje i poklonjenje, no nikako ne i istinsko služenje, koje po veri našoj priliči jedino Božanskoj prirodi. Oni koji gledaju na ove ikone bivaju podstaknuti da im prinose tamjan i da pale sveće u njihovu čast, kako se to činilo i u starini, jer čast koja se odaje ikoni (liku) odnosi se na njen Original (prvolik), i ko se poklanja ikoni, poklanja se ipostasi onoga ko je na njoj izobražen“. „Oni koji se osmele da misle ili uče drugačije“, „ako su episkopi ili klirici“ treba da budu „svrgnuti“, a „ako su monasi ili svetovnjaci“, treba da budu odlučeni.
Sabor je završen proslavljanjem Gospoda od strane svih episkopa, starešina, oficira i drugih građana Konstantinopolja, koji su u ogromnom broju ispunili sale dvorca. Prepisi saborskih dela poslani su papi, istočnim patrijarsima, imperatorki i imperatoru i svim crkvama Konstantinopoljske patrijaršije.
Tako je svečano završen Sedmi Vaseljenski sabor koji je obnovio istinu ikonopoštovanja, i koji se svake godine do dana današnjeg spominje 11. oktobra u celoj Pravoslavnoj Istočnoj Crkvi[15].
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveti Jovan Damaskin je iz Sirije poslao u Konstantinopolj tri opširna pisma u zaštitu svetih ikona, u kojima na jasan način izlaže dogmatsko učenje o ovom predmetu i bavi se razmatranjem onih prigovora koje su protiv poštovanja svetih ikona stavljali ikonoborci. Budući da nije bio u stanju lično da odgovori sv. Jovanu, Lav Isavrijac je odlučio da ga okleveta pred Damaskim kalifom. Tako je sastavio jedno lažno pismo, u kome Jovan, dvoranin kalifov, tobože nudi da njemu (Lavu) preda Damask. Kada je pismo stiglo kalifu, „krivac“, koji su usudio da pošalje tako podmuklo pismo, osuđen je na odsecanje ruke. Ali osramoćena pravda Božija veličanstveno je otkrila svoj sud: odsečena ruka je bez ikakvog lečenja zarasla na telo. U znak zahvalnosti za ovo, sv. Jovan je sastavio čuvenu pesmu Presvetoj Bogorodici: „Tebi se Blagodatna raduje svako stvorenje“.
  2. Papa Grigorije II je napisao dve poslanice imperatoru. U prvoj je razjasnio mesta iz Svetog Pisma koja s jedne strane nalažu, a s druge kao da zabranjuju pravljenje sveštenih slika, da bi potom naveo svedočanstva starine. Papa opisuje nezadovoljstvo koje imperatorski ukazi izazivaju među pravoslavnim žiteljima Zapada: „Svuda su stali tvoje portrete da bacaju na zemlju, – piše on – da ih gaze i da nagrđuju tvoj lik“ itd. Svoju poslanicu on završava molitvom da „Bog, Koji je sišao sa nebesa, daruje mir svim hrišćanskim crkvama u sve vekove“. Imperator je poslao preteći odgovor, na koji je papa uzvratio svojom drugom poslanicom, u kojoj sa pređašnjom čvrstinom ubeđuje imperatora da se okane nameravanog dela.
  3. Konstantin Kopronim je vladao od 741. do 775. godine.
  4. Sabor je održan 754. godine. Mesto njegovih zasedalja nekoliko puta je menjano: ona su održavana čas u carskom dvoru zvanom Hijereja na Azijskoj obali Bosfora, čas u Vlahernskom hramu Bogomajke u samom Konstantinopolju. Mnogo puta su se na tom saboru čula prokletstva svih tadašnjih revnitelja pravoslavlja. Mnogo je neistinitih optužbi podignuto protiv njih. Za osnov svojih ikonoboračkih lažnih mudrovanja sabor je uzimao izmišljene povesti i krivotvorene izreke Otaca Crkve.
  5. U pokojila se oko 303. godine. Uspomenu na nju Crkva savršava 16. septembra.
    Lav IV je vladao od 775. do 780. godine.
  6. Imperatorka Irina bila je vaspitana u pobožnoj porodici poštovalaca ikona; svoju revnost za svete ikone pokazala je još za života svoga muža, Lava IV, zbog čega je pala u nemilost i čak bila udaljena sa dvora.
  7. Sv. Tarasije je bio patrijarh u Konstantinopolju od 784. do 806. godine. Uspomena na njega savršava se 25. februara.
  8. Sinđel – naziv za klirike koji žive uz episkope. Episkopi su za sinđele obično birali obrazovane ljude, koji su mogli da im pruže pomoć u rešavanju najvažnijih pitanja.
  9. Osim svedočanstava o poštovanju ikona uzetih iz duboke starine, u tim poslanicama nalaze se i izvodi iz svetootačkih dela. U njima su na primer navedena sledeća mesta: 1) Reči Vasilija Velikog upućene Julijanu Odstupniku: „Primam i svete apostole, proroke i mučenike, koji uznose molitve Bogu. Stoga poštujem i njihova izobraženja na ikonama i javno im se poklanjam. To je predato od svetih apostola i ne treba da bude branjeno, stoga mi u svim svetim crkvama izobražavamo njihovu istoriju“; 2) Reči sv. Stefana, episkopa Bostrijskog: „što se ikona tiče, ispovedamo da su one, kao i svako delo u ime Božije, delo dobro i sveto, jer jedna je stvar ikona, a druga idol ili statua. Svako izobraženje koje je načinjeno u ime Gospodnje ili anđela, proroka ili apostola, mučenika ili pravednika, sveto je, zato što se poklonjenje odaje ne drvetu, nego onome što se na drvetu sozercava ili poima. Svi poštujemo upravitelje i s ljubavlju ih primamo čak i ako su grešni, zašto onda ne bi trebalo da poštujemo sluge Božije? Zašto radi uspomene na njih ne bismo pravili izobraženja. kako oni ne bi bili predati zaboravu? Mi slikamo ikone svetih kao uspomenu na njih, kako bi ih se svako. videći ih na ikoni, sećao i proslavljao Gospoda Koji je proslavio njih.
  10. Anastasije Persijanac se upokojio 628. godine. Uspomena na njega savršava se 22. januara.
  11. Tetrapil – deo Konstantinopolja u kome su se nalazile mošti i ikona svetoga, i gde su u to vreme podizali crkvu posvećenu njemu.
  12. Evagrije – crkveni istoričar iz VI veka.
  13. Napad Presijskog cara Hozroja na Edesu odigrao se 545. godine.
  14. Tekst 22 izreke donosimo u Dodatku.
  15. Ako 11. oktobar padne u bilo koji sedmični dan, onda se služba ocima Sedmog Vaseljenskog sabora savršava u najbližu nedelju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *