Питање:
Помаже Бог поштовани оче, наишао сам на различита мишљења о томе да ли се душа упокојеног сећа свега док је још био на овом свету. Ако се добро сећам, св. Антоније Египатски тврди да се душе не сећају свега што је било док су биле заједно са телом на овом свету, док нпр. св. Теофан Затворник тврди, да се оне сећају тога након упокојења. Слично пише и у акатисту за упокојене да се душе упокојених сећају својих грехова на овом свету. Хвала, с Богом.
Небојша
Одговор:
Бог помого! Осећам потребу да овом приликом потражим да се оцима-свештеницима обраћа са “благослови оче”. Људи читају наше одговоре и зато је ово добар начин да на то укажем са жељом да се запамти исправан однос обраћања свештенику. Када одговарамо на ова питања ми уједно и поучавамо и моја намера је у том духу. Драги Небојша, различита мишљења постоје само онда када се она мимоилазе са једним јединим, а то је учење Цркве. Учење Цркве јесте једно мишљење, а сва друга у односу на њега могу да буду и јесу различита. А ја се пак не сећам да је св. Антоније Египатски тако говорио, и уопште сви ти александријски оци пустињаци као и тадашњи оци “академци”. Зато је потребно да наведете извор из његових записаних дела, да видимо о чему је реч. Св. Кирило управо учи супротно, а то је да се душа сећа свега, јер је она изграђена личност. То исто уче и св. оци Јован Дамаскин и Јефрем Сирин. И св. отац Симеон Нови Богослов говори, да је душа интелигентна и после смрти више способна да разуме свој губитак, грешке, пропусте и рђаве ствари, које је учинила. У данашњем акaдемском богословљу осећа се посебна замерка да су оци египаске школе развили теологију о души управо супротно овом што ви сада говорите. Ту је и питање митарства, које за собом вуче стање и статус душе. Душа је свесна и интелигентна и у духовном свету далеко способнија да сагледа истине и своје пропусте. У том свом сазнању може да благује или да жали и страда. А то је свесност и знање нечег што је било. У Христу ваш о. Љуба
