SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
ETIČKA SLOVA
 
SLOVO ČETRNAESTO
O PRAZNICIMA. I O TOME KAKO TREBA PRAZNOVATI I ŠTA SIMVOLIZUJE ONO ŠTO SE SAVRŠAVA O PRAZNICIMA, I PROTIV ONIH KOJI SE NJIMA HVALIŠU. I O ONIMA KOJI SE DOSTOJNO ILI NEDOSTOJNO PRIČEŠĆUJU I KAKVA JE RAZLIKA MEĐU NJIMA. I, NAPOSLETKU, O TOME KAKO SE NEKO PRIČEŠĆEM PRISAJEDINJUJE, A KAKO NE PRISAJEDINJUJE BOGU.
 
1. Onaj ko je uspeo da razume i pozna da je, iz nebića priveden, nag ušao u svet, taj će poznati Onoga Koji ga je stvorio, samo Njega će se bojati i voleti Ga, služiće Mu svom dušom i ništa vidljivo neće Mu pretpostaviti, nego će, sa svakom uverenošću znajući da je tuđ svemu zemnom, a može se reći i onom što je na nebesima, čitavo nastrojenje duše predati na služenje svome Stvoritelju. Jer ako je tuđ onome od čega je stvoren i u čemu živi, utoliko je više tuđ onome od čega je udaljen i po prirodi, i po suštini i po življenju. A onaj ko je poznao da je tuđ zemnom i ko zna da je nag ušao u ovo pozorište i da ima opet nag da ode iz njega,kako da ne zaplače? I kako neće zaplakati ne samo nad sobom, nego i nad svim sebi srodnim ljudima koje muči ista nevolja? A onaj ko voli i boji se samo Boga kako da se telesno obraduje ili da praznuje telesno, po ljudskom običaju, odnosno nesvesno i nerazumno, premda Sam Gospod takvima uvek govori: Svet će se radovati, a vi ćete žalosni biti, ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet[1]; jer vaskrsnuću u vama, dok će zli svet biti progutan životom koji svima daruje Moj Duh; i kada Me vidite, obradovaće se srce vaše i radost vašu niko vam neće oduzeti[2].
2. Kako onda da onaj ko vidi nebeskoga Vladiku zaželi neku zemnu stvar ili da pomisli nešto što nije ugodno Bogu? I kako će se onaj kosa uverenošću vidi da je tuđin i nag i ubog, premda, apostolskim rečima,sve ima, hvaliti ili gorditi onim što čini, ili se preuznositi zbog mnoštva sveća ili svetiljki, i zbog mirisa i ulja, ili naroda koji se sabrao, ili zbog raskošne i skupocene trpeze, i kako će se hvalisati uglednim prijateljima i prisustvom ljudi koji imaju zemnu slavu? Nikako. Jer on zna da sve to i svi oni danas jesu, a sutra nisu, da se danas vidi sadašnje, a da malo potom nestaje. I takav čovek, koji zna pravilno da svetkuje, ni umom, niti osećanjem uopšte nije vezan za to što se savršava (jer to je odlika onih koji ne misle ni o čemu više od onoga što se vidi), nego u onome što se savršava on mudrim umom buduće posmatra kao sadašnje, zbog čega mu se srce raduje, pa on misli da je sav u tamošnjem i zajedno sa onima koji svetkuju na nebesima u Svetom Duhu. On ne gleda na sjaj, niti na mnoštvo naroda, niti na okupljene prijatelje, nego razmišlja o tome kako će se to ubrzo ugasiti i da će svako poći svome domu, a on će jedini biti ostavljen u tami.
3. Nemoj mi zato nabrajati godine i mesece i vremenski krug i ne govori mi: „Eto, proslavio sam Hristovo rođenje, Sretenje, Bogojavljenje, Vaskrsenje, Vaznesenje, Silazak Duha“. Ne govori mi to i ne nabrajaj praznike, i ne misli da ti je to dovoljno za spasenje duše. I ne misli da se praznik sastoji u svečanim haljinama i konjima gordog držanja, niti u skupocenim uljima, svećama, svetiljkama i mnoštvu naroda. Jer ne čini to praznik svečanim, niti je to istinski praznik, nego spoljašnji znaci praznika. I kakva će mi biti korist, ljubljeni, od toga da upalim ne mnogo sveća i svetiljki u hramu i crkvi vernih, nego, kada bih mogao, da nabavim takve koje sijaju kao sunce sa neba, a da umesto mnogih svetiljkina svod hramovni postavim zvezde i učinim ga novim nebom i čudesnom stvari na zemlji, i uz to da se razveselim njihovom svetlošću i da mi se zadivi i pohvali me okupljeni narod, a da malo potom, kada se sve pogasi,budem ostavljen sam u tami? I ako danas i sebe, i sabrani narod namirišem mirisnim uljima, a sutra se ispunim smradom od svoje ploti i njene prljavštine, kakva mi je korist od toga, reci mi, ti koji se razmećeš svečanim praznicima, pa mi razumno, ako imaš razuma, poput Mudraca,odgovori. Zaista nikakva, mada ti ćutiš, jer nemaš šta reći. Jer ako se danas prosvetlim, a sutra pomračim, ili danas obradujem, a sutra padnem u žalost, ili danas uživam u svakom zdravlju, a narednog dana klonem od bolesti, kakva mi je dobit? Reci. I kakvo je uživanje od toga o čemu smo govorili?
4. Nisam takve praznike izabrao, kaže Gospod, ko ište to iz ruku vaših?[3] Nije Hristos uzakonio da slavimo tako. Nego kako? Slušaj pažljivo. Najpre ću navesti stav onih koji misle suprotno i kažu: „Išta sad, zar da ne upalimo sveće i svetiljke? Zar da ne prinesemo miro i tamjan? Da ne pozovemo narod da poje, niti da okupimo poznanike, prijatelje i velmože? Zar nam to kažeš? Tako li zapovedaš?“ vele. Ja ne kažem to, daleko bilo, nego te tako i savetujem i hvalim kada to činiš u izobilju. Ali hoću da znaš način, i sada ću ti otkriti tajnu praznika vernih. A o čemu je reč? To je ono što slikovito predstavlja [ikonizuje] ono što ti činiš.
5. Naime, svetiljke slikovito označavaju [ikonizuju] umnu svetlost. Jer kao što se hram, taj divni dom, obasjava mnogim svetiljkama, tako i dom tvoje duše, časniji od toga hrama, valja umno osvetljavati i obasjavati, odnosno u tebi su dužne da božanskim ognjem gore i sijaju sve duhovne vrline, kako nijedno mesto u tebi ne bi bilo ostavljeno neosvetljeno. Ana svetovidne pomisli ukazuje mnoštvo svetiljki, upaljenih vidljivim ognjem, da poput njih sija i svaka pomisao i da ne preostane mračne pomisli u domu tvoje duše, nego da sve zajedno uvek gore, upaljene ognjem Duha,kako ti se ne bi prekidao vencoliki niz pomisli rasuđivanja. Na umno miro ukazuje mirišljavo ulje što se izliva i razne vrste tamjana i oni te poučavaju da u izobilju treba da ih stekneš u sebi. Ono čime se hram spolja kropi duhovni će razumeti kao obraz rose koja silazi na gore sionske i koja silazi na bradu Aronovu i na krajeve odežde njegove[4]. A to što teče unutra i kao voda osvežava duh predstavljaće izvor koji rađa vode večnoga života onome ko dejstvuje božanskim Duhom, i raspaljuje se i uznosi u dim blagouhanja. To jasno sija i čini da čula zamirišu miomirisom duhovnim – kao svetlost ga vide čisti srcem, a kao drvo života ono raspinje želje ploti, čini da sve miriše, a samo verne svagda veseli duhovnim veseljem.
6. Ali to se ne mora primeniti samo na ovo o čemu smo govorili,nego sve to može da pruži i drugu duhovnu pouku. Jer ako je Bog miomirisom tako ukrasio i proslavio ono što nema dušu, utoliko pre će, ako to hoćeš, ukrasiti raznovrsnim vrlinama i proslaviti miomirisom Duha Svetoga tebe, koga je sazdao po Svome liku i podobiju. Jer ti mirisi načinjeni su ljudskim rukama i mirisom mira čine da mirišu tvoja čula,odslikavajući i mudro ukazujući na tvoje stvaranje. Jer kao što miro, sastavljeno od različitih vrsti mirisa, prave ruke zanatlija koji vare miro, pa oni od mnogih mirisa načine jedan, tako su i tebe stvorile ruke Božije, mudro te sastavivši i sjedinivši sa umnim udovima umnog mira,odnosno darovima životvornog i svedelatnog Duha. Ti treba da mirišeš miomirisom Njegovoga znanja i mudrosti, kako bi oni koji slušaju reči tvoje pouke mirisali čulima duše i radovali se radošću duhovnom.
7. Narod koji si okupio i koji glasno poje Bogu ukazuje na nebeske činove i nebrojene angeoske sile, koje za tvoje spasenje pesmopoju nebeskom Vladici. Pohvala i himna, koju oni pevaju, ukazuje na onu tajanstvenu himnu koju neućutno uznose sveti angeli, kako bi i ti sam postao takav i kao zemaljski angel neveštastvenim ustima svoga srca neprestano uznosio himnu Bogu Koji te je tajanstveno stvorio. A prijatelji i poznanici i okupljeni velikaši poučavaju te svojim prisustvom da delanjem svih zapovesti i bogatstvom vrlina treba da se pribrojiš apostolima, prorocima, mučenicima i svim svetim i postaneš njihov sažitelj.
8. Ako tako razmišljaš kada praznuješ i ako si postao takav kako je moja beseda opisala, time kako praznuješ ti praznuješ duhovni praznik i svetkuješ zajedno sa višnjim angeoskim silama. A ako nije tako, niti si delanjem zapovesti sebe učinio takvim, kakva ti je korist kada praznuješ? Bojim se da i ti, kao stari Judeji, ne čuješ: Pretvoriću, veli, praznike vaše u žalost[5], i radost tvoju u žalost okrenuću[6].
9. Dakle, šta činiti? Zar da ne slavimo telesno i čulno, ako ne možemo da postanemo takvi kako si nam besedom pokazao? Nikako. Jer kaže: Svetkuj[7] i savršavaj praznik u čast Boga i Svetih Njegovih kolikogod možeš, pa, ako je moguće, pozivaj sve, i careve, i kneževe, i prvosveštenike, i levite, i monahe, i mirjane, da kroz tebe svi proslave Boga. I njihova slava, uznoseći se Bogu kao od tebe jednoga, uračunaće se tebi i biće Mu blagoprijatna. Nemoj misliti da je to sve što se čini za slavljenje Boga i svetih Njegovih ili da nečim dodaješ njihovoj slavi. Kako? Jer se ne proslavi, kaže, ono što je proslavljeno zbog ove prevelikeslave[8], niti sveti imaju potrebu za slavom zemnom i ljudskom, nego svetkuj da bi našao milost od Boga njihovim zastupanjem. Ali nemoj misliti da je to istinski praznik, nego radije obraz i senka i simvol praznika. Jer kakvu bi zajednicu, reci mi, ikada mogli da imaju čulno i bezdihano i ono što lišeno svakog osećanja sa umnim, božanskim i duševnim, ili, bolje reći, sa duhovnim, živim i uzročnikom večnoga života?
10. Neka praznik tebi, koji praznuješ promišljeno i blagočestivo, ne bude svetlost svetiljki koja još malo pa će se ugasiti, nego sama čista svetiljka tvoje duše, a to je znanje božanskih i nebeskih stvari, koje Sveti Duh daruje onome ko je razumom Izrailjac. Neka ti ona sasvim osvetljuje život, blistajući snažnije od sunčevih zraka svima u domu ovoga sveta, čista svetlost reči začinjena solju Duha, saglasno zapovesti koja kaže: Neka svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega Koji je na nebesima[9].
11. Umesto mnogih svetiljki neka ti posluže svetozarne misli, od kojih je izatkana haljina vrlina i koje onima koji vide pravilno jasno ukazuju na raznoliku ukrašenost duhovnog hrama i njegovu lepotu.
12. Umesto mirišljavim uljima i miomirisima, namiriši se umnim miomirisom Svetoga Duha, sa neizrecivim blagouhanjem u svetlucavom isparenju.
13. Umesto mnoštva naroda, neka se kraj tebe nađu činovi svetih angela da za tebe slave Boga i da se svagda raduju tvome spasenju, ushođenju i napretku.
14. Umesto prijatelja i velikaša i careva, neka sa tobom svetkuju i opšte, kao prijatelji, svi sveti kojima oni odaju poklonjenje i čast. Njih zavoli više od svih, kako bi te posle končine dočekali u svojim večnim skinijama, kao što je Avraam primio Lazara u svoje naručje, premda sete reči mogu i drugačije razumeti.
15. Umesto trpeze prepune hrane neka ti bude samo živi hleb, ne samo čulni i vidljivi, nego onaj koji se nalazi u čulnom i kroz njega biva i daje ti se kao čulan, sam hleb koji silazi sa neba i daje život svetu, a oni koji jedu od njega ne samo da se hrane, nego se i oživljuju i živi ustaju kao iz mrtvih. Neka ti to predstavlja radost i hranu kojom je nemoguće nasititi se i koja se ne troši, a neka ti vino ne bude vino vidljivo, nego ono koje je naizgled vidljivo, a umno je krv Božija, neiskaziva svetlost, neizreciva sladost i večno veselje. Ako njega svagda dostojno piješ, nećeš ožedneti doveka, ako to budeš činio sa osećanjem duše, pripremivši umiru sve njene sile.
16. Obrati, molim te, pažnju na smisao ovoga što ti govorim. Ako se njima pričešćuješ sa osećanjem i svešću, ti se pričešćuješ dostojno,a ako ne, svakako nedostojno jedeš i piješ. Ako si se u čistom sazrcanju pričestio time čim si se pričestio, eto, postao si dostojan te trpeze. A ako ne postaneš dostojan, nećeš se priljubiti Bogu i nipošto se nećeš sjediniti sa Njim. Neka zato ne misle oni koji se nedostojno pričešćuju božanskim tajnama da se njima tek tako prosto priljubljuju Bogu nevidljivom i sjedinjuju sa Njim. Jer to niti im se ikako dešava, niti će se ikada dogoditi. Naime, samo oni koji se udostojavaju da priopštenjem božanskoj Gospodnjoj ploti umnim okom vide, a ustima u umnom prikosnovenju okuse otkrivenje nevidljivog božanstva, znaju da je Gospod blag, a to su oni koji ne jedu i ne piju samo čulno čulni hleb, nego ujedno i Boga, dvojakim čulima hraneći se i vidljivo, i nevidljivo, pa se sjedinjuju dvojako sa dvoprirodnim Hristom, postajući Njegovi satelesnici i zajedničari slave i božanstva. Jer tako se sjedinjuju sa Bogom oni koji dostojno i svesno i sa sazrcanjem tajne jedu od toga hleba i piju od te čaše osetljive duše i srca. A oni koji to čine nedostojno nemaju u sebi dara Duha Svetoga i hrane samo telo, a ne i svoje duše.
17. Ali ne uznemiruj se, ljubljeni, kada slušaš istinu koju ti objavljujemo. Jer ako ispovedaš da je plot Gospodnja hleb života i da daje život, i ako znaš da Njegova krv daje život onima koji se pričešćuju,te da u onome ko je pije ona postaje izvor vode koja teče u život večni,kako, reci mi, ti koji se njima pričešćuješ u duši ne dobijaš ništa dodatno, nego, ako možda i osetiš neku malu radost, nedugo zatim opet postaješ kakav si bio i pre, i niti si dobio život, niti u tebi teče izvor, niti vidiš bilo kakvo svetlo? Jer taj hleb izgleda čulno onima koji ne nadilaze čula, a umno je svetlost nesmestiva i nedostupna. Tako je slično i sa vinom, koje je svetlost, život, oganj i voda živa. Ako, dakle,jedući i pijući božanski hleb i vino veselja, ne znaš da si počeo da živiš životom neprolaznim, da si, poput proroka, primio u sebe svetozarni ili ognjeni hleb, da si vladičansku krv popio kao vodu koja teče i žubori, ako baš ništa od toga nisi video i okusio, kako misliš da si postao zajedničar života? I kako misliš da si se dotakao nepristupnog ognja i kako uopšte zamišljaš da si se priopštio večnoj svetlosti?Razume se da ti se ništa od toga nije dogodilo, jer ti ništa od toga ne osećaš, nego te svetlost obasjava slepog, i greje te oganj, a nije te se dotakao, život te je osenio, a nije se sjedinio sa tobom, živa voda protekla je kroz jaz tvoje duše, jer u tebi nije našla dostojan prijem. Tako primajući i tako se dotičući onoga što je neprikosnoveno i misleći da to jedeš,ti niti to primaš, niti jedeš, niti u sebi uopšte išta imaš. Jer nepristupni Logos, hleb Koji silazi sa neba, ne prima se čulno, nego radije Sam prima u Sebe, dotiče i nesmešano se sjedinjuje sa dostojnima i dobro pripremljenima da Ga prime.
18. Ako tako praznuješ i tako se pričešćuješ božanskim tajnama,neka ti čitav život bude jedan praznik, a ne ni praznik, nego povod za praznik i jedna neprolazna Pasha, prelazak i odlazak od vidljivog ka umnom, gde će prestati svaka senka i svaki obraz i sadašnji simvoli, a čisti će čisto uživati večno u najčistijoj žrtvi, u Ocu Bogu i jednosuštnom Duhu, svagda gledajući Hrista i On njih, sa Hristom obitavajući, sa Hristom carujući, od čega nema ničeg većeg u Carstvu Nebeskom, a Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje sa Ocem i Svesvetim i životvornim Njegovim Duhom, sada i svagda i u beskonačne vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jn. 16,20
  2. Jn. 16,22
  3. Is. 1,12
  4. Ps. 132, 23
  5. Am. 8,10
  6. Jn. 16,20
  7. Naum2,1
  8. 2Kor. 3,10
  9. Mt. 5,16

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *