SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
ETIČKA SLOVA
 
SLOVO TRINAESTO
NA REČI APOSTOLA: „PRVI ČOVEK JE OD ZEMLJE, ZEMLJAN, DRUGI ČOVEK JE GOSPOD SA NEBA.[1]I O TOME KAKO SVLAČIMO ZEMNOGA ČOVEKA I OBLAČIMO SE U HRISTA, POSTAJUĆI NJEGOVI SRODNICI I BRAĆA.
 
1. Dobro nas je blaženi Pavle ugostio za prethodnom trpezom svojih božanskih reči, obradovavši nam srca, a i opet nam nudi da nas ugosti drugom trpezom svojih bogonadahnutih reči, punom duhovnih jestiva kojima se hrani naš unutrašnji čovek, ujedno se i radujući i krepeći srce oživljujućim hlebom reči i vinom mudrosti i znanja Božjega što ga veseli, a punom i božanske blagodati Duha, Kojim se duša ispunjuje svakim veseljem i nasladom i, ostavivši sve žitejsko, uzlazi ka nebesima i Bogu na lakom krilu razuma. Pogledajmo, dakle, šta je ta trpeza apostolska i kakva su njena jestiva. Ali podignimo umove svoje od zemnog i propadljivog i, budući da imamo da slušamo reči Božije, koliko god možemo pazimo na ono što nam se govori, kako bismo se udostojili da se kako dolikuje pogostimo zajedno sa Duhom, Koji kroz Apostola govori sakrivene tajne Carstva Nebeskog. A on kaže: Prvi čovek je od zemlje, zemljan, a drugi je Gospod sa neba. Nemoj površno preći preko ovih reči i primiti ih kao da se lako daju razumeti, ljubljeni, jer se u svrsi ove besede krije velika dubina smisla, za koju je potrebno mnogo istraživanja i pažnje. Ali pripremi svoj sluh i poznaćeš u njoj sakrivenu dubinu tajni Božijih.
2. Prvi čovek od zemlje je zemljan, drugi čovek je Gospod sa neba. Kakav je zemljani, takvi su i zemljani, i kakav je nebeski, takvi su nebeski[2]. „Prvim“ i „zemljanim čovekom“ naziva Adama, kako je zapisano. I sazda Bog čoveka, uzevši prah od zemlje[3]. Pošto je, dakle, sazdan od zemlje i primio duh života, kojim slovo zna da se naziva duša umna i obraz Božiji, zemljani je postavljen u raj, primivši zapovest da ga obrađuje i čuva. Na koji način? Tako da bi, dok je čuva i dela saglasno njoj, ostao besmrtan, večno sarevnovao angelima, sa njima večito uznosio himne Bogu,primao tamošnja osijanja, umno gledao Boga i slušao Njegove božanske reči, a u času kada prestupi datu mu zapovest i jede od drveta od koga mu Bog beše zapovedio da ne jede, da bude predat smrti i da oslepi očima duše, svukavši haljinu božanske slave, da mu se zatvore uši, da ostane bez življenja sa angelima i bude izgnan iz raja. To mu se, kada je prestupio zapovest, i dogodilo, pa je ostao bez besmrtnog i večnog života. Jednom prestupivši zapovest Božiju, Adam je okrenuo uho šaputanju varalice đavola i poslušao ga, čuvši njegove podmukle reči što ih on izgovori protiv Vladike Koji ga je stvorio, te okusi od drveta i, progledavši čulno i videvši strasno obnaženost svoga tela, on sa pravom beše lišen svih dobara, ogluvevši da više hulnim ušima ne čuje bogodolično i duhovno reči Božije koje čuju samo dostojni, ali i oslepevši da ne gleda više onu neizrecivu slavu, jer je od nje svojevoljno udaljio um i strasno se zagledao u plod drveta, poverovavši zmiji koja mu je rekla: U času kada okusite od Njega, bićete kao bogovi, znajući dobro i zlo[4].
3. Taj zemljani čovek, prevaren nadom na oboženje i okusivši od njega,potpuno beše lišen svih umnih i nebeskih dobara i nizveden ka strasnom osećanju zemne i vidljive tvorevine, te je postao, da to ponovim, u odnosu prema onome od čega beše otpao gluv, slep, nag, neosetljiv, smrtan, a ujedno i truležan i beslovesan, upodobivši se nerazumnoj stoci, saglasno proroku koji je rekao: Pribroja se stoci nerazumnoj i postade joj sličan[5]. Jesi li saznao od kakve je slave i besmrtne naslade i življenja u kakvu sramotu, do kakvog stida i neznanja nizveden čovek, do koje ubogosti je pao iz preizobilnog bogatstva? Tako je, dakle, postao i živeo prvi čovek, zemljani od zemlje, premda i nismo uspeli da kažemo sve.
4. Da vidimo sada i naučimo se iz božanskih Pisama ko je i drugičovek, Gospod sa neba. On, Koji je Bog od Boga, bespočetnog Oca bespočetni porod, bestelesnog bestelesni, nepojamnog nepojamni, večnog večni, nepristupnog nepristupni, nesmestivog nesmestivi, besmrtnog besmrtni, nevidljivog nevidljivi, Logos Božiji i Bog, kroz Koga je postalo sve što je na nebu i na zemlji, ukratko, budući takvim i takav prebivajući u Ocu i imajući Oca da prebiva u Njemu, ne odvojivši se od Njega i nikako Ga ne napustivši, sišao je na zemlju i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i očovečio se, neizmenljivo šstavši nam jednak u svemu, osim u grehu, kako bi, proživevši sve što je naše, preobrazovao i preobnovio onog prvog čoveka, a kroz njega i sve koji su od njega rođeni i koji se rađaju, a koji su slični onome koji ih je rodio. Jer roditelj Adam usled prestupa je postao truležan i smrtan, a dodaću i gluv i slep, kao i obnažen od božanske odeće i neosetljiv, i kao što je on zemljan, takvi su i svi od njega rođeni – truležni, smrtni, gluvi, slepi, nagi i neosetljivi, te se ničim ne razlikuju od beslovesnih životinja ili su, bolje reći, čak i gori od njih, jer su svaku njihovu strast sabrali i primili u sebe.
5. Do tolikog su neznanja Boga i Njegovih božanskih zapovesti bili nizvedeni zemljani koji su se rodili od tog zemljanog čoveka, da su čast koju su imali da ukazuju Bogu namenjivali ovoj vidljivoj tvorevini, i ne samo nebu, zemlji i suncu, mesecu, zvezdama, ognju i vodi i ostalom, nego su obogotvorili i same sramne strasti za koje je Bog zabranio i da se zamisle, a kamoli čine, postavili ih za bogove – o, neosetljivosti! – i poklonili im se. A koje to? Blud, preljubočinstvo, pohotu, ubistvo i sve tome slično, što ne Bog – saklonite me takve hule! – nego đavo zapoveda, podmeće i odobrava, a kojima je porobio i porobljuje čitav ljudski rod, učinivši ih i čineći svojim poslušnicima i slugama. Zato, ako bi se i našao u starini neko od onih bezbrojnih mirijadi i hiljada, a da se nije priklonio njegovim sramotnim zapovedima i željama, budući da je i sam poticao od semena onih koji su sagrešili, i on beše sluga tiranske smrti i beše predavan njenoj truležnosti, te bez milosti beše slan u ad, a da nije bilo nikoga ko bi mogao da ga spase i izbavi, te se zbog toga smilovao Bog Logos Koji nas je stvorio i sišao je na zemlju, kako Sam On zna, pa je postao čovek ne od opštenja ili istečenja – jer to se dogodilo posle prestupa – nego od Duha Svetoga i Marije Svagdadjeve. Naime, uzevši na Sebe živu plot od njene prečiste krvi, očovečio se, čitav postavši plot, odnosno Sin i Logos Božiji, nepromenljivo i neizmenljivo, kao što je zapisano: I Logos postade telo i nastani se među nama[6]. I to je svima nepojamno i svima neshvatljivo čudo, da je sam i nepromenljiv božanstvom ostao, i postao savršeni čovek.
6. Naime, kao što je Adama Bog načinio od zemlje i darovao mu duh života, pa on postade savršeni čovek i živa duša bez opštenja i istečenja, tako i Onaj Ko je njega stvorio postaje čovek bez opštenja i istečenja. I kao što je napisano tamo u Starom Zavetu da je Bog poslao istupljenje na Adama koji zaspa, te uze jedno od njegovih rebara, izgradi ga i stvori ženu, tako je i ovde učinio. Kako i na koji način? Obrati pažnju. Rebro Adamovo je žena. Od toga rebra Adamovog, odnosno od same žene,uzeo je Bog Logos duševnu plot i izgradio je u savršenog čoveka, kako bi postao istinski sin Adamov. I, očovečivši se i postavši sličan nama po svemu, osim po grehu, On je odmah postao srodnik svih ljudi po ploti. Naime, to je i neko drugi pre nas rekao ovako: „Obukavši se u plot, obukao se i u bratstvo“. Ali pošto je On Bog i ujedno čovek, i Njegova ploti Njegova sveta duša bila je i jeste presveta. Bog sveti, kakav beše, Oni jeste i biće, jer besprekorna beše i Djeva, neukaljana i neoskvrnjena,a takvo je bilo i rebro uzeto od Adama. A ostali ljudi, premda su Mu i bili braća i srodnici po ploti, zemni kakvi su bili, takvi su i ostali i nisu odmah postali sveti i sinovi Božiji. Ali dobro pazite šta Duh kaže: Bog je postao čovek, a beše svih ljudi srodnik i brat. Dakle, jedino je Sin Božiji i Bog i čovek, jedini je bio i jeste svet, kakav će biti u vekove, jedini je pravedan, jedini istinit, jedini čovekoljubac, jedini milostiv i blagoutroban, jedini silan, jedini je svetlost sveta i svetlost nepristupna.
7. Budući da je, dakle, On takav, a da smo mi ležali u smrti i truležnosti i da nismo imali baš nikakvu zajednicu sa Njim, osim, kako rekosmo, srodstva po ploti, među tim dvoma, a pri tom mislim na Boga i ljude, posredovala je vera u Njega, da bi Bog, budući da smo mi ubogi i nemamo baš ništa čime bismo doprineli svome spasenju, umesto svega primio našu veru u Njega i, pomilovavši nas, darovao nam oproštaj sagrešenja, izbavljenje od smrti i truležnosti i slobodu. On to i do sada daruje onima koji svom dušom veruju u Njega, i ne samo to, nego i ostalo što nam je obećao i što nam svakoga dana obećava kroz sveta Evanđelja. A šta je to? To što se rađamo vodom i Duhom i presazdajemo i pribrojavamo Njegovim svetim slugama, što nam daje blagodat Svoga Duha Svetoga i mogućnost da se Njime priopštimo dobrima zemlje koju nasleđuju krotki u veselju i radosti srca, da se sjedinimo i pripojimo Njemu, te da postanemo jedno u samom Bogu i Ocu, kroz Njega sjedinjeni sa Duhom.
8. A mi se svemu tome priopštavamo i u tome uživamo kada tačno držimo sve što smo Mu obećali, a, sa druge strane, izbegavamo sve čega smo se odrekli, ne vraćajući se na istu bljuvotinu poput pasa. Dakle, ako sačuvamo sve što nam je Sam Bog rekao i govori, mi smo istinski verni,jer pokazujemo delima svoju veru, i postajemo poput Njega sveti i savršeni, svi potpuno nebeski, deca nebeskoga Boga, slični Njemu po svemu po usinovljenju i blagodati, jer i On je bio sličan nama, osim u grehu. A ako, prezrevši Njegove svete i životvorne zapovesti, iz nemara odstupimo i učinimo nešto protivno Njegovim zapovestima, učinivši ono što nam je zapovedio da ne učinimo, mi odmah ostajemo bez svih onih dobara koja su nam od Boga data krštenjem. I kao što Adam posle prestupa beše izbačen iz raja i lišen naslade, obitavanja sa angelima i gledanja Boga,tako se i mi, kada grešimo, odeljujemo od Crkve Njegovih svetih slugu i božansku odeždu u koju smo se obukli krštenjem, odnosno samoga Hrista,kako verujemo, grehom svlačimo. I ne samo to, nego se lišavamo i samoga večnog života i same nezalazne svetlosti, večnih dobara, osvećenja i usinovljenja, te tako opet postajemo zemljani, kao onaj prvi i zemljani čovek, umesto nebeski i po svemu slični samom drugom čoveku i Gospodu Isusu Hristu, a uz to postajemo krivi i smrti i tami, te bivamo poslani u oganj neugasivi, mučeći se u velikom zapomaganju i škrgutu zuba. Jer mi sada ne bivamo, kao onda Adam, izbačeni iz čulnoga raja, niti bivamo osuđeni da, poput njega, obrađujemo zemlju, nego bivamo lišeni Nebeskoga Carstva, i onih dobara za koja je zapisano da ih oko ne vide i uho ne ču i na srce čovekovo ne dođoše lišavamo sebe same i činimo sebe krivim geeni. I da nam nije dato da se pokajanjem obratimo, niko nikada ne bi bio spasen.
9. Zato, budući čovekoljubiv i milostiv i želeći naše spasenje, Bog je premudro između nas i Sebe postavio ispovest i pokajanje, te je svakome ko hoće dao vlast da se obrati od greha i tako vrati pređašnjoj srodnosti,slavi i smelosti pred Bogom, i ne samo to, nego i da opet nasledi sva pomenuta, pa i veća dobra, ako poželi da pokaže toplo pokajanje. Naime,po meri pokajanja svaki čovek nalazi odgovarajuću smelost pred Bogom i bliskost sa Njim, i to svesno i jasno, kao prijatelj pred prijateljem, tesa Njim besedi licem u lice, gledajući Ga čisto umnim očima. Dakle, oni koji posle krštenja nemaju sa svakom uverenošću tu bliskost i smelosti priopštenost pomenutim dobrima, niti znaju da su se obukli u Hrista,niti vide u svetlosti Duha svetlost Njegovoga božanstva, neka se zagledaju u svoju savest. I, dobro je ispitavši, naći će da su bilo u potpunosti, bilo delimično narušili zavete date na krštenju, a ako ne to, da su zakopali dati im talant osvećenja i usinovljenja, ne umnoživši ga, zbog čega im je uskraćeno da gledaju Vladiku, jer On je nelažan i ne kaje se za Svoje darove. Jer On je rekao: Ko Me ljubi zapovesti Moje držaće i Ja ću ga ljubiti i javiću mu se[7].
10. Jeste li čuli šta Vladika kaže? Ko Me ljubi zapovesti Mojedržaće i Ja ću ga ljubiti i javiću mu se. Ako je Hristos istina, kako je On Sam za Sebe rekao – Ja sam istina – a istina ne može da laže (jer nemoguće je, kaže Apostol, da Bog laže[8], neka niko od onih koji ne vide Gospoda ne govori da je to nemoguće, jer to nije nemoguće, nego je i te kako moguće. Naime, ako On kaže: Ja sam svetlost svetu[9], jasno je da su oni koji Ga ne vide slepi, a svakako su ostali slepi zato što Ga nisu zavoleli i sačuvali Njegove zapovesti. Jer da su Ga zavoleli i sačuvali Njegove zapovesti, žudeli bi za tim da Ga vide, to bi svom dušom tražili i On bi im se objavio, jer je nelažan i po prirodi istinit i istina, i zato se pojavio u svetu, da bi sve koji su u svetu, odnosno one koji sede u tami,prosvetlio ne tuđom svetlošću, nego svetlošću Svoje slave i božanstva. Neka zato niko od vernih koji ne vide umno Gospoda, niti su jasno i osetno osijani Njegovom svetlošću, niti stalno prebivaju u sazrcanju Njegove slave i vide Boga da prebiva u njima, ne govore kao nevernici da je to nemoguće, nego pošto svaki od vas, ljubljeni, kako rekosmo, ispita svoju savest, naći će sebe krivim za to što je lišen Vladike i gledanja Njegove slave.
11. Neka se zato pokaje svako od vas i neka zaplače nad sobom kada kod vidi da se nalazi u takvom stanju, lišivši sebe takvih i tolikih dobara i otpavši od slave i sazrcanja Cara nebeskog, i neka se postara pokajanjem i ispovešću da dostigne večna dobra, u Hristu Isusu Gospodu našem, Kojem dolikuje slava i sila sa Ocem i Svetim Duhom u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. 1Kor. 15,47
  2. 1Kor. 15, 47
  3. Post. 3,7
  4. Post. 3, 5
  5. Ps. 48,13
  6. Jn. 1,14
  7. Jn. 14,21
  8. Jevr. 6,18
  9. Jn. 8,12

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *