SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA PRVA
O LJUBAVI I O TOME KOJI SU PUTEVI I DELA DUHOVNIH LJUDI. I BLAŽENJE ONIH KOJI IMAJU SRDAČNU LJUBAV.
 
1. Braćo i oci, želim da Vam govorim o onome što doprinosi duševnoj koristi i stidim se, svedok mi je Hristos istina, ljubavi vaše, znajući svoju nedostojnost. Zbog toga bih hteo da svagda ćutim, kako Gospod zna, i da ni glavu ne podižem i lik čovekov da ne gledam, jer u sebi imam savest koja me osuđuje što sam uopšte nedostojno naznačen da svima vama budem predstojatelj, kao da poznajem put, a ne znam ni šta mi je pred nosom i nisam se ni primakao putu koji vodi ka Bogu. Stoga me obuzima velika i silna žalost što sam ja, ništavni, naznačen da vodim vas, dostojne svaka časti, koje bi radije trebalo sam da imam za vodiče, kao onaj koji je poslednji od svih i po godinama i po uzrastu, a nemam reč delatnu i životom posvedočenu da vas savetujem i podsećam na ono što se tiče zakona i volje Božije, jer ni to o čemu želim da govorim znam da nikada nisam ispunio. I znam dobro da Gospod i Bog naš ne blaži samo onoga ko govori, nego onoga ko je, pre nego što je rekao, to i učinio. Jer blažen je, kaže, ko izvrši i nauči, taj će se velikim nazvati u Carstvu Nebeskom[1]. Naime, slušajući takvoga učitelja, i učenici dobijaju volju da se ugledaju na njega i ne stiču toliko koristi od njegovih reči, koliki podstrek dobijaju od njegovih dobrih dela koja ih navode da čine isto što ion, a ja sam u sebi to ne vidim i ne smatram da u meni ima ičeg dobrog. Ali preklinjem i molim sve vas, ljubljena braćo moja, da ne gledate na moj rasejani život, nego na zapovesti Gospodnje i na učenja otaca naših svetih. Jer ta svetila nisu napisala ništa što prethodno nisu učinili,i to sa uspehom.
2. Dakle, pođimo svi mi jednim zajedničkim putem, putem zapovesti Hristovih koje nas uzvode na nebo i ka Bogu. Jer premda Reč i upućuje na različite puteve, rečeno je da se On razdeljuje na mnoge ne po Svojoj prirodi, nego prema sili i volji svakoga pojedince. Naime, polazeći od mnogobrojnih i različitih dela i postupaka, kao da krećemo sa različitih mesta i iz mnogih gradova, svako od nas hita da dospe u jedno pribežište,Carstvo Nebesko. A pod delima i putevima treba podrazumevati duhovne vrline ljudi koji su živeli po Bogu, te oni koji su počeli da stupaju takvim putem dužni su da streme jednom cilju, kako bi se iz različitih oblasti i mesta sabrali, kako je rečeno, u jednom gradu, u Carstvu Nebeskom, i udostojili se zajedničkog carevanja sa Hristom, pokorivši se jednome caru Bogu i Ocu. Kao grad ovde bi trebalo da razumeš jedan grad, a ne mnoge – sveto i nerazdeljivo trojstvo vrlina[2], ili, bolje reći, prvu među njima, koju nazivaju i krajnjom, jer je konac dobara i veća je od svih. Govorim o ljubavi, na kojoj se temelji i svaka vera i izgrađuje svaka nada i bez koje niti je nastalo išta od onoga što postoji, niti uopšte ima da nastane. I brojna su njena imena, brojna su njena dela, još su brojnije njene odlike i postoji mnoštvo njenih božanskih svojstava, ali njena priroda je jedna i svima bez razlike potpuno skrivena – i angelima, i ljudima, i svakoj drugoj tvari koja nam je možda nepoznata. Ona je razumom nedostižna, u slavi nedostupna, njene zamisli su neistražive, večna je jer je i bezvremena, nesaglediva, jer se umom postizava a ne poima. Brojne su lepote tog nerukotvorenog i svetog Siona i onaj ko je započeo da ih posmatra više se ne raduje čulnim sazrcanjima i više nije privržen slavi ovoga sveta.
3. Dopustite mi, stoga, da se najpre malo posvetim i obratim ljubavi i da joj posvetim svu čežnju koju imam. Kada se, ljubljeni moji oci i braćo,setih lepote neporočne ljubavi i kada se iznenada njena svetlost nađe u mome srcu i obuze me njena sladost, ja sam izgubio spoljašnja čula i umom se potpuno povukao od žitejskih stvari, zaboravivši na svakidašnjicu. A zatim se, ne znam ni kako, ona opet udaljila od mene i ostavila me da tugujem nad sopstvenom slabošću.
4. O, ljubavi sveželjena, blažen je onaj koji te je prigrlio, jer više neće poželeti da strasno prigrli lepotu ičega zemljorodnog. Blažen je onaj ko te je obujmio iz čežnje Božije, jer će se odreći čitavoga sveta i nikako se neće uprljati, ma kom se čoveku približio. Blažen je onaj koje zavoleo tvoju lepotu i nasladio se njome sa beskrajnom čežnjom, jer će se duševno osveštati vodom i krvlju koja od tebe neporočno struji. Blažen je ko te je žudno prigrlio, jer duhovno će se izmeniti dobrom izmenom i dušom će se obradovati, budući da si ti radost neizreciva. Blažen jeko te je stekao, jer će svetska blaga smatrati tricama, pošto si ti istinski neiscrpno blago. Blažen je i triblažen i onaj koga si ti primila,jer će u prividnoj beslavnosti biti slavniji od svih slavnih i časniji i uvaženiji od svih poštovanih. Hvaljen je svako ko tebi stremi, još je više hvaljen ko te je našao, a najblaženiji je onaj koga si ti zavolela, koga si ti primila, koga si ti poučila, ko se nastanio u tebi i koga si ti othranila kao hranom Hristom besmrtnim, Hristom Bogom našim.
5. O, ljubavi božanska, gde Hrista držiš? Gde Ga kriješ? Zašto si uzela Spasitelja sveta i udaljila se od nas? Odškrini i nama nedostojnima vratašca svoja, da i mi vidimo Hrista Koji je postradao radi nas i da poverujemo da Njegovom milošću, kada Ga vidimo, više nećemo umreti. Otvori nam, ti koja si Mu postala vrata za Njegovo javljanje u ploti,koja si prisilila štedru utrobu našega Vladike koja se ne da prisiljavati da ponese grehe i slabosti svih, i nemoj nas odbaciti, govoreći: Ne poznajem vas. Budi sa nama, da bi nas poznala, jer smo ti nepoznati. Nastani se u nama, da kroz tebe i smireni Vladika dođe i poseti nas, a ti da Mu izađeš u sretanje (jer mi smo sasvim nedostojni), kako bi, malo pobesedivši sa tobom, zatim dopustio i nama grešnicima da padnemo pred Njegove neporočne noge; i pobesedi sa Njime o našim vrlinama i zamoli da nam se ostavi dug naših grehova, kako bismo se kroz tebe ponovo udostojili da služimo samome Vladici i da se On o nama stara i hrani nas. Jer ne dugovati ništa, a ginuti od gladi i siromaštva, donosi bezmalo istu platu i kaznu.
6. Daj nam oproštaj, sveta ljubavi, i daj nam da kroz tebe okusimo blaga našega Vladike – blaga čiju sladost niko ne može da okusi osim kroz tebe. Jer ko te nije zavoleo kako dolikuje i koga nisi ti zavolela kako je potrebno, možda i trči, ali ne dohvata se cilja. Stanje svakoga ko trči pre nego što se put okonča jeste nerešeno. A o onome ko se tebe domogao ili koga si ga ti uhvatila svakako nema nikakve sumnje, jer ti si završetak zakona[3], ti koja me okružuješ, koja me sažižeš i koja me od srdačnog bola uznosiš ka beskrajnoj čežnji za Bogom i za mojom braćom i ocima. Jer ti si učiteljica proroka, saputnica apostola, sila mučenika, nadahnuće otaca i učitelja, svih svetih usavršenje i moja priprema za ovo služenje.
7. Ali oprostite mi, braćo, što sam se malo udaljio od pouke, što mi je čežnja za ljubavlju učinila. Jer setih se nje i obradova se srce moje[4],rečima božanstvenog Davida, i predadoh se slavljenju njenih divota. Zato bih želeo da se i vaša ljubav ustremi ka njoj koliko god može i da je dostignete, trčeći sa verom, i vaše nade neće se pokazati uzaludne. Jer svaka marljivost i svaki podvig učinjen sa mnogo napora, koji ne dostižu ljubav u skrušenom duhu, uzaludni su i ne donose nikakav koristan plod.
Naime, ni u jednoj drugoj vrlini ili ispunjenju Gospodnje zapovesti ne može se poznati učenik Hristov: Po tome će, kaže, svi poznati da ste Moji učenici, ako ljubite jedni druge[5].
8. Zbog nje Logos postade plot i nastani se među nama[6], zbog nje se očovečio i istrpeo dobrovoljno sva životvorna stradanja, da bi sopstveno stvorenje oslobodio iz okova ada i uzneo ga na nebesa. Zbog nje su Apostoli prešli onaj beskrajni put i čitavu vaseljenu udicom i mrežom reči ulovili, iz bezdana idolskog bezumlja je izvukli i doveli je do izbavljenja u luci Carstva Nebeskog. Zbog nje su mučenici prolili svoju krv, kako ne bi Hrista izgubili. Radi nje su bogonosni oci naši i vaseljenski učitelji svoje duše za vaseljensku i apostolsku Crkvu rado položili. I ja, ništavni, preuzeo sam na sebe da štitim vas, prečasne oce i braću svoju, kako bih, podražavajuđi njima koliko mogu, radi vas podneo i potrpeo i učinio sve što služi vašem nazidanju i koristi i ne bih li vas predstavio kao žrtve savršene, svepaljenice slovesne, na trpezi Božijoj. Jer vi ste čeda Božija, deca koju mi je dao Bog[7], moja utroba, moje oči. Viste, da se izrazim apostolskim rečima, moja hvala i pečat moga učenja[8].
9. Zato porevnujmo, ljubljena moja u Hristu braćo, da kako svim drugim, tako i međusobnom ljubavlju služimo Bogu i onome koga ste izabrali da imate za obrazac oca duhovnoga, premda sam daleko od toga da budem dostojan, da bi se Bog radovao vašoj jednomislenosti i usavršavanju, ada se radujem i ja smireni, gledajući kako sve više napreduje vaš život po Bogu u veri, u čistoti, u strahu Božijem, u blagoverju, u skrušenosti i u suzama, kroz koje se čisti unutrašnji čovek i preispunjava se svetlošću božanskom, te sav postaje ispunjen Duhom Svetim u skrušenoj duši i poniznom umu, a radost moja postaje vaš blagoslov i uvećanje nepropadljivog i blaženog života u Hristu Isusu Gospodu našem, Kojem neka je slava u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 5,19.
  2. 1 Kor. 13,13.
  3. Rim. 10,4.
  4. Ps. 15, 9; 72, 21.
  5. Jn. 13,35.
  6. Jn. 1,14.
  7. Jevr. 2,13
  8. 2 Kor. 1,14; 1 Kor. 9, 2.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *