SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
ETIČKA SLOVA
 
SLOVO JEDANAESTO
O ŽIVOTVORNOM UMRTVLJENJU ISUSA I BOGA KOJE U SAVRŠENIMA SVAGDA BIVA OSETNO. I O TOME DA SE STICANJE VRLINA KUPUJE KRVLJU. I O TOME ŠTA SU OBITALIŠTA VRLINA I DA ONAJ KO U CARSTVO NE USHODI PO REDU, STUPIVŠI NAJPRE NA PRVU STEPENICU, NIKAKO NEĆE U NJEGA UĆI. O TOME DA SU SAVRŠENIMA SVOJSTVENI RADOST I VESELJE, A NE SUZE, I DA U NJIMA TEKU REKE BOGOSLOVLJA. I, NAPOSLETKU, O TOME DA NE TREBA STREMITI VLASTI BEZ BLAGODATI KOJA UVERAVA NAŠA SRCA I POZIVA NAS DA PASTIRSTVUJEMO NARODOM BOŽIJIM. I O TOME ŠTA JE DELO PREDSTOJATELJA, ŠTA JE BRIGA O SLOVESNIM OVCAMA I KAKO SU PASTIRI DUŽNI DA PASTIRSTVUJU NJIMA.
 
1. Neće svako ko sluša i razumeti ono što se tiče životvornog umrtvljenja Isusa i Boga i njegovog čudesnog dejstva koje svagda biva u onima koji su savršeni vrlinom i znanjem, ako mu se i čini da hoće, nego samo oni koji su poznali i jasno shvatili ove najsveštenije reči Apostola: Prolazi obličje ovoga sveta, da i oni koji imaju žene budu kao da ih nemaju, i koji kupuju kao da ništa nemaju, i koji plaču kao da ne plaču i koji se raduju kao da se ne raduju, i koji svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju[1]. Tako i oni koji se brinu da budu kao da se ne brinu i koji rade kao da ne rade. I opet: Kao mrtvi, a evo živimo, kao oni koji ništa nemaju, a sve poseduju[2]. Nemoj zato površno preći preko tih reči i ne misli da si otprilike razumeo njihov skriveni smisao, nego te molim da dobro ispitaš unutrašnje raspoloženje svoje duše, ljubljeni, pa ćemo ti na primeru vidljivih stvari dati da razumeš to što je rečeno. Dobro pazi na ovo šta ćemo ti reći.
2. Ko se već umrtvio ne oseća ništa od vidljivog. I ko nema ništa,lišen je svega, za svim ima potrebu, sve želi, a ko ima sve koju će drugu životnu stvar želeti, kada poseduje sve bez izuzetka i ništa ne želi da stekne? Ali blažen je onaj ko je na delu to potražio, ko je opitom to razumeo, video i naučio. Jer nisu naše reči prazne reči, nego kao što se ponegde na drumovima i poljima nalaze kuće i gradovi i carstva, tako su i na ovom putu koji vodi na nebo raspoređene i razmeštene zapovesti Božije i vrline. I kada o tome govorimo, mi koliko možemo rečju opisujemo ta vidljiva zdanja i njihovu veličinu i lepotu. Ali kako će onaj ko o tome čita jedino na osnovu reči sve to videti? Nikako, reći ćeš. A ako ne može da ih vidi, kako će steći u posed nešto od toga? Jer on to ili nešto od toga može da vidi, a ne i da stekne. Jer videti ili čuti ili, opet, drugima preneti ono što se čulo svima je lako i ostvarljivo,ali posedovanje bilo čega od toga kupuje se po određenoj ceni. A ono štose daje da bi se kupile vrline nije ni zlato, niti srebro, nego krv. Svako ko hoće krvlju kupuje jednu po jednu od njih. Zaista, ako se neko kao ovca ne zakolje za bilo koju vrlinu i ne izlije sopstvenu krv za nju, neće je nikada steći. Jer Bog je ustrojio da mi svojevoljnom smrću primamo život večni. Umri i živećeš. Nećeš? Onda si mrtav.
3. Nego pogledajmo šta su i kakva su obitališta i kuće vrlina, za koje je potrebno proliti krv da bi se stekle. Prvo obitalište je blaženo smirenje. Jer kaže: Blaženi su siromašni duhom, jer njihovo je Carstvo Nebesko[3]. Dakle, ko hoće da uđe u to obitalište i da sa njim stekne Carstvo Nebesko, ako se pred njegovom kapijom, kao ovan, vezan rukama i nogama najpre ne preda na zaklanje svima koji to hoće, žrtvuje se i potpuno umrtvi, umrtvivši sopstvenu želju, neće nikada ući u njega,a neće ga ni steći. A ako ne stekne njega, neće ni neko drugo. Jer nije moguće da onaj ko njega zaobiđe ikada ovlada nekom drugom vrlinom. Naime,Bog je vrline ustanovio po poretku i stepenu. I kao ostrva na morskoj pučini, tako zamisli da su vrline u životu međusobno razdvojene, a spojene određenim mostovima, odvojene i nezavisne od svega zemnog, i jedna za drugu čvrsto pripojene. Početak svih njih je blaženo smirenje i onaj ko uđe pokajanjem sa zapadne kapije i proboravi u njemu koliko je potrebno izlazi na istočnu kapiju i, hodajući preko mosta, dolazi do obitališta i kuće plača. I pošto tamo provede neko vreme, okupavši se i očistivši i nasladivši se njegovom lepotom, on dospeva do obitališta krotosti. A otuda hitro prelazi u žednilište i gladovalište [kovanice sv. Simeona – prim. prev] pravde, pa dolazi do dvorca milosti i sastradalnosti. I pošto njega prođe, odnosno dospe do njega, on nalazi carsku riznicu čistote. A kada se u njoj nađe, on vidi da u njoj sedi car slave, nevidljiv čitavoj tvorevini.
4. Molim te da kao dvorac razumeš telo, a kao carsku riznicu dušu svakoga od nas ljudi, koje se Bog dotiče delanjem zapovesti, svu je čini božanskom svetlošću i bogom, opštenjem sa njom i blagodaću. To bogodolično stanje dostiže svako ko prolazi pomenuti put vrlina, a doći dotle sa druge strane i zaobići neko obitalište i postići to na neki veštački način potpuno je nemoguće. Vladika Hristos odredio je da tako izgleda ulazak u Carstvo Nebesko i to ne može biti drugačije. Jer ako more ne može da pređe svoje međe, utoliko pre će one ostati netaknute i neizmenljive. Osim toga, ushođenje onih koji hitaju na nebo nalik je lestvici i stepenicama. Najvažnije je to da svojevoljno stići pre drugoga, brže se uspeti lestvicom i preteći bližnjeg pripada nama. A ne početi od prve stepenice i ne uspeti se lestvicom po redu, nego nekako preskočiti prvu stepenicu i doći do druge ljudima je svakako neizvodljivo i nemoguće. Jer oni koji idu mimo tog pravog puta i van poretka mnogo lutaju. Kao što nije moguće bez lestvice ikada se popeti u visoku kuću ili ući u carsku ložnicu, gde sam car obitava, tako je nemoguće i da onaj ko ne hodi po pomenutom poretku uđe u Carstvo Nebesko. Jer svi takvi hodaju mimo carskog puta (neka ih niko ne vara), a da ne primećuju da su zalutali.
5. Ali, Gospode, vodiču zalutalih, pouzdani pute onih koji idu ka Tebi, obrati sve nas i postavi pred Svoju lestvicu i, pre nego što se uhvatimo za nju, rukom Svojom naše ruke upravi i osnaži nas da se podignemo od zemlje i da stupimo na prvu prečagu, kako bismo osetili da smo se za nešto uhvatili i malo odigli od zemlje. Jer potrebno je da se najpre mi malo uspnemo ka Tebi, kako bi tada što više sišao k nama Ti, dobri Vladika, i sjedinio se sa nama. Pokaži nam, Vladiko, kapiju u unutrašnje dvorište Svoga Carstva, kako bismo uporno lupali u nju, sve dok nam se svojevoljnom smrću kapija ne otvori, da kada uđemo i krenemo da lupamo i otvaramo jednu po jednu kapiju, Ti sam čuješ naše uzdisaje i bijenje u grudi, pohitaš i siđeš iz visoke odaje Svoje, mnogoblagoutrobni i milostivi Bože, te da čujemo udare Tvojih prečistih stopa i shvatimo kako nam otvaraš unutrašnje kapije, koje su zatvorene za nas grešnike, i dolaziš nam i kažeš: „Ko to kuca?“ A mi ćemo ti odgovoriti, jecajući i plačući, a ujedno sa strahom i radošću: „Mi smo, Vladiko, mi nedostojni, ubogi, odbačene i lukave sluge Tvoje, mi koji smo dosad žalosno lutali po brdima i urvinama i provalijama, mi koji smo Tvoje sveto krštenje nerazumno ukaljali, koji smo se zaveta sa Tobom odrekli, mi koji smo odbegli od Tebe i svojevoljno prebegli Tvom neprijatelju i protivniku duša naših. Sada, setivši se Tebe i Tvoga čovekoljublja i dobrote, odbegli smo otuda i namučili se, pa smo došli sa velikim strahom i trepetom“.
6. „Oprosti i ne razgnevi se na nas, Vladiko, nego se smiluj i pomiluj nas namučene, otvori nam, Gospode, i nemoj se setiti naših zala. Ne zlopamti našu nezahvalnost (jer dugo stojimo i lupamo) i ne prečuj nas,Svoje sluge, da ne bismo pokazali malodušnost i vratili se. Namučismo se, udarajući u unutrašnju kapiju Tvoga Carstva. Otvori nam, Ti Koji sipo prirodi čovekoljubiv, smilovavši se na nas. Jer ako nam nakratko odškrineš kapiju Svoje milosti, ko se neće užasnuti kada Te vidi? Ko neće sa strahom i trepetom pasti pred Tebe i zavapiti za milost? Ko se,kada vidi Tebe, Koji imaš mirijade mirijadi angela i hiljade hiljada arhangela i prestola i vlasti, kako ostavljaš to što imaš gore i silaziš k nama i izlaziš da nas dočekaš i otvoriš nam, i kako nas blagonaklono primaš, grliš i celivaš, neće odmah udiviti i klonuti kao mrtvac? I kosti njegove kao voda razliće se u zemlju[4] i on će plakati i noću i danju, razmišljajući o pučini Tvoga milosrđa i dobrote i gledajući Tvoga lica slavu i sjaj. Slava Tebi, Koji si tako ustrojio. Slava Tebi,Koji si blagoizvoleo da Te ugledamo i da se sjediniš sa nama. Slava Tebi,Koji se radi velikog milosrđa otkrivaš i činiš vidljivim, Ti Koji si nevidljiv po prirodi i za same nebeske sile. Slava Tebi, Koji imaš neizrecivu milost prema nama i Koji si pristao da u nama pokajanjem obitavaš i hodiš.
7. O, veličine neizrecive slave, o, prevelike ljubavi! On Koji svedrži nastanjuje se u truležnom i smrtnom čoveku i sve u njemu održava se silom Onoga Koji obitava u njemu, te čovek postaje kao trudna žena. O, čuda izumljujućeg i nepojamnih dela i tajni nepojamnog Boga! Čovek u sebi osetno nosi kao svetlost Boga Koji je sve, pa i onoga koji Ga nosi,stvorio i sazdao. Nosi Ga u sebi kao blago neizrecivo, neiskazivo, bez kakvoće, bez količine, bezvidno, neveštastveno, neuobličeno, a uobličeno u neodoljivoj lepoti, čitavog prostog kao svetlost Onoga Koji je iznad svake svetlosti, i zatvoren u sebe takav čovek hodi među nama, a da ga ne zna koji od onih što žive sa njim. I ko će onda dostojno iskazati radost toga čoveka? Šta će drugo takav poželeti? Od kog cara neće biti dostojniji i blaženiji? Od koga i kolikih vidljivih svetova neće biti bogatiji? I šta bi takvome ikada moglo da nedostaje? Zaista nijedno blago Božije.
8. Ali ti koji si se udostojio da postaneš takav, da se tebi obratim,ti koji si stekao čitavoga Boga da u tebi obitava, gledaj da nikada ne učiniš ili ne izgovoriš ustima nešto nedostojno Njegove volje, jer odmah ćeš izgubiti blago skriveno u sebi i On će se udaljiti od tebe. Poštuj Ga svom silom i ništa od onoga što se Njemu ne dopada, niti što Mu prirodno ne dolikuje, ne unesi u svoj dom, jer će te ostaviti i odstupiti razgnevljen na tebe. Nemoj Mu mnogo govoriti, niti pripadati pred Njim,besramno u sebi misleći i govoreći: „Pokazaću ogromnu usrdnost i mnogo revnosne ljubavi prema Njemu, da bi primio moju nameru i poznao da Ga volim i poštujem“. Znaj da, pre nego što to i pomisliš, On zna sve tvoje pomisli i nijedna se pred Njim ne da sakriti. Isto tako, nemoj ni umnim rukama pokušati da Ga zadržiš, jer On je neuhvatljiv i, čim se usudiš da Ga se dohvatiš ili pomisliš da si Ga uhvatio, ništa u sebi nećeš imati, nego će odmah čitav nestati iz tebe i mnogo ćeš se kajati i plakati, skrušavajući se i bijući sam sebe, a zaista ti ništa neće koristiti. Jer, budući radošću, On ne pristaje da uđe u obitalište žalosnih i tužnih, kao što ni trudoljubiva pčela ne ulazi u obitalište dima. A ako se nastrojiš na bezbrižnost i veselje, On će se opet naći u tebi i tada pusti Vladiku da spokojno počine u tvojoj duši kao na postelji.
9. I ne počinji ponovo da govoriš u sebi da će se, ako ne zaplačeš pred Njim, odvratiti od tebe kao od preziratelja. Jer da On hoće da ti koji si dostigao savršenstvo plačeš kao da se još kaješ, ti bi Ga video kako se poizdalje krije i obasjava te, dajući ti to kao povod da očistiš i ukrasiš svoje obitalište. Ali posle pokajanja i tvoga očišćenja suzama On je došao da ti daruje počinak od napora i uzdisanja i umesto žalosti radost i veselje. Zato stani pravo, ali ne samo telom, nego i pokretima i porivima duše. Budi tih, jer se u tvome domu nalazi car nad carevima. Reci strogo svim vratarima u svome domu, odnosno samim čulima: „Car je tu, stojte dobro kraj vrata. Stojte u miru i velikom strahu. Niko neka ne uđe na vrata, neka niko ne promakne i ne uđe krišom, jer će nas car odmah napustiti i otići“. To rekavši, stoj vedro i u duševnom veselju,gledajući u sebi svoga neopisanog Vladiku neopisano opisanog i Njegovu nezamislivu lepotu, i izučavajući nepojamno svesveti Njegov lik, koji je i angelima i arhangelima i svim nebeskim silama nedostupan. Udivi se, raduj i duhovno igraj, veseli se i likuj, pobožno pazeći na to šta će ti zapovediti da kažeš ili učiniš.
10. Pazi, stoga, na to što ti se govori. Jer On neće kao carevi, kao da Mu nešto nedostaje i kao da je sam u nečijoj vlasti, zatražiti da Mu se nečim ugodi ili ispuni neka potreba. On je nepotrebit i, ako najpre Svoje sluge ne obogati, u kući im se neće pojaviti. A pošto je, kako je rečeno, nepotrebit, a i tebe je obogatio i Svojim te prisustvom učinio nepotrebitim, slušaj šta će ti reći On, Koji je sa tolike visine iz blagoslovenog krila Očevog neodvojivo izašao i sa nebesa do tvoga smirenja sišao. I ti nećeš naći da On to čini nekako usput, nego naš dobri i čovekoljubivi Vladika ima običaj da to čini za spasenje i mnogih drugih. Ako Mu, dakle, kako rekosmo, ukažeš poštovanje, primiš Ga i daš Mu mesto i mir, znaj dobro da ćeš iz riznica Duha čuti neizrecivo, i tone padajući na grudi Vladičine, kao nekada ljubljeni Hristov Jovan, nego u grudima noseći čitavo Slovo Božije. Bogoslovstvovaćeš bogoslovlje novo i staro i dobro ćeš razumeti sve već izrečene misli i zapisana bogoslovlja, i postaćeš milozvučna svirala koja će ispuštati zvuk lepši od svake muzike.
11. A ako dopustiš da odnekud naiđe tuga i da proviri u tvoj dom,radost će ti odmah iščeznuti. I ako dopustiš gnev ili bes, odmah će odstupiti krotki i vedri. A ako dozvoliš mržnju i gnušanje na nekoga,odmah će pobeći Onaj Koji se zove ljubavlju i Koji je istinski ljubav samobitna i ipostasna. Ako dozvoliš da se približe zavist ili svađa, nezlobivi i dobri će, zgadivši se nad tim, nestati bez traga. A ako vidiš da ti se oko doma vrzmaju lukavstvo ili nepostojanost i radoznalost,pa ih ne odagnaš smesta sa gnevom, nego te On vidi da se krotko odnosiš prema njima koji su Njegovi neprijatelji i dopuštaš da Mu se približe,prosti i nezlobivi i neradoznali neće ti dati ni da opaziš da je otišao,nego će te napustiti kao neosetljivog. A ako ti, koji si se udostojio da opštiš sa takvim Vladikom, koji si video takvu slavu, takvo bogatstvo,odnosno Carstvo Nebesko Koje je Sam Bog, budeš pazio da ništa od pomenutog ne uđe u dom tvoje duše, nego caru pružiš mir od toga, ali lice,odnosno um okreneš na drugu stranu, pa sa drugim razgovaraš i besediš, odnosno okreneš leđa nepristupnom Bogu na Koga sa strahom i trepetom netremice gledaju sve nebeske vojske, neće li te On sa pravom napustiti kao preziratelja i nedostojnog? Kažeš da je On čovekoljubiv? I ja ti to kažem, ali takav je prema onima koji osećaju Njegovo čovekoljublje, dostojno Ga poštuju i blagodare Mu. A ako Njegovu ljubav i sladost smatraš ništavnom, pa ljubav usmeriš prema nečem drugom, potpuno se vežeš za to porivom duše i nasladiš se slašću prema tome, kao, recimo, nekom hranom ili pićem, ili odećom i nekim blagovidnim likom, zlatom ili srebrom, ili ti se u dušu uvuče želja za nečim drugim, zar će po prirodi čisti, netaknuti i neskverni, Koji je i tebe Duhom učinio takvim, uopšte dopustiti da bude sa tobom koji si se tako okrenuo drugome i neće li te odmah napustiti? Jasno je da hoće.
12. A ako ne učiniš ništa od svega toga, nego odagnaš svaku strast od sebe i odbaciš daleko svaku zlobu, svaku želju iz sebe izagnaš, svakupristrasnost i prirodnu ljubav prema svim ljudima i srodnicima napustiš i dospeš do savršene bezgrešnosti i čistote, kako smo gore opisali, a povrh toga u sebi imaš čitavog Boga (da opet svima razjasnim ono što imam da kažem), Koji je iznad svih nebesa, a ti nemaš ništa da ti dodijava i ni prema čemu se ne okrećeš, nego živiš sa Bogom, držeći um gore, u Carstvu koje je iznad nebesa, pa te iznenada neko pozove i pokaže ti ovde veliki grad i u njemu mnogo naroda, zdanja i različitih i prostranih dvorova, ogromne i prekrasne hramove, sveštenike, prvosveštenike, cara sa sveštenom pratnjom, kneževima i štitonošama, a ako te zatim (da propustim svaku drugu mogućnost i nedoličan način), svi oni, a mislim na cara i kneževe i sav gradski narod, u suzama pozovu i umole da primiš na sebe staranje, da pastirstvuješ njima i budeš im od koristi, pre nego što dobiješ podstrek od Boga Koji te je odredio da caruješ zajedno sa Njim, pa ti prezreš i napustiš višnja i večna dobra koja ti je On dao i, spustivši se ka nepostojanom, opštiš sa onima koji su te pozvali ka propadljivom i vidljivom, neće li te On sa pravom lišiti svega onoga i neće li te pustiti da samo u ovdašnjem imaš udeo ivlast, i dok budeš živ, a i pošto napustiš telo?
13. Treba, dakle, i kada ti On kaže i zapovedi ti da primiš na sebe pastirstvovanje dušama, da pripadneš, zaplačeš i da Mu sa žalošću i velikim strahom kažeš: „Vladiko, kako da Te ostavim i odem u onu sujetu i mučni život? Nikako, Gospode! Ne razgnevi se na mene, Svoga slugu, i nemoj me sa tolike visine baciti u taj metež! Nemoj, Vladiko, nemoj me lišiti ove svetlosti slave Svoje i ne nizvedi me u toliku tamu, jadnog i namučenog. Da ti nisam šta sagrešio iz neznanja, Vladiko, te me zato vraćaš onamo otkuda si me čovekoljubivo izvukao, milostivi? Nemoj se toliko odvratiti od mene, Ti Koji si mnoge moje grehe i bezakonja poneo, nego ako se šta dogodilo pa Ti sagreših, Ti me ovde kazni, Ti mi, ako zapovedaš, udove odseci, samo me nemoj poslati onamo“.
14. A ako bi Ti On opet rekao: „Idi, pastirstvuj Mojim ovcama. Idi,obraćaj svoju braću“, ti bi bio dužan da Mu ponovo kažeš: ‘Avaj meni, Vladiko, zar da se od Tebe, nedostojan, odvojim?“ A ako ti i pored toga opet kaže: „Ne, nego ću Ja i tamo biti sa tobom“, trebalo bi da Mu odmah pripadneš, da zaplačeš i da Njegove neporočne stope umno omiješ suzama, te da ovako kažeš: „Kako ćeš biti sa mnom, Vladiko, ako se pomračim kada tamo siđem? Kako ćeš prebivati sa mnom, ako se moje srce prikloni ljudskim laskanjima i pohvalama, jer je nepostojano? Kako ćeš me primiti, ako se, na nesreću, ponesem u gordosti? Kako da ne odeš od mene, ako ne budem careve i silnike pravde radi sa smelošću izobličavao u nepravdama i bezakonjima? Kako ću to i sve drugo činiti da Ti ugodim, da biTi ostao sa mnom, snažio me i da ne bi ostavio mene paloga i odvojio se od mene nedostojnog, ostavivši me da sam tamo dole ležim? Bojim se dame ne obuzmu pohlepa i srebroljublje. Bojim se da me ne savlada buntovanje ploti, da me ne prevari naslada, da me briga ne pomrači, da me počast od velmoža i careva ne učini nadmenim, da me ne zavede sa pravog puta uživanje i da mi se tanana plot duše ne udeblja od pijanstva, da me ljudske pretnje ne zaplaše i ne navedu da prestupim Tvoje zapovesti, da me molbe braće episkopa i prijatelja ne učine saučesnikom u bezakonju, te da ćutim kada čine nepravdu ili da im, kada čine zlo, pomažem, ne izobličavam ih smelo i ne pružam otpor radi Tvojih zapovesti. I kako sve da pomenem,Vladiko? Jer ne mogu ni da nabrojim sve razloge, i Ti ih znaš bolje odmene, Gospode. Nemoj me predati tolikim gresima, čovekoljubivi! Jer Ti znaš kako su ljudi neugodni, znaš njihove smicalice, uvrede, klevete, a posebno od učenijih koji su se pogordili od svetske mudrosti koju ukida Tvoja blagodat. Smiluj se zato na Mene, čovekoljubivi, i nemoj me poslati tamo, posred takve nevolje“.
15. To i više od toga potrebno je da imaš u vidu i da moliš da sene spustiš sa neba ka ovdašnjem i ka zemlji. Pa čak i ako ti opet, prihvatajući tvoju ljubav i smirenje, čovekoljubivi i svedobri Car kaže: „Ne boj se. Budući da sam obećao da ću biti sa tobom, neće te pobediti ništa protivno, jer imaćeš Mene za pomoćnika u svemu i mnogo ću te proslaviti i tamo dole, a i ovamo ćeš opet doći sa većom i sjajnijom slavom i u beskonačne vekove carevaćeš sa Mnom“, ni tada ne bi trebalo da se drzneš ili da, uopšte, pokažeš nebrigu, nego sa strahom i trepetom, kao da si sa visine pao u dubinu nekog predubokog bunara, punog svakojakih zmija i zveri, tako primi vlast u mitropoliji ili patrijaršiji ili stupi na neku drugu vlast, možda episkopstva ili predstojanja narodu.
16. A ako priznaješ da nisi takav kako smo te opisali, nego misliš da se to radije uzdižeš na visinu i napreduješ, o, drskosti, o, pomračenosti, o, krajnjeg neznanja! Jer to nisu misli i razmišljanja razumnih ljudi, nego nerazumnih i neznabožaca ili, bolje reći, mrtvaca koji nevide, niti osećaju, niti žive, niti uopšte znaju Boga i šta je sud Božiji koji nas očekuje. To da je predstojati stadu i brinuti se za spasenje naših bližnjih korisno, kao vrhunac ljubavi i glava zakona i proroka, niko ne osporava. I Hristos je Petru, triput ga upitavši da li Ga voli,a kada je on odgovorio: Da, Gospode, Ti znaš da Te volim, kazao: Napasaj, ako Me voliš, ovce Moje[5]. I to da ne treba da toj službi nepromišljeno pristupa ko god stigne, nego da to valja činiti sa brižljivim ispitivanjem i strahom, svakako je jasno onima koji nisu potpuno pomračeni okom duše. Jer mnogi, ne znajući o čemu je tu reč i ne shvatajući na koji je način Gospod zapovedio Petru da pastirstvuje Njegovim ovcama, drsko stupaju na vlast i ne stide se da predstoje stadu Hristovom.
17. Ali hajde da vidimo, ako je ugodno, i da ispitamo šta je to rečeno i koji je smisao toga. Kada je Gospod rekao Petru: Napasaj ovce Moje, da On možda ne govori o rukovođenju u žitejskim stvarima, ili o staranju stvarima i predmetima potrebnim za život, odnosno o samim Njegovim slovesnim ovcama i tome kako da ih svojim staranjem sačuva zdrave, čitave i napredne? Da ne govori možda o tome da je dužan da se bavi njihovom prehranom i da im daje odeću? Ili zapoveda apostolu da ih kao tuđincev odi pod svoj krov, da ih dvori kao bolesne ili da sve verne sabere na jedno mesto da brinu o onome što je potrebno za ishranu i odevanje? Razume se da ne, jer Bog mu ništa od toga nije zapovedio. Po čemu se to vidi?Po samim rečima Gospodnjim. Naime, On kaže apostolima Svojim: Ne nosite zlata, ni srebra, niti štapa, ni torbe na put, niti dve haljine[6]. Dakle, kako bi Onaj Koji im je dao zakon da ne stiču baš ništa zapovedio da drugima daju ili da se uopšte o tome brinu? I opet kaže: Pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života[7]. I opet: Trudite se ne zajelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za život večni[8], dajući to, i više od toga, kao zakon i zapovedajući ne samo njima, nego i nama. Jer rekao je: Ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti, ili šta ćete piti, ni telom svojim u šta ćete se obući. Pogledajte na krinove u polju kako rastu: ne trude se, niti predu[9], i malo zatim kaže: Ne brinite se, govoreći: šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti? Jer sve to neznabošci ištu. A zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. Nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu Njegovu i ovo će vam se sve dodati. Ne brinite se za sutra[10]. Rekavši im to i mnogo drugog, docnije je dodao i kazao: Što vama govorim, svima govorim[11].
18. Dakle, On Koji ne dopušta da se vodi briga o sutrašnjem, nego zapoveda da se traži samo Carstvo Božije i pravda Njegova, kako je ikada mogao da apostolu zapovedi, uprkos Svojim zapovestima, da brine o ishrani i odevanju Svojih slugu, ili o zaštiti i čuvanju i njih, i njihovog imanja? Nikako. A to pokazuje i sledećim rečima. Jer kaže: Eto, šaljem vas kao ovce među vukove[12]. I opet: A Ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi; i onome ko hoće da se sudi s tobom i uzme ti košulju, podaj mu i haljinu[13]. I koji tvoje uzme ne išti[14]. Ako, dakle, On Koji je kao ovce među vukove poslao Svoje učenike i dao zakon i njima, a preko njih i nama, da onome ko nas udari po desnom obrazu okrenemo i drugi, i da onome ko hoće da se sudi i uzme nam košulju ostavimo i haljinu, i da ne tražimo da uzmemo svoje, kako je zapovedio da se uopšte budući pastir bavi čuvanjem zemnih stvari ili da na ovce nalaže tolike brige i poslove, kojih je prvo pastiru zapoveđeno da se kloni? Nikako! A to su posle vaznesenja Gospodnjeg na nebesa samim delima i apostoli potvrdili. Oni ne samo da uopšte nisu brinuli o svojim i potrebama svojih učenika, nego nisu pristajali ni da raspolažu prinosima i novcem što su pred njihove noge polagali oni koji su poverovali u Gospoda našega Isusa Hrista i da se staraju o ishrani i odevanju braće. I, kako je rečeno, kazali su narodu: Ne dolikuje nama da ostavimo reč Božiju i da služimo oko trpeze. Postavimo za to ljude sposobne, a mi ćemo u molitvi i službi reči prilježno ostati[15].
19. Pošto smo, dakle, pokazali da nije zapoveđeno da se uopšte brinemo oko bilo koje zemne stvari, pa ni za ono što nam je neophodno potrebno, niti da se zauzimamo ni za sebe, niti za svoju braću kojoj se čini nepravda ili kojima drugi nanose štetu, hajde da ispitamo šta je to što je Gospod rekao prvovrhovnom apostolu. Ako me ljubiš, kaže, više od njih,napasaj ovce Moje[16]. Znam da je to postalo jasno na osnovu ovoga što smo rekli i mnogi koji su rasudni već su razumeli smisao tih reči, ali potrebno je da i radi onih koji se dvoume kažemo nešto malo vašoj ljubavi.
20. Pastirstvovanje, dakle, nije ništa drugo do staranje o reči i pouci namenjenoj onima kojima se pastirstvuje. To je pokazao i sam Hristos, ovako rekavši Petru: Koliko puta je tražio satana da vas veje kao pšenicu? A Ja se molih za tebe da vera tvoja ne prestane. Zatim je dodao i ovo, rekavši mu: I ti, kada se obratiš, utvrdi braću svoju[17]. Šta znači to utvrdi braću svoju? Na sopstvenom primeru, kaže, uveri ih da se nikada ne okrenu očajanju, makar im se i dogodilo da sagreše. Jer šta je gore, kaže, od toga da se odrekneš Mene, Vladike svega? Ali pošto si se pokajao i gorko zaplakao, odmah sam te udostojio samilosti i,premda nisi imao smelosti prema Meni, sa ostalim učenicima i tebe sam pozvao na goru[18] i ni rečju te nisam ukorio. Dakle, i ti se obrati i utvrdi braću svoju. Napasaj ovce Moje. Napasaj ih ne tako što ćeš ih voditi sa ispaše na ispašu i čuvati ih telom ugojene i debele, niti tako što ćeš ih zatvarati u obore i zidine, nego učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio, a ne da nešto čuvaju, a drugo prenebregavaju, nego da čuvaju sve što sam vam zapovedio. Idite, kaže, naučite sve narode,krštavajući ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio[19]. I dodaje: Ko poveruje i krsti se biće spasen,a ko ne veruje biće osuđen[20].
21. Napasaj ovce Moje. Pastir beslovesnih ovaca ne brine o njivama,niti o poslovima, niti o kući, niti o raskošnim trpezama, niti o slavi,niti o časti, niti o bilo čemu drugom od životnih stvari, niti uopšte trpi da se time bavi, nego, ostavivši i dom, i ženu i decu, on pokazuje svu revnost za svoje stado, bdije nad njim i poteže na daleke puteve, ne noseći ni postelju, ni prostirku, nego pod otvorenim nebom podnosi dnevnu žegu i noćni mraz, boreći se večito sa vetrovima i studeni i vazduhom, a ne prestajući da čuva ovce i stara se o njima. A tebi je moguće da napasaš ovce Moje i kada se nalaziš u domu, i na putu, i na postelji, i na krevetu i za samom trpezom. Kako to? Poučavajući ih da imaju nepomućenu, iskrenu i nepokolebivu veru u Mene i da Me vole svom dušom i svim razumom, kako sam i Ja njih zavoleo. Za njih sam Ja položio dušu i umro. Pruži im umesto beslovesne ispaše životvornu hranu Mojih zapovesti. Pouči ih da će re njihovim delanjem i ispunjavanjem nahraniti njome. Posavetuj ih i zamoli da tako čine svakoga časa, da uvek budu siti i puni Mojih dobara. A šta su Moja dobra i kojim se delima stiču, nauči ih, govoreći im ovako: „Prodajte svoja imanja i dajte milostinju, načinite sebi kese koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se neće isprazniti. Volite svoje neprijatelje, molite se za one koji vas vređaju. Dobro činite onima koji vas mrze. Neka niko od vas ne uzvrati nekome zlim za zlo. Oprostite i oprostiće vam se. Ako ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, neće ni Otac vaš nebeski oprostiti vama sagrešenja vaša. Osiromašite novcem, da biste se obogatili duhom. Prezrite zemnu slavu, da biste okusili slavu na nebesima“.
22. Dakle, budući da su pred nama dve stvari, a mislim na život i smrt, i dva sveta, vidljivi i rastočivi, i nevidljivi i nerastočivi, sadašnji i budući, i u njima deluju dvojica međusobno suprotstavljenih, a mislim na Boga i na Njegovog protivnika đavola, gde se jedan brine za naše spasenje i poziva nas u život i večno carstvo, a drugi žudi za našom pogibijom i smrću i svakoga dana riče i traži koga da proždere uživanjem u ovim privremenim stvarima i da ga učini krivim večnoj kazni, mi moramo bežati od lukavog neprijatelja i vraga, pribegavati Vladici Spasitelju i od Njega tražiti pomoć, kako nas ne bi svladao knez tame i kako ne bismo pali u njegovu zamku, robujući i njemu i grehu. A da je đavo knez sveta i večne tame, poslušaj Samoga Hrista kako kaže: Gle, dolazi knez ovoga sveta i u Meni nema ništa[21]. On se knezom ne naziva kao vladar ili. gospodar sveta (saklonite me takve hule!, jer on nema vlast ni nad svinjama), nego kao gospodar i vladar onih koji su se za njega vezali željom prema novcu i stvarima ovoga sveta. Knezom tame naziva se zato što je od davnine iz gordosti otpao od svetlosti i postao naslednik večne tame. A naš Bog i Vladika, kao Sazdatelj i Tvorac svega, prirodno i vlasno gospodari svim što je na nebu, i na zemlji i pod zemljom, kao svetlost nevečernja i nedostupna, Gospodar svega i sadašnjeg i budućeg. A oni koji Njemu veruju i neokrnjeno čuvaju Njegove zapovesti i umereno uživaju u privremenom i sa blagodarenjem mu se priopštavaju, već od toga vidljivog uzvode se ka netruležnom i večnom, jer su se povinovali Caru i Bogu svega i sačuvali Njegove zapovesti, dok će se oni koji budu postupali protiv Njegovih zapovesti pribrojati protivniku i postati neposredno i sami Božiji neprijatelji, kako kaže Sam Spasitelj: Ko nije sa Mnom, protiv Mene je, i ko ne sabira sa Mnom, rasipa[22].
23. Neka se zato, ljubljeni, niko ne pribroji knezu tame i gospodaru sveta, neka mu se niko ne prisajedini, neka niko ne vojuje protiv našega Spasitelja i Boga sa đavolom i angelima njegovim, neka se niko ne okrene protiv svoje duše i neka se ne bori da nasledi večni oganj. Nemojte, molim vas, nemojte, deco i oci i braćo! Strašno je i čuti da postanemo neprijatelji Božiji. A kako to neko ratuje protiv Hrista i bori se za sopstvenu pogibiju – sada ću reći. Ako te neko sa pravom ili nepravedno ukori, ili uvredi ili okleveta, a ti ne podneseš krotko sramotu, ili se ražalostiš i srcem raniš, pa se ne uzdržiš i ne zauzdaš pokrete svoje duše, nego ili vratiš uvredu uvrediocu, ili ga naružiš ili nešto drugo učiniš protiv njega, ili, opet, ništa od toga mu ne uradiš, nego odeš sa gnevom u srcu, ne oprostiš mu od sve duše i srca i ne pomoliš se za njega, ti si onda zaratio protiv Hrista, učinivši suprotno od Njegovih zapovesti, te si postao Njegov protivnik, izgubivši i svoju dušu, zapečativši i potvrdivši grehe koji si ranije učinio i učinivši ih neizbrisivim. Ako te neko opet ošamari do desnom obrazu, a ti mu na to ne okreneš i drugi, nego mu radije uzvratiš, postao si vojnik i službenik neprijatelja satane, jer si udario ne samo brata, nego kroz njega i Onoga Koji ti je rekao da ne udariš, nego da, štaviše, okreneš i drugi obraz. A ako ti neko krišom ili javno oduzme zlatnik ili šta drugo, recimo pozajmivši ga ili otevši od tebe, a zatim ne želi da ti ga vrati, iz zle namere ili siromaštva, a ti to ne podneseš sa blagodarenjem i nezlopamtivo, nego kreneš da povlačiš po sudovima toga koji ti ga je oteo i da plaćaš branioce, tražeći pomoć od ljudi, pa staneš pred sud, navodno,utučen, vodeći i vukući brata, te se kuneš i lažno zaklinješ, a i njega navodiš da se kune i lažno zaklinje, što je od svega najgore, pa ga povrh svega predaš u tamnicu i činiš i radiš sve ne bi li dobio to što ti duguje, zar nisi očigledno i svoj sopstveni neprijatelj?
24. Jer ti, kome je zapoveđeno da posećuješ utamničene i da im koliko možeš služiš, da ne tražiš od otimača ono što je tvoje i da onome ko hoće da se sudi sa tobom i uzme ti košulju prepustiš i haljinu, i ne samo to, nego i da sopstvenu dušu položiš na smrt radi zapovesti Božije, kada se sudiš zbog novca koji propada, prestupajući zapovest Božiju, žalostiš se, postaješ zlovoljan i bacaš u tamnicu svoga brata, zar očigledno ne bezumstvuješ, gneveći Boga, ratujući sa Njim i sebe samoga lišavajući večnoga života? Dakle, onaj ko hoće da pastirstvuje Hristovim stadom i da napasa Njegove ovce pomenutom poukom, kako bi ih ugojio i učinio plodnim u pravednosti, kako može da istovremeno brine o njivama i stara se imanjima, da ih štiti i odgoni one koje hoće da im učine nepravdu i naškode im, pa da pribegava sudijama, da se brani, svađa i laže, a neki put da bude kriv i za tuđa zaklinjanja i krivokletstva? Jer neophodno je, makar on i govorio istinu, da protivnici nesumnjivo lažu, kunu se i krivo zaklinju. A ako je to tako, kako će to podneti bogoljubiva duša ili kako će to biti ugodno Bogu Koji je rekao ovo: A Ja vam kažem: ne kunite se uopšte, nego neka vaše da bude da, a ne ne, a što je više od toga od zloga je[23], i opet: Zaista, zaista vam kažem da će za svaku praznu reč koju reknu ljudi dati odgovor u dan suda[24].
25. Nemojte, ako se povinujete istini Hristu, a ovim rečima vas i mi kao ljude uveravamo, da hitate da primite vlast i predstojanje drugima radi ljudske slave, naslade i telesnog uživanja, bojeći se suda Božijeg ione strašne odluke koju je Bog preko proroka Joila[25] uputio onima koji nedostojno pastirstvuju ovcama Njegovim: Ovako veli Adonaj Gospod: O,pastiri Izrailjevi, zar pastiri napasaju sami sebe? Zar pastiri ne napasaju ovce? Eto, mleko pijete i vunom se odevate i tovno koljete,a ovce Moje ne napasate. Slabe ne okrepiste, i bolesne ne isceliste, i slomljeno ne prepoviste, i klonulo ne osnažiste, i zalutalo ne vratiste, i izgubljeno ne potražiste i silno izmučiste, i silom i žestinom gospodarite njima, i raspršiše se ovce Moje jer nema pastira, I malo zatim: Ovako govori Adonaj Gospod: Evo Me na te pastire i zatražiću ovce Svoje iz ruku njihovih i neću im dati više da pasu ovce Moje[26]. I opet: I ako stražar vidi mač da dolazi, a ne zatrubi u trubu i mač dođe i pogubi koju dušu od njih, ona je uzeta zbog greha, ali krv njenu iz ruke stražareve ću tražiti[27]. Strašno je to i užasno, braćo.
26. Zato se potrudimo da radije najpre pravilno pastirstvujemo sobom samima kao Hristovim stadom, kao carskim sveštenstvom, i da plot potčinimo duhu, kako ono što je bolje u nama ne bi bilo nadvladano lošijim. A kada uđemo u dubinu smirenoumlja i vodom njegovih suza omijemo prljavštinu greha, i od skrušenog uma steknemo krotak i vedar duh, pa se u velikoj žeđi za Božijom pravdom zasitimo neizrecivih blaga Carstva Njegovoga utehom Duha, zatim ćemo, primivši otuda utrobu milosti[28] i sastradavanja, steći čisto srce u savršenom bestrašću i ugledaćemo svetlost Božiju, odnosno samoga Duha Svetog kako u nama dejstvuje i govori nam sakrivene tajne Božijega Carstva, pošto dubokim mirom saberemo ono što je razdvojeno u jedan duh i najpre umirimo sebe same i učinimo sebe i telom i dušom saglasnim oruđem Bogu u jednom Duhu, i ne samo to, nego i kada u mnogim iskušenjima, u mnogim žalostima i nevoljama potrpimo Hrista i kada podnesemo dok nas gone, i molimo kada hule na nas, i kada blagosiljamo dok nas proklinju, smatrajući zlo ništavnim, nego sve trpimo, sve podnosimo, nepokolebivo čuvajući iskušenje kao početak vrlina, i tako, kada kroz sve i u svemu što smo naveli uzrastemo uzrastom po Hristu i dostignemo do muža savršenog, do mere rasta punoće Hristove i do savršenog znanja Boga i mudrosti reči i tajni koje daruje Svesveti Duh, tada ćemo radi koristi drugih predati sebe same kao poslednje sluge, ako budemo pozvani sa visine, saglasno Gospodnjoj reči: Ko hoće da bude prvi među vama, neka bude svima sluga i svima služitelj[29].
27. Sve dok to ne dostignemo kroz mnoge podvige, uzdržimo se od toga, molim vas, potčinjavajući se svojim ocima po Bogu i samome Bogu Koji sve drži, svakodnevno se kajući i očišćujući se suzama po Bogu, kako bismo mogli da poznamo Boga i to da je On nelažan u svemu što je obećao da će dati onima koji Ga vole i ispunjavaju božanske zapovesti i Koji će uzvratiti svakome po delima njegovim, kada preda carstvo, pošto se sve potčini samom Bogu i Ocu, Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje, sada i uvek i u beskonačne vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. 1Kor. 7,29
  2. 2Kor. 6, 9
  3. Mt. 5, 3
  4. Ps. 21,15
  5. Jn. 21,15-17
  6. Mt. 10,10
  7. Lk. 21, 34
  8. Jn. 6, 27
  9. Mt. 6,25
  10. Mt. 6, 31-34
  11. Mk. 13, 37
  12. Mt. 10,16
  13. Mt. 5,39
  14. Lk. 6,30
  15. DAp. 6,24
  16. Jn. 21,17
  17. Lk. 22, 32
  18. Mt. 28,16
  19. Mt. 28,19
  20. Mk16,16
  21. Jn. 14,30
  22. Lk. 11,23
  23. Mt. 5,34
  24. Mt. 12,36
  25. Jez. 34, 25, a ne Joil
  26. Jez. 34,10
  27. Jez. 33,6
  28. Kol. 3,12
  29. Mk. 9,35

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *