SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
ETIČKA SLOVA
 
SLOVO DESETO
O STRAŠNOM DANU GOSPODNJEM I O BUDUĆEM SUDU. O TOME DA ON I PRE SMRTI VEĆ OVDE DEJSTVUJE U NAMA KOJI SE OČIŠĆUJEMO SUZAMA I DA ONE U KOJIMA SE DOGODI TOKOM SADAŠNJEGA ŽIVOTA NE OČEKUJE U BUDUĆEM. I O TOME ŠTA JE DAN GOSPODNJI I KOME SE IZNENADA OTKRIVA. I O TOME DA VERA U HRISTA NE MOŽE SAMA DA NAS SPASI, OSIM AKO SVESNO NE POSTANEMO PRIČASNICI DUHA SVETOGA, I O TOME DA HRISTA NE PRIMAJU SVI KOJI SE KRŠTENJEM KRŠTAVAJU. I O TOME KAKO NEKO MOŽE POZNATI DA LI U SEBI NOSI HRISTA I DA LI JE POSTAO PRIČASNIK DUHA SVETOGA. UZ TO, I TUMAČENJE REČI „NA POČETKU BEŠE LOGOS“. I BLAŽENJE ONIH KOJI SU PODVIZIMA PRIMILI POHOĐENJE DUHA.
 
1. Mnogo bismo, ljubljeni, mogli da govorimo o sudu, ali tu je reč o nečem što je teško objasniti[1], jer u pitanju je ne sadašnje i vidljivo, nego buduće i nevidljivo. Otuda su veoma potrebne molitve, usrdnost i čistota uma, kako nama koji o tome govorimo, tako i onima koji slušaju, da bismo mi predmet mogli dobro upoznati i izložiti, a vi sa razumevanjem saslušati to što vam se govori. A šta je predmet ove besede? Veliki i slavni[2] i strašni dan Gospodnji, kao i to zašto se on naziva i imenuje danom Gospodnjim.
2. Naime, dan Gospodnji naziva se tako ne zato što je poslednji od ovih dana, niti zato što On ima da dođe u taj dan, kao što za ove dane sadašnjeg vremena kažemo „dan Pashe“, ili „dan Pedesetnice“ ili „dan u koji ima da se pojavi car i da učini to i to“, ali on se ni danom suda ne zove zato što u taj dan ima da se dogodi sud (jer neće jedno biti taj dan,a drugo Gospod Koji tada ima da dođe), nego zato što će tada zasijati sam Bog svega u slavi Svoga Božanstva. I čulno sunce biće zaklonjeno sjajem Vladičinim i postaće nevidljivo, kao što ono sada zaklanja zvezde, čineći ih nevidljivim, a same zvezde će se ugasiti i sve vidljivo saviće se kao knjiga i povući se, ustupivši prostor Tvorcu. I biće samo On – i dan Gospodnji, a ujedno i Bog, On Koji je sada svima nevidljiv i Koji obitava u nepristupnoj svetlosti otkriće se svima kakav jeste, ispuniće sve Svojom svetlošću i postaće za svete Svoje nezalazan, beskonačan i dan večnoga blaženstva, a onima koji su, poput mene, nemarni i grešni – potpuno nedostupan i nevidljiv. Naime, pošto se za života nisu potrudili da očišćenjem vide svetlost slave Njegove i da se sav On u njima nastani,On će im sa pravom i ubuduće biti nedostupan.
3. Poželevši na početku da dobro učini i našim, kako kaže Božansko Pismo, Bog je prvozdanim i našim roditeljima darovao samovlasnost, a preko njih i nama, tako da bi im se, ako budu činili Njegove zapovesti i čuvali ih ne sa žalošću ili prinudno[3], nego iz naklonosti i ljubavi prema Njemu i sa slobodnom voljom i radošću, to uračunalo kao da su vrline stekli sopstvenim naporom i prineli ih Vladici kao sopstvene darove, a da bi kroz njih postepeno bili uzvođeni ka savršenom liku i podobiju Božijem i neopaljeno se približavali nedostupnom bez telesne smrti, iz naraštaja u naraštaj. I pošto su prvozdani, prvi poslušavši volju neprijateljsku, postali prestupnici zapovesti Božije i ostali ne samo bez nade na veće, odnosno na to da će se naći u samoj nevečernjoj svetlosti, nego su prešli u propadljivost i smrt i pali u mrkli mrak, postavši robovima kneza tame i njime pobeđeni, i obreli se usled greha u smrtnoj tami, a zatim smo i mi, od njih rođeni, priklonivši se svojevoljno a ne prisilom tom tiraninu, postali njegove sluge (jer to su jasno pokazali oni koji su pre zakona i oni koji su u zakonu blagougodili Gospodu i svoju volju prineli Vladici Bogu, a ne đavolu), poželevši da izbavi one koji su Mu pre zakona i u zakonu ugodili i da onima koji su došli posle zakona daruje slobodu u blagodati, te da ujedno sve, da tako kažemo,koji su Mu ugodili pre zakona i u zakonu i posle zakona oslobodi od đavolje tiranije, čovekoljubivi Bog je primio da sam Sobom to učini, kao Onaj Koji je u svemu silan i trpeljiv. Naime, onoga koga je sazdao Sopstvenim i nevidljivim rukama po Svome podobiju i obličju poželeo je ne kroz koga drugog, nego kroz Sebe samoga da podigne, pošto je taj ponovo pao, kako bi mu učinio veću čast i proslavio naš rod time što nam je u svemu postao sličan i jednak u čovečnosti. O, neizrecivog čovekoljublja i dobrote, jer ne samo što nas, prestupnike i grešnike, nije kaznio, nego je i sam pristao da postane onakav kakvi smo mi postali prestupom – truležni čovek od čoveka truležnog, smrtan od smrtnoga i greh od onoga koji je postao greh[4], On Koji je netruležan, besmrtan i bezgrešan, i javio se svetu jedino u oboženoj ploti, a ne u samom obnaženom Božanstvu. Zbog čega? Zato što nije došao da sudi svetu, nego da spase svet, kako i Sam kaže u Svojim Evanđeljima.
4. Naime, otkrivenje Njegovoga Božanstva postaje sud onima kojima se otkrilo, jer nijedna plot ne bi podnela slavu Njegovoga Božanstva, dase ona objavila obnažena od bogočovečanskog saprikosnovenja i neizrecivog sjedinjenja, nego bi sva tvorevina imala duševno i telesno da pogine,budući da su tada svi bili obuzeti neverjem, jer se Božanstvo, odnosno blagodat Svesvetoga Duha, nikada nikome nije objavilo bez vere. A ako se i objavilo ili se ponovo čudesno objavi nekom od ljudi, ono se pokazuje kao strašno i užasno i ne tako da prosvetljuje, nego spaljuje, i ne oživljuje, nego strašno kažnjava. To se vidi po onome što je blaženi Pavle,izabrani sasud, doživeo. Pogođen u oči blistavim zrakom nepristupne svetlosti, on se nije prosvetlio, nego se, štaviše, pomračio, i nije se ozario, nego je izgubio prirodni vid. I to on, koji je tada imao da postane veliki učitelj Hristove Crkve. Dakle, takav i toliki čovek koji je rekao: Bog Koji reče da iz tame zasija svetlost, On je zasijao u srcima našim[5], i malo zatim: Imamo blago osijanja u srcima svojim[6], tada nije mogao da očima primi ni najmanji njegov zračak.
5. Dakle, mi otuda dobijamo jasnu pouku da je onima koji su još uvek obuzeti neverjem i strastima blagodat potpuno nedostupna i nevidljiva,a da se onima koji verom u strahu i trepetu čine zapovesti i pokazuju dostojno pokajanje ona otkriva i biva vidljivom, te sama sobom u njima bez sumnje čini sud koji ima da se dogodi. Tačnije, ona biva danom božanskog suda, u čijoj neprolaznoj svetlosti onaj ko je čist podrobno sagledava sve – kakav je istinski i sam, i kakva su dela njegova, kako ono što je učinio čulima, tako i ono što je učinio u duši. I ne samo to, nego mu sudi i ispituje ga i božanski oganj, pa se on tada zaliva vodom suza i čitavim telom postaje vlažan, te se malo-pomalo sav krštava božanskim ognjem i Duhom[7] i postaje čist i neukaljan, sin svetlosti i dana, a ne više smrtnoga čoveka. Zato se takvome ne sudi na budućem sudu, jer mu je sud unapred obavljen, niti ga ona svetlost izobličava, jer je već prosvetljen, niti, ulazeći u taj oganj, gori i iskušava se, jer je već iskušan, niti misli da mu se onda javio dan Gospodnji, jer je od prebivanja i opštenja sa Bogom on čitav postao danom svetlim i sjajnim, niti se tada nalazi u svetu ili sa svetom, nego je potpuno van sveta. Jer rečeno je: Ja vas izabrah od sveta[8], a Apostol kaže: Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni; a kada nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osuđeni sa svetom[9]. I opet: Vladajte se kao deca svetlosti[10], kaže.
6. Dakle, onima koji postanu deca te svetlosti i sinovi budućega dana i koji mogu da hode pošteno kao po danu[11] dan Gospodnji nikada neće doći, jer oni su u njemu svagda i uvek. Naime, dan Gospodnji ima da se iznenada objavi ne onima koje božanska svetlost svagda obasjava, nego onima koji se nalaze u tami strasti, prebivaju u svetu i žude za onim što je svetsko, i koji će ga smatrati strašnim i nalik nesnosnom ognju. A objaviće im se taj oganj ne potpuno duhovno, nego, moglo bi se reći, bestelesno u telu, kao što su u davnini učenici gledali vaskrsloga Hrista, kako kaže Evanđelist. Jer kada se uznosio na nebesa, angeli su im ovo rekli: Kako ste Ga videli da ide na nebo, tako će isto doći[12]. A ako ne bude tako, kako će Ga ugledati grešnici, nevernici, jeretici i duhoborci, koji su slepi dušom i oči su im zatvorene nečistotom neverja i greha, kao što je i Pavle napisao Solunjanima? Jer kada je govorio o upokojenim, o budućoj slavi i o tome kako će svi sveti biti uzneseni na oblacima, rekao je: A o vremenima i rokovima, braćo, nije potrebno da vam se piše, jer sami dobro znate da će Dan Gospodnji doći kao lopov u noći. Jer kada kažu mir i sigurnost, tada će naići na njih iznenadna pogibija, kao bol na trudnu ženu, i neće izbeći. Ali vi, braćo, niste u tami, da vas taj dan zateče kao lopov. Jer ste vi sinovi svetlosti i sinovi dana; nismo noći, niši tame. Zato nemojmo spavati kao ostali, nego bdimo i budimo trezni[13]. I malo zatim: Jer nas Bog ne odredi za gnev, nego da dobijemo spasenje, bilo da bdimo ili spavamo, zajedno sa Njim da živimo[14].
7. Dakle, kada čuješ reči sinovi svetlosti i sinovi dana, ljubljeni,nemoj reći u srcu svome da smo se svi koji smo se u Hrista krstili i u Njega verujemo i poklanjamo Mu se kao Bogu u Njega obukli i da smo neosetno svakako sinovi dana i sinovi svetlosti, a ne noći, niti mraka. Nemoj to reći, niti pomisliti, te u nemaru i nebrizi provesti preostale dane svoga života, samo umišljajući da si nešto, premda si ništa,nego ispitaj dobro sebe samoga, shvati i kaži: ‘Ako se svi ljudi koji su u svetu i vide ovo čulno sunce nalaze u tami, svakako sam, budući da ne vidim ništa više od drugih, sa njima u tami i ja. Naime, kao što, pošto sunce svakoga dana zađe, biva noć i ja više ništa od njega ne vidim, tako,kada umrem, više nikako neću videti svetlost, nego ću u vekove prebivati u mrklom i besunčanom mraku i više očima neću ugledati ovu vidljivu svetlost, jer, odvajajući se od tela, ljudi se odmah odvajaju i od svega čulnog. Ako se, dakle, sada nalazim u tami, i posle smrti nalaziću se u tami,a dan Gospodnji svakako će mi doći kao lopov u noći i kao bol porodilji,te neću moći da ga izbegnem“.
8. Jer naše spasenje nije samo u krštenju vodom, nego i u Duhu, i ne daje se samo u hlebu i vinu pričešća otpuštanje grehova i promena života, nego i u božanstvu koje ih sledi i tajanstveno i nesmešano se meša sa njima. A to se naziva tajanstvenim, jer se ne otkriva svima, nego dostojnima večnoga života, pa one koji ga gledaju čini sinovima svetlosti i sinovima dana, a oni koji svetlost ne vide, premda ona jasno sija, nalaze se u tami. Neka se niko od vas, braćo, ne vara praznim rečima, i neka se ne uzda samo u veru u Hrista. Jer Hristos, ako se obrezujete, ništa vam neće koristiti[15]. I opet: Vera bez dela je mrtva[16]. Jer kao što je telo bez duše mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva. Za one koji ispovedaju da je Hristos Bog, a ne čuvaju Njegove zapovesti, biće smatrano ne samo da Ga se odriču, nego i da Ga ne poštuju. I ne samo to, nego će pravično biti osuđeni gore od onih koji obrezuju svoja tela, kao oni koji krnje zapovesti Božije. Jer kako će onaj ko ne poštuje Oca biti smatran sinom? Kako će onaj kose od svetlosti odvaja u njoj prebivati kao u danu? Nikako, braćo.
9. A ako bi neko rekao da „niko ne može da sačuva sve zapovesti“,neka zna da kleveće i osuđuje Boga kao Onoga Ko nam je zapovedio nemoguće. Takav neće umaći od neizbežnog suda, neko će kao onaj koji je rekao:Znao sam da si tvrd, da žanješ gde nisi sejao i skupljaš gde nisi vejao ion biti osuđen, i upodobiće se zmiji koja je Adamu rekla: Znajući da ćete u čas kada budete jeli od drveta postati slični Njemu, Bog vam je zapovedio da ne jedete od Njega[17]. Jer takav Boga naziva lažljivcem i varalicom, ispunjenim zavisti; lažljivcem, jer, premda je On rekao: Jaram je Moj blag i breme je Moje lako[18], on kaže da ono ne samo da nije lako, nego je i nepodnošljivo; varalicom, jer je sišao, obećavajući mnogo a ne želeći ništa da nam da, ili nam je, radije zavideći našem spasenju, zapovedio da nemoguće učinimo i sačuvamo, kako mi to ne bismo mogli da ispunimo,što bi Mu pružilo navodno umestan izgovor da nas liši tamošnjih blaga. Ali avaj onima koji to govore, ako se ne pokaju. Jer ništa nam teško, ništa mukotrpno nije zapovedio naš Vladika i Bog, nego je, štaviše, sve lako i prosto, jer – verujte mi – i ja sam poznao sam da je laka zapovest Božija i da ju je lako ispuniti, te steći Njegovo Carstvo. A to ću vam pokazati i na primeru.
10. Neki čovek koji je služio jednom pobunjeniku, protivniku i neprijatelju hrišćanskoga cara, ostvarivši mnoge podvige i pobede protiv njegovih slugu i uživajući kod tog tiranina i njegove vojske veliki ugled,dobije poziv od hrišćanskoga cara da mu sa počastima pristupi i pređena njegovu stranu, da se udostoji velikih darova i da caruje zajedno sa njim. Ovaj to mnogo godina odbijaše, pa čak poče otada još bespoštednije da ratuje protiv njega. Ali jednoga dana on se predomisli i pokaja, pa naumi da pobegne i da sam ode caru, pomislivši u sebi kako, premda dotad nije poslušao cara koji mu je slao pozive, on ipak veruje da mu car neće uzeti za zlo sporost i to što se sada vraća sa odugovlačenjem od toliko godina jer je, kako čuje, on sastradalan i dobroljubiv, pa će se sažaliti na njega i ispuniti sve što mu je obećao. I kako je to od srca zamislio, tako je i na delu ispunio, pa, došavši caru i obgrlivši mu noge, plačući zatraži oproštaj. Taj dobri car ga odmah, obuzet neočekivanom radošću, primi, zadivivši se njegovoj promeni i pokajanju, što, umesto da pokaže smelosti zahteva čast zbog ljubavi i vere u njega koje je pokazao, napustivši pobunjenika i prišavši njegovom carstvu, on leži i plače zbog toga što je okasnio i zbog zala koja je počinio, pa ga podiže, zagrli ga i izljubi[19] čitavog, te dugo celivaše njegove uplakane oči. Zatim zapovedi da mu se donesu venac, odežda i obuća poput one koju je sam nosio, pa lično obuče bivšeg neprijatelja i protivnika, ništa mu ne prebacivši. I ne samo to, nego ga, i noću i danju radujući se sa njim, grleći ga i celivajući u usta, toliko silno zavole, da se ni u snu od njega nije odvajao, nego je sa njim ležao i grlio ga na postelji, sa svih strana ga sopstvenim prekrivačem prekrivao i polagao lice na sve njegove udove.
11. Takav je i naš odnos prema Bogu i ja znam da dobroljubivi Bog prima i celiva one koji se na taj način kaju i koji beže od obmanljivog sveta i njegovoga gospodara, pristupajući Mu obnaženi od žitejskih stvari kao Caru i Bogu, ako se kome ne čini teško da ostavi majku, da se odrekne bliskih prijatelja i srodnika i da ostavi bogatstvo koje propada,a ni ja nisam našao ništa teško ili žalosno ili mučno, pribegavši Bogu i Spasitelju svom. Ali ako je potrebno da vam kažem istinu i da obznanim ono što nisam hteo, razotkriću to vašoj ljubavi, kako bih nekima od vas pružio neko dobro – u svakoj teskobi i žalosti i navodnom zlopaćenju ja sam video preizobilnu radost i veselje kroz otkrivenje i javljanje Njegovoga lika, tako da su se jasno ispunile na meni ove Pavlove reči: Jer naša prolazna mala nevolja priprema nam preizobilno Bogatstvo slave[20], i Davidove: U žalosti si me raširio[21], te sada žalosti i iskušenja koja me snalaze smatram ništavnim ne prema budućoj, nego prema slavi Isusa Hrista koja mi se odmah otkriva Duhom Svetim. Priopštavajući se njoj i posmatrajući je, smatrao sam ništavnim i same smrtne bolesti i svaki drugi nesnosni bol i muke koje snalaze ljude, zaboravivši na svaki telesni bol i žalost, jer toliko sam laganim smatrao breme zapovesti i blagim jaram Gospodnji, a kada iz nekog razloga ne bih našao priliku da za Njega uskoro umrem, to bi mi, verujte, izazivalo nepodnošljivu žalost.
12. Dakle, ljubljena moja braćo, ostavivši sve, pohitajmo nagi i, pristupivši Vladici Hristu, pripadnimo Mu i zaplačimo pred Njegovom dobrotom, kako bi i On nas, videvši našu veru i smirenje, slično tome, pa čak i bolje, primio i ukazao nam čast, ukrasio nas ruhom i dijademom Svojom i učinio nas dostojnim žiteljima nebeske ložnice. Jer nije isto od cara preći truležnom caru i dobiti zemno carstvo, i od zemlje uzići na nebo, udostojiti se večne slave i nepropadljivog carstva i postati sanaslednik i zajedničar Božiji, i ne samo car, nego postati i bog od Boga i sa Bogom se u vekove vekova veseliti. Nemojmo zato tome pretpostaviti ništa zemno i truležno, molim vas, braćo, kako ne bismo ostali bez Hristove slave i zajednice sa Njim, nego, očistivši sebe, porevnujmo da još ovde primimo zaloge, a radije samoga Onog Koji je nad svim i u svemu i Koji je svako dobro.
13. Neka niko ne kaže: „Ja sam Hrista primio od svetoga krštenja“,nego neka sazna da ne primaju krštenjem Hrista svi koji se krštavaju,nego samo oni koji su čvrste vere i koji su sebe pripremili u potpunom znanju i prethodnom očišćenju, pa tako pristupili krštenju. I to će biti jasno svakome ko istražuje Pisma po apostolskim rečima i delima. Jer zapisano je: A kad čuše apostoli u Jerusalimu daje Samarija primila reč Božiju, poslaše im Petra i Jovana, koji siđoše i pomoliše se za njih da prime Duha Svetoga; jer još ni na jednoga od njih ne beše sišao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa Hrista[22]. Jesi li video kako ne primaju svi koji se krštavaju odmah Svetoga Duha? Jesi li saznao od Apostola kako se neki koji su i poverovali i krstili se nisu krštenjem obukli u Hrista? Jer da se to dogodilo, ne bi njima posle toga bila potrebna molitva i polaganje apostolskih ruku, jer, primajući Duha Svetoga, oni primahu Gospoda Isusa, a nije jedno Hristos, a drugo Duh. I koto kaže? Sam Bog Logos, Koji je rekao Samarićanki: Duh je Bog[23]. Ako je, dakle, Hristos Bog, duh po prirodi božanstva, i onaj ko ima Njega ima Duha Svetoga, a ko ima Duha Svetoga opet ima i samoga Gospoda, kao što i Pavle kaže: A Duh je Gospod[24].
14. Dakle, potrebno je da motrimo na sebe same, braćo, i da dobro ispitujemo svoje duše da li smo primili i u sebi stekli Gospoda Isusa Koji nam je javio blagu vest, kako bismo, kao što kaže Evanđelist Jovan,poznali da li smo od Njega primili vlast da budemo čeda Božija[25]. Neka stoga svako pazi na ono što kažu Sveta Pisma i neka sebe samoga ispituje, kako rekosmo, da ne bi uzalud sebe varao i da se, umišljajući daje veran, ne nađe neveran, i da, misleći da Gospoda ima u sebi, ne izađe iz tela i bude osuđen kao onaj ko nema ništa, te ostane bez onoga što misli da ima i bude bačen u oganj večni. A otkuda da saznamo da li je Hristos u nama i kako da sebe same ispitamo? Birajući reči iz Božanskih Pisama i prinoseći ih poput ogledala svojim dušama, u njima ćemo dobro upoznati sebe. Ali krenimo otpočetka i, pošto mi Bog da reč kada otvorim svoja nečista usta[26], donekle ću izložiti vama, svojoj braći, način na koji to možemo saznati. Ali pazite, molim vas, jer govorićemo o strašnim stvarima.
15. U početku beše Logos, i Logos beše u Boga, i Bog beše Logos. On beše u početku u Boga. Sve kroz Njega postade. U Njemu Život beše i Život beše svetlost ljudima. I svetlost svetli u tami i tama je ne obuze[27]. Ovo govoreći, on ukazuje na nerazdeljivu Trojicu, nazivajući Bogom Oca, Logosom Sina, Životom Duha Svetoga, a to troje je jedna svetlost koja sija u tami. A u kakvoj tami? On svakako govori o tvorevini vidljivih stvari. Jer Bog je u svemu i svugde prisutan, budući svetlošću i svetleći. I tama Ga ne obuze, što znači da Mu se prljavština greha uopšte nije približila, niti Ga je tvorevina omela da svetli, niti Gaje poznala, niti Ga je našla, niti se sjedinila sa Njim, niti Ga je videla. Zbog toga je istu misao ponovio, da bi to razjasnio, rekavši: Beše svetlost istinita, koja obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet. U svetu beše, i svet kroz Njega postade i svet Ga ne pozna[28]. Otpočetka svugde, kaže, beše Bog Koji oživljuje svakoga čoveka koji dolazi u svet i Koji u svetu beše i pre stvaranja sveta. Kako? Jer je u Njega i u Njemu sve pretpostojalo. Jer oni koji se još nisu rodili postoje u Boga ne kao oni koji ne postoje, nego kao da su već postali. Zatim, pošto je stvorio svet,On se, kaže, nije mestom odvojio od sveta, nego je u njemu bio i svet Ga ne poznade.
16. Kako je, dakle, pre nego što je stvorio svet bio svugde, a, pošto je stvorio svet, sijaše u svetu i svet Ga ne obuze? Pazite dobro. Nije se, kaže, Bog Koji je svugde i sve ispunjava kada je stvorio ovaj čulni svet odvojio prostorno, nego po prirodi i slavi božanstva, pošto Mu se ništa od tvarnog nije približilo, niti Ga uopšte obuzelo. A pošto je neodvojiv od svega, očito je da se nalazi u svemu. I niko Ga ne zna, kaže, do Sin i ako Sin hoće kome otkriti[29]. On, dakle, Koji je u svetu i Koga svet ne poznaje, svojima dođe i svoji Ga ne primiše. A svojima je nazvao svet i one koji su u svetu, zato što je On njihov tvorac i vladika i zbog srodstva ploti. Stoga nemoj površno preći preko onoga što je rečeno, nego znaj da se Logos Koji je u početku bio u Boga i Koji je Bog i Koji ima život u sebi, Koji je sve stvorio i Koji je svetlost što obasjava svakoga čoveka, sam On Koji je pre sveta bio u svetu i Koji je svet stvorio i u njemu postoji i Koga svet ne poznaje i ne obuzima, otelovio i pojavio u svetu, kako bi se onima koji Ga verom u Boga primaju i zapovesti Njegove čuvaju i podižu krst otkrio kao Bog i obznanio se kakav jeste – sada donekle, koliko svako prima, a o vaskrsenju jasnije. Jer kaže: Onima koji Ga primiše dade vlast da budu čeda Božija, onima koji veruju u ime Njegovo, koji se ne rodiše od krvi niti od želje telesne, niti od želje muževljeve, nego od Boga. I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu Njegovu, slavu kao jedinorodnog od Oca, pun blagodati i istine[30].
17. Eto, to je ogledalo koje sam vam malopre pomenuo, to su te reči. I obrati pažnju, molim te, na tačnost evanđeoskih reči i na to kako nas one jasno poučavaju tome koje su odlike vernih, kako bi svako od nas i same sebe, i bližnje poznao. A onima koji su Ga primili, kaže, ispovedivši Ga, razume se, verom kao Boga i ne samo kao čoveka, On je dao vlast da krštenjem postanu čeda Božija, oslobodivši ih od tiranije đavolje, tako da ne budu samo verni, nego da, ako hoće da hode Njegovim zapovestima,povrh toga, delanjem zapovesti, da steknu i svetost, kako i na drugom mestu kaže: Budite sveti, kao Ja što sam svet[31], i opet: Budite milostivi,kao i Otac vaš nebeski što je milostiv[32]. Nakon toga on ukazuje i na način usinovljenja, rekavši: Oni koji se ne rodiše od krvi, niti od želje telesne, niti od želje muževljeve, nego od Boga[33]. On ovde rođenjem naziva duhovnu izmenu, koja dejstvuje i vidi se u krštenju Svetoga Duha,kako i sam nelažni Gospod kaže: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim[34]. Dakle, oni koji se krštavaju u Njemu kao u svetlosti postaju svetlost i poznaju Onoga Koji ih je rodio, jer Ga vide.
18. O tome da nam za spasenje nije dovoljno samo krštenje, nego da nam sleduje i da nam je neophodno pričešće telom i časnom krvlju Isusa i Boga, poslušaj sledeće: I Logos postade telo i nastani se među nama. A da time ukazuje na to, čuj Gospoda Koji ovo kaže: Ko jede Moje telo i pije Moju krv u Meni prebiva i Ja u njemu[35]. Jer kada se to dogodilo i kada smo se duhovno krstili Svesvetim Duhom i postali deca Božija i pošto se ovaploćeni Logos pričešćem neporočnim telom i krvlju Svojom kao svetlost nastanio u nama, mi smo videli Njegovu slavu, slavu kao Jedinorodnog od Oca. Pošto smo se duhovno rodili, kaže, Njime i od Njega i pošto se On naselio telesno u nama i mi se osetno nastanili u Njemu, istoga časa kada se to dogodilo mi smo ugledali slavu Njegovoga božanstva, slavu kao Jedinorodnog od Oca, kakvu nema niko drugi, ni angel, ni čovek. Jer jedan je Bog Otac, jedan je i Njegov Sin jedinorodni, i jedna je slava obojice, koja se obznanjuje i otkriva svima kojima Sin hoće da je otkrije kroz Duha Koji ishodi od Oca.
19. Dakle, neka svako od vas, braćo, zagledavši se razumom u smisao tih reči, ispita sebe samoga. Ako je primio Boga Logosa Koji je došao,ako je postao čedo Božije, ako se nije rodio samo od krvi i tela, nego od Boga, ako je poznao ovaploćenog Logosa Koji se nastanio u njemu i ako je ugledao slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnog od Oca, eto, on je postao Hrišćanin, video je sebe preporođenog i poznao je Oca Koji ga je rodio,ne samo rečju, nego i delom blagodati i istine. Ostanimo, braćo, u tom ogledalu istine i udaljimo se od štetnog i jeretičkog učenja i izmišljotina onih koji kažu da se u nama vernima sada ne otkriva slava Božanstva Gospoda Isusa darom Svetoga Duha, jer dar se daje u otkrivenju a otkrivenje dejstvuje darom. Niti ko prima Duha Svetoga ako se On ne otkrije i vidi umno, niti vidi otkrivenje, ako ne bude prosvetljen u Svetom Duhu,niti uopšte može da se naziva vernim, ako ne primi Duha Božijeg, kao što je Hristos govorio Samarićanki: Ko pije od vode koju ću mu Ja dati neće ožedneti doveka, nego će postati u njemu izvor vode koja teče u život večni[36]. A to, kaže Evangelist, reče o Duhu Koga su imali da prime oni koji veruju u Njega[37]. Vidiš li kako su oni koji nemaju Duha da u njima dejstvuje i govori neverni? Jer nelažan je Hristos, pošto greha nije počinio i ne nađe se lukavstvo u ustima Njegovim. A ako On kaže da daje Duha onima koji veruju u Njega, svakako oni koji nemaju Duha nisu od srca verni.
20. A ako ko kaže da Ga je nesvesno i neosetno primio i da ga ima svaki od vernih, takav huli, čineći lažljivcem Hrista Koji je rekao daće postati u njemu izvor vode koja teče u život večni. I opet: Ko veruje u Mene, iz utrobe njegove poteći će reke vode žive[38]. Ako, dakle, izvor teče, svakako je i reka koja izvire i teče vidljiva za one koji gledaju. A ako to, po onima koji tako misle, nesvesno u nama dejstvuje, a da mi ništa od toga ne osećamo, sasvim je jasno da uopšte nećemo osetiti ni večni život, koji je posledica toga i u nama prebiva, niti ćemo ugledati svetlost Svetoga Duha, nego ćemo ostati mrtvi i slepi i neosetljivi, kako sada, tako i onda, te su nam, po njihovom mišljenju, i nada i put uzaludni, jer se nalazimo u smrti i nismo osetili večni život.
21. Ali nije tako, nije tako, nego ono što sam više puta rekao opet ću reći i nikada neću prestati da govorim. Svetlost je Otac, svetlost je Sin, svetlost je Duh Sveti, jedna svetlost, bezvremena, nerazdelna, nesmešana, večna, nestvorena, neizmerna, nepotrebita, nevidljiva, koja izvan svega i iznad svega i jeste i zamišlja se, koju niko od ljudi nikada nije mogao da vidi pre nego što se očisti, niti ju je primio pre nego što ju je ugledao. Jer mnogi su je videli, a nisu je stekli, poput onih koji su se udostojili da veliko blago vide u carskim riznicama, a otišli su praznih ruku. Često se na početku kod onih koji se toplo kaju javlja božansko ozarenje i prosvetljenje, ali odmah i prolazi. A ako se do smrti svim svojim bićem tome predaju i zatraže ga sa mukom, pokazujući se Gospodu kao dostojni i besprekorni u svemu, oni ga opet u punoći primaju kada im se vrati. A ako li pokažu nakratko nemar i odbiju da se uhvate u koštac sa većim naporima, iz ljubavi prema svojoj duši, oni postaju nedostojni toga dara i u večni život, još uvek se nalazeći u telu, ne stupaju. A ako to ne učine sada, jasno je da neće ni posle izlaska iz tela. Jer ako je onaj koji je primio jedan talant i sakrio ga osuđen za to što ga nije umnožio,koliko li će pre biti osuđen onaj ko nije ni sačuvao ono što je primio,nego je to iz nemara izgubio?
22. Ovde je, dakle, kako čitavo bogonadahnuto Pismo govori, praznik,ovde su podvizi i ovde se pobednicima daju kao zalog pobedni venci, a pobeđenima biva očigledan i jasan početak stida i kazne. I obrati pažnju na to kako ove reči potvrđuju i svetih Četrdeset Mučenika i svi drugi koji su za Hrista postradali. Jer prvi su, nalazeći se u jezeru punom vode,iz ruke Božije primili vence, dok se onaj koji je potrčao u kupatilo odmah rastopio i bio poslat u večni oganj. A Evstratije, po vrlini čuven,dok su ga radi Hrista mučili, govoraše: „Sada sam poznao da sam hram Božiji i da Duh Njegov obitava u meni. Odstupite od mene svi koji činite bezakonje“. A mučitelju koji mu je sudio rekao je: „Da ti se čula razuma nisu pomutila i da ti se kvascem strasti duša nije pretvorila u zemnu, pokazao bih ti da je ovaj raspeti Spasitelj i iskupitelj i dobročinitelj“. Jesi li video kako je vera bez dela mrtva? Jer pre nego što je stupio u mučeničke podvige, pošto je imao samo veru, sveti nije imao Duha Svetoga u sebi, a kada je delima pokazao veru, tada je poznao za sebe da je hram Božiji i Duha Svetog Njegovog kako obitava u sebi osetno je ugledao umnim očima. I šta bi moglo biti jasnije od tog svedočanstva?
23. A ako bi neki rekli da su oni bili mučenici, da su stradali za Hrista, a kako je moguće da mi postanemo jednaki njima, mogli bismo da im kažemo ovako: „I vi sami, ako hoćete, stradajući i budući mučeni za Hrista, postradajte poput njih svakoga dana, ne samo danju, nego i noću i svakoga časa“. A kako to? Ako se i vi upustite u borbu protiv pogubnih demona, ako se uvek protivite grehu i sopstvenoj volji. Jer oni su se protivili mučiteljima, a mi demonima i pogubnim plotskim strastima koje svakoga dana i noći i časa mučiteljski nasrću na naše duše i prisiljavaju nas da činimo ono što ne priliči bogopoštovanju i što gnevi Boga. A ako se tome odupremo i ne preklonimo kolena pred Vaalom, niti poslušamo savete lukavih demona, niti poslužimo ploti, staranje za telo pretvarajući u pohotu, sa pravom ćemo i sami biti mučenici, boreći se protiv greha, odnosno sećajući se mučenika i nesnosnih mučenja koja su oni podneli i zbog toga se odupirući đavolu. Ali i gledajući na njihove napore i razmišljajući o tome koliko smo sami daleko od njihovih podviga i uzdišući od sve duše, udostojićemo se njihovih venaca, ako i ne količinom, onda bar kakvoćom, saglasno dobroti Božijoj prema nama sa visine, i ako ne jednaki njima po smelosti, onda ćemo im svakako biti jednaki po trpljenju i blagodarenju nevolja i muka.
24. Jer oni su se spasli delima i mukama iskušenja, a mi se nadamo na spasenje delima i mukama podviga i, uopšte, na čovekoljublje Vladičino i blagodat. I oni su se osvetili mučeničkim znojem i borbom, a mi suzama i podvizima. Oni izlivanjem sopstvene krvi, a mi odsecanjem svoje volje, upornošću i imajući u sebi osudu na smrt[39], time što svakoga časa očekujemo smrt i spremno pružamo vrat da radije umremo za svaku zapovest Vladike našega Boga, nego da je makar najmanjom rečju prestupimo. Zato smo i mi dužni da jednako kao i oni prezremo sadašnje, braćo. Jer nije moguće, zaista nije moguće da svi mi primimo nepropadljivo, ako sene uzgnušamo nad propadljivim kao nad tricama, niti da večno steknu oni koji se drže propadljivog, niti je moguće da u sebi ima Hrista pohođenjem Svetoga Duha onaj čijim srcem vlada makar jedna neznatna strast.
25. Jer Bog je, braćo, da to ponovim, svetlost, kako i sam kaže: Ja sam svetlost svetu[40]. Ako kažeš da je On po telu svetlost, onda se, kada se vazneo i sakrio, On odvojio i udaljio od učenika, a zatim i od nas, teje tako, po tebi, čitav svet postao mračan. A ako ispovedaš da je On po božanstvu svetlost sveta, kako kažeš da Ga ne vidiš, a misliš da je u tebi? Ako je Hristos svetlost sveta, oni koji Ga ne vide svakako su ujedno i slepi. A ako je svetlost i Duh Sveti, kao što i jeste svetlost, kako govoriš da Ga ne vidiš i misliš da se On u tebi neosetno nalazi? Ako li kažeš da je Duh zaklonjen od strasti u tebi, ti i ne znajući Božanstvo činiš opisanim i podložnim vlasti zlobe. Jer lukava volja je mrak i bez telesnog greha. Ko, dakle, kaže da u svome srcu ima svetlost zaklonjenu tamom strasti i da se ona od njih ne vidi, kaže i da je tama obuzela svetlost i izjavljuje da laže Sveti Duh Koji kaže ovo: I svetlost u tami svetli i tama je ne obuze[41]. Duh Sveti kaže da tama ne obuzima svetlost, a ti kažeš da je ona zaklonjena mrakom strasti u tebi? Poznaj najpre sebe, ti koji to govoriš, ma ko bio, jer ko to kaže svesno jasno greši. Jer ako ispovedaš da tama strasti zakriva svetlost u tebi, tada sebe samoga najpre koriš i osuđuješ, jer znaš da se nalaziš u tami irobuješ strastima, premda si dobio vlast da postaneš čedo Božije, odnosno čedo svetlosti, i da budeš sin dana, a budući bezdelatan i lenj,prebivaš u noći, ne želeći da ustaneš da delaš zapovesti Božije i darasteraš maglu strasti, nego prezireš Onoga Koji je sa nebesa sišao radi tvoga spasenja, a Koji kao u blatu leži u tvom prljavom srcu.
26. Zato ovako govori svetlost: „Od usta tvojih ću ti suditi, lukavi slugo, jer kada sam došao, kako ti kažeš, i nastanio se u tebi, Ja Koji sam nepristupan i višnjim činovima, znajući to, dopustio si da u tami ležim prekriven tvojim gresima, kako i sam kažeš. I premda sam tolike godine trpeo i očekivao tvoje pokajanje i da ispuniš Moje zapovesti,do kraja nisi poželeo ni da Me potražiš, niti si se sažalio na Mene Koji sam se gušio i patio u tebi, niti si dopustio da nađem drahmu koju sam izgubio, jer mi nisi dao da se upali Moja svetlost u tebi, da Me vidiš i da ti vidiš Mene, nego si Me ostavio da Me zakrivaju strasti koje su u tebi. Zato odlazi od Mene, delatniče bezakonja, u oganj večni,pripremljen za đavola i njegove angele, jer bio sam gladan tvoga obraćenja i pokajanja, a nisi Mi dao da jedem. Bio sam žedan tvoga spasenja, a nisi Mi dao da pijem. Nag bejah od tvojih vrlinskih dela, a nisi Me obukao u njih. Bejah u najskučenijoj i prljavoj i mračnoj tamnici tvoga srca, a nisi poželeo da Me posetiš i izvedeš na svetlost. Znao si da ležim u slabosti tvoga nemara i nedelanja, a nisi Mi poslužio svojim dobrim delima i postupcima. Zato idi od Mene“.
27. To će, dakle, Gospod reći, a i sada govori onima koji kažu da u sebi imaju Duha Svetoga, a da je On pokriven i zaklonjen tamom njihovih strasti, te Ga ne vide umnim očima duše. A onima koji kažu da Ga znaju,a priznaju da ne vide svetlost Njegovoga Božanstva, ovako govori: Da Me znate[42], znali biste Me kao svetlost, jer Ja sam zaista svetlost svetu[43]. Ali avaj onima koji kažu: „Kada će doći dan Gospodnji?“, a ne staraju se da ga poznaju. Jer dolazak Gospodnji dogodio se u vernima i svagda biva i prisutan je u svima koji to hoće. Naime, ako je On svetlost sveta i Svojim apostolima je rekao da će sa nama biti do skončanja veka,kako će, ako je sa nama, doći? Nikako. Jer mi nismo sinovi tame i sinovi noći, da nas svetlost obuzme[44], nego sinovi svetlosti i sinovi dana Gospodnjeg. Otuda, i kada živimo, mi smo u Gospodu, i kada umiremo, u Njemu smo i sa Njim ćemo živeti, kako Pavle kaže. O tome i Bogoslov Grigorije ovako govori: „Što je za čulno sunce, to je za umno Bog“. Jer On će biti i budući vek, i nevečernji dan i Carstvo Nebesko, i bračna ložnica,i zemlja krotkih i božanski raj, i car i sluga, kako je Sam rekao: Blago onim slugama koje Gospodar došavši nađe budne; zaista vam kažem da će ih posaditi i opasati se, te će im služiti[45].
28. Sve to i drugo, više od toga, što je nemoguće pobrojati, Hristos će postati onima koji Mu veruju ne samo u budućem veku, nego najpre u ovom životu, a docnije i u budućem veku. Premda ovde vide nejasno, a tamo savršenije, ali verni još ovde jasno vide i primaju prvine svega tamošnjeg. I niti ovde primaju sva obećanja, niti, nadajući se tamo na sve,ostaju, dok su ovde, nepričasni i lišeni budućih dobara, nego pošto je Bog ustrojio da nam smrću i vaskrsenjem da i Carstvo, i nepropadljivosti sav večni život, mi se još ovde duševno nesumnjivo priopštavamo i postajemo sudeonici budućih dobara, odnosno nepropadljivi i besmrtni i sinovi Božiji, sinovi svetlosti i sinovi dana i naslednici Carstva Nebeskog, kao oni koji ga u sebi već nose (jer mi sve to još ovde primamo dušom osetno i svesno, osim ako nismo neutvrđeni u veri ili nedovoljno delamo božanske zapovesti), ali telesno ne, jer nosimo propadljivo telo, kao Hristos i Bog pre vaskrsenja, a pošto nam je duša njime sputana i vezana, mi sada ne primamo svu slavu koja se otkriva, nego, gledajući neizrecivu pučinu slave, mi mislimo da vidimo njegovu kap, te zato kažemo da sada vidimo u ogledalu i zagonetki, ali sebe same duhovno vidimo slično Onome Koga vidimo i Koji vidi nas tokom ovoga života. A posle vaskrsenja mi ćemo primiti i samo duhovno telo i kao što ga je On Sam iz groba vaskrsao, izmenivši ga božanskom silom, tako ćemo i svi mi primiti telo duhovno, pa ćemo se mi koji smo Mu se prethodno duševno upodobili upodobiti i tada i telesno i duševno, odnosno bićemo Mu slični, ljudi po prirodi, a bogovi po blagodati, kako je i Sam On bio Bog po prirodi, a čovek po dobroti. A kako da mi koji tu tajnu dobro znamo ne poželimo i ne zažudimo smrt, kako kaže Apostol, mi koji u ovom šatoru uzdišemo, očekujući da se jave sinovi Božiji[46]!
29. Naime, ako nije tako, niti se još ovde mi izabrani u telu priopštavamo i postajemo sudeonici večnih dobara, niti primamo blagodat,onda je i Sam Hristos prorok a ne Bog, ali je i sve što Njegovo Evanđelje govori proroštvo o budućnosti, a ne dar blagodati. Slično tome, i apostoli su primili proroštvo, a ne ispunjenje prorokovanog, i niti su sami nešto primili, niti su drugima predali. O, neznanja onih koji se nalaze u takvom stanju i pomračenosti! Dakle, po njihovom mišljenju naša vera su prazne reči bez dela. Jer ako se spasonosna blagodat Božija svim ljudima objavila samo rečju a ne delom, pa mi mislimo da je tako nastala tajna naše vere, ko je od nas jadniji? Ako je svetlost sveta Hristos i Bog,a mi verujemo da Ga niko od ljudi ne vidi neprekidno, ko je onda od nas neverniji?
30. Ako je, dakle, On svetlost, a mi kažemo da oni koji se oblače u Njega to ne osećaju, po čemu se od mrtvaca razlikujemo? I ako je On vinova loza, a mi granje, ukoliko ne znamo ni za kakvo jedinstvo sa Njim, mi smo bezdihani i besplodni i suho drvlje, gorivo za nesagorivi oganj. A ako oni koji jedu Njegovo telo i piju Njegovu krv imaju život večni, saglasno Njegovoj božanskoj reči, a mi kada ih jedemo ne osećamo da je u nama išta više od čulne hrane, niti svesno primamo drugi život, mi se pričešćujemo samo običnim hlebom, a ne i Bogom. Jer ako je Hristos Bog i čovek, ni Njegovo sveto telo nije samo telo, nego telo i Bog nerazdeljivo, ali i nesmešano, On je telom, odnosno kao hleb, vidljiv čulnim očima, a božanstvom je za njih nevidljiv, nego se vidi očima duše. Zato i drugde kaže: Ko jede Moje telo i pije Moju krv u Meni prebiva, i Ja u njemu[47]. I nije rekao da „u njima prebiva i oni u Njemu“, nego u Meni, odnosno u Mojoj slavi, u Mojoj svetlosti, u Mome božanstvu. Jer Ja sam, kaže, u Ocu i Otac u Meni; i Ja u vama i vi u Meni[48]. Ako, dakle, mislimo da se sve to nesvesno i neosetno u nama zbiva, ko će našu neosetljivost dostojno oplakati? Zaista niko.
31. Ali blaženi su oni koji su u tami Hrista primili kada je došao kao svetlost, jer oni su postali sinovi svetlosti i dana.
32. Blaženi su oni koji su se sada obukli u Njegovu svetlost, jer suse već zaodenuli u svadbeno ruho. Njima ni ruke ni noge neće biti vezane,niti će biti bačeni u večni oganj.
33. Blaženi su oni koji su u telu ugledali Hrista, a tri blaženi su oni koji su Ga videli umno i duhovno i poklonili Mu se, jer doveka neće videti smrti. I veruj da je tako, kada vidiš da se to dešava i u zemnim stvarima, jer osuđenici koji su se udostojili da vide zemaljskog cara odmah se oslobađaju od smrtne presude.
34. Blaženi su oni koji Hrista svakoga dana jedu sa takvim sazrcanjem i znanjem, kako Isaija prorok pojede ugalj, jer oni će se očistiti od svake prljavštine duševne i telesne.
35. Blaženi su oni koji svakoga časa kušaju neizrecivu svetlost ustima svoga uma, jer oni će kao po danu pošteno hoditi[49] i sve vreme će provoditi u veselju.
36. Blaženi su oni koji su svetlost Gospodnju kao Njega već ovde poznali, jer će nepostidno pred Njega i u budućem veku stati.
37. Blaženi su oni koji svagda prebivaju u svetlosti Hristovoj, jer su i sada i u vekove će biti Njegova braća i sanaslednici.
38. Blaženi su oni koji su sada u svome srcu upalili svetlost i sačuvali je neugašenom, jer će posle končine ženiku svetli izaći u sretanje i, noseći svetiljku, zajedno za njim ući u ložnicu.
39. Blaženi su oni koji nisu pomislili kako ljudi već ovde ne primaju uverenost u svoje spasenje, nego prilikom končine ili posle končine, jer oni će se sada potruditi da je steknu.
40. Blaženi su oni koji se ne kolebaju ni oko čega pomenutog, niti to smatraju lažnim, jer oni će se , ako i nemaju ništa od toga, a nadam da nije tako, svakako postarati da to steknu.
41. Blaženi su oni koji svom dušom traže da odu ka svetlosti[50], prezrevši sve drugo, jer, makar i ne uspeli još u telu da to učine, sa pravom će otići u dobroj nadi i po svojoj meri ući u nju.
42. Blaženi su oni koji svagda gorko plaču zbog svojih sagrešenja,jer će ih oseniti svetlost i gorke suze im pretvoriti u slatke.
43. Blaženi su oni koji su obasjani božanskom svetlošću i vide svoju slabost i uviđaju koliko je nakazna odeća njihove duše, jer će večno plakati i oprati se rekom suza.
44. Blaženi su oni koji su se približili božanskoj svetlosti, ušli u nju i čitavi postali svetlost, pomešavši se sa njom, jer oni su sasvim svukli prljavu haljinu i više neće plakati gorke suze.
45. Blaženi su oni koji vide da im odeća sija kao Hristos, jer oni će se ispuniti neizrecivom radošću i zaplakaće u slatkom udivljenju,uverivši se da su još ovde postali sinovi i sapričasnici vaskrsenja.
46. Blaženi su oni čije je umno oko neprestano otvoreno i koji u svakoj molitvi vide svetlost i usmeno[51] joj govore, jer oni su po časti jednaki angelima, ako nije drsko reći, i postali su i biće i veći od angela, jer angeli uznose himne, a oni opšte. A ako su takvi postali i svagda bivaju, premda se nalaze u životu i sputani su propadljivošću ploti, kakvi li će samo biti posle vaskrsenja i pošto prime ono duhovno i netruležno telo? Svakako, ne samo ravni angelima, nego slični i gospodaru angela, kako je zapisano: Znamo, kaže da, kada se otkrije, bićemo slični Njemu[52].
47. Blažen je onaj monah koji u molitvi stoji pred Bogom i gleda Ga i od Njega biva posmatran, koji se oseća da se našao izvan sveta i da je samo u Bogu, i koji ne može da pozna da li se nalazi u telu, ili van tela,jer on će čuti neiskazane reči koje čoveku nije dopušteno govoriti[53], i videće ono što oko nije videlo, niti je uho čulo, niti je došlo na plotsko srce čovekovo.
48. Blažen je onaj ko je video da se u njemu obrazovala svetlost sveta,jer kao onaj ko za utrobni plod ima Hrista biće smatran Njegovom materom, kako je i Sam Nelažni obećao: Oni su mati Moja, kaže, i braća i prijatelji. Ko? Koji slušaju reč Božiju i izvršuju je[54]. Tako da oni koji ne drže zapovesti sebe same svojevoljno lišavaju blagodati, jer ta stvar je postala i postoji i postojaće, bila je i jeste i biće moguća svima koji Njegove zapovesti ispunjavaju.
49. A da ne bismo to ostavili nepotkrepljeno svedočanstvom i da sene bi posumnjalo da nešto govorimo sami od sebe i da učimo nemoguće kao da je moguće, navešćemo opet blaženoga Pavla, usta Hristova, koji o tome jasno govori: Dečice, koju ponovo s mukom rađam, dokle se Hristos ne uobliči u vama[55]. Dakle, gde, kada to govori, mislite da će se On oblikovati, ili na kom mestu i delu tela našeg – da li na čelu, ili na licu i grudima? Nipošto, nego unutra, u našem srcu. Da niste pomislili da se On telesno oblikuje? Daleko bilo, nego se oblikuje, ali bestelesno i kako dolikuje Bogu. Uostalom, kao što žena jasno zna kada je bremenita, jer joj u utrobi uzigrava mladenac i ona ne može da ne zna da ga ima u sebi, tako i onaj ko ima Hrista uobličenog u sebi poznaje Njegove pokrete ili osijanja i ne može da ne oseća Njegova uzigravanja, odnosno ozarenja,i da ne vidi Njegovo uobličavanje u sebi. Kao što se svetlost svetiljke pokazuje u ogledalu, tako se u Njemu vidi Hristos, ali ne poput nje u nepostojećem prizraku, nego se stvarno i suštastveno pokazuje u svetlosti,vidi se i nepojamno poima u bezobličnom obličju i u nevidljivom vidu.
50. Tako se, dakle, poima nepojamnost naše vere, braćo. Tako oni kojima će doći Otac i Sin u Svetom Duhu i istinski se u njemu nastaniti,nesumnjivo ih vide i poimaju, nepromenljivo ih u jednoj svetlosti, kako rekosmo, poznajući. Ali kao što onaj ko goni begunca, mada misli da mu je blizu i za petama i da samo što ga nije uhvatio i približio mu se na domašaj prstiju, ne može da ga uhvati, iako je za dlaku, kako kaže izreka,daleko od njega, tako ni mi, ako iz nemara i lenjosti imamo makar neku neznatnu pomisao neverja ili pristanka na nju, ili dvojedušnosti ili straha, ili bilo koju strast, ili ako uopšte stremimo nekoj maloj i neznatnoj stvari, nećemo postati zajedničari božanstva, nećemo se uzneti na visine te slave. Jer kao što je onome nedostajalo za dlaku, tako i to malo biva u duhovnim stvarima. I ako ne prezremo savršeno i samu svoju dušu i telo, kao da smo pozvani na mučeništvo, i ne predamo svakoj kazni i smrti čitave sebe i svoje duše, ne sećajući se ničega od onoga što služi za život i sastava ovog truležnog tela i ne mareći ni za šta, mi nećemo postati prijatelji i braća, niti sapričasnici i sanaslednici,niti ćemo videti i upoznati i iskusiti pomenute tajne Božije.
51. Zato neka onaj ko se nije udostojio da to dostigne i da stekne ta dobra pozna sebe samoga i neka ne govori, izgovarajući se opravdanjima za grehe[56], da je to nemoguće ili da se dešava, ali neosetno, nego neka zna, uveravajući se po Božanskim Pismima, da je to moguće i istinito, da biva na delu i da dejstvuje osetno, a da nedelanjem i narušavanjem zapovesti svako sam sebe srazmerno lišava takvih dobara. Neka bismo svi mi to dostigli, već ovde okusivši i spoznavši da je blag Gospod, a tamo Ga čitavog ugledali i radovali se sa Njim u beskonačne vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jevr. 5,11
  2. DAp. 2, 20
  3. 2Kor. 9,7
  4. 2Kor. 5, 21
  5. 2Kor. 4, 67
  6. 2Kor. 4, 67
  7. Mt. 3,11
  8. Jn. 15,19
  9. 1 Kor. 11, 31-32
  10. Ef. 5,8
  11. Rim. 13,13
  12. DAp. 1,11
  13. 1Sol. 5,16
  14. 1Sol. 5,9-10
  15. Gal. 5,2
  16. Jk. 2,17
  17. Post. 3,45
  18. Mt. 11, 30
  19. Lk. 15, 20
  20. 2Kor. 4,17
  21. Ps. 4,2
  22. DAp. 8,14-17
  23. Jn. 4,24
  24. 2Kor. 3,17
  25. Jn. 1,12
  26. Ef. 6,19
  27. Jn. 1,15
  28. Jn. 9-10
  29. Mt. 11,27
  30. Jn. 1,12-14.
  31. 1Pt. 1,16
  32. Lk. 6,26
  33. Jn. 1,13
  34. DAp. 1,5
  35. Jn. 6, 56
  36. Jn. 4,14
  37. Jn. 7, 39
  38. Jn. 7,38
  39. 2Kor. 1, 9
  40. Jn. 8,12
  41. Jn. 1,5
  42. Jn. 14,7
  43. Jn. 8,12
  44. Jn. 12,35
  45. Lk. 12,37
  46. 2 Kor. 5, 4; Rim. 8,19
  47. Jn. 6,56
  48. Jn. 14,20
  49. Rim. 13,13
  50. Jn. 3,21
  51. 2Jn. 12
  52. 1Jn. 3,2
  53. 2Kor. 12,4
  54. Lk. 8,21
  55. Gal. 4,19
  56. Ps. 140,4

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *