SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
ETIČKA SLOVA
 
SLOVO DEVETO
O ISTINITOM ZNANJU. I O TOME DA ZNANJE BOGA NE DOLAZI OD NAUKE, NEGO OD ČISTOTE, JAVLJAJUĆI SE ONOME KO MU STREMI BLAGODAĆU SVIŠE. I O TOME DA JE LOŠE OSUĐIVATI, I IZOBLIČAVANJE ONIH KOJI MISLE DA BEZ DUHA ZNAJU ONO ŠTO JE OD DUHA. I O OČEVOJ SVETOSTI I O TOME KAKVO JE DOBRO VERA, KOJI JE NJEN PLOD I KAKO SE UVEĆAVA. I O TOME DA ONI KOJI SU U SEBI STEKLI RIZNICU DUHA ZNAJU I ONO ŠTO JE U DRUGIMA. I O TOME DA ONAJ KO SE NIJE RODIO SVIŠE NE MOŽE DA VIDI BOGA KOJI GA JE RODIO, NITI DA POZNA ONOGA KOJI JE DUHOM TO DOSTIGAO.
 
1. Sada je prilika da sa Davidom kažemo i gromko viknemo: Gospod sa nebesa pogleda na sinove ljudske da vidi imali koji razuman ili da traži Boga, a zatim: Svi zastraniše i beskorisni postadoše; nema ga koji čini dobro, nema nijednoga[1]. I da tome dodam apostolske reči: Gde je mudrac? Gde književnik? Gde prepirač ovoga veka? Zar ne pretvori Bog mudrost ovoga sveta u ludost[2], kada niko ne može da kroz nju pozna istinsku mudrost, Boga Koji istinski Jeste? Jer da je poznanje istinite mudrosti i znanja Boga trebalo da nam bude predato kroz pisma i pouke,braćo, za šta bi onda bila potrebna vera ili božansko krštenje ili pričašće božanskim tajnama? Ni za šta, razume se. A pošto svet mudrošću ne pozna Boga, izvoli se Bogu, kaže, da ludošću propovedi spasi one koji veruju[3]. I tako govori propovednik i nevestovoditelj Hristove Crkve.
2. Ja ću sa razlogom plakati i ridati nad skršenošću sopstvenih udova, svoga roda, braće svoje po ploti i duhu, jer mi koji smo se krštenjem obukli u Hrista, a Hristove tajne ni u šta ne računamo, mislimo da poznanje Božije istine primamo putem svetske mudrosti, a čitanje bogonadahnutih svetih spisa smatramo razumevanjem Pravoslavlja i tačnim poimanjem i pouzdanim znanjem Svete Trojice. I ne samo to, nego pobožniji među nama mislene predstave koje se javljaju u njihovim umovima nerazumno smatraju sazrcanjem koje u dostojnima biva jedino Duhom. O ludila, o okamenjenosti! A drugi, koji bi da se nečisto udube u Božije dubine i streme bogoslovstvovanju, kada čuju o Bogu da kao što u tri sunca postoji jedna smešana svetlost, tako i u Trojici postoji osijanje jednog Božanstva, odmah u umu predstavljaju tri sunca koja su sjedinjena svetlošću, odnosno suštinom, a ipostasima razdvojena, pa nerazumno misle da gledaju samo Božanstvo i da je Sveta i jednosuštna i nerazdeljiva Trojica nalik tom primeru. Ali to nije tako, zaista nije. Naime, niko ne može pravilno da zamisli ono što pripada Svetoj Trojici, niti da to iskaže samo na osnovu Pisama, nego to prima samo verom i ostaje na onome što je napisano, ne pokazujući više nikakvu radoznalost, dok radoznalcima koji se usuđuju da se bave božanskim on ne može da kaže ništa izvan onoga što je napisano i čemu je naučen.
3. A da je to istina, poslušaj šta kaže Hristos: Niko ne zna Sina do Otac, niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti[4]. Tim rečima on zatvara besramna i nezauzdana usta onih koji govore i misle dasu spoljašnjom mudrošću i učenjem Pisama poznali pravu istinu, samoga Boga, i da su stekli poznanje sakrivenih tajni u Duhu Božijem. Jer ako niko ne zna Sina do Otac, niti Oca ko zna do Sin i onaj kome hoće Sin da otkrije te dubine i tajne (jer Moja tajna je za Mene i Moje), ko bi onda od zemaljskih mudraca ili ritora ili naučnika, osim onih koji su od krajnjeg mudroljublja i podviga očišćeni umom i čija su čula istinski izvežbana, mogao da bez otkrivenja sviše kroz Gospoda, samo od znanja ljudske mudrosti, pozna sakrivene tajne Božije koje se u umnom sazrcanju pod dejstvom Božanskoga Duha otkrivaju onima kojima je dato i kojima se daje dato poznaju blagodaću sa visine? Jer znanje o tome pripada onima čiji se um svakoga dana osijava Svetim Duhom zbog čistote duše, čije su se oči od zraka sunca pravde jasno otvorile, čija reč znanja i reč mudrosti potiču jedino od Duha, koji su razum i strah Božiji sačuvali u ljubavi i miru,u dobroti, blagosti ophođenja i veri. Njima pripada znanje božanskog,njima, kao i apostolima, Hristos govori kao onima koji se ugledaju na njih: Vama je dano da znate tajne Božije, a ostalima biva u pričama[5].
4. Takvi, dakle, znaju, pokretani božanskim Duhom, jednakost u časti i jedinstvo Oca i Sin. Jer u Ocu Oni vide Sina i u Sinu Duhom vide Oca, kao što je napisano: Ja sam u Ocu i Otac u Meni, odnosno Duh sa postoji sa Ocem. Naime, ako On od Oca ishodi, a Otac je čitav u čitavom Sinu, čitav je u njima i Duh Sveti. A Otac i Sin i Sveti Duh su jedan Bog, Koji prima poklonjenje od svega što diše. I kako ćeš moći da kažeš da su tri sunca jedno? Jer ako ih sjediniš, sjediniće se, a ako ne, izgubićeš jedinstvo. I nipošto nećeš naći Oca, bez Sina i Duha, ali ni Sina bez Oca i Duha, niti Duha Svetoga bez jedinstva sa Onim iz Koga ishodi. Jer veruj da su u Duhu Otac i Sin, i u Sinu Otac i Duh, a u Ocu Sin Koji savečno svagda postoji i sa Kojim blista Duh Sveti. To je jedan Bog i ne trojica, Koji Jeste u trima Ipostasima i jeste na isti način, Koji od beskrajnih sila prima slavopojanje u jednoj saprirodnosti i carstvu i Božanstvu. Jer, premda se i u svakom od Njih sagledavaju saprirodne odlike božanske osobnosti, tri su ipak jedno i jedno je tri, što ne biva kada su u pitanju sunca.
5. Međutim, hteo bih da predstavim i jednu sliku koja nejasno predstavlja smisao ovoga o čemu govorim onima koji drsko tvrde da dubine i tajne Božije poznaju samo lažno nazvanim znanjem i bez Duha Koji te tajne istražuje, ali bojim se Boga Koji je rekao da ne dajemo svetinje besramnim i drskim, niti da bacamo bisere pred one koji božansko smatraju običnim i koji im niskim mislima i nezasitom dušom ne ukazuju čast i gaze ih, čiji je um Bog oslepeo, kao što kaže Prorok, i okamenio srca njihova, da gledajući ne vide i slušajući ne razumeju[6]. I sa razlogom je tako: pošto su sopstvenom umišljenošću i zlim postupcima sebe same učinili nedostojnim, zato ih je Bog ostavio u tami neverja da hode u sopstvenom zlu, kako kaže David: Otpustio sam ih po namerama srdaca njihovih; hodiće u namerama svojim[7]. Jer oni koji imaju tolike primere ispunjenja zapovesti Božijih, koje su naši oci savršili delima i stavili ih pred nas verne da se na njih ugledamo u vrlini, i koji nisu poželeli da se urazume, niti da se ugledaju na njih, nego im se, štaviše, rugaju i kleveću žitija onih koji su se podvizavali po Bogu, kao da to nisu činili po Bogu, kako da ne budu ne samo nedostojni božanskog znanja, kao sinovi pogibije, nego i krivi za svaku kaznu i osudu? Jer, zaboravivši da ispitaju sebe da li su u veri, oni osuđuje tuđe i nerazumno istražuju i ispituju ono što je iznad njih, nimalo se ne bojeći Boga Koji ovako govori: Ne sudite da vam se ne sudi i: Kakvim sudom sudite onakvim će vam se suditi[8], niti Njegovih učenika koji kažu: Čoveče, ko si ti da osuđuješ tuđega slugu? Svom gospodaru on stoji ili pada[9] i: Ne sudite jedni drugima i ne ogovarajte jedni druge[10].
6. Dakle, kako će takvi biti priznati kao verni i Hrišćani, ako ne slušaju reči Hrista i njegovih apostola i ako ne čuvaju ono što su On i Njegovi učenici uzakonili, niti prate tragove Učitelja? Kako će uopšte ugledati svetlost zapovesti oni koji očigledno prestupaju božanske zapovesti? Nikako. Niko da vas, kaže, ne zavarava praznim rečima, braćo[11]. A braćom nas Pavle zove zbog duhovnog preporoda i srodstva koje smo stekli božanskim krštenjem, jer, kako vidim, delima smo se silno otuđili od bratstva svetih. I to ću pokušati da predstavim samim predmetima ili, bolje reći, sama će nas naša dela i reči u tome razobličiti. Zato ću vam reći sledeće, govoreći kao da se obraćam jednom.
7. Napustio si svet i ono što je u svetu, brate? Izbavio si se od pohlepe i postao poslušan i tuđ sopstvenoj volji? Stekao si i krotost i postao smiren? Postigao si krajnji post i molitvu i bdenje? Stekao si svecelu ljubav prema Bogu i bližnjega voliš kao sebe samoga? Moliš se u suzama za one koji te mrze i ogrešuju se o tebe i koji su prema tebi neprijateljski nastrojeni i iz sve duše preklinješ da im se oproste sagrešenja, jer si najpre sam pokazao sastradavanje prema njima, ili još nisi dospeo na tu visinu vrlina? Reci mi. A ako se stidiš da kažeš „ne“ ili,opet, zbog smirenoumlja ne želiš da izgovoriš „da“, ja ću te podsetiti,brate, i pokazaću ti pomoću kojih dela i postignuća svako ko se podvizava u istini sa velikom rasudnošću i svetošću dospeva na tu visinu. Ako si, kako je rečeno, dostigao sve što je prethodno rečeno i zavoleo neprijatelje i mnogo puta si nad njima u suzama od srca zaplakao, moleći za njihovo obraćenje i pokajanje, jasno je da si sve ostalo unapred postigao,odnosno od podviga si postao bestrastan, stekao si srce čisto od strasti i u njemu i kroz njega ugledao si bestrasnog Boga. Inače nije moguće sastradalnim srcem iz ljubavi se pomoliti za neprijatelje, ako sebe nismo očistili od svake prljavštine ploti i duha sa prikosnovenjem i zajednicom i sazrcanjem Boga kroz sadejstvo blagoga Duha.
8. Ako si, dakle, to dostigao blagodaću Boga Koji te je spasao sa mnogo blagosti i smirenoumlja, brate, zašto ne veruješ u tome onima koji se podvizavaju sa tobom i koji su zajedno sa tobom dostigli to, pa im zavidiš i vređaš ih, nastojeći da ocrniš njihovo dobro ime? Zar ne znaš da su oni koji su došli od prvoga časa, pošto su pozavideli onima koji su stigli u jedanaesti čas, zato što su primili jednaku platu kao oni,zbog toga bili bačeni u oganj spoljašnji? I kako ti, koji to i gore od toga činiš i govoriš protiv svetih čiji život, vrlina i razum blistaju poput sunca, misliš da nećeš biti bačen u takav isti ili gori pakao kazne? Ili ne znaš da među svetiteljima ne postoji nikakva zavist, kao što je napisano: „Gde je zavist, tamo obitava i otac zavisti đavo, a ne Bog ljubavi“? Bolestan od zavisti, kako uopšte misliš da si svet, ti koji se po ljubavi prema Bogu i bližnjem ne prepoznaješ ni kao veran, ni kao Hrišćanina? A to da je to zaista tako povezano i da onaj ko boluje od zavisti u sebi ima đavola, te da ne može da bude Hristov jer nema ljubavi prema bližnjem, jasno je svakome ko poznaje Božanstvena Pisma.
9. A ako se još nisi udostojio tih darova, niti si dostigao tu visinu bogotvornih vrlina, kako se uopšte usuđuješ da otvoriš usta i progovoriš? Kako, premda si još oglašen, hoćeš da poučavaš o onome što ne znaš ili što nisi čuo, pokušavaš da mudruješ i, kao da poznaješ božansko, usuđuješ se da govoriš o tim stvarima? Zar ne znaš da kao oglašen treba da stojiš za vratima crkve, premda sebi iz drskosti dopuštaš da stojiš sa svima koji se verno i čisto mole, ne sledeći apostolska pravila? Jer oglašenim se sada ne zove samo neveran, nego i onaj ko otkrivenog lica uma ne odražava slavu Gospodnju. A ja silno žalim tvoje bezumlje,jer ti uopšte ne veruješ da i danas postoji takav svetitelj kao u starini. Sa druge strane, ti sebe pribrojavaš svima, kao da si jedan od njih, a sa druge, kao da si kakav sveti i bogonosni muž koji govori blagodaću Duha Svetoga, premda si priznao da uopšte ne poznaješ to o čemu govoriš,niti si to video, niti čuo, niti si se udostojio da to primiš u svoje srce,ti se nimalo ne stidiš da kao znalac to tumačiš i objašnjavaš, niti crveniš pred podsmehom ljudskim. Jer ako nisi, kako rekosmo, postao bestrastan, niti si se udostojio da imaš Duha Svetoga, niti si svet,kako kažeš da kao svet znaš dobra Duha, kako je napisano, koja oko nevide i uho ne ču i na srce čoveka zemnog ne dođoše, koja je Bog pripremio onima koji Ga ljube.[12]
10. Ali nama, da govorim bezumno[13], budući da me ti nato navodiš,nama poslednjim i ubogim kroz Svoga Duha On je po Svojoj neizrecivoj dobroti prema nama i moljenjima blaženog i svetog oca našeg Simeona otkrio da vidimo, kako kaže Apostol, ono što nam je darovano od Boga. Jer Duh sve ispituje, i dubine Božije. A mi, kaže, ne primismo duh sveta, nego Duha Koji je od Boga[14]. I kroz Njega otkrio se i obznanio nama,koji smo grešni i niski, Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista i Spasitelja, velikoga Boga, u samom Hristu i Bogu, Koga niko od ljudi nije video niti Ga može videti. Jer Bog Koji je rekao da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima[15] nas ništavnih i beskorisnih, kao blago u glinenim sasudima naših tela, On Koji je potpuno nepojaman i neopisiv, Koji se u nama obrazuje kao mali, bezobličan i bezvidan, a Koji sve neopisivo ispunjuje, kao Onaj Koji je veći od svake veličine i punoće.
11. To da se u nama uobličuje[16] Bog Koji istinski Jeste šta drugo znači, ako ne to da On sve menja i presazdaje i preobražava u obličje Svoga Božanstva? Mi znamo da je takav postao i sveti Simeon Blagoverni, koji se podvizavao u Studitskom manastiru, jer smo se iz opita u to uverili. Naime, pošto smo svetiljku duše upalili otkrivenjem Duha koji se nalazio u njemu, mi je nepokolebivo držimo. Tačnije rečeno, primivši plamen od njegove svetlosti i njom, kao nekakvom bakljom zapalivši svetiljku naše duše, mi je držimo neugasivu, štićeni njegovim molitvama i moljenjima, kojima se naša vera u njega snaži, raste i još ima da raste (a govorim, uzdajući se u Boga), noseći ustostručeni plod u toj božanskoj svetlosti. Jer plod vere je sveta i nevečernja svetlost, a sveta svetlost je dodatak i uvećanje vere. Jer što se više izliva svetlost, sve više se umnožava vera i uznosi u visinu. A srazmerno veri očigledno izobiluje i plod Duha. Plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje[17] i sve to zna onaj koji to ima. Jer kao što onaj ko poseduje bisere i svetlucavo kamenje, safir, ametist i razne druge, ako nije neiskusan, zna vid i veličinu svakoga od njih, tako i onaj ko je sa naporom i mnogim suzama u sebi nasadio vrline i ko je doneo plodove Duha,zna i vid i kakvoću svake od njih i uživa u njihovoj sladosti. I, što je veće i čudesnije, on taj plod prepoznaje i kada se on nađe u drugima.
12. Kao što se narodi prepoznaju po nošnji, a posebno po jeziku i govoru, tako se i sveti poznaju po svojoj ukrašenosti, skromnom hodu i drugim spoljašnjim znacima, dok su njihova posebna odlika, tačna i istinita, reči koji ishode od njih. Jer ono što srce nema, usta ne mogu da izgovore. A ako nešto i kaže, odmah sopstvenim rečima biva izobličenokao ono koje ne govori dobro. Jer, kaže, dobar čovek iz dobre riznice srca iznosi dobro, a zao iz zle riznice srca iznosi zlo[18]. I obrati pažnju na dubine Duha, kako Gospod nije rekao samo da iz dobrog srca iznosi dobro, nego je dodao i rekao iz riznice srca, kako bi ti saznao da niko od nas ne može da ima srce prazno i neispunjeno, nego svako ili čineći dobro i istinski verujući ima blagodat Duha, ili neverjem i prenebregavanjem zapovesti i ispunjavanjem greha u sebi nosi lukavog đavola. A da ti ne bi mislio da On kaže da blagodat Duha imaju i oni koji delimično čuvaju Hristove zapovesti, a ne sve i sa svakom tačnošću, poučio je i rekao: Ko ima zapovesti Moje i drži ih, to je onaj koji Me ljubi; a koji Mene ljubi toga će ljubiti Otac Moj, i Ja ću ga ljubiti i javiću mu se Sam; i Ja i Otac njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti[19].
13. Vidiš li kako onaj, ko je stekao dobro srce kroz napore i delanje zapovesti, u sebi ima celokupno Božanstvo, koje je dobra riznica? A o tome da u onome ko je prestupio makar jednu i slučajnu zapovest ili je nemaran i ne čini je, takva riznica ne obitava, opet poslušaj Onoga Ko govori: Ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovesti i tako nauči ljude,nazvaće se najmanji u Carstvu Nebeskom[20]. A najmanjima ih je nazvao ne jer su same po sebi takvi, nego zato što ih im takvima smatramo. Jer kada smatramo da nije ništa praznosloviti ili želeti nešto što pripada bližnjem, ili strasno posmatrati, ili nekoga nipodaštavati i vređati,mi smo ravnodušni, jer zaboravljamo na Onoga Ko će nam za to suditi. Jer šta kaže? Za svaku reč praznu koju reknu ljudi daće odgovor u dan suda[21]. I opet: Ne poželi ništa bližnjega svog[22]. I opet: Ko pogleda sa željom već je učinio preljubu u srcu svome[23]. Ko reče bratu svome“raka!“, biće kriv sinedrionu, a ko reče „budalo!“ biće kriv paklu ognjenom[24]. A želeći da pokaže da u onima koji tako čine dejstvuje đavo, Apostol kaza: Žalac smrti je greh[25]. Ako, dakle, greh nije ništa drugo do narušavanje zapovesti, a zapovest je i ne poželeti, i ne slagati, i ne ukrasti, ali ni praznosloviti i svome bratu ne govoriti zlo, svako kočini to biva ranjen od žalca smrti, odnosno greha, i u tu istu ranu od greha odmah kao crv ulazi đavo i tamo obitava.
14. Jesi li video kako oni koji nisu ponovo stekli svoja srca očišćena suzama i pokajanjem u sebi imaju đavola, koji je zla riznica? Tako dobar čovek od dobre riznice srca svoga iznosi dobro, a zao zlo. A istinsko pokajanje kroz ispovest i suze, kao nekakav melem i lek, struže i čisti ranu srca i ožiljak koji je na njemu načinio žalac umne smrti, izbacuje i umrtvljuje crva koji se u njega ugnezdio, zalečuje ožiljak i rani vraća savršeno zdravlje. A to opažaju samo oni čije srce sa mukom traži zdravlje u suzama i pokajanju, dok ostali čak uživaju u tim ranama. I ne samo to, nego se trude da ih pozleđuju, pa i druge im dodaju, smatrajući zdravljem ispunjavanje strasti. Zato se i gorde kada učine neko zlo i sramni greh, svoju sramotu smatrajući slavom. A zašto tako sa njima biva? Zato što oni ne poznaju prijatnost i radost potpunog očišćenja, a bolje reći ne veruju i sebe same ubeđuju da je nemoguće da se čovek savršeno očisti od strasti i da sav suštinski u sebe primi Utešitelja.
15. Zato oni i govore i čine sve protiv svoga spasenja, zatvarajući pred sobom kapije Carstva Nebeskog i sprečavajući i druge koji žele da uđu. A ako gde i čuju za nekoga da se podvizavao po zakonu u zapovestima Gospodnjim i da je postao smiren srcem i duhom, da je čist od svake strasti i da svima propoveda veličanstva Božija, odnosno da ono što je njemu učinio Bog u skladu sa Svojim nelažnim obećanjima govori na korist onih koji ga slušaju, da se udostojio da vidi svetlost Božiju i Boga u svetlosti slave i da je osetno spoznao u sebi pohođenje i dejstvo Svetoga Duha, postavši svet u Svetom Duhu, odmah kao razjareni psi počinju da laju na njega i hitaju da, ako je moguće, progutaju onoga ko im to saopštava, govoreći: „Stani, prelašćeni i gordi čoveče. Zar je taj već postao ravan svetim ocima? Ko je video Boga ili ko uopšte može da Ga vidi?Ko je toliko primio Duha Svetoga da se kroz Njega udostojio da vidi Oca i Sina? Prestani, da te ne bismo kamenovali“.
16. Ne mislim da je potrebno odgovoriti na njihovo bezumlje kako zaslužuju, jer premudri Solomon kaže: Ne odgovaraj nerazumnom prema Njegovom bezumlju, da ne postaneš sličan njemu, nego odgovaraj nerazumnom po bezumlju njegovom, da on ne bi sebe smatrao mudrim[26]. Od vas, koji to tvrdite, niko se nikako i nije udostojio. A od onih koji žele da uzmu krst, da pođu uskim putem i da izgube sopstvene duše radi večnog života,mnogi su Boga videli i ranije, a mnogi Ga, mislim, vide i sada, i videće Ga svako ko hoće, premda vi po skučenosti uma i grešnoj zavisti ne možete da ih vidite. I obrati pažnju na to šta kaže Evanđelist: Onima koji Ga primiše, dade vlast da budu deca Božija, koji se ne rodiše od krvi,niti od plotske želje, niti od želje muževljeve, nego od Boga[27]. Ako se, dakle, nisi rodio od Boga, jasno je da nisi ni čedo Božije, niti si Ga prethodno primio i prihvatio u sebi samom, i zato ti nije dao ni vlast, niti možeš da postaneš čedo Božije. A kao nisi postao čedo Božije, kako ćeš na nebesima ugledati svoga Boga i Oca? Niko nikada nije ugledao svoga oca pre nego što se rodio i niko od ljudi Boga neće videti, ukoliko prethodno ne bude od Njega rođen. Zato je i Gospod govorio: Ako se ko ne rodi odozgo ne može ući u Carstvo Nebesko[28]. I opet: Što je rođeno od tela, kaže, telo je, a što je rođeno od Duha duh je[29], odnosno od svetoga je sveto. A Duh ispituje i dubine Božije[30]. A ti, ako si se rodio samo od tela i još nisi poznao rođenje od Duha, niti si, rodivši se, sam postao duh, kako onda može da ispituješ dubine Božije i, bolje reći, kako možeš da gledaš Boga? Nikako i ne možeš, kao što ćeš i sam, brate, priznati, hteo to ili ne.
17. Dobro. Šta dalje? „Ali“, upitaće on, „jesi li ti sam takav? I otkuda da znamo da jesi?“ „Ja bez blagodati odozgo ne mogu da kažem kakav sam, ali mislim da to ne mogu ni sam Pavle, ni Jovan. Pa ipak, ja uzdišem zbog okamenjenosti srca onih koji mi to predlažu i traže da saznaju da li sam dostigao do muža savršenog, do mere rasta Isusovog. Zato, ako želiš da saznaš, i slepi poznaju druge ljude. Tako je Isak poznao Jakova, obučenog u haljinu Isava, brata svoga. Svi znate kako je u nedoumici govorio: Ruke su ruke Isavove, a glas je glas Jakovljev[31]. Tu se vidi da on nije prepoznao podvalu sa odećom – jer bio je slep – ali je poznao uobičajeni glas sinovljev. A da je bio i gluv, svakako ne bi mogao ni govor da mu prepozna. Tako, dakle, i svi vi koji tako hodite i koji niste samo slepi, nego i gluvi, kako možete da poznate duhovnog čoveka? Nikako, razume se. A da je to istina i da oni koji duhovno ne vide ne mogu ni da duhovno čuju, poslušaj Gospoda Koji ovako govori nevernim Judejima: Zašto ne razumete govor Moj? Jer ne možete da slušate reč Moju. I malo zatim: Onaj koji je od Boga reči Božije sluša. Zato vi ne slušate, jer niste od Boga. Vama je otac đavo i želje oca svojega. hoćete da činite[32]. Ako ste, dakle, i vi od neverja i lukavstva i prenebregavanja i prestupanja zapovesti – tela, odnosno odebljalog srca[33], i uši njegove imate zapušene, a oko duše prekriveno strastima, kako ćete moći da poznate duhovnog i svetog čoveka?
18. Ali molim vas, potrudimo se, oci i braćo moja, na svaki način da svako od nas pozna sebe samoga, kako bismo jednom mogli da od onoga što je naše poznamo ono što je veće od nas. Jer ko nije najpre poznao sebe samoga, tako da može da govori zajedno sa Davidom: Ja sam crv a ne čovek[34], i opet, poput Avrama: Ja sam zemlja i prah[35], ne može ništa od duhovnih i božanskih reči da pozna duhovno i dostojno natprirodnog i premudrog Duha. Neka se niko od vas ne vara praznim i mudrijaškim rečima da neko može u potpunosti razumeti božanske tajne vere bez Duha Koji ga posvećuje u tajnu i prosvetljuje. Niko ne može postati sasud blagodati Duha bez krotosti i smirenoumlja. Jer potrebno je da svi mi najpre bez kolebanja dobro postavimo temelj vere u dubine svoje duše, a zatim da u sebi putem raznovrsnih vrlina podignemo blagočašće kao čvrste zidine, a pošto se tako duša sa svih strana opaše zidinama i u njoj se kao na dobrom temelju utvrdi vrlina, tada treba da podignemo i krov te građevine,što je božansko poznanje Boga, te da dovršimo dom Duha.
19. Jer kada se duša srazmerno pokajanju i ispunjenju zapovesti kroz suze očisti, čovek se najpre blagodaću udostojava da pozna sebe i ono što je njegovo, a zatim posle velikog i upornog očišćenja i dubokog smirenja postepeno počinje da nerazgovetno poima i ono što pripada Bogu i božanskim stvarima, i što više on o tome umuje, to se više zadivljuje ističe veće smirenje, smatrajući sebe potpuno nedostojnim znanja takvih tajni i otkrivenja. Zato, zaštićen takvim smirenjem kao čvrstim bedemom, on u sebi ostaje netaknut gordošću pomisli, svakoga dana rastući u veri, nadi i ljubavi prema Bogu i jasno opažajući svoje napredovanje i umnožavanje znanja i ushođenja. A kada dospe i u meru rasta punoće znanja Hrista i stekne samoga Hrista i istinski um Hristov, tada on dospeva dotle da je uveren da ne zna baš ništa i sebe smatra nekorisnim slugom i ništavnim robom. A, što je najdivnije i što prevazilazi prirodu,premda je radije upravo to i prirodno, on smatra da u čitavom svetu nema čoveka nižeg ili grešnijeg od njega.
20. Kako se to dešava ja ne mogu da kažem i samo sam jedno uspeo da shvatim u tom pohvalnom stradanju, a u pitanju je sledeće. Kada duša postane takva i razum se Duhom pogruzi u dubine smirenja u Hristu Bogu, a ona zaboravi na čitav svet i one koji su u svetu i gleda jedino sebe samu i samo ono što se tiče nje, kada ona u tome provede dosta vremena i stekne naviku na to, ona jedino sebe samu vidi kao istinski poniženu i ubogu i ne veruje ima nekog takvog među svim ljudima na svetu. I što više neko sebe u osećanju duše smatra ništavnijim i poslednjim od svih ljudi, to više on stiče prvenstvo u odnosu na sve, kako kaže Gospod naš i Bog: Koji hoće da bude prvi, neka bude poslednji od sviju i svima sluga[36].
21. Porevnujemo onda i mi, braćo, da dostignemo taj čin i stanje, pa ćemo tada lako poznati i svete koji su dospeli do toga, te ćemo se udostojiti i sadašnjih i budućih dobra, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda i Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, Kojem priliči slava i sila sada i svagda i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ps. 13,23
  2. 1Kor. 1,20
  3. 1Kor. 1,21
  4. Mt. 11,27
  5. Lk. 8,10
  6. Jn. 12,40
  7. Ps. 80,13
  8. Mt. 7,12
  9. Rim. 14,4
  10. Jk. 4,11
  11. Ef. 5, 6
  12. 1Kor. 2,9
  13. 2Kor. 11,23
  14. 1Kor. 2,12
  15. 2Kor. 4, 6
  16. Gal. 4,19
  17. Gal. 5,22
  18. Mt. 12,35
  19. Jn. 14, 21-23
  20. Mt. 5,19
  21. Mt. 12, 36
  22. Izl. 20,17
  23. Mt. 5, 28
  24. Mt. 5,22
  25. 1Kor. 15,56
  26. Prič. 26, 45
  27. Jn. 1,12-13
  28. Jn. 3,3
  29. Jn. 3, 6
  30. 1Kor. 2,10
  31. Post. 27, 72
  32. Jn. 8,43
  33. Is. 6,10
  34. Ps. 21,7
  35. Post. 18,27
  36. Mk. 9, 35

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *