SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
ETIČKA SLOVA
 
SLOVO PETO
O ONIMA KOJI MISLE DA U SEBI NEOSETNO IMAJU DUHA SVETOGA, A DA UOPŠTE EE OSEĆAJU NJEGOVO DEJSTVO, I O ONIMA KOJI GOVORE DA NIJEDAN ČOVEK NE MOŽE TOKOM OVOGA ŽIVOTA DA GLEDA NJEGOVU SLAVU, I PRIMER SA SUPROTNIM DOKAZOM. I O TOME DA MEĐU SVETIMA NEMA NIKAKVE ZAVISTI, KADA SE SVAKOM REVNOŠĆU PREMA VRLINI IZJEDNAČIMO SA NJIMA. I NA KOJI NAČIN NEKO POSMATRA BOGA I O TOME DA ONAJ KO JE DOSTIGAO TAKVE MERE DA, KOLIKO MU JE TO MOGUĆE, POSMATRA BOGA, JOŠ OVDE BIVA POSVEĆEN U UŽIVANJE KOJE IMA DA BUDE DATO SVETIMA U BUDUĆEM ŽIVOTU. I O TOME DA ŠTO GOD TAKAV ČOVEK GOVORIO ILI ČINIO ILI PISAO TO NE GOVORI I NE PIŠE ON NEGO DUH SVETI KOJI GOVORI U NJEMU. A KO NJEGOVE REČI ODVRGAVA ILI POGREŠNO TUMAČI GREŠI DUHU BOŽIJEM KOJI DELUJE I GOVORI U NJEMU, TE HULI NA NJEGA.
 
1. Evo, ponovo bih hteo da se obratim onima koji govore da nesvesno imaju Duha Božijeg i koji misle da su Ga stekli od božanskog krštenja i da imaju blago[1], premda uviđaju da Ga uopšte ne imaju u sebi, kao ionima koji, doduše, priznaju da na krštenju ništa nisu osetili, ali misle da se otada dar Duha neznano i neosetno nastanio u njima i da dosad obitava u njihovim dušama. I ne samo njima, nego i onima koji govore da nikada nisu osetili nikakvu blagodat, ni u sazrcanju, niti u otkrivenju,nego su to samo verom i mišlju, ali ne i opitom primili i u sebi drže kao da su to čuli od božanskih reči.
2. A da bih naveo najpre njihove dokaze, pogledaj šta u vezi sa tim što oni govore kažu mudraci i znalci: Koji se u Hrista krstiste, kaže Pavle, u Hrista se obukoste[2]. Šta, dakle? Zar se nismo i mi krstili? Jer ako smo se krstili, jasno je da smo se, kako kaže Apostol, i u Hrista obukli. To je, dakle, prva njihova pretpostavka i dokaz.
3. Šta bismo im na to rekli ne mi, nego Duh Sveti? Šta je ta odeća koju pominjete? Hristos? Da, reći će. A je li Hristos – da se kao nerazuman obratim nerazumnim – nešto ili nije ništa? Svakako bi rekli da jeste nešto, osim ako nisu potpuno skrenuli pameću. Ako tako, dakle, ispovedate, prvo recite i šta je, da biste sebe same naučili da ne govorite kao neverni, nego kao verni. Šta je drugo Hristos do Bog istiniti Koji se rodio i kao istinski savršen čovek? Svakako, kako poučavaju Sveta Pisma i same činjenice i ono što se svakodnevno zbiva, On je to učinio da bi čoveka učinio bogom. A kako je to postigao? Ploću ili božanstvom? Svakako božanstvom. Jer plot, kaže, ništa ne koristi, a Duh je Onaj Koji oživljuje[3]. Ako je, dakle, Svojim Božanstvom najpre obožio plot koju je uzeo, tada i sve nas obožuje, ne propadljivom ploću, nego oboženom, tako da Ga nikako više ne poznajemo kao čoveka, nego kao jednog istog savršenog Boga u dvema prirodama, jer jedan je Bog – pošto je nepropadljivost progutala propadljivost i telo nije iščezlo od bestelesnog, nego se čitavo izmenilo i ostalo nesmešano, neizrecivo pomešano i u nesmešanoj smešanosti sjedinjeno sa trojičnim Božanstvom, tako da jedan Bog u Ocu i Sinu i Svetom Duhu prima poklonjenje i da od domostroja Trojica niti primi neki dodatak u broju, niti da od tela bude podvrgnuta nekoj strasti.
4. I zašto ovo govorim? Da ne bi, znajući unapred ono što si mi ispovedio kada sam te ja upitao, iz neznanja odstupio sa pravog puta misli, pa i nama prouzrokovao muku, a i na svoju dušu navukao veću osudu. Opet ću te, dakle, ukratko podsetiti na ono što je rečeno, kako bi to što imam da kažem bilo razumljivije. Dakle, Hristos jeste. A šta jeste? Bog istiniti Koji se sveistinito rodio i kao savršeni čovek, a zbog toga je postao čovek, što ranije nije bio, da bi čoveka učinio bogom, što se nikada nije zbilo, obožujući nas i bogotvoreći Božanstvom i ne samo Svojom ploću, jer je ona nedeljiva od Božanstva. Pripazi i razumno mi odgovori na ovo što ću te pitati. Ako se oni koji se krštavaju odevaju u Hrista, šta je to u šta se oblače? Bog. Znači li to da onaj ko se obukao u Boga neće umno poznati ni videti u šta se obukao? Zar da nag telom oseća i vidi haljinu u koju se obukao, a nag dušom da ne oseti da se obukao u Boga? Jer ako onaj ko se oblači u Boga ne oseća u šta se jednom obukao, to znači da, po tebi, Bog nikada nije ništa. Jer da jeste, oni koji se oblače u Njega to bi i znali. Naime, kada se ni u šta ne obučemo, mi ništa i ne osećamo, a kada se u nešto oblačimo, sami ili od drugih, mi to itekako osećamo, ako su nam čula zdrava i čitava. Samo mrtvi ne osećaju kada su obučeni, pa se bojim da su i oni koji to govore istinski mrtvi i obnaženi od istine. I time je to pitanje rešeno.
5. Zatim kaže: Duha ne gasite[4] kako Pavle zapoveda. I kada to pominju, ne znajući svrhu sa kojom je to rečeno, oni otkrivaju svoje neznanje. Jer kada neko nekome kaže „ne gasi svetiljku“, on to svakako ne govori o onoj koja mu se već ugasila, nego o onoj koja još gori i čija svetlost jasno sija. Ali odgovorićemo im ponovo ovako.
6. Dakle, šta? Vidite li vi, ljudi, da Duh uopšte gori i sija u vama,kako je dužan? A na to oni ne samo da ništa ne odgovaraju, nego se odmah izmene u licu, pa se okreću na drugu stranu i negoduju kao da su čuli hulu. A zatim, iz poštovanja prema onome ko ih pita i izigravajući krotost, blago odgovaraju. „Zar će iko biti toliko drzak da kaže da Ga je ikada video ili uopšte ugledao? Daleko bilo. Boga, kaže, niko nikada nije video[5]“. O, pomračenosti. Reci mi, ko je to rekao? Jedinorodni Sin, kaže, Koji je u naručju Oca On Ga objavi[6]. Istinu govoriš i tvoje svedočanstvo je, doduše, istinito, ali upereno je protiv tvoje duše. Jer ako ti ja pokažem da sam Sin Božiji kaže da je to moguće, šta ćeš na to reći? Jer kaže: Koje video Mene video je Oca[7]. I tu ne misli na sazrcanje po ploti, nego po otkrivenju Božanstva. Jer ako pomislimo da se to dogodilo u telesnom smislu, onda su i oni koji su Ga razapeli i pljuvali videli Oca. I tako nema nikakve razlike ili preimućstva između nevernih i vernih, nego su svi jednako dostigli i dostići će željeno blaženstvo. Ali nije tako, nije tako, saglasno onome što opet On pokazuje,razgovarajući sa Judejima i govoreći: Kad biste Mene znali, i Oca Mojega biste znali[8].
7. A o tome da je nama moguće da vidimo Boga, koliko je čoveku dostupno da Ga vidi, poslušaj samoga Hrista Sina Božijeg kako opet govori: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti[9]. Šta ćeš na to reći?Ali znam da će onaj ko ne veruje u dobra koja su mu dostupna i neće da ih primi preći na budućnost i u odgovor reći: „Da, čisti srcem zaista će videti Boga, ali to će se dogoditi u budućem, a ne u ovom veku“. A zašto će se i kako to dogoditi, ljubljeni? Jer, ako je rekao da će čisti srcem videti Boga, kada se stekne čistota svakako joj sledi i sazrcanje. I da si ikada očistio srce, znao bi da je istina ono što se govori, a pošto to nisi metnuo u svoje srce[10], niti si poverovao da je to istina, stoga si i čistotu prezreo, i sazrcanje nisi dostigao. Jer ako je ovde očišćenje, ovde će biti i viđenje. A ako kažeš da će viđenje biti posle smrti, postavićeš svakako i očišćenje posle smrti i tako nikada nećeš uspeti da vidiš Boga, jer posle smrti nećeš imati delanje kojim ćeš naći očišćenje. Ali i Gospod šta kaže? Ko Me ljubi zapovesti Moje drži, i Ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam[11]. A kada će se dogoditi to javljanje? Ovde ili u budućnosti? Jasno je da će ovde. Jer gde je tačno čuvanje zapovesti, tamo će biti i Spasiteljevo pojavljivanje, a posle pojavljivanja u nama se rađa i savršena ljubav. I ako se to ne dogodi, mi ne možemo ni da verujemo, niti da Ga volimo kako treba. Jer zapisano je: Ko ne ljubi brata svojega koga vidi, kako može ljubiti Boga Koga nije video?[12] Nikako.
8. Ko, dakle, ne može da voli, jasno je da ne može ni da veruje. I poslušaj Pavla koji kaže: A sada ostaje ovo troje: vera, nada, ljubav. Ali od njih najveća je ljubav[13]. Ako je, dakle, vera spojena sa nadom, a nada sledi ljubav, ko nema ljubav nije stekao nadu, a ko je bez nade, jasno je da je i bez vere. Jer, ako nema razloga za ljubav, kako je moguće da ona bude prisutna? Kao što krov kuće ne stoji bez temelja, tako nije moguće ni da se bez vere i tvrde nade u čovekovoj duši nađe ljubav Božija. A ko nema ljubav ništa mu od ostalih vrlina ne koristi, niti će ikada imati koristi bez nje, kao što i sam Pavle piše i svedoči. A o tome da možemo videti Boga i ovde, ponovo ga poslušaj šta kaže: Sada vidim u ogledalu i u zagonetki, a tada licem u lice[14]. I opet: Sada znam delimično, a onda ću poznati kao što bih poznan[15]. Ali on je, reći će taj, bio Pavle. A zar Pavle nije u svemu bio čovek, sličan nama i sluga kao i mi? I ko je Pavlu ravan, o, gordi i bezumni, reći će on opet, da ga izjednačiš sa nama ljudima? Sa nama ga ne izjednačujem ja, nego sam Pavle kliče velikim glasom, ovako govoreći: Hristos dođe – poslušajte – da grešnike spase, od kojih sam prvija[16]. Dakle, On je prvi od grešnika koji se spasavaju. Ti postani drugi, postani treći, postani deseti, postani hiljaditi, ako hoćeš, postani jednodušan sa mirijadama, pa sebe pribroj Pavlu. I tako ćeš Pavlu ukazati poštovanje, kao što on kaže: Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista![17]. I opet: Hoću da svi ljudi budu kao ja[18].
9. Ako, dakle, hoćeš da pohvališ Pavla ili da mu ukažeš poštovanje, ugledaj se na njega. I kakav je on, postani verom i ti i tada ćeš mu istinski ukazati poštovanje, a on će te primiti i smatraće te sopstvenom slavom i vencem hvale, jer si, poverovavši njegovim rečima i krenuvši za njim, i ti postao njegov podražavalac i nalik njemu. A ako kažeš da je sramota za Pavla da drugi postane kao on, pa si zato nemaran prema svome spasenju i prenebregavaš ga, znaj da ćeš pre biti odbačen kao onaj ko govori besmislice i da će se on uzgnušati nad tobom. A hoćeš li dati pokažem da ćeš mu radije ukazati više poštovanja i obradovati ga i proslaviti, ako budeš mogao da postaneš veći i bliskiji Bogu od njega? Poslušaj ga kako on to pokazuje i kaže: Želeo bih da ja sam budem odlučen od Hrista za braću svoju, srodnike svoje po ploti[19]. On bira da bude savršeno odvojen od Hrista da bi se spasao ti, a ti kažeš da će smatrati nepoštovanjem, ako poželiš i porevnuješ da i ti postaneš kao on? Ne, brate, nema zavisti među svetiteljima Božijim, nema među njima prvenstvovanja ili želje i težnje za većom slavom. Jer za njih i za sve prijatelje i proroke Božije iz svih naraštaja postoji samo jedna prvenstvena želja, jedno preimućstvo, jedna slava i uživanje i naslada, a to je da gledaju Boga, a oni koji Ga gledaju oslobođeni su od svake radoznalosti. Naime, oni ne mogu ni da vide, niti da se osvrnu ni na šta od životnih stvari ili na nekog drugog čoveka, niti makar da pomisle na nešto nedolično, nego su oslobođeni od toga da im um bilo čim bude privučen, i zato zauvek ostaju neizmenljivi i ne vraćaju se zlu.
10. Ali upitaću te nešto, a ti mi razumno odgovori. Otkuda to znaju oni koji su to napisali i otkuda zna onaj koji sada piše? Reci ti sam,da ti se ne bi ponovo učinilo kako govorim sujetno. Čije su to reči? Dobro promisli i svakako ćeš se uveriti i osloboditi me od daljeg razgovora. To su svakako čovečije reči, kaže. Avaj tebi, jer ti kroz sluh ne. dolazi viđenje, nego ostaješ da slušaš, a ništa ne vidiš. Kažeš da su to reči čovečije? Ako su čovečije, svakako možeš da kažeš i kakvog čoveka, jer čovek ne samo da ne može da pozna ili objavi čovečije misli i raspoloženja, nego ni porive ili unutrašnje stanje životinjske duše. Jer niko ne zna šta je u čoveku, osim duha čovekova koji je u njemu[20]. A ako je čoveku teško da dobro pozna raspoloženja i porive i čoveka i stoke, otkuda i kako može da pozna ono što je Božije, odnosno izmenu i stanje u koje dospevaju svetitelji kada Ga sazrcavaju, a da ne pominjem sada dejstvo? Uostalom, ako su to čovečanske reči, onda su to i misli []. A misli sadržane u tim rečima ne treba nazivati mislima, nego sazrcanjem onoga što istinski postoji (jer mi o tome govorimo prema njihovom sazrcanju) i to što se vidi radije treba nazivati kazivanjem viđenog. Mišlju je dostojno nazivati pomisao koja se rađa u umu u vezi sa nekom željom ili stvari koja ne postoji, kao da ćemo učiniti nešto dobro ili zlo, što još nismo učinili, ali se od misli sprovodi u delo. Tako da je misao početak stvari koju ima da obavimo, saglasno rečima: „On najpre izmišlja angeoske i nebeske sile i misao bi delo“[21].
11. Obrati pažnju i na to da se sve naše reči ne odnose na nekakve nepostojeće i skrivene stvari, nego na ono što se već dogodilo i što ima da se dogodi, da svako kazivanje o njima biva od njihovog viđenja i posmatranja. Jer neophodno je da svako ko kazuje o nekoj stvari, na primer o kući ili gradu, ili nekom dvoru i njegovom unutrašnjem poretku i stanju, ili opet o nekom pozorištu i onome što se u njemu odvija, najpre vidi i dobro upozna ono što je u njima, a zatim ono što hoće da kaže, kaže sabrano i promišljeno. Jer, ako to prethodno ne vidi, šta bi sam od sebe i mogao da kaže? I kakvu će predstavu, dok bude kazivao, moći da stekne o onome što još uopšte nije ni video? Koju će, reci mi, krasnorečivu misao ili predstavu ili prigodnu sliku naći da kaže o onome što ne zna? Jer reći nešto o onome što se ne poznaje ili što se nije videlo svakako je nerazumno i nepristojno. Ako, dakle, niko ne može da kaže ili ispriča ništao vidljivom i zemnom, ako to nije video sopstvenim očima, kako bi iko bio u stanju da kaže ili objavi, braćo, o Bogu i božanskim stvarima i osamim Božijim svetiteljima i slugama i o tome kako je potpuna njihova sveza sa Bogom i kakvo je viđenje Boga koje se u njima neizrecivo događa?Ono u njihovim srcima umno proizvodi neizrecivo dejstvo i ljudska reč o tome ne može reći ništa više, ako prethodno nije prosvetljena svetlošću poznanja, saglasno onome što nalaže zapovest.
12. A kada čuješ za svetlost poznanja (da te prosvetimo o svemu), nemoj pomisliti da postoji samo poznanje onoga što se govori, bez svetlosti. Jer nije rečeno „kazivanje“ ili „reč poznanja“, nego „svetlost poznanja“ i „poznanja svetlost“, jer nam svetlost donosi poznanje, a inače niJe moguće da neko pozna Boga, osim sazrcanjem svetlosti koja od Njega ishodi. Jer kao što onaj ko nekima kazuje o čoveku ili nekom gradu, pa im govori o onome što je video i zna, a oni koji ga slušaju nisu videli ni čoveka ni grad o kom slušaju i ne mogu samo po slušanju upoznati taj grad i čoveka kao onaj koji ih je video, tako ni o gornjem Jerusalimu i nevidljivom Bogu Koji u njemu obitava, o nepristupnoj slavi Njegovog lika i o dejstvu i sili Svesvetog Njegovog Duha, odnosno o svetlosti, niko ne može ništa da kaže, ako najpre samu svetlost nije video očima duše i tačno poznao njena osijanja i dejstva u sebi samom. Ali ako je nešto čuo od onih koji govore kroz Božanska Pisma i koji su kroz njih videli Boga, tome jedino Duh poučava i zbog toga niko ne može da kaže da je spoznao Boga samo kroz slušanje. Jer kako je moguće da Ga poznaje onaj ko Ga nije video? Jer ako nam ni samo viđenje ne daje savršeno poznanje onoga što mi ljudi vidimo, kako bi samo slušanje moglo da nam pruži poznanje Boga? Bog je svetlost i prikazuje se kao svetlost. Dakle, prvo poznanje Boga biva u svetlost, kao što i kod čoveka najpre slušamo o njemu, zatim ga vidimo, a kada ga vidimo znamo da je to čovek o kom smo slušali. Ali ni tako ne prenosimo sav smisao ovoga o čemu govorimo. Jer ma šta ti rekli po čuvenju o nekom čoveku, kada ga vidiš ti ne možeš samo po onome što si čuo da ga tačno poznaš i uveriš se da je to onaj o kom si slušao, nego ti se duša koleba i sumnja, pa ili pitaš njega samog ili nekog drugog ko ga poznaje, i tada pouzdano saznaješ da je to on.
13. Tako neizmenljivo biva i sa nevidljivim Bogom. Jer kada Ga neko vidi u otkrivenju, vidi svetlost i divi se tome što je video, ali ne zna odmah ko mu se javio, nego se i ne usuđuje da Ga upita (jer kako i da Ga pita, kada ne može ni da podigne pogled i da vidi koliki je?), nego mu samo u trepetu i velikom strahu gleda u stope, dobro znajući ko je Onaj Koji se pojavio pred licem njegovim. I ako ima kraj sebe nekoga ko mu je o tome prethodno kazivao, jer je ranije poznao Boga, on počinje da mu govori: „Video sam“. I kaže: „Šta si, dete, video?“ „Svetlost, oče, slatku, preslatku. Razum nije u stanju da ti kaže kakva je, oče“. I dok to govori, srce mu poigrava i treperi, pa se odmah raspaljuje čežnjom prema Onome Koga je video. Zatim opet počinje da govori sa mnogo toplih suza: „Video sam, oče, onu svetlost; odmah mi je iščezla kelija i nestade sveta, kao da je pobegao od Njegovog lica, i ja ostadoh sam sa tom svetlošću. Ne znam da li je i ovo moje telo tada bilo tamo, oče. Ne znam da li sam se našao izvan njega, ali svakako nisam znao da nosim telo i da sam u telo obučen. I obuze me neizreciva radost koja me i sada drži, i ljubav i silna čežnja, pa su mi potekle reke suza, kako me i sada vidiš“. A on mu odgovara i kaže: „To je On, dete“. I u toj reči on Ga opet vidi i postepeno se savršeno očišćuje, a očišćujući se stiče smelost, pa i Njega samoga pita i kaže: „Jesi li to ti, Bože moj?“ A On mu odgovara i kaže: „Da, ja sam, Bog Koji je radi tebe postao čovek. I evo, učinio sam te, kako vidiš, i učiniću te bogom“.
14. Kada mnogo vremena provede u plaču i ridanju i pripadanju i smiravanju, on postepeno počinje da poznaje ono što je Božije i kada to dostigne, on tada saznaje volju Njegovu svetu i ugodnu i savršenu[22]. A ako Ga ne vidi, da ponovim, on ne može ni da Ga pozna. A ako Ga ne pozna, kako će moći da pozna Njegovu svetu volju? Jer ako je to nemoguće kada su u pitanju ljudi, utoliko pre to važi za Boga. Tako napredujući, on još više postaje blizak Bogu i poznaje šta mu Bog čini i šta je činio sa svim prethodnim svetim i šta ima da čini sa potonjim, a o budućim vencima i nagradama saznaje posvećivan od samoga Boga i stiče uverenost da to prevazilazi um i reč i razum. I ne samo to, nego jasno poznaje kakvi će posle vaskrsenja biti i on sam i svi koji su sa njim i to ne prima u ovom životu, ako su neki zlo pomislili da ja to kažem. Jer ako pretpostavimo da sve primamo ovde, to znači da, po njima, ja odričem i samo vaskrsenje,i sud i platu, i svojevoljno odbacujem nadu na buduće. Ali ja ne mislim ine govorim tako, nego i one koji to govore usrdno podvrgavam anatemi. Dakle, ja ispovedam i govorim da mi još ovde umereno uživamo u zalogu svih dobara, a da se posle smrti nadamo da ćemo ih primiti sva, kao što je napisano: Sada znam, kaže, delimično, a kada dođe savršeno, onda će delimično prestati[23]. I na drugom mestu: Sada smo deca Božija i još se ne otkri šta ćemo biti. A znamo da, kada se otkrije, bićemo slični Njemu[24].
15. Ali hajde da sada to predstavimo u vidu pitanja i odgovora, pa da onoga ko je to rekao upitamo: „Otkuda, ljubljeni čoveče i prijatelju Hristov, znaš da ćeš biti sličan Njemu? Reci nam, otkuda?“ „Od Duha“, reći će on, „Koga nam je dao, od Njega znamo da smo deca Božija i da je sam Bogu nama, jer mi je i sam On to rekao tajanstvenim glasom“. Nego vratimo se na besedu.
16. Gore smo najpre rekli da je pravedno da se mislima naziva ono kada se u našem umu rodi pomisao o nekoj dobroj ili lošoj stvari, na primer da nešto steknem ili da nekome učinim zlo ili dobro, dok je kazivanje i ne misao kada govorimo o onome što se već dogodilo ili o stvarima koje smo videli. Zatim smo se opet upitali kako neko može da govori o stvarima ili gradovima ili prizorima ili ljudima koje nije video, ili da govori o njihovim svojstvima ili oblicima i položaju? A ako i kaže, sa pravom će ga oni koji ga slušaju nazvati basnoslovcem. Dakle, to što su proroci i apostoli rekli o Gospodnjem danu i o Njegovom slavnom i strašnom dolasku i da će doći kao kradljivac u noći, i kao bol na trudnu ženu, i da se otkriva u ognju, otkuda su to saznali i rekli? Oni su to svakako ili od nekoga čuli, ili su bili očevici toga dana. Jer kako su govorili o onome što nisu videli niti čuli i od koga drugog? A ako su čuli, reci od koga. Jer ja sada ne kažem su oni to videli i rekli, nego da su čuli. Reci onda, ako znaš, otkuda su oni to saznali. A ako ne umeš da kažeš, poslušaj i znaj da su oni to saznali od Svetoga Duha, kao što im je i Gospod govorio: A kada dođe Utešitelj, Duh Sveti, Koga će poslati Otac u ime Moje, On će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što vam rekoh[25]. A to da ih je onome što im nije rekao Hristos poučio i rekao im Duh Sveti, pošto je sišao na apostole, kaže On: Još vam imam mnogo govoriti, ali sada ne možete nositi; a kada dođe On, Duh istine, uvešće vas u svu istinu. Jer neće govoriti od Sebe, nego će govoriti ono što čuje i javiće vam ono što dolazi. On će Mene proslaviti, jer od Mojega će uzeti i javiće vam[26]. Jesi li saznao otkuda su se naučili oni koji su pisali o onom danu i Gospodnjem javljanju i onome što je namenjeno i ima da se dogodi grešnicima i pravednicima? Tako su oni, sami prosvetljeni Duhom, videli i zapisali i sve ostalo što mi ne vidimo.
17. Ali odgovori mi na jedno pitanje. Šta je Duh Sveti? Bog, nesumnjivo istiniti Bog od istinitog Boga. Ti, dakle, kako vidiš, govoriš da je On Bog, sledeći učenja Crkve. Govoriš i misliš da je On Bog istiniti Koji ishodi od istinitog Boga i tvrdiš da oni koji imaju Svetoga Duha nesumnjivo uvek imaju Boga Koji obitava sa njima, kao što je i Hristos rekao apostolima: Ako Me ljubite, zapovesti Moje držite. I Ja ću umoliti Oca i daće vam drugog Utešitelja da prebiva sa vama vavek[27]. Eto, dakle, saznao si i da prebiva i obitava u beskonačne vekove. Jer reći da prebiva sa vama vavek pokazuje da će sa njima biti večno i beskonačno i da je neodvojiv od njih i u ovom vremenu, i u budućem veku. A o tome da su Svetoga Duha gledali i božanski apostoli i svi koji su se udostojili da Ga prime, poslušaj sledeće: Duha istine Koš svet ne može primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje, a vi Ga poznajete, jer sa vama prebiva[28]. A da bi saznao da i Hrista vide oni koji Ga vole i čuvaju Njegove zapovesti, poslušaj samoga Gospoda šta kaže: Ko ima zapovesti Moje i drži ih, to je onaj koji Me ljubi. A koji ljubi Mene toga će ljubiti Otac, Moj, i Ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam[29].
18. Dakle, neka prime na znanje svi Hrišćani da je Hristos nelažni i istiniti Bog i da se onima, koji čuvanjem zapovesti pokazuju ljubav prema Njemu, On nesumnjivo javlja, kao što je sam rekao. I sam Sveti Duh daruje im se Njegovim javljanjem, a isto tako kroz Svetoga Duha i On i Otac neodeljivo prebivaju sa njima. Međutim, takvi ništa ne govore od sebe. I ko kaže da oni nešto govore od sebe, govori da je moguće da čovek zna ono što je čovekovo i da ljudi znaju ono što je Božije. A ako ne govore to, onda svakako one koji govore Svetim Duhom nazivaju lažljivcima i basnoslovcima, kao da ne primaju sami pouku od Njega, nego da sami od sopstvenog umovanja druge poučavaju o onome što nisu videli ili čuli. Ali treba znati da ako govore u sazvučju sa bogonosnim Ocima, jasno je i da sami govore u Svetom Duhu, te oni koji im ne veruju ili ih kleveću greše Onome Ko govori kroz njih.
19. Dakle, naučio si, ljubljeni, da je Carstvo Nebesko u tebi, ako hoćeš, i da su sva večna dobra u tvojim rukama. Pohitaj onda da vidiš i primiš i u sebi stekneš pripremljena dobra i neka ti se ne dogodi da,misleći da ih imaš, ostaneš bez svih njih. Zaplači, pripadni i ti sada kao nekada slepac, pa reci: „Smiluj se na mene, Sine Božiji, i otvori mi oči duše, da vidim svetlost sveta, Tebe Boga, pa ću i ja postati sin božanskog dana. I nemoj me, kao nedostojnog, ostaviti nepriopštenog Tvome Božanstvu, blagi. Objavi mi Sebe, Gospode, da poznam da si me zavoleo,kao onoga ko je sačuvao, Vladiko, Tvoje božanske zapovesti. Pošalji Utešitelja, milostivi, i meni, da me On pouči o Tebi i objavi mi ono što je Tvoje, Bože svega. Obasjaj me svetlošću istinitom, blagoutrobni, da vidim slavu Tvoju koju si u Svoga Oca imao pre postanja sveta. Ostani,kako si rekao, i u meni, da i ja postanem dostojan da ostanem u Tebi i da tada osetno uđem u Tebe i osetno Te u sebi steknem. Poželi da se obrazuješ, nevidljivi, u meni, da gledam Tvoju nepojamnu lepotu i da ponesem, nadnebeski, Tvoj lik i zaboravim na sve vidljivo. Daj mi slavu koju Ti je dao, blagoutrobni, Otac, da, poput sluga Tvojih, postanem sličan Tebi i bog po blagodati i da budem sa Tobom neprestano, sada i svagda i u beskrajne vekove. Amin“.
20. Da, brate moj ljubljeni, poveruj i uveri se da je tako i da je to naša vera. Veruj, brate, da to znači ponovo se roditi i preobnoviti se i živeti životom u Hristu. Zar ne čuješ Velikog Vasilija kako u svom poučnom slovu na Bogojavljanje kaže: „Zar ne želiš da vidiš sebe samoga, čoveče,kako od starca postaješ mladić?“ I Pavla: Ako je ko u Hristu, nova je tvar. Staro prođe, gle, sve novo postade[30]. Šta on tu naziva svim? Hajde, reci. Da se nije nebo promenilo? Ili zemlja? Ili sunce, ili zvezde, ili more, ili je nešto od ovoga što vidimo postalo novo i skorašnje?Ali ne možeš to reći. Jer On je to rekao nama i radi nas. Iako mrtvi,ustajemo u život. Premda propadljivi, menjamo se u nepropadljivost. Smrtni, u besmrtnost se premećemo. Zemni smo, a postajemo nebeski. Plotski smo i rođeni od ploti, a postajemo duhovni, preporođeni i presazdani Svetim Duhom.
21. To je, dakle, braćo, nova tvar u Hristu. To se na istinskim vernima i izabranim svakoga dana savršava i biva, i oni se svesno svemu tome delimično priopštavaju, kako smo više puta rekli, premda se nalaze u telu. I ne samo to, nego se nadaju da će nakon smrti sve to u punoći i nesumnjivo naslediti i da će svi dostići sva pomenuta dobra. Jer naučili smo da mi jedemo i pijemo Hrista, da smo obučeni u Njega, da Ga vidimo i da On isto tako vidi nas, ali znamo i da Ga imamo u sebi i znamo, opet,da i sami prebivamo u Njemu, tako da je On naš obitavalac, a mi Njegovi,da zatim postajemo Njegovi sinovi, a On naš Otac, i da je On svetlost koja sija u tami i kažemo da Ga gledamo saglasno rečima: Narod koji sedi u tami vide svetlost veliku[31] – ako, dakle, za sve to i ostalo, kako je rečeno, za šta poučavaju božanska Pisma da nam se dešava tokom sadašnjeg vremena ovoga života, mi kažemo da nam se ne događa, ili da se,doduše, događa, ali tajanstveno i neosetno, tako da mi ništa o tome ne znamo, u čemu se mi onda razlikujemo od mrtvih?
22. Ne predajte se zato neverju i ne srljajte u bezdan pogibije, nego ako se dosada i niste nadali da ćete to osetiti, pa zato ništa niste ni tražili, makar odsad se uverite, najpre poverovavši da je to istinito i saglasno sa božanskim Pismima, pošto ih sva pročitate, da se nama vernima već ovde osetno daje pečat Svetoga Duha. I, poverovavši, stremite ne biste li dostigli[32], borite se kao da ne bijete vetar[33]. Uz to, ištite i daće vam se; kucajte i otvoriće vam se, bilo ovde, bilo u budućem veku. Ovde se učite, ovde se kajte, potčinjavajte, postite, plačite, molite se. I, posredstvom toga i tome sličnog, tecite, borite se, stremite, tražite, kucajte, molite, ni na šta drugo se ne obazirući sve dok ne dostignete, dok ne dotaknete, dok ne primite, dok vam se ne otvori i uđete, dok u ložnici ne ugledate ženika i ne čujete: Dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogima ću te postaviti[34], dok ne postanete sinovi svetlosti i sinovi dana. Ali nemojte, pre nego što to i vidite i primite i doživite, nerazumno obmanjivati sebe same i misliti da ste nešto, iako ste ništa, i kao oni koji su otežali savešću umišljati da ste duhovni pre nego što ste primili Duha Svetoga, pa da zato hitate da nerazumno primite tuđinske pomisli i stupate na igumanske položaje i vlast, da se bez straha usuđujete da primate sveštenstvo i bez stida po svaku cenu uzimate na sebe mitropolije i episkopije i. pastirovanje narodom Gospodnjim. Nego pazite, molim vas, na sebe i mislite na ono što je gore, tražite ono što je gore, žudite za onim što je gore i ni o čemu zemnom ne brinite dok to ne primite.
23. Da, prezrimo sve vidljivo, umoljavam vašu ljubav. Stresimo sa sebe sve ljudsko, odvratimo se od svega strasnog i štetnog, ne bismo li dostigli i ovdašnja i buduća dobra u Hristu Isusu Gospodu našem, Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje sa bespočetnim Ocem i Svesvetim i blagim i životvornim Duhom, u jednoj trisvetoj svetlosti, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. 2Kor. 4, 7
  2. Gal. 3,27
  3. Jn. 6, 63
  4. 1Sol. 5,19
  5. Jn. 1,18
  6. Jn 1,18
  7. Jn. 14, 9.
  8. Jn. 14, 7
  9. Mt. 5,8
  10. DAp. 5, 4
  11. Jn. 14,21
  12. 1Jn. 4,20
  13. 1Kor. 13,13
  14. 1Kor. 13,12
  15. 1Kor. 13,12
  16. 1Tim. 1,15
  17. 1 Kor. 11,1
  18. 1Kor. 7, 7
  19. Rim. 9,3
  20. 1Kor. 2,11
  21. Sv. Grigorije Bogoslov, Slovo 38, 9
  22. Rim. 12, 2
  23. 1 Kor. 13,12
  24. 1Jn. 3,2
  25. Jn. 14,26
  26. Jn. 16,12-14
  27. Jn. 14,15
  28. Jn. 14,17
  29. Jn. 14,21
  30. 2Kor. 5,17
  31. Mt. 4,16
  32. Flp. 3,12
  33. 1Kor. 9,26
  34. Mt. 25,21

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *