SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
ETIČKA SLOVA
 
SLOVO TREĆE
O APOSTOLSKIM REČIMA: „I ZNAM ČOVEKA KOJI BI UZNESEN NA TREĆE NEBO I ČU NEISKAZANE REČI, KOJE ČOVEK NE MOŽE DA ČUJE[1]“. KOJE SU TO NEISKAZANE REČI KOJE JE PAVLE ČUO? PTA SU DOBRA KOJA OKO NE VIDE I UHO NE ČU I NA SRCE ČOVEKU NE DOĐOŠE[2]? I KAKVO JE I KAKO ĆE I U NAMA BITI BOŽIJE CARSTVO I KOJE JE NJEGOVO DEJSTVO U NAMA?
 
1. Pošto Vladika svega svakoga dana jasno kliče kroz Evanđelja, pa nekada govori u senkama, kada kazuje u pričama, a nekada to tumači nasamo Svojim učenicima, ovako govoreći: Vama je dato da znate tajne Carstva Božijeg, a ostalima biva u pričama[3], dok neki put sve govori smelo i otkriveno svima nama, kao kada Mu kažu apostoli: Eto, sada otvoreno govoriš u nikakvu priču ne govoriš[4], mi smo dužni da potražimo i saznamo šta je Gospod Bog rekao smelo i otkriveno, a šta u pričama. Ono što se tiče zapovesti jasno je i otkriveno, kao kada Evanđelist kaže: Reče Gospod: Ljubite neprijatelje vaše, dobro činite onima koji vas mrze[5], kao i kada blaži one koji plaču, a naziva nesrećnima one koji se smeju, pa veli: Pokajte se, jer se približilo Carstvo Nebesko[6], i opet: Ko hoće da spasi svoju dušu izgubiće je, a ko izgubi svoju dušu Mene radi u životu večnom naći će je[7]. I: Ko hoće da ide za Mnom neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za Mnom ide[8]. To, dakle, i ono što je sa tim povezano rečeno je ne u pričama, nego jasno i nema nikakav skriveni smisao. A u pričama govori ovako: Čemu ćemo upodobiti carstvo Božije? Ono je kao gorušično zrno koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj, i poraste i postane drvo veliko[9]. I kada opet kaže: Slično je Carstvo Nebesko čoveku koji traži dobra bisera[10]. I opet: Carstvo Nebesko je kao kvasac koje uzme žena i metne u tri kopanje brašna, dok sve ne uskisne[11]. To i više od toga, sa čim On poredi Carstvo Nebesko, On naziva pričama.
2. Obrati ovde pažnju na premudrost Božiju i kako kroz čulne primere i ono što se nama čini ništavnim, On ukazuje na ono što prevazilazi um i razum. A to On čini kako bi neverni i oni koji su zbog neverja postali nedostojni toga ostali slepi i nepričasni tim dobrima, a da bi verni i oni koji sa uverenošću primaju reč Njegovih priča u njima ugledali samu istinu i jasan ishod stvari. Jer te priče su obrazi stvari koje su se desile. A kako, poslušaj. Gorušično zrno je Presveti Duh i pod Njim treba da razumeš Carstvo Nebesko i ne šta drugo. A čovek je svaki verni koji hoće delanjem zapovesti da primi to zrno. Njiva nije ništa drugo do srce svakoga od nas u koje mećemo to jedno zrno (a ne mnogo njih, jer ono se ne razdeljuje), koje je po prirodi neizdeljivo i nerazdelno. I kada se dobro čuvamo i pazimo, ono raste, a da mi to i ne vidimo, pa se opaža pošto nikne, a kada se mnogostruko razraste poznaju ga oni u koje je zasađeno i kada poraste u drvo i razgrana se, ono onome ko ga je stekao donosi neizrecivu radost. I kao što bez semena nijedna njiva ne donosi korisnoga ploda, nego trnje i korov, i kao što seme, ako nije bačeno u njivu, ne donosi ploda nego ostaje kakvo je, tako i naše duše bez božanskog semena postaju i ostaju besplodne i trnovite. Jer božansko seme, pre nego što je ubačeno u nas, odnosno u naša srca, ostaje sav i čitav Bog, Koji ne prima niti dodavanje, niti trpi oduzimanje, a u nama niti raste niti uopšte prima rast. Jer kako će ono koje je udaljeno moći da pokaže jednaku silu rasta kao ono koje je spojeno sa srcem? Nikako, kao što ni oganj nikada ne prima od veštastva koje nije dotakao, niti se veštastvo raspaljuje ako se po ipostasi ne sjedini sa ognjem.
3. Dakle, kao što nam se nešto od božanskih Evanđelja govori kao u senci, kako je rečeno, i kroz priče, a nešto smelo i bez skrivanja, tako nam se ni od apostolskih i bogonadahnutih reči ne govori sve jasno i bezizvesne zavese, nego je pokatkad potrebno mnogo ispitivanja i tumačenja,jer se u rečima skriva dubina smisla i tajni. I, ako je ugodno, da uzmemo jedan primer apostolskih reči i sazrcanja i videćemo koje su dubine Duha, jer, saglasno božanskoj reči, Duh sve ispituje, i dubine Božije[12].
4. Koja je, dakle, i kakva prvina sazrcanja reči? Neizrecive reči koje je božanstveni Pavle čuo kada beše uznesen na treće nebo. Ali najpre pogledajmo šta znači reč [ρημα], da bismo postepeno pravilno razumeli smisao toga što je apostol rekao. Dakle, reč je slovo [λογος], kao što se i slovo naziva rečju: Reci, kaže, reč [slovo – λογον] i ozdraviće sluga moj[13]. I u Jovu: Reci reč [ρημα] Gospodu i umri[14]. A na drugom mestu: Reči [ρηματα] usta njegovih[15]. I reči i slova ljudska izgovaraju se ljudskim ustima i čuju ljudskim ušima, a reč Božija i Njegovo slovo,koje izlazi iz Njegovih usta, potpuno je neizrazivo ljudskim jezikom i savršeno nesmestivo u ljudski sluh, i ne samo to, nego ne može ni da dođe do njegovog čula, odnosno čulo nije u stanju da oseti ono što nadilazi svako čulo.
5. Mi, dakle, u prvom naletu sazrcanja ne znamo ni za jednu drugu reči slovo osim Sina Božijeg i Oca, samoga Gospoda našeg Isusa Hrista Koji je istinski Bog, a Njegova usta koja govore neizrecive reči nisu ništa drugo do sam Sveti i jednosuštni Duh, kao što prorok kaže: Jer usta Gospodnja rekoše to[16], umesto „Duh Gospodnji“. Dakle, usta Božija su Sveti Duh, a reč i slovo je Njegov Sin i Bog. A zašto se Duh naziva ustima Božijim, a Sin rečju i slovom? Zato što, kao što reč koja je u nama izlazi i otkriva se drugima kroz naša usta i drugačije je nije moguće reći, niti je objaviti, osim glasom iz usta, tako ni Sin Božiji i Slovo, osim ako ne bude izgovoren, odnosno otkrije se kroz Svetoga Duha, ne može da se obznani ili čuje. A to, što ovde kažemo da ne može, kažemo umesto toga da smo rekli da ne dopušta i da ne želi, kao što je nemoguće i da Bog laže. I kao što ni nama, ako ne otvorimo usta i ako ona ostanu zatvorena, reč ne može da izađe, tako ni ako se otvore usta Božija, sam Sveti Duh, osijanjem koje biva u nama, pri čemu se ne otvara Duh, nego naš um kojeg On osijava, Sin i Logos Božiji niti se vidi, niti se poznaje, niti se otkriva našem čulu vida i sluha.
6. Neizrecive reči koje je Božanski Pavle, kako je rekao, čuo, svakako nisu ništa drugo, prema poimanju našeg slabašnog razuma, do tajanstvena i istinski neizraziva sazrcanja osijanjem Duha Svetoga i preveličanstvena nepoznata znanja, kao i nevidljiva sazrcanja presvetlog i prenepoznatog Sina i Logosa Božijeg i slave i Božanstva što se, otkrivajući se dostojnima jasnije i svetlije, pokazuju kao nečujna slušanja neizgovorenih reči i poimanje nepojamnih stvari u nepojamnosti. A ako je on rekao čuh reči neizrecive, a mi smo rekli da se to Sin Boga i Oca izgovara kroz Duha i da se ujedno osijanjem Svojim otkriva dostojnima, a da osijanje odnosno otkrivenje biva radije sazrcanjem a ne sluhom, nemoj se tome iznenaditi, nego poslušaj razrešenje te nedoumice i nauči se da budeš veran, a ne neveran. A radi se o sledećem.
7. Bog, uzrok svega, jedan je. A ta jedna svetlost zove se i život, duh i reč, premudrost i znanje, radost i ljubav, Carstvo Nebesko i raj, nebo nad nebesima, kao i sunce nad suncima i Bog nad bogovima, i dan nevečernji. I sve dobro što bi imenovao od vidljivog, tražeći ono što je iznad svega, naći ćeš da to jedno ipostasno postoji i da se zove pre svega dobrim. Ono nije kao i vidljivo, nego je nesravnjivo i neizrecivo iznad svega vidljivog, niti se to jedno nalazi izdvojeno poput njih, nego neizmenljivo ostaje jedno isto, sve dobro i iznad svakog dobra. Tako je počastvovani čovek koji je sazdan po liku Božijem i podobiju, imajući jedno čulo u jednoj duši i umu i razumu, premda se ono [čulo] i deli na pet prema prirodnim potrebama tela, i ono se nerazdeljivo deli na pet čula u odnosu na telesno, neizmenljivo se menjajući pokazuje dejstvo, pri čemu ne gleda ono, nego kroz njega gleda duša, a isto biva i sa sluhom, mirisom, ukusom i dodirom. Međutim, u odnosu prema duhovnom ono više nije prinuđeno da se deli na vrata čula, niti traži da se otvore oči da vide ili razmotre nešto od onoga što postoji, niti da uši prime reči, niti da se očisti njuh da bi izoštrenije mirisao, niti su potrebne usne ili jezik da bi razlikovale slatki ili gorki ukus, niti ruke da dodiruju i da njima pozna šta je kratko i meko i glatko. Nego čulo, izlazeći iz svega toga i čitavo se spojivši sa umom, jer ga prirodno sledi i nerazdeljivo ostaje jedno, ima u sebi pet čula, ili čak više, da budem tačniji, kao jedno.
8. Postaraj se da ovde tačno ispitaš reči. Duša, um i reč su jedno,kako je rečeno, u jednoj suštini i prirodi. I to jedno oseća, razmišlja(jer je razumno), umuje, izmišlja, seća se, hoće, želi, ima volju, nema volju,bira, ne bira, voli, mrzi i, ukratko rečeno, to jedno je živo i istovremeno i gleda i sluša i miriše, kuša i dodiruje, razumeva, zna i govori. Dobro pazi na smisao ovoga o čemu ti govorim, kako bi otuda mogao da saznaš i šta su neizrecive reči i kako ih je Pavle čuo, kao i šta mu se otkrilo i šta je u božanskom Duhu ugledao. Jedan je Bog Tvorac svega. To jedno je svako dobro, kako je rečeno, jedna duša slovesna i besmrtna. Ona jedna je sva čulo, koje u sebi ima sva čula, ma koja bilo. Kada, dakle, jednog Boga svega kroz otkrivenje vidi jedna i slovesna duša, njoj se otkriva svako dobro i istovremeno se vidi svim njenim čulima, gleda se i čuje,sladi ukus i miriše njuh, može se dodirnuti i poznati, govori i govori se, opaža i biva opaženo, upoznaje se i poima. Jer onaj koga Boga poznaje zna da je poznan i onaj koji gleda Boga zna da Bog njega gleda, a ko ne vidi Boga ne zna da ga Bog gleda, kao što i ne vidi, makar video sve i ništa od njega ne bilo skriveno.
9. Dakle, oni koji su se udostojili da svim čulima vide svako dobro i dobro koje je iznad svakog dobra i da ga vide mnogim čulima kao jednim,oni koji raznim čulima jednoga čula poznaju različita dobra kao jedno,i svakodnevno ih poznaju, i razliku u njima nikakvu ne opažaju, nego sazrcanje zovu znanjem a znanje opet sazrcanjem, sluh vidom i vid sluhom, kao kada Avakum kaže: Gospode, čuh glas Tvoj i uplaših se. Gospode, poznah dela Tvoja i užasnuh ce[17]. A od koga je drugog čuo? On je, prorokujući,Njega propovedao. I kako kaže: Gospode, čuh sluh Tvor. I šta hoće da pokaže ponavljanjem reči koje se odnose na sluh, osim toga da je kroz osijanje Duha, odnosno otkrivenje, svakako poznao našega Gospoda i Sina Božijeg i da ga je glasanjem [oglašavanjem, javljanjem] sa visine On naučio o Svome domostroju, kao da je prisvojio učenje o njemu koje je odatle primio, preradostan govoreći Gospodu, kao da Ga gleda, kao što je i sam bio gledan: Usred godina delo svoje sačuvaćeš u životu, bićeš poznan kada se približe godine, kada dođe vreme pokazaćeš ce.[18] Tako da on sluhom naziva pouku i znanje koje biva u sazrcanju slave Duha, a koje je čuo o Njegovom očovečenju i javljanju na zemlji. I samo obraćanje Gospode označava da Ga on vidi i da govori sa njim. Jer ko razgovara sa onim koga ne vidi kao da ga vidi? Zar onaj ko ne vidi zemnog cara može da mu kaže: „O, care, čuo sam zapovesti tvoga carstva“? Nipošto. Jer on ne kaže da je samo čuo njegov sluh, nego i da će On biti poznan, prepoznan i primljen, kao da je, dakle, sa svom uverenošću saznao Njegov naum i kao da Mu govori otprilike ovako: „To i to ćeš uraditi, prema onome kako je Tvoje carstvo, Vladiko, odredilo“. A sve proročke reči nagoveštavaju i više od toga.
10. Tako, dakle, Božanstveno Pismo obično predstavlja sazrcanje Boga kao slušanje, a slušanje umesto sazrcanja. Tako je i Pavle božanski neizreciva sazrcanja i osijanja i učenja i otkrivenja koja nadilaze ljudsku prirodu i silu sa pravom nazvao rečima, rekavši da ih je čuo i predavši da se zapišu. Zato je i govorio: Da se ne bih pogordio zbog mnoštva otkrivenja, dade mi se žalac u telo[19]. Ako je, dakle, prethodno to čuo, kako je posle toga nazvao otkrivenjima ono što je čuo, ako ne u smislu u kom to rekosmo? Jer tako se i David moli da mu se otvore oči da razume čudesa Božija iz zakona Njegovog. On koji je ranije rekao da li u telu, da li izvan tela, ne znam, bejah uznesen[20], kako kasnije kaže čuo sam, ako ne u smislu koji smo više podrobno pokazali kao istinu stvari? Dakle, uznošenjem prvo je ukazao na sazrcanje, dok je za ono što se nalazi unutar sazrcanja i što mu je najjasnije otkrilo slavu i božanstvo koji su mu prosijali, koji donose znanje i poučavaju onoga ko posmatra, pokazujući ono što je svima neizrecivo i nepojamno, rekao da je čuo, kao da je u duhovnim stvarima jedno čulo sluha i vida. Zbog toga ni za šta od onoga što se vidi ili sluša ne može da kaže kakvo je dok ga gleda i sluša, pa je dodao da je to jezikom nemoguće izreći.
11. Ali postarajmo se da sami sebe očistimo pokajanjem i da sva čula kao jedno sjedinimo sa dobrim i predobrim Bogom. I tada ćemo sve ono što ne možemo da kažemo i predstavimo mnogim rečima, spoznati sve odjednom, učeći se u sazrcanju i opet u otkrivenju slušajući. A postoji i drugi sluh u najduhovnijim stvarima. Šta je to? Obećanje dobara koja će se dati u budućnosti. Jer kao što prilikom prvog dolaska Gospodnjeg,koji se objavio kroz proroke, premda su ga oni i videli i tačno znali, pošto se on u njihovim danima još nije dogodio, nego je imao posle toga da se dogodi, oni su govorili da čuju ono što im se o njemu otkriva i pokazuje, pošto je to imalo da se obistini docnije, tako i Pavle, videvši dobra koja su pripremljena za pravednike koji se podvizavaju, i saznavši i tačno se uverivši da će posle drugog dolaska Gospodnjeg i vaskrsenja iz mrtvih to primiti oni koji su Boga zavoleli svom dušom, prema obećanju, povikao je: Čuh neiskazane reči koje čoveku nije moguće govoriti[21]. A na koji način je to nazvao rečima, dok je prvo rekao „dobra“? Zato što su ta dobra uistinu nekakve čudne reči [slovesa] i reči kojima se svaka slovesna priroda raduje istinski neprolaznom i večnoživom radošću, božanski se oživljuje i veseli. Jer ako je Bog Slovo Božije i Očevo, sa pravom bi se osijanja Boga Slova mogla nazvala rečima [slovesima], jer kada se reč prelije u dugačko kazivanje to više nije reč, nego se naziva kazivanjem, kao ovde: Reči moje poslušaj, Gospode, počuj moj vapaj, pazi na glas moljenja mojega[22].
12. Dakle, Bog je reč, a Njegova slovesa su zraci i osijanja božanstva, koja iskriče kao od kakve munje i jasno se otkrivaju i koja mi ne možemo da izreknemo. A Jovan, ljubljeni Hristov učenik, prema blagodati koja mu je data rekao je i pokazao nešto malo od onoga što je Pavle čuo, ovako govoreći: Braćo, sada smo deca Božija i još se ne otkri šta ćemo biti;a znamo da kada se otkrije bićemo slični Njemu[23]. Pavle je rekao: Čuh neiskazane reči, koje čoveku nije moguće govoriti, a on: Znamo da kada ako se objavi bićemo slični Njemu i videćemo ga savršenije. To i sam Pavle kaže: Sada znam delimično, a onda ću poznati kao što bih poznan[24]. Vidiš li kako je u duhovnim stvarima jedno isto znanje i sličnost, sazrcanje i poznanje? Tako je Hristos nama postao sve, znanje, mudrost,reč, svetlost, osijanje, podobnost, sazrcanje, poznanje i onima koji Ga vole,daje da uživaju u Njegovim dobrima delimično i tokom ovoga života, i da u tajni shvataju i slušaju neizrecive reči, mnogima sakrivene.
13. A ako nam Hristos ne postane sve, onda će nam jednom Carstvo Nebesko i u Carstvu radost biti nepotpuni. Ako On za pravednike i one koji Ga vole ne postane ukras i venac i obuća, radost i sladost, veselje, piće, trpeza, postelja, počinak i neopisiva lepota sazrcanja i sve drugo što je potrebno za radost ili slavu, a nekada onima koji tamo budu obitavali bude nedostajala samo jedna stvar od toga, odmah će nedostatak lepote ustupiti mesto žalosti i uvući se u neizrecivu radost onih koji se vesele. I tako će se pokazati da obmanjuje reč koja kaže: Gde nema bola, žalosti i uzdisanja. Ali neće tako biti, neće, nego će On svima biti sve i svako dobro u svim dobrima, svagda preizobilujući i preispunjavajući sva čula onih koji su pozvani na svadbu Cara Hrista, i Sam on će biti Onaj Koji se jede i pije, jer On sam je svaki vid hrane, sladosti i pića. I kako Ga ovde gledaju svi i On sam gleda sve nebrojene mirijade i oko Njegovo svagda gleda i stoji nepomerivo, svako od njih misli da je posmatran od Njega i da uživa u besedi sa Njim i da prima Njegove zagrljaje, kako se ne bi neko od njih ražalostio što su ga prevideli. On će, kako je rečeno, biti i venac, neizmenljivo i nepromenljivo postavljen na glave svih svetih, pokazujući da je svako različit i razdeljujući Sebe prema tome koliko Ga je ko dostojan. On će svima biti i odeća, da se već ovde svako sa revnošću obuče u Njega, jer niko ko ulazi na tajanstvenu svadbu ako ne nosi tu nepristupnu haljinu. A ako se ko umeša i uđe krišom sa drugima, što je nemoguće, ponovo će biti isteran.
14. Želeći da nam pokaže da tamo neće ući niko obučen u crno, to je objavio kroz priču, rekavši: Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha? Zatim rene: Vežite mu ruke i noge i bacite ga u tamu najkrajnju[25]. Mislim da to nije tako rekao jer se taj skrio od Njega od Koga se ništa ne da sakriti, nego zato što još ne beše vreme da otkriju te tajne i, ne želeći da jasnije kaže: „Niko tamo neće ući, ako ne nosi haljinu Moga Božanstva“, tako se izrazio. A kada se tome naučio i Pavle od Hrista Koji u njemu govori, reče: I kao što smo nosismo sliku zemljanoga, tako ćemo nositi i sliku nebeskog[26]. Radi čega? Jer kakav je zemljani, kaže, takvi su i zemljani, i kakav je nebeski takvi su i nebeski[27]. A ko je slika nebeskog? Poslušaj samoga božanskog Pavla gde govori: On Koji je sjaj slave i obličje bića[28] i istovetni obraz Boga i Oca. Dakle, obraz Očev je Sin, a obraz Sina je Duh Sveti. Ko je video Sina video je Oca[29], ko je video Duha Svetog video je Sina, jer kaže Apostol: Duh je Gospod[30]. I opet: Sam Duh se moli za nas uzdisanjima neizrecivim, vičući avva, Oče[31], ne jer je Sin Duh, daleko bilo, nego zato što se u Svetom Duhu sagledava i vidi Sin Božiji i nikada se nikome ne otkriva Sin bez Duha, ili Duh bez Sina, nego u samom Duhu i kroz Duha Sin viče avva, Oče.
15. Ako dakle to ne znaš, ljubljeni, ne padaj u očajanje, govoreći: „Ja to niti znam, niti mogu da saznam, niti ću ikada moći da dostignem i uspnem se na visinu toga znanja i sazrcanja i čistote“. Nemoj isto tako ni reći: „Ako neko ne postane takav i već ovde se ne obuče u Hrista kao u Boga i Njega samoga čitavog ugleda i stekne Ga da obitava u njemu i ne ulazi u Njegovo Carstvo, kakva mi je uopšte korist od toga da se borim ili da se lišavam sadašnjeg uživanja?“ Nemoj to reći, nemoj ni pomisliti, nego, ako hoćeš, poslušaj moj savet i objaviću ti put spasenja, sadejstvom blagodati Svesvetoga Duha. Pre svega, poveruj svom dušom da je sve što smo rekli prema božanskim i bogonadahnutim Pismima istinito i da je takav dužan da postane svako ko veruje u Sina Božijeg, jer On nam je dao vlast da postanemo sinovi Božiji i, ako poželimo, ne postoji nikakva prepreka, i da se zbog toga dogodio čitav domostroj i snishođenje Sina Božijeg, da bi nas našom verom u Njega i držanjem Njegovih zapovesti učinio zajedničarima Svoga Božanstva i Carstva. A ako ne poveruješ u to da se tako istinski dogodilo, svakako nećeš ni tražiti, a ako ne zatražiš, nećeš ni primiti. Jer On kaže: Ištite i daće vam se, tražite i naći ćete[32]. Veruj i sledi božanska Pisma i učini sve što ti kažu, pa ćeš naći sve bez izuzetka kako je napisano, a štaviše i mnogo više od onoga što se pominje u Božanskim Pismima. A šta je to? Dobra koja oko ne vide i uho ne ču i na srce čoveku ne dođoše, koja pripremi Bog onima koji Ga ljube[33]. To ćeš, ako čvrsto poveruješ, kako je rečeno, nesumnjivo poput Pavla videti i ti, i ne samo to, nego ćeš čuti i neiskazane reči, pošto najpre budeš uznesen u raj. Kakav raj? Tamo gde je razbojnik ušao zajedno sa Hristom i u kom se i sada nalazi.
16. A hoćeš li da ti i drugačije opišem dobra koja oko ne vide i uho ne ču i. na cpce čoveku ne dođoše, koja pripremi Bog onima koji Ga ljube! Znam da svakako žudiš da čuješ ono što ni sam onaj koji ih je video nije rekao ili protumačio. A zašto nije? Mislim zato da se pred onima koji ga slušaju ne bi pokazao neverodostojnim. Ako, dakle, ni ti nećeš poverovati onome što će biti rečeno, zaustavi se ovde, jer ti je korisno da i ne pođeš dalje okom razuma, jer, ako to što ti kažem prestupiš i prečuješ moje reči, a radije reči Samoga Boga, jer smo i mi i naše reči Njegovi, ta Reč će ti suditi u dan suda, jer si čuo i nisi poverovao. Nego slušaj nepokolebivo naše reči, a radije, kako je rečeno, reči Božije, pa ćeš tako saznati kako to pitanje rešavaju oni koji su ti ga u mudrosti razjasnili.
17. Neiskazane reči izgovorene Pavlu u raju, odnosno večna dobra koja oko ne vide i uho ne ču i na srce čoveku ne dođoše, koja je pripremio Bog onima koji Ga ljube, ne nalaze se na visini, ne ograničavaju se mestom,ne kriju se u dubini, niti su skriveni na kraju zemlje ili mora, nego su pred tobom i pred tvojim očima. A šta su ona? Uz blaga pripremljena na nebesima, to su samo telo i krv Gospoda našega Isusa Hrista koje mi svakoga dana vidimo i jedemo i pijemo, a mimo njih nigde nećeš uspeti da nađeš ništa od pomenutog, makar obišao čitavu tvorevinu. A ako hoćeš da saznaš da je istina to o čemu je reč, postani delanjem Božijih zapovesti svet i tako se pričesti svetinjama, pa ćeš tada tačno upoznati smisao toga što čuješ. A da bi se dodatno uverio, počuj i reči samoga Gospoda, Koji ovako govori Judejima i Svojim učenicima: Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsej dao hleb sa neba, nego Otac Moj daje vam istiniti hleb sa neba. Jer hleb je Božiji onaj koji silazi sa neba i daje svetu život. Rekoše Mu: Gospode, daj nam svagda taj hleb. A Isus im reče: Ja sam hleb života, koji dolazi Meni neće ogladneti i koji u Mene veruje neće nikada ožedneti[34]. Tada gunđahu Judejci na Njega, jer reče: Ja sam hleb koji silazi sa neba, i govorahu: Nije li ovo sin Josifov, kome mi znamo oca i majku? Kako onda govopu da je sišao sa neba?[35]
18. Nemoj onda i ti da se upodobiš Judejcima, ropćući i govoreći:“Nije li ovo na diskosu hleb i ovo u putiru vino koje mi svakodnevno vidimo i jedemo i pijemo? Kako on kaže da su to dobra koja oko ne vide i uho ne ču i na srce čoveku ne dođoše! Ali poslušaj šta im je Gospod odgovorio: Ne gunđajte među sobom. Niko ne može doći Meni, ako ga ne privuče Otac Koji Me posla, i Ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan[36]. Dakle, On kao da kaže: „Zašto ne verujete i sumnjate? Niko ne može da pozna Moje božanstvo, jer to znači da dođe Meni, ako ga Moj Otac ne privuče. A pomenuvši privlačenje On nije ukazao na nekakvu prisilu, nego radije na to da je otkrivenjem pozvao one koje je unapred poznao i odredio,privukavši ih ljubavlju, odnosno otkrivši im se. A to jasnije pokazuje sledeće. U prorocima je napisano: I biće svi naučeni od Boga[37]. Dakle, onaj ko je od Boga naučen može da poveruje u Sina Božijeg i, saznavši od Oca, on dolazi Meni, ne jer je video Oca, budući da jedino Onaj Koji je od Boga, taj je video Oca.[38] I opet: Zaista, zaista vam kažem: Ko veruje u Mene ima život večni. Ja sam hleb života, Oci vaši jedoše manu u pustinji i umreše, a ovo je hleb koji sa neba silazi, da ko od Njega jede ne umre. Ja sam hleb živi koji siđe sa neba; ako ko jede od ovoga hleba, živeće vavek, i hleb koji ću Ja dati telo je Moje, koje ću Ja dati za život sveta, Judejci se prepirahu, govoreći: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem, ako ne jedete telo Sina Čovečijeg i ne pijete krvi Njegove, nemate života u sebi. Ko jede Moju telo i pije Moju krv ima život večni, i Ja ću la vaskrsnuti u poslednji dan, jer telo Moje istinsko je jelo, a krv je Moja istinsko piće[39].
19. Čuo si kako je zajednica božanskih i neporočnih tajni život večni i da za one koji imaju život večni Gospod kaže da će ih vaskrsnuti u poslednji dan, ne svakako u smislu da će ostali biti ostavljeni u grobovima, nego da oni koji imaju život vaskrsavaju iz života u večni život, dok ostali vaskrsavaju u večnu smrt pakla. A da je to istina, poslušaj sledeće reče: Ko jede Moje telo i pije Moju krv u Meni prebiva i Jau njemu. Kao što Mene posla živi Otac i kao što Ja živim zbog Oca, i onaj koji jede Mene i on će živeti zbog Mene[40]. Vidiš li šta kaže? Kako Sin Božiji jasno kliče da će naše jedinstvo sa Njim kroz pričešće postati kao život i jedinstvo koje On ima sa Ocem? Jer kao što On je prirodno sjedinjen sa Svojim Bogom i Ocem, tako i nas zove da se po blagodati, jedenjem Njegove ploti i pijenjem Njegove krvi, sjedinimo sa Njim i živimo u Njemu. A da ne bismo mislili da sve potiče od vidljivog hleba, zbog toga je više puta rekao: Ja sam hleb koji silazi sa neba. I nije rekao „koji je sišao“, jer to znači da je sišao jedanput. Nego šta? Koji silazi, kaže, dakle on svagda i uvek silazi na dostojne i sada se svakoga časa pojavljuje. A, udaljavajući nam razum od vidljivog ili, radije, kroz to nas uzvodeći ka nevidljivoj slavi Svoga ipostasnog Božanstva, govorio je: Ja sam hleb života. I opet: Otac Moj daje vam hleb ne od zemlje, nego istiniti hleb sa neba. Rekavši istiniti sa neba, pokazao je da je zemaljski lažan i da ničemu ne koristi.
20. I da bi to dodatno razjasnio, kaže: Jer hleb je Božiji onaj koji silazi sa neba i daje svetu život[41]. Opet kaže koji silazi, i opet koji daje život. Šta to znači? Da ti ne bi posumnjao ni na šta telesno, niti pomislio na šta zemno, nego i taj mali hleb, to parčence, ti umnim očima vidiš da je obogotvoren i da je čitav postao sličan hlebu koji silazi sa neba, Koji je istiniti Bog i hleb i piće besmrtnog života, kako ne bi, ostajući svim čulima u neverju i samo u vidljivom hlebu, pojeo hlebne nebeski, nego samo zemni, i lišio se života, kao onaj ko duhovno nije pojeo nebeski hleb jer, kako kaže sam Hristos, Duh je ono što oživljuje,telo ne koristi nšita[42]. Kome to ne koristi? Onima koji govore da je On običan čovek i ne Bog. Dakle, ako se i ti, verni, pričešćuješ samo hlebom, a ne oboženim telom, kao da primaš Samog čitavog Hrista, kako se nadaš da ćeš od Njega primiti život i da osetno imaš u sebi Gospoda Koji kaže: Ko jede hleb koji silazi sa neba živeće vavek, i opet: Telo ne koristi nšita, Duh je ono što oživljuje? Zaista, Duh je istinita hrana i piće. Duh je Onaj Koji pretvara hleb u telo Gospodnje. Zaista je Duh Onaj Koji nas čisti i čini da se dostojno priopštavamo telu Gospodnjem. Jer oni koji Mu se nedostojno priopštavaju, kako kaže Apostol, cyd sebi jedu i piju, ne razlikujući telo Gospodnje[43].
21. Ali hodite, svi koji ste verni, koji poznajete silu tajni o kojima smo govorili i govorimo, svi koji ste jeli nebeski hleb, svi koji ste od njega i kroz njega i u njemu i sa njim stekli večni život, da se u ovom istinitom životu i mi Duhom uznesemo na treće nebo, a radije duhovno nasamo nebo Svete Trojice, kako bismo, videvši i čuvši sve što je rečeno i ostalo neizrecivo, i okusivši i omirisavši i rukama duše dobro to opipavši, uzneli blagodarnu pesmu čovekoljubivom Bogu, govoreći: „Slava Tebi, Koji si se pojavio i udostojio nas da nam se otkriješ i budeš viđen“. Recimo i svoj svojoj braći: „O, oci, o, braćo, koji i monahujete, a ujedno živite i svetski, bogataši, siromasi, sluge, slobodni, mladi i starci,svaki uzraste i svaki rode, počujte. Zar je Bog lažljiv? Ili, doduše, nije lažljiv, nego slab, pa neće moći da učini ono što je obećao? Da neće odocniti da poseti sve narode? Da neće neko uspeti da se sakrije od Njegovih očiju? Da neće moći čovek da podnese otkrivenje slave Njegove?Nikako. Jer kako će, kada nebesa sa hukom prođu i raspadnu se užarene stihije, kako kaže Apostol, čovek tada podneti dan dolaska nepristupnog Boga, Koji obitava u nepristupnoj svetlosti, i Koga, kada dođe u njoj i sa njom, u svetu bude videla svaka plot? Veliki strah i trepet zaista će obuzeti tada grešnike i njihovoj žalosti i bolu i muci neće biti ravne“.
22. Ali vi koji u to verujete i žudite za spasenjem, počujte, ovako govori Duh Sveti: Obratite se svaki od vas od puta svoga lukavstva[44]; naučite dobro da činite i da odbacujete nepravdu[45]; odstupite od zla i činite dobro[46]. Carevi, zaželite radije da nosite celomudrenost, pravdu, milosrđe, istinu i blagočestivu veru, nego dijademu i porfiru. Patrijarsi, ako niste prijatelji Božiji, ako niste sinovi, ako niste bogovi po usinovljenju, odnosno po blagodati koja vam je data odozgo slični Bogu po prirodi, napustite prestole i pođite najpre da sebe same naučite iz Božanskih Pisama, pa pošto postanete odraz Božiji, dotičite se sa strahom božanskih stvari. A ako se to ne dogodi, nego kada se otkrije, tada ćete poznati da je naš Bog oganj koji proždire, ne prijatelje, niti one koji su Ga zavoleli, nego one koji Ga nisu primili kao svetlost kada je došao. Kneževi i bogataši, radije postanite sluge i siromasi, jer teško će bogataš ući u Carstvo Nebesko. A ako će bogataš ući teško, kako će onda knez? Nikako. Jer Gospod kaže Svojim učenicima: Kneževi naroda vladaju nad njima, a da ne bude tako među vama, nego ko hoće da bude prvi među vama, neka bude od svih poslednji i svima sluga i svima služitelj[47].
23. A koga to Pismo naziva knezom? Onoga ko traži sopstvenu časti ko putem vlasti ispunjava svoju želju. A ako je Gospod i Bog naš, došavši na zemlju radi nas i davši nam obrazac i primer spasenja, govorio: Ja sam došao ne da tvorim volju Svoju, nego volju Oca Koji Me je poslao[48], ko će drugi od onih koji veruju u Njega, a ne čini Njegovu volju nego ispunjava svoju, ikada moći da se spase? Zaista, niko i nikako. I zašto govorim da se takav spase, kada nije moguće da on bude ni veran ili savršen hrišćanin? I na to ukazujući, Hristos i Bog je govorio: Kako možete verovati u Mene, kada primate slavu jedan od drugoga, a slava koja je od jedinoga Boga ne tražite?[49] Dakle, svakome ko traži slavu Božiju i na svaki način i u svakoj stvari trudi se da čini Njegovu volju, nikada ne bini palo na um da vlada bilo kim ili da uopšte bude veći od koga malog ili velikog, nego što više ljudi bude imao pod svojom upravom i staranjem, toliko više će sebe samoga smatrati poslednjim i slugom čitavog tog naroda, kada dođe svesti. A za one koji nisu stekli takvo nastrojenje, nego traže ljudsku slavu i žude za bogatstvom i nasladom, zaista se ustežem da kažem da su neznabošci, a ne istinski hrišćani, saglasno božanskim rečima Isusa i Boga, jer On kaže: Sve ovo neznabošci ištu, a vi, kaže, ištite najpre Carstvo Božije i pravdu Njegovu i ovo će vam se sve dodati[50].
24. A znate li kakvo carstvo nam kaže da tražimo? Da li ono koje se nalazi na visini nebesa, koje ima da bude posle vaskrsenja, ili nam kaže da tražimo neko daleko carstvo? Nipošto. Koje nam onda carstvo zapoveda da tražimo? Dobro pazi koje carstvo smo dužni da tražimo. Bog, budući sazdateljem i tvorcem svega, uvek caruje svim što je na nebu i na zemlji i pod zemljom, ali isti On caruje i onim što se još nije dogodilo, kao da se već dogodilo u Njemu, jer kroz Njega će se dogoditi ono šta ima da se dogodi docnije, i On jednako caruje i nad svakim od nas u pravdi i znanju i istini. Dakle, On nam kaže da tražimo to Carstvo, dase, kao što se zacari Bog nad narodima[51], kako je zapisano, zacari i nad nama, jer i mi smo od naroda. A kako će se zacariti? Kao da dolazi iznad nas na nekoj kolesnici i kao da u Svojoj ruci drži kao uzde želje naših duša. On će nas povesti kud god poželi, našavši nas zauzdane, i prema Svojoj volji upotrebiće naše želje kao konje što rado slušaju Njegove zakone i zapovesti. Tako caruje Bog onima kojima nikada nije carevao,pošto se očiste suzama i pokajanjem i usavrše se mudrošću i znanjem Duha. Tako ljudi postaju i heruvimi, noseći na ramenima svojih duša Boga svega u ovome svetu. Ko je, dakle, toliko nerazuman i neosetljiv da, pre nego što vidi i doživi tu slavu, poželi vlast i slavu i bogatstvo? Radije, ko je toliko bezuman i jadan, da posumnja da od Božijeg carstva i slave postoji druga veća slava, ili carstvo, ili bogatstvo, ili čast, ili vlast, ili naslada, ili nešto drugo od onoga što se naziva i smatra dobrim na zemlji ili na nebu, pa da to umesto onoga izabere? Zaista, od njega za one koji imaju pameti nema ničeg poželjnijeg.
25. Dakle, kada Hristos dođe da se zacari nad svima nama, neka Ga niko nerazumno ne odbaci. Neka se niko, preklinjem vas, ne liši tog velikog i željenog dara. Neka niko sebe ne liši istinske slave. Neka niko radi privremenog bogatstva ne ostavi Boga Koji pruža bogatstvo i tvorca svega. Neka se niko iz pristrasnosti prema roditeljima i prijateljima i srodnicima ne odrekne Vladike angela. Neka se niko zbog plotske želje ne liši sladosti istinskog života. Neka niko radi prolazne slave ne postane tuđ slavi večnoj i neprolaznoj. Nego hodite svi, ako je moguće, okupite se zajedno[52], poželimo i zatražimo da Onaj Koji prebiva iznad svakog načela i vlasti i svakog imena koje se imenuje, dođe na nas i da se zacari nad svakim od nas, kako se svako od nas, uzevši Ga čitavog sa sobom, ne bi odvajao od Njega ni danju ni noću dok mu On sija u nepristupnoj svetlosti koja ima da proguta njegove protivnike, kada dođe onima koji ne veruju, a koji Ga sada ne primaju niti žele da On caruje nad njima, i da Ga ima tako da zajedno sa njim ulazi u dom, da sa Njim leže na postelju, da ga On neizrecivo grli Svojom nepodnošljivom svetlošću, da ga teši u bolesti, odgoni žalosti i tuge, tera od njega demone, svakoga časa pruža mu radost i suze slađe od meda i saća, isceljuje duševne i telesne strasti, uništi smrt, neizrecivo mu izliva život, a posle odlaska iz tela da uznese svakoga od nas na nebo nad nebesima i da Njega svaki od nas nosi na svojim ramenima, predajući Ga tamo otkuda se On nije ni odvojio.
26. To treba da doživiš i da naučiš, ljubljeni, sa svakim osećanjem duševnim, kako bi imao Boga Koji te sada uznosi bez tela, a Koji će docnije i tvoje telo vaskrsnuti i predati ti ga duhovnog, Koji će i carevati nad tobom u beskonačne vekove, svagda te noseći u vazduhu i od tebe svagda nošen, Bog nad svima Kome dolikuje svako blagodarenje, čast i poklonjenje, sa bespočetnim Njegovim Ocem i Svesvetim i blagim i životvornim Njegovim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. 2 Kor. 12, 34
  2. 1Kor. 2,9
  3. Lk. 8,10
  4. Jn. 16,29
  5. Mt. 5,44
  6. Mt. 3,2
  7. Mt. 10, 39
  8. Mt. 16,24
  9. Mt. 13, 31
  10. Mt. 13,45
  11. Mt. 13, 33
  12. 1Kor. 2,10
  13. Mt. 8, 8
  14. Jov2,9
  15. Ps. 35, 4
  16. Is. 1,20
  17. Av. 3,2
  18. Av. 3,2
  19. 2Kor. 12,7
  20. 2Kor. 12, 3
  21. 2Kor. 12,4
  22. Ps. 5, 2
  23. 1Jn. 3,2
  24. 1 Kor. 13,12
  25. Mt. 21,22
  26. 1Kor. 15,49
  27. 1 Kor. 15, 48
  28. Jevr. 14, 9
  29. Jn. 3,17
  30. 2Kor. 3,17
  31. Rim. 8,26
  32. Mt. 7, 7
  33. 1Kor. 2, 9
  34. Jn. 6,32-35
  35. Jn. 6,41-42
  36. Jn. 6, 4344
  37. Jn. 6,45
  38. V. Jn. 6,46
  39. Jn. 6, 47-55
  40. Jn. 6,56
  41. Jn. 6, 33
  42. Jn. 6, 63
  43. 1Kor. 11,29
  44. Jer. 25, 5
  45. Is. 1,17
  46. Ps. 68, 33
  47. Mt. 20,25
  48. Jn. 6, 38
  49. Jn. 5,44
  50. Mt. 6,32
  51. Ps. 46, 9
  52. Ps 2,2

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *