SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
ETIČKA SLOVA
 
SLOVO DRUGO
 
I Na početku, podsticaj na pokajanje i o apostolskim rečima: „Koje unapred pozna, unapred i odredi“ i nadalje, i protiv onih koji izvrću i njih, i čitavo Božansko Pismo
 
1. Mnoge sam ljude čuo da govore: „Pošto je one koje je unapred poznao Bog i predodredio, a koje je predodredio, te je i pozvao, a koje je pozvao, te je i proslavio, kakva mi je korist ako uložim silan napor, obratim se i pokajem, a Bog niti me je unapred poznao, niti mene predodredio da budem spasen i da postanem saobrazan slavi Sina Njegovoga i Boga?“ Takvima svakako treba odgovoriti i reći: „O, ljudi, zašto mislite ne ono što nas spasava, nego ono što nas pogubljuje, pa, birajući teško razumljiva mesta iz bogonadahnutog Pisma, tumačite ih kako ne valja i izvrćete i razumevate ih sebi na pogibiju? Zar ne čujete svakoga dana Spasitelja kako viče: Tako mi života, neću hteti smrti grešnika, nego da se obrati i živ bude[1]! Ne čujete li Ga da govori: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko[2], i opet: Zaista vam kažem, radost će biti velika na nebu zbog jednog grešnika koji se kaje[3]. Da ne govori i da nije možda nekima rekao: „Nemojte da se kajete, jer vas neću primiti?“, a drugima, koji su predodređeni: „Vi se kajte, jer vas sam unapred poznao“? Nipošto, nego On svakoga dana čitavom svetu i čitavoj Crkvi kliče: Hodite Meni svi umorni i natovareni, i Ja ću vas odmoriti[4]. Hodite, kaže, vi koji ste obremenjeni mnogim gresima, Onome Koji uzima greh sveta. Hodite, žedni, ka večnom i besmrtnom izvoru.
2. Da On možda nekoga ne razlikuje ili odvaja, pa jednoga zove kao onoga koga je unapred poznao, a drugoga vraća nazad jer nije takav? Nikako. Stoga se ne izgovarajte opravdanjima za grexe[5], i nemojte da se zaklanjate iza apostolskih reči na svoju pogibiju, nego svi pritecite Vladici Koji vas priziva. Vladika se ni od koga ne odvraća, makar u pitanju bio carinik, ili bludnik, ili preljubnik, ili ubica, ili bilo šta drugo, nego uzima breme njegovih grehova, a njega odmah čini slobodnim. A kako mu uzima breme? Kao što je nekada uzeo i breme oduzetog, rekavši mu: Čedo, otpuštaju ti se gresi tvoji[6], pa je taj odmah odahnuo od tereta i primio isceljenje tela. Zato neka dođe svako ko hoće i neka jedan poviče: „Sine Davidov, pomiluj me“, a ako čuje: „Šta hoćeš da ti uradim?“ neka kratko kaže: „Gospode, da progledam“, pa će odmah čuti: „Progledaj![7]“, a drugi neka vapi: „Gospode, kćer“ moju dušu „muči đavo“[8] i čuće: „Ja ću doći i isceliću je[9]“. A ako se nađe ko lenj da ne želi da priđe Vladici, pa mu On dođe i kaže: Pođi za Mnom[10], neka makar pođe za Njim kao nekada carinik, ostavivši carinarnicu i pohlepu. I, dobro znam, umesto carinika, On će ga učiniti evanđelistom. I makar mnogo godina ležao oduzet od slastoljublja i nemara i lenjosti, pa vidi ili samoga Vladiku, ili učenika Njegovog da mu je došao i da mu kaže: Hoćeš li da budeš zdrav?[11], neka se sa radošću odmah saglasi sa tim i neka kaže: „Da, Gospode, ali nemam čoveka da me uvede u banju“ pokajanja. A ako čuje reči: Podigni i uzmi svoj odar i pođi za Mnom[12], neka odmah ustane na noge i neka potrči za Onim Koji ga je pozvao sa visine. A ako ko ne želi bilo da kao bludnica celiva Hrista, bilo da Mu se kao bludni sin obrati u toplom pokajanju, ili da mu priđe makar kao krvotočiva i zgrčena žena, zašto govori i izgovara se opravdanjima za grehe da je one koje je unapred poznao – od svih – i pozvao! Verujem da bi onome koji tako misli bilo umesno reći da je Bog, budući prevečnim i znajući sve pre nego što učini, unapred poznao i za njega da, ako ga pozove, on Mu se neće potčiniti i neće poverovati Njegovim obećanjima i rečima, ali, i to znajući, siđe, preklonivši nebesa[13] i, postavši čovek radi njega, dođe tamo gde on leži i svakodnevno ga mnogo puta posećuje, nekada sam, a nekada i preko Svojih slugu, pa ga moli da se prene i da pođe za Njim u Carstvo Nebesko, te da u njega zajedno sa Njim i uđe. Ali on neće. Ko će onda, pitaj ga, biće vinovnik njegove pogibije i neposlušanja? Da li on koji se ne povinjava i ne želi da sledi svoga Vladiku, ili sam Bog Koji ga je sazdao, jer je kao Onaj Koji sve zna unapred znao i da Mu se on neće potčiniti, nego da će ostati u svojoj okamenjenosti i nepokajanom srcu? Mislim da će on svakako reći da nije krivac Bog, nego sam on, jer nije predznanje Božije krivo za našu okamenjenost, nego naša nepokornost.
3. Jer On zna unapred sve, i prošlost i sadašnjost i sve što ima da se dogodi do kraja vremena, te sve to gleda kad da već postoji. Oko Njega i u Njemu sve postoji[14]. I kao što danas car posmatra u pozorištu one koji trče i koji se pesniče, ali niti je pobednicima uzrok pobede, niti poraženima poraza, nego su to revnost pesničara ili, u suprotnom, njihova slabost, tako razmišljaj i o samom Bogu. Jer, pošto nas je počastio samovlasnošću i dao nam zapovesti koje nas poučavaju kako se treba protiviti neprijateljima, On svakome prepušta izbor da po sopstvenom nahođenju ili pruži otpor i pobedi neprijatelja, ili da se raslabi i da od njega primi žalosni poraz. I ne ostavlja nas same, jer poznaje slabost ljudske prirode, nego i sam stoji kraj nas i ratuje zajedno sa onima koji reše da se bore, te nam tajanstveno daje snagu i pre On dobija pobedu protiv neprijatelja, nego što mi to radimo. A zemaljski car to ne može da čini, jer je slab i sam je čovek, pa su pre njemu potrebni oni koju su mu u poslušanju, kao što je slučaj i sa nama.
4. A Bog, budući moćan i nepobediv, saveznik je onih koji dobrovoljno, kako je rečeno, hoće da ratuju sa neprijateljem i čini ih pobednicima nad lukavim đavolom, a one koji neće da ratuju ili da se rvu i trče On ne primorava, da nam ne bi oduzeo samovlasnost naše, po Njegovom obrazu sazdane, slovesne prirode i nizveo nas u red beslovesnih. Tako, dakle, Bog nas posmatra kao da smo u pozorištu, kao što i zemaljski car gleda one koji se bore u pozorištu, kako rekosmo. Ali car zemaljski ne zna unapred one koji ima da budu poraženi ili da pobede, dok ne vidi ishod, i priprema vence, a da ne zna kome će ih predati. A nebeski car i o jednima i o drugima dobro sve zna i pre borbe. Zato je onima koji su Mu tražili da sednu sa desne i leve strane u slavi Njegovoj On govorio: Nije Moje da vam to dam[15], jer to će se dati onima kojima je i pripremljeno.
5. To znajući, i sam Pavle je sa pravom rekao: Koje unapred pozna, unapred i odredi; a koje je pozvao, teje i opravdao[16]. Dakle, nije uzrok pobede Božije predznanje o onima koje ima da pobede po proizvoljenju i revnosti,kao što, opet, ni to što On unapred zna one koji padaju i bivaju poraženi njima nije uzrok poraza, nego nam pobedu donosi revnost i nastrojenje svakoga od nas, kao i odvažnost i mužastvo, a neverje i nemar, lenjost i raslabljenost donose nam poraz i pogibiju. Nemojmo, stoga, govoriti, ležeći na postelji ljubavi prema svetu i nasladama: Koje unapred pozna, Bog unapred i odredi, ne shvatajući ni šta govorimo. Da, On te je zaista unapred poznao kao nemarnog i nepokornog i lenjivog, ali nije ti zapovedio niti odredio da nemaš vlast da hoćeš da se pokaješ i da ustaneš i pokoriš se. A ako to kažeš, ti Boga očigledno nazivaš lažljivcem. Jer kada On kaže: Nisam došao da pozovem pravedne, nego grešnike na pokajanje[17], ti,budući nemaran i ne želeći da se obratiš i pokaješ od svoga zla, kao daMu protivrečiš i govoriš da nelažni laže, čim se tako izgovaraš. Oni koji ima da se pokaju, kažeš, predodređeni su, a ja nisam među njima. Zato neka se pokaju oni koje je On jasno poznao unapred i koje je predodredio. Kakvog li bezumlja i duše bezumnije i gore i od demona! Jer kada se od demona moglo čuti da kažu nešto takvo? Gde se ikada čulo da je demon rekao da je vinovnik njegove pogibije Bog? Zato nemojmo kriviti demone, jer eto kako i čovekova duša smišlja gore hule od njih.
6. Otkuda si saznao, reci mi, da ne pripadaš onima koji su napred poznani i predodređeni da postanu saobrazni ikoni slave Božije? Reci mi, ko ti je to javio? Da ti nije to javio Bog ili lično, ili preko Svojih proroka ili preko angela? Ne, kaže on, nego sam mislim da nisam unapred poznan da se spasem i da će mi biti uzaludan svaki trud. A zašto radije ne poveruješ svom dušom da je Bog Svoga Sina jedinorodnog jedino radi tebe i tvoga spasenja poslao na zemlju, unapred te poznavši i predodredivši te da postaneš Njegov brat i sanaslednik i zašto se ne postaraš svom dušom i srcem da Ga voliš i držiš Njegove spasonosne zapovesti, verujući da je On zaklan tebe radi i da te neće ostaviti, niti će dozvoliti da pogineš? Zar Ga ne čuješ gde kaže: Makar i žena zaboravi plod svoje utrobe, Ja te neću ostaviti.[18] A ako žuriš i sam sebe osuđuješ kao nedostojnog, odvajajući se od stada ovaca Hristovih, znaj da ti niko drugi nije krivac za pogibiju, do ti sam sebi.
7. Dakle, odbacivši svako neverje i lenjost i oklevanje od duša svojih, priđimo svim srcem i u nepokolebivoj veri i sa toplom čežnjom kao nove sluge, kupljene časnom krvlju. Pokažimo poštovanje prema ceni kojom smo plaćeni i zavolimo Vladiku svoga Koji ju je platio i, primivši Njegovu ljubav prema nama, znajmo da On, da nije hteo da Sobom spasi nas koji smo otkupljeni, ne bi ni silazio na zemlju, niti bi bio zaklan radi nas, nego je, kako je napisano, to učinio iz želje da svi budu spaseni. I poslušaj gde to sam On kaže: Nisam došao da sudim svetu, nego da spasim svet[19]. Ali vratimo se sada na naše pitanje.
 
II O tome da su oni koji su poverovali u Hrista unapred poznani i određeni da postanu saobrazni Sinu Božijem, i o Mojsijevim rečima: „Kada razdeljivaše narode Višnji[20], i o narednim stihovima.
 
1. Ovo što ću reći unapred je jasno i nedvosmisleno, ali potrebno je da navedemo i nameru sa kojom o tome govorimo i dubinu znanja i smisla apostolskih reči, kako bi ti otuda shvatio da su svi koji su poverovali u Hrista, i monasi i mirjani, unapred poznani i određeni i da postaju saobrazni ikoni Sina Božijeg. I ne samo to, nego su svi oni, budući predodređeni, i pozvani. A kao pozvani, oni su i opravdani. Kao opravdani, oni su i proslavljeni. Jer oni koji, pošto su se krstili i poverovali u Hrista Sina Božijeg i postali saobrazni ikoni Sina Božijeg, ne sačuvaju sebe u tome, ginu. A koji ostaju, svi se spasavaju. Ali sada bih započeo sa besedom, krenuvši od početka, kako je i najbolje.
2. Kada, kaže, Višnji razdeljivaše narode i rasejavaše sinove Adamove, On postavi međe narodima prema broju angela Božijih. I bu Izraulj udeo Gospodnji i narod Njegov i udeo nasleđa Njegovog. To znači sledeće. Bog je razdelio sve narode. A koje to? Sinove Adama. Ako su, dakle,svi sinovi Adamovi, kako ih naziva narodima? Jer, kao što je Adam, pre nego što je prestupio zapovest Božiju, bio besmrtan, netruležan i sažitelj i sabesednik angela, te prebivaše u raju, a čim je prestupio zapovesti samoga Boga ostao je lišen svih tih dobara i postao truležan i smrtan,te bio izagnan iz raja, tako je i sa svima koji su od njega rođeni. Jer, kada se umnožiše i padoše u neznanje Boga, poput onoga koji je rekao: Na oblacima nebeskim položiću presto Cvoj i biću sličan Višnjem[21] i pošto su, zlo pomislivši, počeli da grade kulu u pokušaju da se uspnu na nebesa, On im je zbog toga umesto prokletstva i kazne pomešao jezike,prekinuvši njihovu jednomislenost u zlu. I kao da je odsekao udove od tela Adamovog i razdvojio ih i od tela, i jedne od drugih i rasejao ih, On je svakom pojedinom udu dao tuđe narečje da više ne bi mogli da se sjedine. Zbog toga ih i nije nazvao ljudima, nego narodima.
3. I, pošto ih je razdvojio po čitavoj zemlji, svakom udelu dao je angela čuvara. Obrati dobro pažnju na to kako je od početka sveta i vekova Bog sve unapred poznao i odredio. Jer, kada je Bog predodredio njihovo ponovno stvaranje iz pakibitija, kao od tela jednoga Adama (poput rebra i dela koji je uzeo od njega i nadomestio ga ploću, a od rebra ponovo načinio ženu), tako je pozajmio deo od adamovskog tela, a umesto njega dao mu drugi, ali ono što beše pozajmljeno bio je Njegov deo i nije se računao kao da je od adamovskog tela, nego se našao kao deo Gospodnji, budući izvan Adamovog tela, premda je i bio uzet od njega i bio mu srodan. Zato i nije bio postavljen angel čuvar, nego im je kao vaspitač sinovljev, ili kao vođa naroda i vojske, dat činonačalnik Mihail, dok je Bog bio njihov čuvar i zaštitnik, pa ga je zato i nazvao Izrailjem, odnosno umom koji gleda Boga. Otuda se kaže i da je Hristos rođen od kćeri Adamove i Davidove i zato apostol Matej u rodoslovu nabraja samo taj deo, odnosno deo od Adamovog tela, a ne čitavo telo, jer se ono čitavo otkinulo od dela,kao što je i čitav Adam otpao od božanske slave.
4. Na koji način i zašto? Da bi, kao što je od čitavog Adamovog tela uzeti deo izgrađen u ženu, tako opet isti deo, uzet od žene, bio izgrađen u muža i da bi se rodio novi Adam, Gospod naš Isus Hristos, a za taj udeo božanski Pavle rekao je da je ono što je po izboru[22]. I kao što je od ostatka, odnosno dela, to jest same žene, prešao povod za prokletstvo na čitavo telo, odnosno rod, tako će opet kroz isti ostatak,odnosno vladičansko telo, biti predan blagoslov čitavom čovečanstvu. Jer zbog toga je On i sišao u ad, da bi, kada dođe i javi se Njegovo spasenje svim svetim pre Njegovoga dolaska, spojio sve od veka upokojene svetitelje sa onima koji ima da se rode do kraja vremena. Tako je položen i u grob,da bi ranije upokojena tela mrtvilom Svoga tela učinio pričasnim životu i večnom vaskrsenju. Tako je i Izrail, koji je postao udeo Božiji i Njegov deo, sa pravom nazvao vinogradom i postavio mu ogradu, kao kakvom drugom raju iz kog je Adam, odnosno rod tela njegovog opet izagnan, a mislim na narode. A umesto ognjenog mača beše angel koji čuvaše taj vinograd da u njega ne uđu narodi, a vinogradar mu beše Bog.
5. Dakle, kao što je Eva, taj deo od čitavog adamovskog tela, prva razgovarala sa zmijom i prva joj otkrila ono što je Bog zapovedio i prva primila zmijinu podvalu i prestupila zapovest, okusivši od drveta u Adamovom odsustvu, pa zatim poslužila i njega i dala i njemu da jede od drveta, tako se posle toga dogodilo i sa Izrailjem. Naime, pošto je i on poput nje prekršio veru i ljubav prema Bogu Koji ga je izabrao mimo svih naroda, odstupivši od poklonjenja Njemu, prineo je žrtve i levanice idolima, pa je od njih jeo i pio. I pošto je Bog to unapred znao, jer je Bog i sve zna, On je opet taj deo, udeo, taj ostatak, a mislim na rebro Adamovo,uzeo od Judinog plemena i sačuvao ga za Sebe. A kada su se svi ostali zatvorili u nepokornost[23], pošto je uzeo od njih ostatak koji je izgradio[sazdao] u ženu, odnosnu preneporočnu Mariju, i imajući od nje, Svete Bogorodice i Svagdadjeve Marije, u sebi primljenu plot kao seme vere u Boga, Presveti Bog ga je izgradio sebi u hram sveti, postavši bogočovečanski muž. Ali pošto ni plot koju je primio od same čiste Bogorodice nije bila od žene, nego je od Adama izgrađena [sazdana] u ženu, kaže seda se Hristos obukao u Adama i zapisano je da se rodio od prvoga i naziva se drugim Adamom, jer je sin Božiji i sin ne ženin, nego Adamov. A gde je to napisano? U Evanđelju po Luki pa, ako ti je ugodno, istraži i naći ćeš da se rodoslov navodi tako. Jer, pošto je rekao da se za Njega mislilo da je sin Josifov, navodi: Sina Ilijeva, sina Matatova i, nadalje nabrajajući rodoslov ostatka, naposletku kaže: sina Enosova, sina Sitova, sina Adamova, sina Božijega. Kada je od Josifa došao do Adama, uopšte ne pomenuvši ženu, ostavio je da to potpuno ostane u tajni.
6. Dakle, uzevši ostatak koji je u sebi imao seme vere, kako je rečeno,Bog je postao čovek. Čitavoga Adama, odnosno čitav njegov rod, koji beše odbačen od ostatka i izbačen iz novoga raja i udela i vinograda, rešio je da opet opravda kroz seme vere u Njega, kao što je to i Avramu obećao. Nije se Bog toga setio tada, kako bi to umislio neko od velikih znalaca,kada je i Avram pokazao veru žrtvovavši Isaka, nego pošto je to znao od pre nastanka sveta i pošto je predodredio da se spasi ostatak sa verom, a verom prema proizvoljenju da se u ostatku spasu svi koji su se prethodno odvojili od njega, kasnije je objavio Svoju od iskoni predodređenu volju Avramu, koji se našao veran. Kada mi čujemo za tu volju, mi mislimo da smo, pošto je Avraam poverovao Bogu, zato primili taj blagoslov i usinovljenje verom, jer mu je On rekao: U tebi će se blagosloviti svi narodi[24], nepravilno misleći da nam je obećanje dato umesto Avramove vere, a ne kroz neizrecivi domostroj, preodređen pre vekova, a koji nam je u Avramu verom obećan i javljen. Ali nije tako, nije. Jer taj ostatak u razdeljenju sinova Adamovih, odnosno naroda, pošto je postao udeo Gospodnji, kako je rečeno, On je nasadio kao neki drugi raj, koji posred sebe ima drvo života, odnosno veru u Boga i Duha Koji je od Boga. A pošto taj ostatak beše od rebra Adamovog, koje beše izgrađeno u ženu, a žena je prva prestupila i Bog je znao unapred da ni taj ostatak neće sačuvati veru u Njega, kada ga je unapred poznao pre vekova, tada je On i blagoizvoleo da svi odbačeni narodi, odnosno oni koji su otišli i otuđili se od toga ostatka, budu ponovo prizvani i uvedeni i pridodati ostatku od ostatka i sjedinjeni sa njim.
7. Ali dobro pazi na ovo što ti govorim, jer smisao toga nije lako razumeti. Kada, dakle, judejski narod, koji je nazvan i Izrailjem (jer to je udeo koji je od rebra muževljevog) prestupi od Boga datu mu zapovest (slušaj, kaže, Izrailju, Gospod Bog tvoj jedan je Gospod[25]) i naruši je obožavanjem demona i poklanjanjem idolima i jedenjem od njihovih žrtvi livenica, tada će Bog opet od njega, kao od nekog tela koje je izgrađeno od mnogo delova u jedan narod, uzeti njegov deo, kako bi ga netaknut sačuvao Sebi. A ostatak tela, odnosno deo koji se odvojio odstupivši u idolopoklonstvo, On će odstraniti i odagnati od toga raja, odnosno od loze Svoga udela. I kao da je od rebra Adamovog uzeo neko malo seme, Bog Logos postaće čovek, odnosno, da ponovim to, rodiće se drugi Adam, sin prvoga kao od njegovoga rebra, bez opštenja i istečenja, i tada će se blagosloviti čitavo telo i udovi prvoga Adama, odnosno sam prognani narod neznabožaca, pošto se kroz Njegovoga sina, bogočovečanskog muža, u veri sjedini sa ostatkom koji je od rebra Adamovog.
8. To je dakle ono za šta božanski Pavle govori da je pre vekova određeno i poznano od Boga Koji sve zna unapred, tako da budu prizvani svi narodi od istoka do zapada i da se svi koji poveruju priljube Hristu Bogu Koji se ovaplotio od rebra njihovoga oca, Sinu Božijem i Sinu Adamovom. I tako će postati jedno, odnosno satelesnici i sapričasnicii braća i sanaslednici Hristovi, sam Hristos i daleko naseljeni i rasejani narodi. A koji ne poveruju ostaće izvan onih koji su od ostatka vere,a tu mislim na Judejce, koji su zbog neverja izbačeni i otpali. I to je jasno onima koji slušaju evanđelske reči: Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Idite po svemu svetu i propovedajte Evanđelje Carstva;koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne poveruje biće osuđen[26].
9. Ali, pristupajući besedi, ukratko ćemo ponoviti ono što smo gore rekli, kako bi to sada svima postalo razumljivije.
 
III Sažetak onoga što je u prvom slovu rečeno o prirodnom sazrcanju Adama i Eve, o sedam dana i vekova i o raju.
 
1. Dakle, Bog je stvorio nebo i zemlju i sve što je na njima, da opet ispitamo skriveni smisao božanskog Pisma, a zatim je po Svom liku [obrazu] i podobiju sazdao i čoveka, odnosno jednoga Adama. Sve to stvorio je za šest dana, a sedmoga je dana počinuo i ništa nije radio, pri čemu prvi dan nije nazvao osmim, kako se ne bi govorilo da ima osam dana sedmice, nego samo sedam dana, i da bi one tako zaokružene činile broj sedmica. Naime, tim danima Stvoritelj je, kako se vidi, predizobrazio sedam vekova. Pošto je, dakle, to učinio, Vladika svega je, budući Bogom, nakon što je unapred poznao da čovek ima da prestupi Njegovu zapovest i da ostane nepokajan, a onoga koji se ne kaje neophodno je kažnjavati i osuđivati, nije ga ostavio u tom svetu koji je za šest dana sazdao sa samim tim Adamom, nego je počinuo u sedmi dan, a kada je njemu došao kraj, nasadio je raj na istoku.
2. Na koji način i zašto? Zato da bi ga Bog iz ovoga sveta poput cara uveo kao u nekakav dvor ili slavni grad, a kada prestupi Božiju zapovesti zbog toga ostane bez carstva i bude odbačen i izagnan iz carskih odaja,da bude osuđen da ponovo obitava u svetu sa nadom. Jer da Bog nije učiniotako, nego da je ostavio svet i u njega postavio čoveka koji prestupa, a neispoveda se niti se kaje, kuda bi ga izagnao? I gde je on trebalo da proživi i umre i da se, nakon osude, opet vrati u zemlju od koje je uzet? Svakako nigde, nego je trebalo da bude osuđen živ na ad[27] i da otuda nikako ne bude ponovo prizvan spasenju, pa nadalje ne bi bilo ni rađanja, niti uvećanja sveta u mnoštvu, te bi nestao i čovek, takvo i toliko delo premudrosti Božije.
3. A pošto je Bog pre vekova znao da on ima da učini prestup i predodredio da ga ponovo sazda iz pakibitija, zato je, nakon što je sazdao sve i počinuo i pomoću sedam dana tajanstveno predznamenovao vremena i vekove, On kasnije uzeo zaloge obnovljenja kao kvasac i seme i deo od svakog Svog pojedinog dela, kako bi, uzevši od dela učinjenih u sedam dana ne u samim tim danima, nego u osmom danu prednacrtao budući vek stvaranjem koje se toga dana dogodilo, ali taj dan On nije izbrojao sa ostalih sedam, niti ga je objavio, nego ga je ostavio nepoznatim svima koji su živeli pre zakona, učinivši da se u zakonu on nekako maglovito obznanjuje i objavljuje kroz proroke, dok je nama vernima dopustio da se on objavi i svane, jer mi očekujemo da samo što ne grane nezalazno sunce pravde. Rekao sam da je On uzeo delove od čitave zemlje kao jedno mesto na kom je nasadio raj, a od čitavoga tela Adamovog uzeo je jedno rebro, odnosno jedan ud, dok od dana nije uzeo ništa. Kako to? Ti delovi behu uzeti kako bi se kroz njih obnovilo ono što je srodno i saprirodno i što je imalo da se spoji sa nebesima, dok su dani, budući da nisu imali da budu obnovljeni, nego da od toga dana potpuno prestanu, izostavljeni, pa zbog toga Bog od njih nije uzeo deo za obnovljenje, ali je od vekova uzeo. Kako? Poslušaj.
4. Sedam vekova bilo je dužno da se ispune prema broju sedam dana. Šest od njih već je prošlo, a sedmi se ne okončava, nego On od njega uzima deo i pridružuje ga večnom i beskonačnom veku. A to, koliko je predodredio da uzme i kada ima da se zbude kraj ovih dana, ne zna niko do Sveta Trojica, jedno i nerazdeljivo Božanstvo. Jer ono što je Spasitelj Isus Hristos rekao da ni Sin ne zna taj dan i čas[28], rekao je da ne zna prema prirodi Svoga čoveštva, a ne po Božanstvu. Dakle, zbog čega On nije uzeo deo dana, a od vekova uzima? Jer ti se vekovi, brojani prema danima i sedmicama, nazivaju vekovima, dok se budući i neprolazni vek ne meri danima, nego i jeste i biće neizmeriv i beskrajan. Znači, pošto neće postojati dani, nego vekovi, On ne uzima deo od dana, nego od vekova i pridružuje ga budućem veku. Dakle, deo zemlje, odnosno sam raj, bio je obraz gornjega Jerusalima, dakle Carstva Nebeskog, i u njega je Bog postavio čoveka da postepeno od praobraza i senke bude uzveden do istine. A drvo života koje se nalazi posred raja bilo je obraz večnoga života, koji je Bog. Rebro, pak, Adamovo koje je izgrađeno u ženu bilo je praobraz Crkve i to je opet bila druga tajna domostroja, da, kada otpadne od obraza koji je nastao kao praobraz Carstva Nebeskog, a to beše raj, i od drveta života, kroz rebro on bude pripojen Hristu i Bogu i da ponovo bude uzveden onoj istoj iskonskoj i prvobitnoj lepoti.
5. Međutim, pošto je Eva prva, prevarena, prestupila zapovest i okusila plod, a zatim ga dala Adamu, pa je i on jeo od njega, budući da nikako nisu poželeli da se pokaju i padnu pred Vladikom, oni otuda bivaju izgnani i osuđeni da obitavaju u ovome svetu. A obrati pažnju na neizrecivu dobrotu Božijeg promisla u vezi sa njim. Kada je jednom od greha nizveden u truležnost, da ne bi pre vremena pojeo od drveta života i postao besmrtan (i da bude truležan, a besmrtan, te da tako zlo postane besmrtno), Bog je postavio ognjeni mač da čuva prilazak drvetu života.
 
IV O potopu i o tome čiji su praobrazi oni koji su se u njemu nalazili, o Avraamu i izabranom ostatku i o tome šta je ta grana, i o Izrailju i obrezanju.
 
1. Dakle, kada su poznali jedno drugo i izrodili decu, sinove i kćeri, nazva Adam ženu Eva, odnosno život, jer ona beše mati svih živih[29].
Ali kada su se ljudi umnožili i pali u dubinu zlobe i u veliko mnoštvo grehova, Bog, nameravajući da vodom potopi svet i da čoveka izbriše sa lica zemlje, ponovo nije napustio deo, nego je u kovčegu spasao Noja i njegove sinove i kćeri. Kovčeg je, opet, bio praobraz Bogorodice, Noje Hrista, ljudi koji su bili sa Nojem, bili su prvina ostatka Judejaca koji su imali da poveruju u Hrista, dok su zveri i sva stoka, ptice i gmizavci predstavljali praobraz neznabožaca. Otuda je i kovčeg posle potopa imao Noja, a Bogorodica Marija ovaploćenog Boga i čoveka, ali kovčeg je spasao samo Noja i one koji behu sa njim, dok je Ovaj i kovčeg i čitav svet spasao od potopa greha i ropstva zakonu, izbavivši ga od smrti.
2. Međutim, posle potopa ljudi su opet pali u neznanje Boga i postali obesni, jer su imali jedan jezik i jedan glas, pa su počeli da grade kulu upokušaju da se uspnu na nebesa, ponovo umislivši da su ravni Bogu. I nameravajući da im pomeša jezike i da ih razdeli i raseje po čitavoj zemlji,jer je od Adamovog rebra nastalo mnogo udova i nalazili su se u jednom telu sa jednim narečjem, Bog je od njih opet uzeo Svoj deo, odnosno rebro, pa je ostatak tela razdelio na mnogo udova i rasejao ih, nazvavši ih neznabošcima, jer su prebivali u potpunom neznanju Boga. Taj svoj deo nazvao je Izrailjem, odnosno onim koji vidi Boga. A to je bio Avraam u kom je, po prejemstvu, bilo spaseno sa visine seme vere i bogopoznanja i kom se On i javio, govoreći: Pođi iz zemlje svoje i od roda svoga i hodi u zemlju koju ćuti pokazati; i učiniću te narodom velikim[30] i dao mu je obrezanje, obznanivši mu ga kao znak i pečat. I zakleo mu se da će umnožiti njegovo seme kao zvezde nebeske i kao pesak na obali morskoj. Posle toga, Bog mu se opet javio i kazao: Znaj dobro da će došljak biti seme tvoje na zemlji tuđoj, javljajući mu unapred odlazak u Egipat Josifa i Jakova oca njegovog i braće njegove. Od njih se tamo i umnožio taj deo i od njega je postao veliki narod koga je On preko Mojseja izveo otuda, ugostivši ih najpre jagnjetom kao praobrazom istinskog Jagnjeta. Zatim, pošto je razdelio more, preveo ih preko njega, odveo u pustinju i tamo ih hranio četrdeset godina, rodio se deo Gospodnji, narod Njegov Jakov, udeo nasledstva Njegovog Izrailj[31].
3. Oni su, dakle, obrezanje imali kao pečat i svi behu obrezivani, pase po tome prepoznavao udeo Gospodnji, kako je rečeno, kao što u stadu carskih ovaca svaka od njih nosi obrezanje kao pečat na skrivenom delu. I to je Bog mudro ustrojio da se oni ne bi mešali sa ostalim ovcama,odnosno sa neznabošcima, koji su zbog neznanja Boga nizvedeni u čin zveri i beslovesnih. A zašto je odredio da se pečat stavi tamo, a ne na drugi deo tela? Zato što od njega proističe seme i rađanje čitavog čoveka po ploti. Osim toga, Bog nam time ukazuje na čitavog čoveka kako skida plot, kako bi i po tome oni bili poznati kao deca ploti i da bi to postalo praobraz duhovnog obrezanja duhovne dece koja imaju da se rode kasnije, bez istečenja, opštenja i truležnosti, pa kada se i ono pojavi da prestane staro obrezanje i da umesto njega svaka ovca bude zapečaćena u telesnom neobrezanju krvlju Hristovom, odnosno nerukotvorenim obrezanjem, saglasno Pavlu, i odbacivanjem ploti (pri čemu mislim na zemno umovanje), i to tajanstveno, ali osećajući ga i poznajući u duši.
 
V O tome da su posle sveta koji je nastao prvi sledila druga dva, od kojih je poslednji praobraz onoga što ima da se dogodi kasnije, kao sredina između starih i potonjih, i o tome čiji je obraz bila obećana zemlja i ostalo.
 
1. Dakle, taj narod od semena Avramovog, odnosno deo od rebra Adamovog, Bog je učinio kao nekakvim drugim novim i trećim svetom, i on je nosio obraz onoga prvog sveta i raja, a i drugog, odnosno onoga koji se nalazio u kovčegu, i ne samo to, nego i obraz onih koji su imali kasnije da se rode, a pošto se nalazio u sredini oslikavao je drevno u potonjem i pokazivao da se drevno pripaja potonjem. Jer umesto onoga raja imao je drugi raj, zemlju obećanu, kovčeg umesto Bogorodice, kroz to nam unapred javljajući i izobražavajući povratak u njega i nasleđe koje ima da dobiju sveti obnovljenjem Duha Svetoga. Imao je zakon, kao što su praroditelji imali zapovest, a služenjem zakonu ukazivao je na slobodu koja ima da prevaziđe zakon i koja ima da bude data u zakonu duhovnom. Imao je krčag mane umesto drveta života koje stoji nasred raja, od koga onima nije bilo dopušteno da jedu, dok je ovaj izobražavao i ukazivao na putir koji će u sebi nositi Hrista. Imao je manu umesto Hrista, jer On je hleb koji je sišao sa neba i koji svetu daje život večni. Zbog toga je i mana bila sa nebesa. Hleb angeoski je, kaže, čovek jeo[32]. Ukratko rečeno, načinivši novi raj, On je u njega položio mnoge i časnije i uzvišenije stvari nego što behu u prvom raju, jer on je bio praobraz većih obećanja i stvari.
2. U njega je Bog postavio Mojseja, kao tamo Adama, i govoraše sa njim kao sa Adamom, a i Mojsej govoraše sa Bogom kao Adam. Ali Adam nije imao, poput njega, nadu na obećanje da će mu se tamo telesno pojaviti jedinorodni Božiji Sin i Bog. On je imao drvo života, ali ne i sam život, a ovaj je imao blagodat Duha, vidljiviju od drveta života u prorocima, koji su javljali da će u Hristu biti dat savršeni i istiniti život. Onaj raj imao je život bez bola i brige, kao i drveće i plodove lepe zajelo, a ovaj je za hranu imao manu koja je sama došla sa neba, kako je rečeno,dok su pili i od meda slađu vodu od stene koja ih je sledila[33]. I ne samo to, nego i haljine njihove i obuća nisu se habali, niti su propadali[34], nego su se uvećavali zajedno sa njihovim telima, a u njihovim plemenima nije bilo nikoga da boluje. Oni koji su se nalazili u prvom raju imali su pretnju smrti i prokletstva ako prestupe zapovest, a ovi su imali nadu na oproštaj grehova i blagoslov večnoga života ako neko od njih i ne bi ispunio zakon Božiji, zbog obećanja da će doći Hristos i ono što je njima nemoguće učiniti mogućim, ne da bi osudio one koji nisu sačuvali zakon, nego da bi spasao one koji su poverovali. Prvi je imao plameni mač koji je štitio prilaz drvetu života i da od njega udalji Adama i njegove potomke, a ovaj činonačalnika Mihaila koji je radije imao da čuva i nadzire one koji se nalaze u njemu, a da rasejanim narodima ne dozvoli da u njega uđu. Tamo je Bog unapred uredio da se kroz Adamovo rebro dogodi Adamovo presazdanje. I zbog toga je tada od muža bez opštenja nastala žena, kako bi opet od žene bilo uzeto Adamovo rebro i da bi se bez istečenja i opštenja rodio čovek Hristos i Bog, a da bi se kroz Njega obnovio Adam. U ovom raju Bog je najavio Avraamu da će privesti njegovom semenu[35] sve izagnane narode i učiniti ih jednim stadom.
3. A pošto su, premda su bili okruženi takvim dobrima, i pre nego što su ušli u obećanu zemlju i nakon što su u nju ušli prestupili zapovest Božiju koja kaže: Slušaj, Izrailju, Gospod Bog tvoj je jedan Gospod i ne pokloni se bogu tuđinskom[36], i žrtvovahu svoje sinove i kćeri demonima, jedući i pijući vino od njihovih livenica, klanjahu se onome što su stvorili njihovi prsti, ubijahu svete i kamenovahu proroke, preokrenuše se u luk iskrivljen[37] i razgneviše tuđim bogovima i njihovim gnusobama Boga Koji ih je nahranio u pustinji i zaboraviše na Njega, šta je tada učinio Gospod Koji ih je izabrao od svih naroda? Da se nije razgnevio i odvratio od njih? Nipošto, nego je poslao Sina Svoga da razreši njihove grehe, jer su i sami došle dotle da su se upodobili neznabošcima, kako je napisano: I pomešaše se sa neznabošcima i naučiše dela njihova[38] i: Ne razumeše, u časti budući[39]. Dakle, seti se kovčega, Nojevih sinova i zveri i gmizavaca koji su tada u njega ušli, kako sam rekao kada sam kazivao o njemu, odnosno o tome da je Noje praobraz Hrista, njegovi sinovi naroda u zakonu, a zveri i gmizavci neznabožaca. A ljudi u zakonu, nazvani udelom Gospodnjim, Njegovim nasleđem, zatim su se upodobili zverima, neznabošcima. I, želeći da ih pozove natrag i da ih vrati prvobitnoj lepoti, Bog je sišao na zemlju i ovaplotio se, uzevši rebro Adamovo od ploti prečiste Bogorodičine, i postao je čovek, upodobivši nam se u svemu, osim u grehu. A zašto to? Da bi one koji su sačuvali zakon usavršio verom u Njega i da bi one koji su se odali bludu idolopoklonstva verom pripojio ostatku tela, ne bi se li tako verom opravdali i neznabošci, saglasno onome što je rekao Pavle: Jer ako je pad njihov Bogatstvo svetu, koliko li je više spasenje njihovo[40]?
4. Ali smisao reči, u krajnjem slučaju doslovni, jasno omogućava da tu shvatimo još nešto. I pazite da dobro razumete šta je ono što kaže božanski Apostol: Jer ako je pad njihov bogatstvo svetu, koliko li je više spasenje njihovo?
 
VI O rečima Apostola: „Jer ako je pad njihov bogatstvo svetu, koliko li je više spasenje njihovo?“, i olicetvorenje obaju naroda, odnosno neznabožaca i Izrailja.
 
1. Otkako neznabošci behu rasejani, kako sam već rekao, deo Gospodnji postao je Izrailj. Dakle, taj Izrailj, pošto se pretvorio u veliki i mnogoljudni narod, zalutao je u idolopoklonstvo, kako su činili neznabošci, pa su’ bili veoma malobrojni oni koji su sačuvani kao kvasac i udeo Božiji. A kada je došao Hristos, da su Mu poverovali i poklonili Mu se kao Bogu, mogli su svi, i pravedni i nepravedni, bogopoštovatelji i idolopoklonici, da postanu jedno i da se zajedno spasu. I da se to dogodilo, neznabošci bi Mu govorili: „Bože svega i Vladiko, Gospode vekova, evo, sve si ih spasao bez dela pravde[41]. Kako to? Zar mi nismo delo i stvorenje ruku Tvojih?“ A Judejci bi im odgovarali ovako: „Ne, ali samo mi smo udeo Njegov, samo smo mi Njegovo nasleđe. Nama su date ploče zaveta, obrezanje i ostalo što je jedino nama obećao i dao, a što vama nipošto neće dati“. Na to bi opet rekli neznabošci, ne udostojavajući odgovora zavidljive Judejce: „Nas si, Vladiko i Slovo Božije, dostojno kao nedostojne odbacio, napustivši nas kao tvrdovrate i nepokorne i nemarne i prepustivši nas gladi neznanja i žeđi bezvodice da ne čujemo Tvoje svete reči. A ovima si pokazao svaku ljubav i staranje, dao si im proroke i sudije i učitelje kao vodiče i vaspitače, dao si im zakon i obrezanje, i znake i čudesa si im učinio, a oni sve to ni u šta nisu uračunali, nego su Te ostavili i zajedno sa nama poklonili se idolima kao bogovima. I dela koja smo mi počinili i oni su učinili, i poput nas odvrgli su Tebe dobročinitelja. A sada si se jedino zbog njihove vere u Tebe sažalio na njih i pomilovao ih, pribrojivši ih svetima Svojim koji nisu sagrešili. Zar nećeš pomilovati i nas? Zar nas nećeš požaliti? Nećeš li i nas primiti, čovekoljupče?“ I tako bi se, sa pravom i umesno, oni koji su u neobrezanju pridružili onima koji su u obrezanju prineli žrtve idolima i svi bi u Hristu postali jedno.
2. Pošto su uz prethodne svoje grehe oni i samoga Hrista i Boga ubili kao zločinca, zatraživši Varavu i otpustivši ga kao praobraz antihrista, a posle toga oterali i same Njegove apostole, onda je i On njih,kako rekosmo, izagnao iz raja i rasejao ih na sve narode, jer su se u nečastivosti zamenili sa neznabošcima. A neznabošce koji su potekli od rebra Adamovog privukao je Sebi On Koji je preuzeo rebro Adamovo od žene i sazdao ga u savršenog muža i, budući po prirodi Sin i Logos Božiji, postao je kroz njega sav plot, odnosno sin Adamov po prirodi Adamovoj. To je bogatstvo svetu, a ako je to postalo bogatstvo svetu, koliko pre bi, da su poverovali, i oni to imali da postanu. Naime, čitav Izrailj, koga je i predznao i predodredio, bio je udeo od prvog rasejanja,a kada je došao, On ga je pozvao veri u Njega. I pošto on nije poželeo daMu dođe, On je uzeo od čitavog dela kao mali deo one koji su poverovali u Njega, odnosno Jovana i preteču, apostole i ostale, pa je većinu udela koji je po sopstvenom proizvoljenju pao u neverje odbacio. A umesto njih došli su neznabošci i verom se priljubili delu vere po izabranju.
3. Molim te da i dalje paziš na besedu, jer sada ćemo objasniti ono što se tiče novog i čudesnog udela.
 
VII O tome da je Hristova Crkva novi svet i da je vera u Njega novi raj. A uz to i sažetak prvog sveta, gde se porede oni koji su se usavršili Hristom u Crkvi sa onim što je učinjeno tamo. I na kraju, ponavljanje apostolskih reči: „Koje unapred pozna, unapred i odredi“.
 
1. Opet je početak novog udela i novog sveta, a sa udelom i čudno testo, novo i neobično. Ono što je bilo do njega bili su praobrazi i senke i nagoveštaji, a ovo je istina i obnovljenje i vaspostavljanje čitavoga sveta. Ali udeo koji je nastao od Adama bio je propadljiv i izrodio se u veliko mnoštvo truležnog i smrtnog naroda, pa je čitav izgubljen u potopu. Od njega su jedino Noje i njegovi sinovi opet ostavljeni kao deo i početak drugoga sveta. I kada su ponovo pokušali da se popnu na nebo, a Bog je obećao da više neće učiniti potopa i da neće pobiti svu živu plot na zemlji, ponovo je uzeo Avramov udeo po izboru vere i sve druge rasejao po svetu. Od tog Avramovog dela, Bog je, kako sam više puta rekao, uzeo deo njegovoga semena, odnosno samo rebro, i izgradio ga u Sebe i izgradio se u plot bez promene i postao čovek, ali ne čovek prost. Jer On nije postao prvina plotske dece, propadljivog naroda, kao što je tada postao Noje, kako bi docnije od njega ponovo uzeo drugu prvinu za postanje drugoga naroda, nakon što bi se oni umnožili i nestali, nego je postao besmrtna i svagda živa prvina dece duhovne koja iznova oblikuju njegovo svojstvo, kako kaže Apostol: Prvenac je Hristos, zatim su Hristovi[42]. I na drugom mestu: Dokle se Hristos ne uobliči u nama[43]. Jer svi oni praoci bili su smrtni, a Onaj Koji je od dela Avramovog semena uzeo deo i postao Sin Božiji i sin samoga Adama, netruležan je i besmrtan i ne rađa plotski nego presazdaje duhovno.
2. I obrati pažnju na način presazdanja. A o čemu je reč? U raju od muža je nastala žena, majka svih rođenih od zemlje. A u Crkvi vernih od žene je rođen čovek Hristos Bog, prvenac i život svih koji se duhovno preporađaju verom u Njega. Tamo je bilo drvo poznanja dobra i zla i, kada su od njega uzeli, ono im je postalo vinovnikom smrti. Ovde je drvo krsta na koji je Hristos, drugi Adam i Bog, prikovao ruke umesto ruku Adamovih koje su se dotakle zabranjenog, i noge umesto nogu koje su pošle u prestup. I Adam, okusivši od onoga drveta, postao je vinovnikom smrtii prokletstva onima koji se rađaju od njega, dok ih je Hristos i Bog, okusivši žuč i popivši ocat, oslobodio od prokletstva i izbavio od smrtne truležnosti, dok je onima koji veruju u Njega darovao novi život i ukrepio ih, da bi u ovome svetu imali življenje ravno angeoskom. Tamo je bilo drvo života posred raja, od koga Adamu prema domostroju nije bilo dopušteno da jede, nego je izbačen iz raja, zbog čega je i postavljen ognjeni mač da čuva ulaz ka njemu. A ovde je Hristos kroz rebro proboden kopljem, pa je okrenuo onaj mač, otvorio ulaz i za čitav svet zasadio drvo života ili, bolje reći, svima nama dao je vlast da ga sadimo svakoga dana i ono neprestano raste, svima koji jedu od njega dajući večni život.
3. O, raja koji je sada Hristos Bog nasadio! O, nove tajne i strašnih čuda! Jer tamo su, kako svi ispovedaju, Adam i Eva predstavljali drva čulna i vidljiva, samo drvo poznanja i drvo života, drugačije od svakog drugog. A ovde novi Adam vernima postaje sve zajedno, i uživanje i znanje,koje ne usmrćuje i ne ometa pristup drvetu života, nego rečima poučava kako dolično treba odgovarati zmiji: Idi od mene, satano[44], i ostalo. I ne samo to, nego On vodi i u život, a to je opet sam On. Ali gde je, reći će neko, novi raj za koji kažeš da ga je Hristos stvorio? Evo, mi vidimo da je čitav svet onakav kako je napravljen na početku. I naseljavamo zemlju od koje smo osuđeni da u naporu i trudu i znoju lica svoga jedemo svoj hleb. Gde je onda raj o kojem nam govoriš? Ako hoćeš da upoznaš za neverne nepojamna i nevidljiva dela i tajne nepojamnog i nevidljivog Boga, saberi se nadalje umom i, kako ti budemo kazivali, saznaćeš i naučićeš i to.
4. Bog je najpre stvorio nebo i zemlju i sve što je na njima, a posle svega toga sopstvenim rukama načinio je čoveka. Zatim je stvorio raj i ono što je u njemu, te je u njega postavio čoveka kog je načinio. I, uzevši jedno od njegovih rebara, izgradio ga je u ženu, a zatim im je dao zapovest da ne jedu od drveta poznanja dobra i zla, kako ne bi bili smrću usmrćeni,nego da delaju prema zapovesti i da je čuvaju. A pošto su oni odstupili najpre od sećanja na Boga i Njegova dobročinstva, što je delanje koje im je Bog dao, a zatim napustili i čuvanje zapovesti, jedući od drveta od kojega im beše zabranio da jedu, oni su odmah umrli duševnom, a posle mnogo godina i telesnom smrću, i bili nizvedeni u ad. I to nije snašlo samo njih, nego i sve koji su od njih rađani sve do dolaska samoga Hrista i Boga novoga Adama i do Njegovoga silaska u ad i vaskrsenja iz mrtvih. Ali kada je došao Onaj Koji je tada stvorio sve i kada je poželeo da to obnovi, On nije poželeo da to učini po redu kojim je tada stvarao. Nego kako? Najpre obnavlja čoveka, a tek onda tvorevinu. Na koji način i zbog čega? On je, onomad, najpre Adamu sve vidljivo pripremio kao odaje zaobitavanje i uživanje, pa je tek onda stvorio njega, a sada, da je najpre poželeo da obnovi tvorevinu i učini je duhovnom i netruležnom i neprolaznom, gde bi onaj ko je obučen u truležnu plot, odnosno duševni i smrtni čovek, imao da obitava? U kom je svetu trebalo da obitava, ženi se i udaje, da rađa i biva rađan i odgajan? Svakako da tu ništa drugo ne bi mogao da kažeš. Zato On najpre podiže palog i slomljenog i oveštalog čoveka, presazdaje ga i obnavlja, a zatim to čini i sa tvorevinom.
5. Ali kao što smo redom govorili o tvorevini i njenom otpadanju,tako treba reći i o njenom obnovljenju. Uporedi stare primere i to kako oni odgovaraju domostroju i zavetu Božijem. Dakle, prvo je Bog u raj uveo Adama, a zatim je stvorena Eva. Prvi je i Sin Božiji, sam Tvorac Adamov,sišao i ušao u neporočnu utrobu Djevinu i zatim od nje primio rebro Adamovo, odnosno sveneporočnu plot, i postao čovek, došavši u svet umesto Eve koju beše prevarila zmija kao novi Adam Koji ima da ubije zmiju što je prevarila Evu. Prva je prevarena Eva kada joj se obratila zmija, te je ona jela od drveta, prestupila zapovest i umrla smrću duševnom. Prvoj je Bogorodici Mariji angel javio blagu vest, a kada joj je saopšten naum Božiji ona je poverovala i pokorila se, govoreći: Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj[45], suštinski prva primivši u sebe Božije Slovo, odnosno Onoga Koji je imao da izbavi njenu dušu od one večne smrti. I tada je, ovaplotivši se, On obnovio Adamovo telo, u koje je smesta udahnuo dah u živu dušu, jer, pošto je uzeo njegovo oduhotvoreno rebro i zatim ga izgradio u ženu, nije napisano da je On izgradio i dah. A da bismo to razjasnili, ređi ćemo sledeće.
6. Bog je uzeo od Adama deo njegove ploti, koju je nadomestio drugom ploću, a onu koju je uzeo izgradio je u čitavog čoveka, ali niti je Adamu dao dušu za to što je uzeo sa rebrom, niti ju je nadopunio u Evi. I kao da je plot uzeta od rebra imala nadopunu, a duša ne. Ali sada ćemo to reći jasnije. Bog je od Djeve uzeo umnu i živu plot, koju je uzeo od Adama i nadomestio je drugom, a pošto ju je uzeo od nje, dao joj je Duh Sveti i nadopunio je večnim životom koji njena duša nije imala. Jer plot nadomešćena umesto rebra Adamovog u njegovom telu beše zalog i jemstvo Božijeg domostroja da će, kada ponovo od rebra uzme rebro, umesto njega opet dati ne plot (jer ona je unapred nadomešćena), nego suštinski Duh Božiji, tako da se, kao što je od rebra Adamovog postala žena i od nje svi smrtni ljudi, tako i od ženine ploti rodi muž Hristos Bog i od Njega svi da budu besmrtni, pa da nadomesti ono što je imao Adam više od žene. A šta je to što je on imao više? Plot koja je nadopunjena umesto rebra u njegovom telu. Jer, da ti to ponovim, uzevši plot od Djeve, Hristos je trebalo da je ponovo ispuni, kao što je i tada ispunio Adama. Ali pošto nije imao da se ponovo rodi za truležnost, nego za netruležnost, nadomešćivanje se dogodilo kroz Duha a ne kroz plot, kako bi presazdao i prirodu Adamovu i da bi oni koji imaju da postanu čeda Božija primili preporod Duhom Svetim i da bi tako svi koji su poverovali u Njega u Duhu Božijem postali Njegovi srodnici i jedno telo.
7. I kao što je za prvozdane rečeno radi toga (čega? žene, razume se,a mislim na rebro Adamovo) ostaviće čovek oca svoga i majku svoju i prilepiće se ženi svojoj, odnosno rebru Adamovom, i biće dvoje jedno telo[46], tako biva i pri Hristu Bogu. Jer, do što je On uzeo plot od sveneporočne krvi Bogorodičine i dao joj Duha Svetoga, pošto se ovaplotio i postao čovek, zbog toga će napustiti čovek oca svoga i majku, i ženu, i decu, i braću, i sestre i priljubiće se ne ženi, niti plotski, kao svi mi koji smo nastali od žene po telu, nego čoveku Koji je od žene rođen bez semena, ženiku Hristu. I tako, duhovno Mu se pripajajući i priljubljujući, bićemo svaki sa Njim jedan duh i jedno telo, kako bismo telesno jeli Njegovo telo i pili Njegovu krv.
8. Naime, i sam naš Gospod i Bog rekao je tako: Koji jede Moje telo i pije Moju krv u Meni prebiva i Ja u njemu[47]. Sa tim božanskim rečima saglasne su reči apostolske: Ko se sa bludnicom sveže jedno je telo sanjom, a ko se sjedini sa Gospodom jedan je duh sa Njim[48]. A ja kažem jedan ne po ipostasima, nego jedan po prirodi Božanstva i čoveštva. Po prirodi božanstva, jer i sami usinovljenjem postaju bogovi, saglasno onome što je rekao Jovan: I znamo da kada se otkrije, kaže, bićemo slični Njemu[49]. Na koji način? Jer od punoće Njegove, kaže, mi svi primismo. A po prirodi čoveštva, jer smo postali Njegovi srodnici i braća, kao što smo i na drugom mestu rekli. Jer, znajući to, svi naši sveti oci jasno su rekli: „Daj krv i primi Duh“, pošto nam se Duh drugačije ne daje, osim dobrovoljnim raspinjanjem i umrtvljenjem svetu. Jer, budući da je Bog, prema božanskim rečima, Duh, On želi da nas u Duhu Svetom sjedini i priljubi Sebi i da budemo Njegovi satelesnici i sanaslednici, kako čitavo Božansko Pismo svedoči. Ali da se vratimo na naše pitanje.
9. Tako je Bog Logos uzeo telo od čiste Bogorodice i umesto njega dao joj ne plot, nego suštinski Duha Svetoga. I najpre je Njime oživotvorio njenu časnu i preneporočnu dušu, vaskrsavši je od smrti, a to je učinio pošto je Eva prva umrla duševnom smrću. A pošto se ovaplotio i postao čovek, stekao je u Sebi umno telo sa dušom. Tu plot je neizrecivo primio i tada od Adama, i sada od Bogorodice sa dušom i tako je tajanstveno čitavu našu prirodu obnovio. I pošto se neizrecivo rodio, kako sam zna, ušao je u svet. Radi čega i zašto? Da bi potražio Adama koji je izagnanu ovaj svet i, našavši ga, presazdao ga. I, dok ti budem sada ponavljao ono što je prethodno rečeno, obrati pažnju na strašnu tajnu domostroja.
10. Još dok se nalazio u raju, Adam je pozvan na pokajanje, jer Bog mu kaza: Adame, gde si? i: Ko ti javi da si nt, osim ako si od drveta od koga ti zapovedih jedino da ne jedeš, jeo?[50] Ali ni kada je to čuo on nije poželeo da se pokaje ili zaplače i zatraži oproštaj. Nego šta? On kao vinovnicu svoga bezumlja i greha navodi ženu. Zato on sa pravom biva izbačen iz raja. I pošto Adam tada nije poželeo da se pokaje, po zlom savetu lukavog demona, zato Bog Koji je došao na zemlju opet poziva sve da se pokaju pred Njim i kaže: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko[51]. Približilo se, stoji na kapiji naših srca i usta, otvorite verom svoja srca i odmah će ući, pa će se otvoriti vaša usta i zavapićete: „Imamo blago Duha u sebi, imamo ga, stekli smo u svojim srcima život večni“. Razmisli o ovome: Bog je najpre pozvao Judeje i oni Ga nisu poslušali da dođu, pa On zove sve narode kroz Sina u poslednjim vremenima i oni Ga poslušaše i pohitaše i pritekoše Mu. Zato i Svojim apostolima kaže: Izađite brzo na trgove i ulice gradske i dovedite amo siromahe i bogalje, i hrome i slepe[52], nazivajući gradom čitav ovaj svet, trgovima i ulicama neznabožačka plemena i udaljene zemlje, a siromasima i bogaljima, i hromima i slepima one koji su obogaljeni brojnim i različitim sagrešenjima i bezakonjima i oslepeli od neznanja Boga.
11. Dakle, On poziva sve od istoka do zapada, i Jevreje i Grke. I poznao je unapred, kao Bog, kako mnogo puta rekosmo, jevrejsku nepokornost koja je poticala od neverja, kao obraćanje neznabožaca po veri, i pre vekova je predodredio da oni koji poveruju u Njega i krste se u ime Njegovo,odnosno u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i koji jedu neporočno telo Sina Njegovog i piju Njegovu časnu krv, budu opravdani od greha, odnosno da se oslobode i proslave i postanu pričasnici večnoga života, kao što sam Vladika svega kaže: Koji jede Moje telo i pije Moju krv ima život večni, i na sud ne dolazi, nego je prešao iz smrti u život[53]. Eto, dakle, brate, Bog te je i predznao, i predodredio, i pozvao i proslavio i opravdao i vratio verom u Hrista i svetim krštenjem u život večni. I nisi uveden, poput Adama, u čulni raj, nego na nebo i nebeskim dobrima koja oko ne vide i uho ne ču i na srce čovekovo ne dođoše[54]. Zato ispunjavaj vrline i čuvaj zapovesti Božije, a, radije, sebe samoga čuvaj zapovestima da ne prestupiš nešto od onoga što ti je zapoveđeno i da prođeš kao Adam ili čak gore od njega, pa da budeš lišen većih i nebeskih dobara. Nemoj više voleti ništa zemno i neka te ne savlada želja za propadljivim stvarima, da se ne bi obnažio od slave kojom te je Hristos proslavio i da ne bi, kao onaj ko nije obukao u bračnu odeću, bio vezan za ruke i noge i izbačen u tamu najkrajnju, gde su plač i škrgut zuba.
12. Vera u Hrista novi je raj. Zato je On i pre stvaranja sveta znao sve koji su poverovali i koji imaju da poveruju u Njega. Njih je i pozvao i do kraja sveta neće prestati da poziva, i proslavio ih je i proslaviće ih, i opravdao ih je i opravdaće ih, pokazujući ih svetim krštenjem i blagodaću Duha saobraznim slavi ikone Sina Svoga, sve ih tajanstveno čineći sinovima Božijim i čineći ih novim od starih i od smrtnih besmrtnim i dajući im zapovesti, kao nekada Adamu. Dakle, oni koji do smrti sačuvaju sve Njegove zapovesti, ti pokazuju i ljubav prema Bogu i postepeno dostižu veću slavu. A oni koji se pokažu kao preziratelji, nemarni i nezahvalni prema svome dobročinitelju, i koji ne sačuvaju zapovesti koje im je On dao, bivaju lišeni tih dobara, kao što je Adam ostao bez raja, a to ih ne snalazi zbog toga što ih Bog nije unapred poznao, nego zbog njihovog sopstvenog bezumlja i lukavstva. Zato je i Bog posred raja postavio spasonosni lek, pokajanje, kako bi se oni koji su iz nemara i lenjosti otpali od večnoga života, pokajanjem opet vratili Njemu sa sjajem i većom slavom. Jer da to nije ustrojio čovekoljubivi Bog, ne bi se spasila nijedna plot.
13. Dakle, ostavivši svaku drugu brigu, svom snagom posvetimo se pokajanju, kako bismo i sadašnja i buduća dobra dostigli, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našega Isusa Hrista, Kojem dolikuje slava i sila u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jez. 33,11
  2. Mt. 3, 2
  3. Lk. 15,17
  4. Mt. 11, 28
  5. Ps. 140,4
  6. Mt. 9, 2
  7. Lk. 18,41-42
  8. Mt, 15,22
  9. Mt. 8, 7
  10. Mt. 9, 9
  11. DAp. 2, 41
  12. Jn. 5,11
  13. Ps. 117,10
  14. Kol. 1,17
  15. Mt. 20,23
  16. Rim. 8, 29-30
  17. Mt. 9,13
  18. Is. 49,15
  19. Jn. 12,47
  20. Pon. 32, 8
  21. Is. 14,14
  22. Rim. 11, 5
  23. Rim. 11,32
  24. Post. 22,1
  25. Pon. 6, 4
  26. Mk. 16,15-17
  27. Ps. 54,16
  28. Mt. 24, 36
  29. Post. 3,20
  30. Post. 12,1
  31. Pon. 32, 9
  32. Ps. 77,25
  33. 1Kor. 10,4
  34. Pon. 8, 4
  35. Post. 17,4
  36. Izl. 20,25
  37. Ps. 77, 58
  38. Ps. 105, 35
  39. Ps. 48,21
  40. Rim. 11,12
  41. Rim. 3,28
  42. 1 Kor. 15,23
  43. Gal. 4,19
  44. Mt. 4,10
  45. Lk. 1,38
  46. Post. 2,24
  47. Jn. 6,26
  48. 1 Kor. 6,16-17
  49. 1Jn. 3,2
  50. Post. 3,9-11
  51. Mt. 3, 2
  52. Lk. 14,21
  53. Jn. 6, 54
  54. 1Kor. 2, 9

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *