SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
BOGOSLOVSKE BESEDE
 
TREĆA BOGOSLOVSKA BESEDA
I O TOME DA ONO ŠTO JE OTAC TO JE I SIN, I ŠTO JE SIN TO JE I DUH SVETI, I DA SU ONI JEDAN DUH JEDNOČASNI, JEDNOSUŠTNI I JEDNOPRESTONI.
 
1. Bog Kojega svagda slavopojemo i proslavljamo, bespočetni Otac, sabespočetni Sin Očev, savečni i jednosuštni Ocu i Sinu Svesveti Duh, jedna priroda i slava i saprirodnost, jednosuštna Trojica, jedno Božanstvo, jednočasna i triipostasna suština, početak svega i bitijna i tvoračka sila, jednoprestona, jednoslavna, jedna vlast i svedržiteljsko gospodstvo i carstvo, zove se i jeste jedan Bog. Njega mi nekada sazrcavamo i verujemo u Njega i obožavamo Ga kao jedinicu, a nekada Ga trojično ispovedamo kao Trojicu, slavopojemo Mu u odvojenim ipostasima, kako nas je posvetio u tajnu lično jedan od triipostasnog Božanstva, Gospod naš Isus Hristos Koji poziva na krštavanje u ime Oca i Sina i Svetoga Duxa[1] i Koji opet ovako govori: Otac Moj veći je od Mene[2], pokazujući daje On drugi kraj Oca, i: Ja ništa sam od sebe ne činim[3]. I opet kaže: Umoliću Oca[4] i drugog Utešitelja poslaće vam, Duha istine, Koji od Oca ishodi[5], imenujući ponovo Duha kao drugog Utešitelja.
2. Ovde nam blagodat daje da razumemo potpuno jedinstvo triipostasnog i jednosuštnog Božanstvu i carstva, i istovetnost i jednako postojanje večne slave i nerazdeljivog jedinstva Njegovih ipostasi, kako bismo znali da je tamo sav Otac sa Duhom, gde se imenuje sav Sin i Bog, i da je tamo sav Sin kroz Duha u Kojima se čitavom Bogu i Ocu prinosi slavopoj, i da je tamo čitav Sveti Duh, gde se čitav Otac sa Sinom zajedno ispoveda i slavi.
3. I tako, Duhom posvećeno u tu tajnu da je odnos ličnosti takav, jednosuštan i jednočastan, odnosno da su njihove ipostasi istovremeno nesmešane i nerazdeljive u njihovoj jednoj i božanskoj suštini i prirodi i uzroku svega, kada ushodimo ka Ocu i Bogu u Duhu Koji nas zajednički uznosi kroz Logosa i kada Mu pružamo ruke i ka Njemu podižemo oči, mi kažemo: Oče naš Koji si na nebesima[6]. A kada u Duhu Koji umudruje pristupamo jedinorodnom Sinu Očevom da Mu prinesemo molitve, m igovorimo: „Jedinorodni Sine, savečno Slovo Božije i Očevo, jedini od jedinoga, Bože od Boga, bespočetni od bespočetnoga, neprolazni od neprolaznoga, večni od večnoga, od svetlosti svetlost, od života živote, od nedostupnog nedostupni, od nepojamnog nepojamni, od neiskazivog neiskazivi, od neizmenljivog neizmenljivi, od neshvatljivog neshvatljivi, smiluj se našim gresima.“ I isto tako, prizivajući Duha Svetoga, mi govorimo: „Duše Sveti, Koji od Oca neizrecivo ishodiš i kroz Sina pohodiš nas verne, Duše života i urazumljenja, Duše svetosti i savršenstva, Duše blagi, premudri, čovekoljubivi, slatki, slavni, Koji ujedno hraniš i pojiš, Koji miluješ, prosvetljuješ, snažiš, božanski Duše trpljenja, Duše Koji predaješ radost, nezlopamtivost, nebrigu o zemaljskim stvarima, sazrcanje onoga što je na nebu, Koji odgoniš nemar, Koji izgoniš lenjost, radoznalost i lukavstvo, Duše Koji objavljuješ tajne, Koji si zalog Nebeskoga Carstva, proroštva izvore, čašo učenja, Ti Koji uništavaš greh, dveri pokajanja, Koji poput vratara pokazuješ ulaz onima koji se bore, Duše ljubavi, mira, vere, uzdržanja, Duše čežnje Koji čežnju izazivaš, hodi i nastani se i ostani u nama nerazlučno, nerazdeljivo, osvećujući i preobražavajući naša srca, kao jednosuštan i jednočastan Sinu i Ocu i kao Onaj Koji činiš bogovima one što Te primaju i brišeš svaki greh, a Koji Sobom budući svim onim što dobro i jeste, jer oni u kojima ćeš se nastaniti suštinski u sebi imaju svako dobro.“
4. Dakle, mi ne prinosimo slavopoj jednom Bogu, nego trojici, ne razdeljujući nedeljivost svecele jedinice, nego kao oni koji se poklanjaju Ocu Sinu i Duhu, a u Sinu Duhu i Ocu, a u Duhu Ocu i Sinu. Njih proslavljamo kao jednu prirodu jednoga triipostasnog Božanstva, jednosuštnu, jednosilnu, samosilnu, svesilnu, samovoljnu, savečnu, sabespočetnu, nadsuštnu, nesmešanu i nerazdeljivu. Mi ne mislimo da je u pitanju jedno i drugo i treće, od kojih svako ima drugu prirodu, razdeljujući nedeljivo Božanstvo i jedinicu i nerazumno odstupajući u neumesna razdvajanja, nego Ga smatramo jednim Bogom Koji se nerazdeljivo razdeljuje u ipostasima i nesmešano se sjedinjuje u jedinstvu jedne prirode, Koji se sav u ipostasima jediniči i Koji se sav u nadsuštnoj jedinici trojiči. Treba govoriti kako je On tri prema licima, a jedan prema jedinstvu suštine, odnosno prirode.
5. Tako je i svima nama sam jedinorodni Sin Očev razjasnio Svoju jednočasnost i jednosuštnost i jednoprestonost u svemu sa jednosuštnim Ocem i Duhom, ovako rekavši: Ja i Otac jedno smo[7]. A opet na drugom mestu, pokazujući da se On ni u čemu ne odlikuje od te suštine, ovako veli za Duha: Duh Istine, od Oca ishodi[8]. Jer kao što od izvora vodenog voda proishodi kao reka, tako od Boga i Oca ishodi Duh kao Bog,te stoga On i kaže: Duh je Bog i koji Mu se klanjaju u duhu i u istini treba da se klanjaju[9]. Ako je, dakle, Otac Duh, jasno je da je Duh i od Njega rođeni Sin. I to pokazujući, Pavle kaže: A Duh je Gospod[10]. Jer premda je On i primio plot, On ju je obožio i učinio duhovnom. Duh je Duh Sveti, jer od Oca ishodi i nama nedostojnima se šalje i razdeljuje kroz Sina,ne kao Onaj Koji to čini protiv svoje volje, nego kao Onaj Ko kroz jednoga od Trojice, samoga Sina, ispunjava Ono što je Očeva volja kao sopstvenu volju. Jer prirodom i suštinom i voljom Sveta Trojica je nerazdelna, a u ipostasima naziva se lično Otac, Sin i Sveti Duh, pri čemu je to jedan Bog, a ime Mu je Trojica Koja, budući iznad svakoga imena koje se imenuje i reči i slova, nadilazi i prevashodi svako poimanje razumom, budući da nije ništa [od onoga što postoji].
6. Međutim, obrati pažnju ovde na to kako Sveto Pismo kaže da je jedan tri. Naime, dobro je da se ponovo vratimo na isto i da to kažemo,jer naslađivanje takvim pitanjima onome ko zna da u njima bogodolično uživa uvek donosi zadovoljstvo, a njegova duševna osećanja reč Božija osvećuje. Bog je, kaže, Duh[11], a to je i Sin, kako je rečeno. Ako je, dakle, Bog Duh ta Duh je Gospod i ako Božanstveno Pismo Gospoda naziva Duhom,onda je Bog Koji se poznaje u trima ipostasima jedan Duh (kao što je, nato ukazujući, Sin rekao „jedno“), ravnosilni, jednoprestoni, jednoprirodni i jednosuštni. Za njih je zato rečeno da su jedan Duh, kako ti ne bi u trima licima Trojice zamislio nikakvu nejednakost u prevashodstvu ili u podređenosti, niti uopšte razdeljenje u njima bilo koje vrste. Jer to nije rečeno zbog toga, nego da bi ti kroz sama imena upoznao lica, odnosno same ipostasi. To saznavši i time pravilno posvećen u tajne o božanskom, nemoj tražiti da podrobno ispitaš ništa više od toga, nego primi to samo verom i tu se zaustavi, budući uveren i ispovedajući da je ono što je iznad toga savršeno nepostižno.
7. A da bi saznao i svojstva božanske prirode, kako su Bog i ono što je oko Boga i ono što je od Boga i ono što je u Bogu sve jedna svetlost,koja u svakoj od ipostasi prima poklonjenje i koja se sagledava u svim svojim svojstvima i darovima, i na ovaj način ćemo te posvetiti u tajnu o tome. Bog je svetlost[12], i to svetlost beskrajna i nepojamna, a ono što je oko Njega jeste svetlost koja se i sjedinjuje i nerazdeljivo razdeljuje na lica, te je (da ti pomenem svakoga pojedince, razdeljujući ono što je nerazdeljivo) Otac svetlost, Sin je svetlost i Duh Sveti je svetlost. Oni su jedna svetlost prosta, nesložena, bezvremena, savečna, jednočasna i jednoslavna. Uz to, i sve što potiče od nje je svetlost, kao ono što nam svetlost daruje. Život je svetlost, besmrtnost je svetlost, izvor života je svetlost, voda živa je svetlost, ljubav, mir, istina, kapija Carstva Nebeskog, svetlost je samo Carstvo Nebesko. Ložnica i bračna odaja je svetlost, raj, rajska naslada, zemlja krotkih, venci života, sama odeća svetih je svetlost. Hristos Isus, spasitelj i car svega, svetlost je. Hleb neporočne ploti Njegove je svetlost, čaša časne Njegove krvi svetlost je, vaskrsenje Njegovo je svetlost, lik Njegov je svetlost, ruka, prst, usta Njegova su svetlost, oči su Mu svetlost. Gospod je svetlost, glas Njegov je kao svetlost od svetlosti, Utešitelj je svetlost, biser, zrno gorušično je svetlost, loza istinita, kvasac, nada i vera je svetlost.
8. Kada, dakle, čuješ da se kroz proroke i apostole govori tako i slično o neizrazivom i nadsuštnom Božanstvu, treba da pod tim podrazumevaš da je ono suštinski u svemu jedno nadnačalno načalo, koje prima poklonjenje u jedinici trojične svetlosti. Jer jedan je Bog u Ocu i Sinu i Svetom Duhu, kao svetlost nedostupna i predvečna koja se, budući mnogoimenitom, naziva svim pomenutim imenima i mnogim drugim. I ne samo da se tako zove, nego i dejstvuje, kako sam saznao od onih koji su opitno naučeni od nje i koji su se u sazrcanju uverili i utvrdili u dobrim svojstvima preblagog Boga. A da bih ti pokazao uz ovo što je pomenuto i druge svetlosti Božije, i Njegova blagost je svetlost, svetlost je milost Njegova, blagoutrobnost, zagrljaj je Njegov svetlost, dobrota je Njegova svetlost, žezal, palica i uteha je Njegova svetlost[13].
9. I premda se može reći da je većina toga, ili čak sve, svojstveno nama, nama je to ipak svojstveno kao ljudima, a Njemu je to svojstveno kao Bogu. I da ne propustim da ti ponovo sve to imenujem: Bog se naziva Ocem,očevima se naziva i većina ljudi. Hristos i Bog je Sin Božiji, sinovi smo, opet, i mi ljudi. Presveti Duh je Duh Božiji, duhovima se nazivaju i naše duše. Bog je život, mi i za sebe kažemo da živimo. Bog je Ljubav, ljubav imaju jedni prema drugima i veliki grešnici. Šta onda? Da nećeš Boga nazvati ljudskom ljubavlju? Sačuvaj me, Bože, takve hule! Ili bi ti možda međusobni mir koji se sastoji u tome da se ne sporimo ili sukobljavamo oko nečega nazvao „mirom koji prevazilazi svaki um“[14]? Nikako. Ili ćeš istinom Božijom nazvati to da nikome ne kažeš lažnu reč?Nipošto. Jer kao što su reči ljudske prolazne i prazne, a Reč Božija je živa i ipostasna i delotvorna[15], Bog istiniti, tako je i istina, Bog, iznad poimanja i iznad razuma ljudskog: On je nepromenljiv, neprolazan, ipostasan i živ. Tako, dakle, niti je naša voda kao ona voda živa, niti je hleb naš kao onaj hleb, nego, kao što je gore rečeno, sve ono je svetlosti Bog je jedinstvena svetlost i ko se njoj pričesti postaje pričasnikom svih dobara koje smo naveli, a uz to postaje i krotak i smiren. A i to je opet svetlost zajedno sa svim onim što je rečeno ili, bolje reći, onaj ko ima tu svetlost zajedno sa svetlošću ima i to.
10. Međutim, uz sve to Bog se naziva i bodrošću[16], kao Onaj koji podstiče na dobro dušu čoveka u kojoj obitava i postaje u njoj svako dobro. I ona nije lišena nijednog dobra[17] kada u sebi ima Boga, nego se ispunjava i preizobiluje svagda u svim tim skrivenim dobrima Božijim, živeći i radujući se zajedno sa činovima nebeskih sila, čega da se i svi mi udostojimo i da u izobilju okusimo, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našega Isusa Hrista, Kojem priliči slava i sila sa Ocem i Svetim Duhom,sada i svagda i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 28,19.
  2. Jn. 14,28.
  3. Jn. 8, 28.
  4. Jn. 14,16.
  5. Jn. 15, 26.
  6. Mt. 6,9
  7. Jn. 10,30
  8. Jn. 15, 26
  9. Jn. 4, 24
  10. 2Kor. 3,17
  11. Jn. 4,24
  12. 1Jn. 1,5.
  13. Ps. 22, 4.
  14. Fil. 4,7.
  15. Jevr, 4,12.
  16. Jer. 1,12.
  17. Ps. 33,10.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *