SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA TRIDESET ČETVRTA
O TOME DA JE VEOMA OPASNO ZAKOPAVATI OD BOGA DANI TALANT. I O TOME DA TREBA OBZNANJIVATI I SVIMA POKAZIVATI I SA ZAHVALNOŠĆU OBJAVLJIVATI DOBROČINSTVA BOŽIJA NA KORIST ONIH KOJI SLUŠAJU, MAKAR SE NEKIMA TO I NE DOPADALO.
 
1. Braćo, oci i čeda u Hristu Bogu, šta mislite o tome čemu sam vas toliko poučavao u različitim besedama? Šta u sebi mislite o meni,koji vam tako sa smelošću govorim? Da niste pomislili da sam rekaonešto mimo Božanstvenih Pisama? Ili ste me krišom ukorili jer samu nečemu preterao? Da me niste u čemu osudili, jer sam govorio velike reči? A ako ste tako raspoloženi prema tome što sam govorio, neka vam milostiv bude Hristos, a ja molim vašu ljubav da niko u tom sudu ne istrajava. Naime, ja sam to napisao ne da bih se hvalisao, niti će to dopustiti Bog koji me je pomilovao i ka tome me poveo, nego, sećajući se darova Božijih koje je On od početka moga života i do sada darovao meni nedostojnom, sa blagodarnošću Mu pojem kao milostivom Vladici i dobročinitelju našem Gospodu, te pred sve vas sa zahvalnošću polažem talant koji mi je On dao. Jer kako mogu da toliko veličanstvo Njegovih dobročinstava prećutim ili da nezahvalno kao zaboravni i zli sluga zakopam dati mi talant? A pošto ne mogu to da učinim, ja objavljujem Njegovu milost, ispovedam blagodat, svima pokazujem Njegovu dobrotu prema meni, pa molim i vas poukom reči da se trudite da se priopštite Njegovim darovima i da okusite što sam i ja nedostojan Njegovom neizrecivom blagošću okusio. Jer ništa se u tome ne ogrešujem i nisam ogrešio o vas, nego čeznem za tim da od onoga što sam primio predam svojoj braći slugama, a to ste vi, koji ste udostojeni da slušate i da se nazivate Hristovim narodom, sveštenim stadom i carskim sveštenstvom.
2. Jer kao što kada neki bratoljubivi siromah isprosi i dobije novčiće od nekog milostivog hristoljupca, pa radosno trči svojoj braći siromasima i šapatom im javlja: „Trčite i vi brzo da dobijete“, upirući prstom i pokazujući im na onoga koji mu je dao novčić, a ako mu ne veruju,otvori dlan i pokaže im, kako bi poverovali i požurili i brzo stigli tog milostivog čoveka, tako ni ja smireni, ubogi, obnaženi od dobra i sluga svetosti svih vas, iskusivši Božije čovekoljublje i sastradalnost, jer sam Mu došao u pokajanju i posredovanjem svetoga Simeona, oca moga i oca vašega, i primio blagodat, ja nedostojan svake blagodati, ne trpim da je sam krijem u okrilju duše, nego svima vama braći i ocima svojim objavljujem darove Božije i talant koji mi je dat, koliko to od mene zavisi, pa vam ga rečju kao na dlanu otkrivam i govorim ne šapatom i krišom, nego kličem veleglasno: „Pohitajte, braćo, pohitajte“, i ne samo da kličem, nego i pokazujem na Vladiku Koji sve to daje, umesto prsta ponovo pružajući reč. Jer ako čovek da nekom siromahu novčić, a zatim ga taj pokaže i drugima da bi se i njima dalo, ovaj se gnevi i čak postaje tvrd na davanje, dok Bog ne postupa tako, nego sve čini suprotno. Jer ako On da nekom duhovni dar, odnosno talant, a taj ga ne otkrije i ne obznani svima, govoreći: „Priđite Vladici Koji lako daje i ni od koga se ne odvraća i ne vraća ga praznih ruku“, nego ga uzme, sakrije i zakopa, Gospod se tada, štaviše, gnevi na toga koji je talant dobio kao na zavidljivca i onoga ko ne želi da i njegova braća dobiju kao što je i sam dobio.
3. Zbog toga, dakle, ne mogu da ne govorim o čudesima Božijim koja sam video i koja sam delom i opitom poznao, nego i svima ostalim svedočim kao pred Bogom, govoreći velikim glasom: „Požurite svi pre nego što se smrću zatvore vrata pokajanja, požurite da stignete pre izlaska iz tela, pohitajte da dobijate, kucajte da vam Vladika pre končine otvori vrata raja i otkrije vam Sebe samoga, postarajte se da u sebi i osetno steknete Nebesko Carstvo i da odavde ne odete bez njega, a posebno vi koji mislite da ga neosetno imate u sebi, premda zbog te umišljenosti nemate ništa“.
4. Kako će, reci mi, ugledati Oca Hristovog onaj ko um Hristos nije stekao? A ko Njega ne vidi da govori u njemu, otkuda će ili kako reći: Avva, oče[1]. Ko nije u sebi osetno stekao Carstvo Nebesko, kako će u njega posle smrti ući? Ko Duhom nije ugledao kako Sin sa Ocem prebiva u njemu, kako će biti sa Njim u budućnosti, kao što je Gospod rekao: Oče, hoću da oni koje si Mi dao budu gde sam Ja, i oni da budu sa Mnom[2], i opet: Ne molim samo za njih, nego i za sve koji njihovom rečju poveruju u Mene, da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu. I slavu koji si Mi dao Ja sam dao nj ima,da budu jedno, kao mi što smo jedno, Ja u njima i Ti u Meni, da budu usavršeni u jedno i da pozna svet da si Me Ti poslao i da ljubiš njih, kao što Mene ljubiš[3]?
5. Eto, tako se ja, braćo moja, kako neki misle, hvalim. Tako me ljubav Božija pokreće da vama, svojim ocima i braći, otkrijem neizrecivu dobrotu i ljubav Božiju prema nama, radi koje on tako i tolikim darovima proslavlja one koji su se besprekorno ponadali na Njega.
6. Ali ja vas pitam, a vi mi, molim vas, odgovorite: „Znači, šta? Otac ne znajući [????????] voli Sina i Sin ne znajući i nevidljivo sapostoji Ocu?“ „Ne“, svakako ćete reći. Jer ako to prihvatimo i učinimo dogmom da se Otac i Sin uzajamno ne poznaju, nestaje naša vera i mi ginemo. Naime, ako se Oni međusobno ne poznaju, to nužno znači da ni mi njih uopšte ne poznajemo. A ako je to tako, onda smo mi bezbožnici i nismo poznali Boga. A ako On kaže da kao što Otac zna Sina i Sin poznaje Oca[4], kao Bog sapostojeći sa Bogom i Ocem, tako i Otac sapostoji sa Sinom, kao kada kaže: Kao ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi,tako i oni u Meni da budu i Ja u njima[5], to svakako pokazuje istovetnost njihovog međusobnog jedinstva. Ali jedinstvo Oca sa Sinom je prirodno i sabespočetno, dok je naše jedinstvo sa Sinom po usinovljenju i blagodati, ali svi smo mi sjedinjeni sa Bogom i nerazdeljivi, kao što opet On kaže: Ja sam u njima i Ti u Mni, da budu usavršeni u jedno[6]. Zašto? Da pozna svet da si Me Ti poslao i da njih ljubiš, kao što ljubiš Mene[7]. A Pavle kaže: Gde nema Jelina ili Judejca, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos[8].
7. Poslušajte to vi, koji mislite da ste duhovni, i poverujte Onome Koji to govori, a mene koji vam obznanjujem rečju blagodati darove koje od Boga dobijaju oni koji Mu sa toplom verom pritiču i čine Njegove zapovesti, mene koji služim Duhom Koji odjekuje sa visine, oslobodite od svakog ukora. A ko je Onaj Ko govori, čujte Gospoda gde kaže: Jer niste vi ti koji govorite, nego je Duh Božiji Onaj Koji govori u vama[9]. A o tome je i prvovrhovni Petar svedočio, govoreći: Jer nikad proroštvo ne nastade čovečijom voljom, nego pokretani Duhom Svetim govorahu sveti Božiji ljudi[10]. A ja, premda sam ništavan i nedostojan i dalek od svake svetosti i svetih Božijih ljudi, ipak ne mogu da odreknem dar koji nam je dao Bog, nego vam kao dužnik Njegove blagodati služim reč Božijy i otkrivam talant koji mi je darovan, i dar KOJI MI je dat kroz proročanstvo sa polaganjem ruku[11] arhijereja koji me je učinio sveštenikom, kao što nam sam prvovrhovni apostola zapoveda. Jer kaže: Svaki kao što je primio blagodatni dar, njime služite jedni drugima kao dobri upravitelji raznovrsne blagodati Božije. Ako neko govori, neka govori kao reči Božije, ako neko služi, neka služi kao po moći koju Bog daje[12].
8. Dakle, Duh je Onaj Koji govori, braćo, a ne ja, kao što nas je uverio i Gospod, i Njegov verni učenik. A ako lažem, kuda ću pobeći od neizbežne pravde koja u pogibiju šalje one koji lažu? Jer rečeno je: Pogubićeš sve koji govore laž[13]. I kao što se onaj ko ne veruje onome koji govori Duhom, o Duha Koji govori ogrešuje i huli, tako i onaj ko je lišen blagodati Duha sa visine, ako se drzne da kaže: „Ja govorim u Svetom Duhu“,poput Simona Maga i njegovih jednomišljenika, biće tuđ Bogu i bogoborac. Jer onaj ko se rečima protivi Duhu, svakako je bogoborac, budući daje Bog nerazdvojiv i nerazdelan, pa je i Sveti Duh neodvojiv od Očeve i Sinovljeve večnosti i carstva.
9. Dakle, nemojte poželeti da postanete bogoborci i protivubošci,braćo, nego hodite, poklonite se i pripadnite sa mnom i ne ustajte svedok ne primite dar Božiji, kao što sam ga primio i ja nedostojni Njegovom blagodaću. Ja vam ništa protivno ne govorim, braćo, nego svima vama pokazujem svoju silnu ljubav. Jer kada bih govorio da sam na dar primio blagodat od Oca svetlosti, od Koga dolazi svaki dar savršeni, a da neću da ga primite i vi, bilo bi pravično da me omrzne i Bog, i vi sami. A sada, kada vam predstavljam istinu koja dolazi od Božanstvenog Pisma i od samoga iskustva, ukazujući vam na carski put, u čemu se ogrešujem o vas? A ako ne pristajete da vas poučavam, smatrajući me bezimenim i neuglednim i poslednjim od svih, znajte i naučite se da je Bog izabrao ludo pred svetom da posrami slavne i silne.
10. Ali možda bi neko mogao da primeti i kaže: „To što ti govoriš je veliko preterivanje i prevazilazi ljudske sile“. A ja ti kažem: „To je zaista veliko i natprirodno, jer, kako rekoh, to su Božije reči“. „A kako to da se niko“, reći će, „od velikih otaca nije tako jasno izrazio o sebi i izgovorio takve reči, koje ti govoriš o sebi?“ Grešiš, čoveče. Štaviše, Apostolski Oci govorili su kao i ja, pa i više od toga, ali verodostojnost besednika čini ono što oni govore lako prihvatljivim i uverljivim, dok moja ništavnost čini da vam i ono što je svima opštepoznato izgleda lažno i gnusno“.
11. Međutim, mogu vam navesti i drugi razlog iz kog sam to, i nehotice, otkrio. A šta je u pitanju? Lažno, nerazumno i glupo predubeđenje onih koji govore da danas na zemlji i među nama nema takvoga čoveka. I obrati pažnju na to kako je zloba maštovita. Jer kada ja ne govorim jasno,nego se trudim da sakrijem dar, oni misle da govorim istinu. A ako im otkrijem i kažem istinu, odmah me osuđuju kao gordeljivca, ne znajući reči svetih Apostola. Koje reči? Mi um Hristov imamo[14]. Ili biste možda, mogao bih da im kažem, kao preteranu gordost osudili i reči potome znamo da On prebiva u nama, po Duhu Koji nam je dao.[15] A kako biste ovo upotrebili protiv onoga ko to kaže: Tražite ga iskušate Hrista Koji u meni govori[16]? Ili: Mislim da i ja imam Duha Božijeg[17], i: Ne primismo duha ropstva, da se opet bojimo, nego Duha usinovljenja,u Kojem kličemo: Avva, Oče[18], i: Bog Koji je rekao da iz tame zasija svetlost, On je zasijao u srcima našim[19]! Da nećete sve to uračunati u reči gordosti? O, bezumlja!
12. A ako hoćeš da saznaš i o načinu osijanja koje biva u onima koji vole Gospoda, poslušaj samoga Pavla koji kaže: Imamo blago u zemljanim sudovima[20], odnosno telima. „Ali ako“, reći će on, „danas nema takvoga čoveka, šta onda?“ A zašto ga nema, reci mi? „Zato što ako neko i hoće“,kažu oni, „da danas postane takav, mislim da ne može, kao što to inače ne može postati ni onaj ko neće“. Ako, dakle, kažeš da to ne može ni ko hoće, kako onda shvatiti reči: Onima koji Ga primiše dao je vlast da budu čeda Božija[21], i: Ako hoćete, Bogovi ste i sinovi Višnjeg cvi.[22] A ako to ne želiš i ne postaješ takav, znaj da si sebe samoga osudio, jer si onaj koji nije ni poželeo, niti izabrao da postane takav. Jer ako hoćeš,ti to možeš.
13. A ako ti i nisi takav, ipak je mnogo drugih, jer tako Bog hoće,koje ti ne poznaješ. Jer ako je Bog u Ilijino vreme imao sedam hiljada onih koji nisu preklonili kolena pred Vaalom, daleko pre to važi za današnje vreme, kada se Njegov Duh Sveti bogato izlio na nas. A ako neko ne svlači sve i nag prilazi da traži i da dobije, kriv je tome onaj koji neće, a ne Bog. Jer kao što se oganj spremno, da tako kažem, i prirodno dohvata veštastva, tako i blagodat Svesvetog Duha, Kojem priliči poklonjenje, traži da se dotakne naših duša, kako bi zasijala i onima koji su u svetu i kako bi kroz te kojima sija upravila korake mnogih, da bi, i sami pravilno hodeći, približili se ognju i svaki pojedince, a i zajedno, ako je moguće, upalili se i među nama zasijali kao bogovi, kako bi se blagosiljalo i umnožavalo seme Boga Jakovljevog i da ne bi ponestalo bogolikih ljudi, koji bi svetleli kao svetlost na zemlji.
14. Ja, dakle, mislim da je istina takva i da je volja Božija na nama koje je Sam On sazdao i učinio nam čast, proslavivši nas na početku slavom Svoga lika. A vi vidite i procenite to što vam govorim. I ako ne mislim isto kao Apostoli i sveti i bogonosni oci i ne govorim saglasno onome što je rečeno, i ako ne ponavljam i ja ono što je Bog kazao u Svetim Evanđeljima, ako na životvorno dejstvo i dar koji u njima postoji, a koji je, na nesreću, ugašen nerazumnim umovanjima, koliko to od njih zavisi, pred svima pomoću dokaza jasno ne ukazujem i ne pokazujem svetlost koja još uvek gori, sve navodeći i govoreći iz samih Svetih Pisama, neka mi bude anatema od Gospoda Boga i Isusa Hrista kroz Duha Svetoga kao na onoga koji uči mimo onoga što su Božanstveni Apostoli učili i blagovestili, a vi ne samo da treba da zatvorite uši da me ne čujete, nego me i kamenujte kao nečastivca i bezbožnika i ubijte me. A ako podržavam vladičanska i apostolska učenja koja su neki izvitoperili, sabirajući iz samih Božanstvenih Pisama sve što utvrđuje i ispravlja razmišljanja takvih i onih koji ih slušaju, i savetujem im da nas ni vaskrsenje, ni netruležnost, ni život, ni Carstvo Nebesko, ni sama večna dobra ne očekuju samo kao nešto čemu se nadamo, nego ih učim da je to nešto što je pred nama i otkriveno, što se gleda i vidi i što se još ovde daje kao zalog izabranima i onima koji će se spasiti, dok sam zaostala dobra rešio da im javim i uverim ih da će im biti data posle smrti i vaskrsenja, zar ne bi radije svi trebalo da me primaju sa odobravanjem i da me silno vole, jer im pokazujem delo savršene ljubavi?
15. Jer kao što onaj ko je našao sakriveno blago i zadržao ga samo za sebe biva osuđen od svih kao dostojan pokude i srebroljubac, a ko ga ne krije za sebe, nego ga svima pokazuje i objavljuje i ostavi ga da svako od njega uzme koliko hoće, svakako je dostojan pohvale i primaju ga i Bog i ljudi, tako ću se i ja pokazati kao nerazuman u duhovnim stvarima, govoreći Božijom blagodaću. Jer kada mi je jedan sveti čovek ukazao da na jednom mesto postoji skriveno blago Božanstvenih Pisama, nisam bio lenj da ustanem, ispitam ga i vidim, ali, pošto sam i njega zamolio i uzeo za pomoćnika i satrudnika, ostavio sam svako drugo životno delanje i posao i, kada sam saznao za mesto sa blagom na koje mi je ukazao taj dobri čovek, pošao sam tamo i ni danju ni noću sa velikim naporom i trudom nisam prestajao da kopam, rijem, da izbacujem zemlju i dubim rupu, sve dok nije počelo da prosijava blago, odozgo prekriveno zemljom. A pošto sam se dugo namučio kopajući i odbacujući zemlju, i na dnu ugledao, kako verujem, najdragocenije blago na zemlji neokrnjeno i netaknuto i čisto od svake mrlje, ja otada kad god pogledam na njega vičem onima koji ne veruju i ne žele da se muče i kopaju: „Hodite, vidite svi vi koji ne verujte Božanskim Pismima“. A to činim slušajući, svakako, Solomona koji kaže: Bez zavisti i naučih, i u izobilju predajem[23]. Zato tako vičem svima, kako je rečeno: „Hodite, saznajte da se ne samo u budućnosti, već i sada pred očima i rukama i nogama vašim nalazi neizrecivo bogatstvo koje je iznad svakog načalstva i vlasti[24]. Hodite, uverite se da je blago o kojem vam govorim svetlost sveta“.
16. I ja to ne govorim od sebe samoga, nego je to samo blago reklo i govori: „Ja sam vaskrsenje i život, Ja sam gorušično zrno skriveno u zemlji, Ja sam biser koji verni kupuju, Ja sam Carstvo Nebesko koje se u vama krije i kao što Me sada vide oni koji Me potraže i nađu, tako ću zasijati i u njima i nad svima njima, kako sada sijam (premda sakriven) nad svim nebesima. Ja, Koji sam nesmestiv po prirodi, u vama po blagodati bivam smestiv, i nevidljiv vidljiv, ne pokazujući se koliki zaista jesam, mada čitav i ostajem vidljiv, nego koliko to prima priroda i sila onih koji Me gledaju. Ja sam kvasac koji duša primi i meće u svoja tri dela [tj. razumni, gnevni i željni], pa ih zakvasi i sva postaje nalik Meni. Jer kakav je kvasac, takvo postaje i brašno koje od njega kisne sa vodom i solju. A sa Mnom, Sinom, kaže, postoje i jednoprirodni Moj Otac i Njegov Utešitelj, i oni bivaju umesto vode i soli. Ja sam umesto čulnog raja Svojim slugama postao umni raj, u koji ću uvesti sve koji veruju u Mene i koji se ponovo rađaju Duhom, koji više ne mogu da greše, niti knez sveta ima ikakve moći nad njima, jer Ja sam u njima, a oni u Meni i pobeđuju svet, jer se nalaze van sveta i sa sobom imaju Mene, Koji sam silniji od svega. Ja sam svetozarni izvor besmrtne reke, čijom se vodom, koja od Mene teče, radosno umivaju svi koji Me vole, ne posle smrti, nego svakoga časa, čisteći od svake mrlje i telo i dušu i čitavi blistajući poput svetiljke i zraka sunčeve svetlosti. Ja sam sunce koje u njima sviće svakoga časa i koje oni vide umno, kao što sam se i ranije objavljivao prorocima, pa su oni, gledajući Me, pevali Mi himne, svagda Me prizivajući: Ujutru ćeš, kaže David, poslušati glac moj, ujutru ću stati pred Tebe i videćeš me[25], a drugi: Tada će sinuti ujutru svetlost tvoja i zdravlje tvoje će brzo procvasti[26], kada i ti ispuniš Moje zapovesti“.
17. A zašto sam prinuđen da vašoj ljubavi govorim o svemu o čemu nam govori Bog Koji je žedan našega spasenja, ako ne zato da biste se na svaki način naučili i uverili da su oni koji sede u tami dužni da vide da sija velika svetlost, ako uopšte pogledaju, i da ne bi neki od vas mislili da je ono, doduše, zasijalo, ali da je nemoguće da ga vide ljudi koji se još nalaze u telu. Jer da nije moguće, zašto bi ono i sijalo i sija, ako ga oni ne vide? Bolje reći, svetlost je uvek postojala i uvek je sijala isija u onima koji su čisti, i u tami je sijala a tama je ne obuze, i sada sija i tama je ne obuzima, niti je se dotiče. A reći da je „sada“ zasijala narodu koji sedi u tami znači da je blagoizvolela da se otkrije onima kojima se i javlja, jer je drugi, koji su u tami, ne opažaju. Jer nevidljiv je postao vidljiv posredstvom tela svima koji su Ga ugledali čulnim očima,i nevernim i vernim, dok su svetlost Njegovoga Božanstva poznali i ona se otkrila samo delatno vernim, koji su Mu i govorili: Eto, Gospode, mi smo ostavili sve i za Tobom pošli[27]. A reč „sve“ obuhvatila je i imanje, i novac, i želje, i preziranje privremenog života i to što su se uzgnušali nad njim, kako bi okusili sam ipostasni i večni život, što je svakako i slađe i važnije, i koji je Sam Bog.
18. Ali molim sve vas, oci i braćo, da pohitate da se priopštite takvom životu koji je svetlost Božija, sam Duh Sveti, Koji one koji su postali Njegovi zajedničari osvećuje i čini ih bogovima po usinovljenju. I ne zaboravite besede koje sam vam izgovorio, nego najpre sami naučite da uvek činite dobro, a zatim poučite i druge da ra čine, kako bi reč pouke u vama bila delatna i prihvatljivija za one koji je slušaju. A ako ne postupite tako, ja nisam kriv ni za koga od svih vas, jer se nisam uzdržao da vam ne objavim šta mi je rekao i obznanio i zapovedio Gospod naš Isus Hristos kroz Svoga Svetog Duha, Koji prima poklonjenje, o visokim darovima i blagodati sabespočetnog Boga i Oca Svoga, koje svagda i do danas onima što sa mukom i u veri traže priopštenje daje blagi i dobročinitelj Bog naš, Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje sada i svagda i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Rim. 8,15
  2. Jn. 17,24
  3. Jn. 17, 20-21
  4. Mt. 11, 27.
  5. Jn. 17,21
  6. Jn. 17,23.
  7. Jn. 17,23
  8. Kol. 3,11
  9. V. Mt. 10, 20
  10. 2Pt. 1,21
  11. 1Tim. 4,14
  12. 1Pt. 4,10
  13. Ps. 5, 7
  14. 1Kop. 2, :16
  15. 1Jn. 3, 24
  16. 2Kor. 13,3
  17. 1Kop. 7, 40
  18. Rim. 8,15
  19. 2Kor. 4, 6
  20. 2Kor. 4,7
  21. Jn,. 1,12
  22. Ps. 81, 6
  23. Prem. Sol. 7,13
  24. Ef. 1,21
  25. Ps. 5,3
  26. Is. 58, 8
  27. Mt. 19,27

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *