SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA TRIDESET TREĆA
O PRIOPŠTENJU DUHU SVETOM. I O TOME DA SE DELA VRLINE NE MOGU POTVRDITI DRUGAČIJE, OSIM DOLASKOM DUHA, BEZ KOGA NIKO NE NAPREDUJE KA VRLINI, NITI MOŽE DA DRUGIMA KORISTI ILI DA PRIMA TUĐE POMISLI. I O TOME DA JE TRIIPOSTASNO BOŽANSTVO U SVEMU RAVNO I JEDNAKO.
 
1. Braćo i oci, Bog je oganj i tako Ga naziva čitavo bogonadahnuto Pismo, a duša svakoga od nas je svetiljka. I kao što je svetiljka, makar imala dovoljno i ulja i fitilja, dok je se ne dotakne oganj potpuno mračna, tako je i duša, makar naizgled bila ukrašena svim vrlinama, ali nije se dotakla ognja, odnosno nije se priopštila božanskom suštastvu i svetlosti, još uvek ugašena i pomračena i njena su dela nepouzdana. Naime, sve treba proveravati i obelodanjivati svetlošću[1]. Onome čija je, dakle, svetiljka još uvek takva (odnosno nepričasna božanskom ognju), pre je potreban vođa i svetiljka da mu osvetljuje i razlučuje njegova dela i grehe i da uz njenu pomoć on ispovedanjem ispravlja svoja sagrešenja i sve pogreške koje čini svakoga časa. Jer kao što onaj ko hoda noću ne može da se ne spotiče, tako nije moguće ni da ne greši onaj ko još ne vidi božansku svetlost, kao što kaže Hristos: Ko ide danju, ne spotiče se, jer vidi svetlost ovoga sveta; a ko ide noću spotiče se, jer nema svetlosti u sebi[2]. Rekavši u sebi, On je ukazao na božansku i neveštastvenu svetlost, jer niko ne može u sebi steći svetlost čulnu.
2. Dakle, kao što onaj ko hoda po tami nema nikakve koristi ako nosi makar i ukrašene, ali ugašene svetiljke (jer od njih on ne vidi ni sebe, niti koga drugog), tako ni onaj ko misli da u sebi, koliko je to moguće, ima sve vrline, a da u sebi nema svetlost Svetoga Duha, niti može dobro videti svoja dela, niti uopšte može biti uveren u to da su ona ugodna Bogu. Uz to, on ni druge ne može da povede ili da ih pouči volji Božijoj, niti je dostojan da primi tuđe pomisli, makar ga ljudi postavili i za patrijarha, sve dok ne stekne svetlost koja svetli u njemu. Jer Hristos kaže: Idite dok svetlost imate, da vas tama ne obuzme, a ko ide po tami ne zna kuda ide[3]. Ako, dakle, on ne zna kuda ide, kako će drugima ukazati put? I kakva će biti korist, ako neko postavi ugašenu svetiljku na drugi svećnjak, kada ona sama ne gori i ne svetli? Ne treba tako činiti! Nego kako? Onako kako je sam Bog nad svima odredio. Jer On kaže: Niko ne meće upaljenu svetiljku na skriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak, da vide svetlost oni koji ulaze[4]. To rekavši, On dodatno navodi i odlike onoga koji je kao svetiljka i u sebi ima svetlost,ovako govoreći: Svetiljka tela je oko[5]. I šta On naziva okom, ako neum, koji nikada ne može da postane prost, osim ako ne ugleda prostu svetlost? A prosta svetlost je Hristos. Za onoga, dakle, ko ima svetlost damu svetli u razumu kaže se da ima um Hristov. Dakle, kada je tvoje oko tako prosto, i čitavo bestelesno telo tvoje duše biće svetlo. A kada ti je um lukav, odnosno pomračen i ugašen, i tvoje telo će biti tako mračno. Gledaj onda da svetlost koja je u tebi nije tama. „Pazi“, kaže, „da ne misliš da imaš ono što nisi stekao“[6]. Gledajte kako vam i sam Vladika govori slično nama, Svojim slugama: „Pazi da ne zaboraviš na sebe i da misliš da je svetlost u tebi ono što nije svetlost, nego tama“. Vidite kako i ja vama, svojoj braći slugama, govorim isto što i Vladika, i da ne govorim ništa iskrivljeno, niti pogrešno.
3. Kažem vam: gledajte, braćo, da se slučajno, misleći da ste u Bogu i umišljajući da imate zajednicu sa Njim, ne nađete van Njega i odvojeni, jer ne vidite već sada Njegovu svetlost. Jer da je On zapalio vaše svetiljke (odnosno duše), On bi u vama jasno blistao, kao što je sam Bog i Gospod naš Isus Hristos rekao: Ako je sve tvoje telo svetlo da nema nijednoga dela mračna, biće svetlo celo kao kada te svetiljka obasjava svetlošću[7]. I koje onda drugo svedočanstvo, veće od toga, da ti dam da bi se uverio? A ako ne veruješ Vladici, kako ćeš, reci mi, verovati svom bratu sluzi?
4. A šta da kažem onima koji vole da se zna sa njih i da postanu sveštenici i prvosveštenici i nastojatelji, koji žele da primaju tuđe pomisli i govore za sebe da su dostojni dela vezivanja i razrešivanja[8]? Kada vidim takve da ne znaju ništa od neophodnih i božanskih stvari i da tome ni druge ne uče, niti ih izvode na svetlost znanja, šta drugo da kažem do ono što kaže Hristos farisejima i zakonicima: Teško vama zakonicima, jer uzeste ključ znanja; sami ne uđoste, a one koji bi ušlisprečiste[9]. A šta je drugo ključ znanja, ako ne blagodat Svetoga Duha koja se daje verom i prosvećenjem donosi istinsko znanje i razum, otvarajući naš zatvoreni i pokriveni um, kao što sam vam već više puta rekaokroz priče i zagonetke, pa i očiglednim dokazima, i što ponovo kažem:vrata su Sin – Ja sam, kaže, vrata[10]; ključ od vrata je Duh Sveti – primite, kaže, Duh Svet; kome oprostite grehe, opraštaju im. se; kome zadržite, zadržani su[11]. A kuća je Otac jer u domu Oca Moga stanovi su mnogi[12]. Obrati dobro pažnju na smisao tih reči. Ako, dakle, ključ ne otvori (jer njemu vratar otvara[13]), vrata se ne otvaraju. A ako se vrata ne otvore, niko ne ulazi u dom Očev, kako kaže Hristos. Niko ne dolazi Ocu, osim kroz Mene[14].
5. I o tome da najpre Duh Sveti otvara naš um i poučava nas o Ocu i Sinu, Sam on je opet rekao: A kada dođe On, Duh istine, Koji od Oca ishodi, On će posvedočiti o Meni i uvešće vas u svu istinu[15]. Vidiš li kako se kroz Duha, a tačnije u Duhu, nerazdvojno poznaju Otac i Sin? I opet: Jer ako Ja ne odem, Utešitelj, kaže, neće doći vama[16]. A kada On dođe, podsetiće vas na cve[17]. I opet: Ako Me ljubite, zapovesti Moje držite, i Ja ću umoliti Oca i daće vam drugog Utešitelja, da prebiva s vama vavek, Duha istine[18]. A malo zatim: U onaj dan (dakle, kada nam dođe Sveti Duh) znaćete da sam Ja u Ocu Svome, i vi u Meni, i Ja u vama[19]. I opet: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim[20]. I to je razumljivo: jer ako se ko ne krsti u Duhu, on ne biva ni sin Božiji niti sanaslednik Hristov. Ali On i Petru kaže: Daću ti ključeve Carstva Nebesko[21], svakako ne ključeve bakarne ili železne, nego dostojne tamošnjeg obitališta. A koliko je to obitalište, poslušaj Pavla koji u poslanici Timoteju kaže: Zapovedam ti pred Bogom Koji svemu daje život i pred Hristom Isusom[22], i malo zatim: Blaženi i jedini vladar, Car careva i Gospodar gospodara, Koji jedini ima besmrtnost i obitava u svetlosti nepristupnoj[23]. Jer ako je, kaže, nedostupna kuća, jasno je da je i kapija kuće svetlost i da je i ona nedostupna. A ako kažeš da je jedno dostupno, a drugo nedostupno, nedostupno će progutati dostupno i ključ nikada neće uspeti da otključa, osim ako i sam ne postane nedostupan i jednake prirode sa nedostupnim, nego će ga vrata spaliti, ili će kuća spaliti vrata, pa će sve postati jednako nedostupno svima. Tačnije, i naša vera će propasti, ako se Sveta Trojica razdeli na dostupno i nedostupno, i veće i manje.
6. Međutim, obratite pažnju na to da vam se, dok slušate ovo, pa primate predstave čulnih kuća i vrata, u umu ne obrazuje neki telesni oblik, te vam duša padne u sumnju i hulu, nego razmišljajući o svemu bogodolično i dobro, ako to možete da činite, saglasno reči i zakonu sazrcanja, sve ćete naći pravilno istumačeno. A ako o tome ne možete da mislite tako bogodolično, primite to samo verom i nipošto nemojte poželeti da pokažete radoznalost. Naime, Sveti Duh se naziva ključem, jer mi se kroz Njega i u Njemu najpre osijavamo umom, očišćeni se prosvećujemo svetlošću znanja, krštavajući se odozgo, ponovo se rađajući i postajući decom Božija, kao što Pavle kaže: Sam Duh se moli za vas uzdisajima neizrecivim[24], i opet: Posla Bog Duha Svoga u srca vaš, Koji viče: Avva, Oče[25]. To nam, dakle, pokazuje da su vrata svetlost, a vrata nas poučavaju tome da je onaj ko obitava u domu i sam svetlost nepristupna. Nije Bog Koji obitava jedno, a druga svetlost Njegov dom, kao što nije ni jedno svetlost Božanstva, a drugo Bog, nego je On jedan, i dom i onaj ko u njemu obitava, jer je sam i svetlost i Bog. A bogoslovski domom se zove i Sin, kao i Otac. Jer kaže: Ti, Oče, u Meni si i Ja u njima i oni u Meni, i Ja, Oče, u Tebi, da jedno budemo[26]. Tako i Duh: Useliću se, kaže, u njih i živeću u njima[27]. Ja i Otac doći ćemo mu i u njemu ćemo se nastaniti[28], pri čemu se misli kroz Duha, kako Pavle kaže: Jer Duh je Gospod[29], Ako je, dakle, Gospod Duh i Otac je u Njemu i On u nama, tako smo opet i mi u Njemu, i On sa Bogom i Ocem i Bog u Njemu,
7. A ako je potrebno reći tačnije, šta je jedno, to su i druga dva, jer tri postoje u istom i misleno se postižu u jednoj suštini i prirodi i carstvu. A ako se, dakle, nešto zove jedan, to se po prirodi sazrcava i u ostalom, izuzev „očinstva“, „sinovstva“ i „svetoduhovstva“, odnosno „rađanja“, „rođenosti“ i „ishođenja“, jer samo to na neizrecivi način prirodno sledi Svetu Trojicu u posebnom smislu. A menjanje i mešanje ili izmenu imena u njima mi ne možemo ni zamisliti ili reći. Jer kroz njih su tri lica postala raspoznatljiva i niti je moguće da Sin u tome prethodi Ocu, niti Sinu Sveti Duh, nego treba zajedno ovako reći: „Otac, Sin i Sveti Duh“, pri čemu u Njima ne biva nikakve, ni najmanje, rastavljenosti vremenom ili trenom, nego je sa Ocem zajedno i Sin Koji je rođen, i Duh Koji ishodi. U svemu drugom jedno ime ili svojstvo pridaje se Jednom, kao i svoj Trojici. Tako, ako kažeš „svetlost“, i svaki od Njih je svetlost, i sva Trojica su jedna svetlost. „Večni“ život su i pojedince i Sin i Duh i Otac, a i sva Trojica su jedan život. Duh je, dakle, Bog i Otac i Duh je Gospod i Bog je Duh Sveti. Sve je to Bog pojedince, a i ujedno sve troje je Bog. Svaki je Gospod i Gospod su sva Trojica. Svaki pojedince od Njih je Bog nad svima, Sazdatelj svega, i sve je to jedan Tvorac svega Bog, I u starini je rečeno: U početku stvori BOG nebo i zemlju, i reče Bog: Neka bude svetlost, i bi svetlost[30], i te reči nam dopuštaju da tamo mislimo da je reč o Ocu, a kada David kaže: Rečju Gospodnjom nebesa se utvrdiše, znamo da to ukazuje na Sina, i Duhom usta Njegovih sva sila Njegova[31], gde se misli na Svetoga Duha. Ali i Jovan, sin groma, u Evanđeljima kaže: Od iskoni beše Logos i Logos beše kod Boga, dakle Oca, i Bog beše Logoc, odnosno Sin. I sve kroz Njega postade u bez Njega ništa ne postade što je postalo[32].
8. Molim vas, dakle, naučite to, vi koji se nazivate čedima Božijim i koji smatrate da ste Hrišćani, a učite druge praznim rečima, i vi, sveštenici i monasi, koji pogrešno umišljate da imate vlast! Upitajte starešine i prvosveštenike svoje, saberite se u ljubavi Božijoj, i najpre zatražite da sve to delom naučite i doživite, a uz to zaželite da to jednom i vidite i da na opitu postanete bogoliki. Ali nemojte se truditi samo radi pokazivanja i radi spoljašnjeg vida i da biste dobili apostolske dužnosti, kako ne biste čuli, vi koji pre nego što upoznate Božije tajne žurite da vladate drugima: Avaj vama, koji ste razumni za sebe i pred sobom znalci.[33] Avaj vama koji činite svetlost tamom i tamu svetlošću![34]
9. Zato molim sve vas, u Hristu braćo, da postavite najpre dobri temelj smirenja pod građevinu vrlina, a zatim da podvizima blagočešća podignete dom znanja tajni Božijih, da vas obasja božanska svetlost i da očišćenim okom srca vidite Boga, koliko je to moguće nama ljudima, a zatim da budemo tajanstveno uvedeni u savršenije tajne Carstva Nebeskog,te da od toga znanja, koje odozgo daje Otac svetlosti, dođemo do reči pouke i da poučimo svoga bližnjeg tome šta je volja Božija blaga i savršena i blagougodna, i da kroz našu pouku privedemo narod izabrani Bogu, Koji nas je kroz Svoga Duha Svetoga odredio za učitelje Crkve Svoje, kako ne bismo kao preziratelji i obnaženi od svadbene odeće bili izbačeni iz ložnice Hristove, nego da bismo radije kao razumni upravitelji, koji su pravilno upravljali rečju pouke i preneli je svojoj braći slugama, a još pre toga ustrojili sopstveni život, neometano ušli u ložnicu sa čistim životom i nebeskim znanjem, svetlovidni i ispunjeni Duhom Svetim, i zacarili se zajedno sa Hristom, nasleđujući zajedno sa Njim Carstvo Boga i Oca u Svetom Duhu, svagdaživom i besmrtnom izvoru i životu,Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. V. Ef. 5,13
  2. Jn. 11, 9-10
  3. Jn. 12,35
  4. Lk. 11, 33
  5. Mt. 6, 22
  6. V. Lk. 8,18
  7. Lk. 11, 36
  8. V. Mt. 16,19
  9. Lk 11,52
  10. Jn. 10,7
  11. Jn. 20,22
  12. Jn. 14, 2
  13. Jn. 10, 3
  14. Jn. 14, 6
  15. Jn. 16,13
  16. Jn. 16, 7
  17. Jn. 14,26
  18. Jn. 14,15
  19. Jn. 14,20
  20. DAp. 1, 5
  21. Mt. 16,19
  22. 1Tim. 6,13
  23. 1Tim. 6,15
  24. Rim. 8,26
  25. Gal. 4, 6
  26. V. Jn. 17,21
  27. 2Kor. 6,16
  28. V. Jn. 14,23
  29. 2Kor. 3,17
  30. Post. 1,13
  31. Ps. 32, 6
  32. Jn. 1,1
  33. Is. 5, 21
  34. Is. 5. 20

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *