SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA TRIDESET DRUGA
O HULI. I O TOME DA ONAJ KO GOVORI DA JE U OVOM NARAŠTAJU NEMOGUĆE PRIOPŠTITI SE SVETOM DUHU I KO KLEVEĆE DEJSTVA DUHA, PRIPISUJUĆI IH NEPRIJATELJU, UVODI NOVU JERES U CRKVU BOŽIJU
 
1. Braćo i oci, svaki grex, kaže najsveštenija reč Spasiteljeva, oprostiće se ljudima, a onome ko pohuli na Duha Svetoga neće se oprostiti ni u ovom veku, ni u budućem[1]. Ispitajmo, dakle, šta je hula na Duha Svetoga. Huliti na Duha Svetog značiti pripisivati Njegova dejstva duhu neprijateljskom, kako kaže Veliki Vasilije. A kako se to čini?Kada se Svetim Duhom ili dogode čuda, ili kada neko vidi drugi božanstveni dar u nekom od svoje braće (a mislim na skrušenost, ili suze, ili smirenje, ili božanstveno znanje, ili reč nebeske mudrosti ili na nešto drugo što Božanstveni Duh daruje onima koji ljube Boga), a kaže da je to od obmane đavolske. Isto tako, i onaj ko za one koje Božanstveni Duh vodi kao sinove Božije i koji čine zapovedi svoga Oca i Boga, kaže da ih varaju demoni, huli na Duha Svetoga Koji deluje u njima, kako su nekada i Judejci govorili Sinu Božijem. Naime, oni su gledali kako Hristos izgoni demone, pa su počeli da hule protiv Njegovog Svetog Duha i bestidno bestidnici govorahu: Pomoću Velzevula, kneza demonskog, izgoni demona[2]. Ali ima nekih koji, slušajući to, ne čuju i, gledajući, ne vide, pa za sva dela o kojima Božanstveno Pismo svedoči da su od Duha Svetoga i dejstva Božijeg, kao da su sišli s uma, i čitavo znanje koje im je predalo Božansko Pismo odvrgnuvši od svojih duša i izagnavši iz svoga razuma,ne boje se da govore da to biva od pijanstva i demonskog dejstva.
2. Naime, kada neverni i potpuno neposvećeni u božanske tajne čuju,bilo za božansko osijanje, bilo za prosvećenje duše i uma, bilo za sazrcanje i bestrašće, bilo za smirenje i suze koje se liju dejstvom i blagodaću Svetoga Duha, oni odmah, kao da ne trpe preveliki sjaj i silu reči, i prese pomračujući očima srca nego ozarujući se, drsko kažu da je to od demonske obmane i u strahu ne drhte od Božijeg suda, niti od štete koju nanose onima koji ih slušaju, nego, bestidnici, svima drsko objavljuju kako Bog danas ništa od toga ne čini ni u kom od vernih, što je pre nečastivost nego jeres. Jer jeres je kada se u nečemu odstupa od dogmata o našoj ispravnoj veri, a govoriti da danas nema onih koji vole Boga i da se oni ne udostojavaju Duha Svetoga i da, Njime krštavani, ne postaju sinovi Božiji i bogovi po znanju i opitu i sazrcanju, obara čitav domostroj Boga i Spasitelja našega Isusa Hrista i jasno odriče da je obnovljen otruleženi i usmrćeni obraz[3] i povratak netruležnosti i besmrtnosti.
3. Jer kao što nikada ne može da se spasi onaj ko nije kršten vodom i Duhom, tako se neće spasiti ni onaj ko je posle krštenja sagrešio, ako se ne krsti i ne preporodi odozgo, kao što to i Gospod kaže Nikodimu: Ako se ko ne rodi odozgo, neće ući u Carstvo Nebesko[4], a i apostolima: Jovan je krstio vodom, a vu ćete se krstiti Duhom Svetim[5]. Ko, dakle,ne zna krštenje kojim se krstio kao mladenac i ne zna ni da se krstio,nego ga je primio samo verom i isprao ga nebrojenim gresima, a odriče drugo krštenje (i tu mislim na krštenje Duhom, koje se odozgo daje čovekoljubljem Božijim onima koji ga traže u pokajanju), kako će uopšte moći ikada da dostigne spasenje? Nikako.
4. Zato, dakle, svima vama svedočim i govorim i neću prestajem da govorim, vi, koji ste prvo krštenje ukaljali prestupanjem zapovesti Božijih, ugledajte se na pokajanje Davidovo i ostalih svetih i svakojakim delima i rečima sa svakom revnošću pokažite dostojno pokajanje, da biste u sebi prigrlili blagodat Svesvetoga Duha. Jer taj Duh, pošto siđe na vas, postaće vam svetozarna banja i, nakon što vas na neizreciv način primi u svoje krilo i ponovo rodi, od truležnih će vas učiniti netruležnim, od smrtnih besmrtnim i umesto sinova čovečijih sinovima Božijim po usvojenju i blagodati (ako hoćete da se pokažete srodnicima i sa naslednicima svetih i da sa svima njima uđete u Carstvo Nebesko), a kao takvoga smo i danas poznali svetog oca našeg Studita, koji se rodio u našem naraštaju, i ne samo njega, nego i neke druge od njegovih učenika koji su se, kako rekoh, njegovim molitvama i moljenjima udostojili toga dobra, neizrecivim čovekoljubljem preblagog Boga. Ovo vam govorim ne da bih se hvalio njihovom silom, nego da bih blagodario za dobrotu Božiju i objavljivao je svima vama, kako biste se i vi sami postarali da se udostojite toga dobra. Jer to je obeležje ljubavi po Bogu – da se neko ne trudi da samo za sebe stekne blago, nego da ga obznani i svojoj bližnjoj braći i podstakne ih da ga potraže, nađu i obogate se njime.
5. Zato, kako vidite, vapim vama, navodeći proročke reči: Priđite njemu i prosvetlite se i lica vaših savesti neće se posramiti[6]. Jer šta? Zar, predavši se nemaru i lenjosti i pohotama i plotskim nasladama, govorite da vam je nemoguće da se očistite i pokajanjem približite Bogu, i ne samo to, nego i da je nemoguće primiti blagodat Njegovog Duha Svetoga i Njime se ponovo roditi, biti usvojen Njime i Njemu se upodobiti? Nije to nemoguće, nije. Jer bilo je nemoguće pre Njegovoga dolaska na zemlju, a otkako je Vladika svega Bog blagoizvoleo da postane čovek i da se u svemu, osim u grehu, upodobi nama, On nam je to učinio mogućim i lakim, predavši nam vlast da postanemo sinovi Božiji i sanaslednici Njega Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt, 12, 31
  2. Lk. 11,15
  3. V. Post. 1,27
  4. Jn. 3,3
  5. DAp. 1,5
  6. Ps. 33, 6

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *