SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA TRIDESET PRVA
O TOME KAKO SVAKO OD NAS TREBA DA MOTRI NA SEBE SAMOGA I DA PAŽLJIVO ISPITUJE SVOJE STANJE. I O TOME KAKO TREBA DA ONO ŠTO NALAZI U SEBI POREDI SA ZAPOVESTIMA HRISTOVIM
 
1. Braćo i oci, u prethodnoj pouci, da ne bih previše dužio, ostavili smo ono što smo tada govorili nezavršeno, a hteli smo da kažemo šta znači „motriti na sebe“. I sada bih da vam u ovoj pouci vratim dug besede, jer to mi je dužnost i uvek sam obavezan da vašoj ljubavi dam meru reči koja joj pripada.
2. Šta, dakle, kako smo onda već rekli, znači paziti i motriti na sebe? Paziti na sebe znači govoriti u sebi: „Da me možda ne obuzima neka strast? Kao što čujem u Božanstvenim Pismima, čak i onaj ko ima samo jednu strast neće ući u Carstvo Nebesko, jer zapisano je: Ako ko sav zakon održi, a sagreši u jednom, kriv je za sve[1]. Slično tako, i motriti na sebe znači ovako govoriti u sebi: „Da nisam slučajno tu i tu zapovest zanemario ili sam nemaran prema njoj, pa je prenebregavam i ne ispunjavam? Jer Hristos i Bog kaže: Neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne crte iz zakona Mojih zapovesti, dok se sve ne zbude[2], i opet: Ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči ljude da tako rade, nazvaće se najmanji u Carstvu Nebeskom[3].
3. Uz to, treba paziti i na Božanstvena Pisma i kada se ona čitaju čovek treba da gleda na sebe samoga, da izučava i kao u ogledalu ispituje svoju dušu u kakvom se stanju nalazi. A o čemu ja to govorim? Poslušaj Gospoda Koji govori: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko[4]. Dakle, čovek je dužan da promisli kako provodi svoj dan. I ako se kaje dobro, neka uveća i produži svoj posao, a ako se kaje nemarno, neka se ispravi.
4. Poslušaj ponovo Njega kako kaže: Blaženi su siromašni duhom, jer njihovo je Carstvo Nebesko[5]. Čovek je, dakle, dužan da sebe uvek ispituje i iskušava prilikom svakog neprijatnog događaja, a mislim na uvrede, sramoćenja i unižavanja, pa da tako vidi da li se u njemu nalazi vrlina smirenja ili ne, jer ko je nju stekao sve podnosi bez žaljenja i roptanja i ne ranjava ga u srce ništa od onoga što se dešava. I ako se malo i žacne, ipak se ne potrese sasvim. Štaviše, zbog toga što je to bodilo malo ražalostilo njegovo srce i što nije radije sa radošću primio to što se dogodilo, on sebe samoga kori i nipodaštava, tuguje i plače i ulazi u klet[6] duše ili u svoju keliju, pa pada pred Boga i ispoveda Mu se, kao da je sav svoj život pogubio.
5. Zatim on opet čuje: Blaženi koji plaču[7]. I obrati pažnju na to kako ne kaže „koji su plakali“, nego oni koji uvek plaču. U vezi sa tim,dakle, mislimo o tome da li svakoga dana plačemo. Jer ako se čovek smirio dejstvom pokajanja, jasno je da mu neće proći nijedan dan i nijedna noć bez suza i plača i skrušenosti.
6. I opet: Blaženi krotki[8]. I kako da onaj ko svakodnevno plače može u gnevu provoditi život i ne postati krotak? Jer kao što se ognjeni plamen gasi vodom, tako se gnev duše gasi suzama, i to do te mere, da ako neko u tome provede dovoljno vremena, on i gnevni deo svoje duše prevodi u nepokretnost. Zato je čovek dužan da i u tome ispituje sebe samoga da li je istinski krotak (jer takav ne trpi ni u čemu da vidi da se prestupa zapovest Božija, nego, kao da sam greši, neprestano plače zbog grešnika), a zatim i da li je gladan i žedan pravde Božije. Naime, moguće je da nađemo i nekoga ko čini pravdu, a da je nije ni gladan ni žedan. A pravdaje Bog, jer čuješ da Ga nazivaju suncem pravde. Ko je, dakle, gladan i žedan Njega, čitav svet i sve u svetu smatraće tricama, a čast od velikaša držaće za sramotu i uopšte neće primećivati ljudske počasti.
7. Odmah zatim: Blaženi milostivi[9]. A ko su milostivi? Da nisu oni koji daju novac i hrane sirotinju? Ne! Nego ko? Oni koji su osiromašili radi Onoga Koji je osiromašio radi nas i koji nemaju ništa da daju, ali se umno uvek sećaju sirotinje i udovica, siročadi i bolesnih, i često ih gledaju i sastradavaju sa njima, usrdno za njih plačući, kao što je činio Jov koji je rekao: Ja zaplakah nad svakim nemoćnim[10], a kada imaju, sa radošću im čine milost i sve ih što više mogu podsećaju na spasenje duše, slušajući Onoga Koji je rekao: Bez lukavstva naučih i u izobilju predajem[11]. Takvi su oni koje Gospod blaži, koji su istinski milostivi. Zbog toga od takvoga milosrđa, kao kakvom lestvicom, oni se uspinju i dostižu savršenu čistotu duše.
8. Zato je Bog i blažio čiste srcem, ovako rekavši: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti[12], znajući, kao naš Bog i zakonopoložitelj, da ako naša duša ne dospe u takvo raspoloženje, ona niti večno tuguje,niti postaje savršeno krotka, niti je žedna Boga, niti se čisti od strasti, niti postaje kao čisto ogledalo. A ako ne bude takva, neće ni u sebi ikada jasno ugledati Vladičino lice. A ako postane takva, ona Ga svagda gleda i miri se sa Njim, pa nastaje mir između našeg Tvorca Boga i duše koja se prethodno nalazila u neprijateljstvu sa Njim, te tada Bog takvoga čoveka blaži kao mirotvorca. Jer blaženi su, kaže, mirotvorci, jer će se sinovima Božijim nazvati[13], a to su oni koji su se svesno izmirili sa Onim Koji je došao da mir da onima koji su blizu i onima koji sudaleko[14], sa Onim koji je nas, neprijatelje, došao da pomiri sa Svojim Ocem i da sjedini nas koji smo bili daleko[15], odnosno da nam preda Duha Svetoga i sam primi našu plot. Dakle, oni koji su Ga videli, jasno je dasu se sa Njim i istinski pomirili, dostigavši traženi mir i postavši sinovima Božijim. A ako Bog opravdava, ko je onaj koji osuđuje?[16] A ako svoga brata, koga vidiš, ne voliš, kako možeš voleti Boga Koga nisi video? A ako ne možemo ili, bolje reći, ne želimo da Ga volimo, jasno je da se nismo ni pomirili sa Njim. Ali postarajmo se da Ga vidimo,pomirimo se sa Njim i zavolimo Ga, braćo, svom dušom, kako je i sam zapovedio.
9. Zatim Ga opet čuje kako govori: Blaženi prognani pravde radi[17] i pažljivo ispituje sebe da li je prognan radi zapovesti Božije, jer svi koji u Hristu žele da žive biće ognjeni[18], kako kaže Apostol. Zato i dodaje i kaže: Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake zle reči, Mene radi. Radujte se i veselite, jer je velika plata vaša na. nebesima[19]. Zbog čega je On, dakle, naposletku pomenuo proganjane i sramoćene i, kao onaj koji ima vlast[20], glasno im zapoveda i kliče: Radujte se i veselite! Zato što onaj ko je pokazao pokajanje dostojno svojih sagrešenja, ko je zbog toga postao smiren (da ponovim to još jednom) i ko se udostojava da svakoga dana plače, da bude krotak i da iz sve duše bude gladan i žedan sunca pravde, da bude milostiv i sastradalan, kao da stradanja svih i žalosti i bolesti čini svojim, dok plače i očišćuje se on vidi Boga, miri se sa Njim i postaje istinski mirotvorac, udostojavajući se da se nazove sinom samoga Boga. Takav, dakle, i kada čuje da ga gone i kada ga biju i kore, i vređaju i psuju i svaku zlu reč protiv njega govore, sve to može da trpi sa radošću i neizrecivim veseljem, pa mu je, znajući to, Vladika Bog jasno i rekao: Radujte se i veselite. A ko nije postao takav, niti je u sebi stekao veliku radost, kako će moći sve to da podnese bez zlopamćenja? Nikako!
10. Zato, oci i braćo moja, nikada ne prestajmo da sebe same sudimo i ispitujemo sa svakom revnošću, ako je moguće, i svakoga dana i svakoga časa, nego, kako rekosmo, ispunjavajući sve zapovesti, motrimo na sebe i ispitujmo se u svakoj pojedinoj od njih. I ako se nađemo da smo neku ispunili, zablagodarimo Vladici Bogu i ubuduće je čuvajmo koliko možemo. A ako je se još nismo setili ili je učinili, pohitajmo, molim vas, dok je ne ispunimo i sačuvamo, da ne bismo, prezrevši je, bili nazvani najmanjim u Carstvu Nebeskom. Jer ushodeći tako postepeno, čineći ih jednu po jednu, kao lestvicom, dobro znam da ćemo dospeti u sam grad nebeski u kome, kako već rekosmo, stoji sagnut naš Vladika i govori svima nama: Hodite Meni, svi koji ste umorni i natovareni i Ja ću vas odmoriti[21]. I kada tamo dospemo, videćemo Ga koliko je to ljudima moguće i od Njega ćemo primiti Carstvo Nebesko Koje je Duh Sveti i uvek ćemo ga imati u sebi, kako i Sam Vladika jasno kliče, te ćemo živeti kao angeli na zemlji, a radije kao sinovi sveti Božiji, u svemu podražavajući samom Ocu i Bogu, u Čijem najslađem liku neka se udostojimo svi mi da uživamo sada i svagda i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jk. 2,10
  2. Mt. 5,18
  3. Mt. 5,19
  4. Mt. 4,17
  5. Mt. 5,3
  6. V. Mt. 6:6
  7. Mt. 5:4
  8. Mt. 5,5
  9. Mt. 5,7
  10. Jov. 30:25
  11. Prem. Sir. 7,13
  12. Mt. 5,8
  13. Mt. 5, 9
  14. V. Ef. 2,17
  15. Ef. 2,13
  16. Rim. 8, 33
  17. Mt. 5,10
  18. V. 2Tim. 3,12
  19. Mt. 5,11
  20. V. Mt. 7,29
  21. Mt. 11,28

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *