SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA DVADESET SEDMA
O TOME DA SE NE TREBA ODNOSITI NEMARNO PREMA DELANJU BOŽIJIH ZAPOVESTI NITI PRENEBREGAVATI MAKAR JEDNU OD NJIH, KAKO NE BISMO BILI ZAKLJUČANI VAN LOŽNICE KAO ONI KOJI IH PRENEBREGAVAJU. I O HRABROM TRPLJENJU ISKUŠENJA.
 
1. Braćo i oci, zar ne čujete Gospoda i apostole Njegove kako kliču: Ako ko sav zakon sačuva, a sagreši u jednom, kriv je za sve[1]. I opet: Ko se bori od svega se uzdržava[2]. A da bi razjasnio to što kaže, od dodaje: Jer od koš je ko pobeđen, tome i robuje. Tako, braćo, ko je postao rob jedne, makar i neznatne strasti, on se stavlja u njenu vlast i ne može da posluša zapovesti Gospodnje. A i kako bi, kada njime vlada tuđi gospodar? I zašto mi po sebi samima ne vidimo istinski smisao Gospodnjih i apostolskih reči, te ne donesemo ispravan zaključak na osnovu toga što vidimo?
2. Naime, mi vidimo da se ne kaže da su se spasili oni koji plove morem toliko i toliko milja, a zatim nadomak luke naiđu na opasnost,nego oni koji su dospeli do luke i stupili na kopno. Isto tako ne kaže se da će se spasiti i doći do grada u koji su pošli oni koji idu i hitaju putem, pa pređu određenu reku i prođu neku goru i izbegnu razbojnike, a posle toga nalete na nekog drugog zlikovca ili na zver, pa im ona dođe glave, ili padnu u provaliju i uguše se, nego oni koji, Božijom pomoću,izbegnu svako iskušenje i svaki smrtonosni naum. Pa čak ni oni! Jer ako,izbegavši sve neprijatelje, pokažu nemar ili lenjost, pa ih uhvati noći zatvore se gradske kapije, te se nađu izvan zidina, oni ne znaju šta će im doneti naredni dan.
3. Dakle, kao grad shvati Carstvo Nebesko, kao noć smrt svakoga od nas, a kao naredni dan dolazak Gospoda Boga, odnosno dan suda. Tako onaj ko nije pohitao i stigao da se nađe u samom Carstvu Nebeskom za dana ovoga života, nego se o končini nađe izvan njega, na njega pada noć smrti i on ne zna šta će mu se dogoditi narednoga dana na sudu i hoće li mu se dopustiti da uđe ili ne. Tako se ni za košutu ili srnu ili bilo koju drugu životinju, kada umakne od lovca ili psa i izbavi se od jedne zamke, ali bude ulovljena u drugu, te im padne u ruke, ne kaže da je umakla i spasila se, nego se tako kaže za onu koja uopšte nije ni ulovljena, niti uhvaćena u zamku. Ovde kao lovce shvati lukave demone, a kao pse obmanljive i lažne učitelje koji, mada i sami izopačeni i zli, sebe same ne ispravljaju,nego pokušavaju druge da uče, i koje treba smatrati lajavim psima i bežati od njih, jer oni rečima ujedaju i rastržu ovce Hristove, predajući ih u ruke lovaca. A kao razbojnike shvati zle i sramne pomisli koje iznenada podvižniku dolaze na um, navodeći ga da ode ili da se odvoji od bratstva, misleći da će se spasiti sam, i koje ga, pošto on pristane na njih,čvrsto sputaju i guše, podbadaju nadraživanjima i pokretima ploti, mameći ga silom neumesne želje i gurajući ga u provaliju i bezdan greha.
4. Dakle, svom silom treba se uzdržavati od lukavih dela, a istovremeno valja istrajavati u svim dobrim delima i sa toplom čežnjom i svakom spremnošću činiti zapovesti Božije, nijednu ne prenebregavajući kao da je beznačajna. Jer onaj ko je rekao: „Kamo sreće da nisam učinio ono zlo, da nisam počinio onaj greh, jer ovo i ono nije ništa“ jasno je da narušava sve zapovesti i da im se protivi. Zamisli, čoveče, skupocenu posudu načinjenu od svih zapovesti Božijih – od vere, straha Božijeg, smirenja, neizgovaranja praznih reči, poslušanja do smrti, odsecanja želje i pokreta unutar srca, stalnog kajanja i skrušavanja, neprestane molitve, pažnje očiju, nepristrasnosti prema bližnjem i jednake ljubavi prema svima, nesrebroljubivosti i celomudrenosti, nade na Boga i savršene ljubavi i svih drugih vrlina koje uz ove idu. Naime, svaka od njih, kao posebna latica, neka zlatna, neka srebrna, neka bakarna, neka od dragog kamena, a ostale redom od drugih veštastava, sjedinjuju se Duhom i sve se međusobno priljubljuju i skladno povezuju u jedno, pa tako, kako je rečeno, od čoveka čine nešto kao koristan sud u koji se kao novo vino sipa Božija blagodat. Reci mi, onda, ako izostaviš jednu od svih navedenih vrlina od kojih je i kojima je načinjen i spojen taj sasud, zar će Bog uopšte dopustiti da se ulije u njega išta od darova Svoga Duha, makar se i činilo da je rupica od latice, koja nedostaje na mestu određene vrline, neznatna i sićušna? Naravno da neće! Jer svakako će kroz tu rupicu ono što je uliveno postepeno i neprimetno iscuriti.
5. Kako onda mi, i bez mnogo vrlina čije nepropadljivo i neprolazno blago nismo stekli delanjem zapovesti, a sa malo podviga, a i njima rastočenih gresima, mislimo da smo savršeni i čitavi sasudi i umišljamo da unutar sebe nosimo Sveti Duh? Odista, saglasno onome što je rečeno, zaludesmo u svojim umovanjima i pomrači se nerazumno srce naše i, govoreći da smo mudri, poludesmo[3]. Jer ako i Pavle Božanstveni kliče: Bog Koji reče da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima našim[4] i to blago imamo u zemljanim sasudima[5], on sasudima zove naša tela, kao što i na drugom mestu kaže: Zar ne znate da su tela vaša hram Svetoga Duha Koji je u vama, i niste cvoju[6], a nazvao ih je zemljanim jer je pod tim imao na umu slabost naše prirode. Dakle, takva tela su čvrsta i nesalomljiva zbog nepobedive sile blaga koje se nalazi u njima. Zato i dodaje i kaže: Da preizobilje sile ne bude od vas, nego od Boga[7]. A da vam to učinim jasnijim, to što bi on hteo da kaže jeste sledeće: „Nemoj pomisliti da si ti onaj koji održava i čuva blago koje je u tebi, nego će pre biti da to blago čuva tebe i da te je blagodat koja je u tebi učinila sasudom korisnim Bogu. A čudesno je to da, ako mi ili ko drugi od neprijatelja skrši sasud, blago ostaje netaknuto, dok sasud pod dejstvom blaga postaje snažniji i krepkiji, jer to je Bog“. Otuda i sam apostol o tome kaže: Sve mogu u Hristu Koji mi daje moć[8].
6. Ali obrati pažnju na to kako on tim rečima kaže da je Trojica stalno neodvojiva od nas i da u nama uvek prebiva. Jer kaže: Bog Koji reče da iz tame zasija svetlost, On (dakle, Duh Sveti) zasija u srcima našim (a tako i Gospod kaza: I ja ću vam drugog Utešitelja poslati,Duha istine[9]). I opet: To blago imamo u zemljanim sasudima, odnosno u plotskim srcima. Želeći da ti pokaže da to bogatstvo nije nešto drugo u odnosu na Onoga Koji je zasijao, nego da je jedne časti i suštine sa Njim, dodao je: Da preizobilje sile ne bude od vas, nego od Boga Koji se u nama nastanio osijanjem Duha. Jer to je blago, Sveta Trojica, koje mi održavamo, kako je rečeno, brižljivim čuvanjem svih zapovesti, a koje i sve nas održava svojim čovekoljubljem i silom i blagodaću, čuvajući nas sa svih strana netaknutim, nepokolebivim i nesmućenim. Kada, budući da smo slabi i da se lako možemo spotaći, učinimo neki mali propustili pogrešku, to blago nas obuhvati i sjedini sa sobom, pa nas priljubi sebi, nadopunjujući naše nedostatke, krepeći nas i čineći čvršćim.
6. Zato vas molim, u Hristu braćo, da stanete pred Gospoda besprekorni od svakog greha, čuvajući u sebi sve Njegove spasonosne zapovesti. Jer primivši ih tako, kao neko veštastvo sačinjeno od zlata i srebra i dragog kamenja, sam umetnik Bog Logos sve će ih zajedno sjediniti i od njih nas učiniti korisnim sasudima. Ali neka se ne dogodi da Mu neke prinesemo, a neke izostavimo, niti da Mu prinesemo sve, ali da se pred Vladikom Hristom Bogom zbog jedne jedine pokažemo kao nemarni i preziratelji, da se ne razgnevi i ne baci ih na nas, pa zapovedi da nas izbace iz ložnice. A ako nas to snađe, makar kasnije budemo i mnogo kucali i vikali: „Gospode, Gospode, otvori nam“, ništa nam neće koristiti. Jer On će nam reći: „Idite od Mene! Ne znam vas kao verne i ne znam da ste do smrti poslušali i ispunili Moju zapovest. Zato idite od Mene“.
7. Ja prvi znam, niski i svejadni, da ću to čuti, jer nijednu zapovest Božiju nisam ispunio, a posle mene svi koji su poput mene neposlušni i prestupaju zapovesti Božije, govoreći u nerazumnom rasuđivanju: „Kamo sreće da nisam bludničio! Jer zakletva je sitnica. Kamo sreće da nisam činio preljube! Jer kakav je greh ukrasti novčić ili parče hleba?“ Ili ovo: „Blažen bih bio“, kaže, „da nisam pao u sramne i hulne grehe muželoštva. Jer kakav je greh oklevetati ili pozavideti, narugati se ili podsmehnuti?“ Jednaki je slučaj i sa onima koji sebe, zbog čistote od plotskih dela greha, smatraju angelima Božijim i o sebi bezumno misle visoko, ne osvrćući se na duševne vrline i strasti, nego prenebregavaju i sve druge zapovesti Gospodnje i ne prisiljavaju se da ih ispunjavaju, ne želeći nimalo da se pomuče i postradaju radi zapovesti Božije, nego bezbrižno žive.
9. Jer kakva nam je korist, braćo, ako se uzdržavamo od bluda i druge telesne nečistoće, a stremimo slavi i novcu? Jer jedno kvari telo, a drugo dušu. I ne samo to, nego nas, saglasno Gospodnjim rečima, slava ljudska i ljubav prema njoj čine nevernim. Kako možete, kaže, verovati kada primate slavu od ljudi, a slavu od jedinoga Boga ne tražite?[10] Šta vredi da budemo čisti od muželoštva, a da nas izjedaju zavist i mržnja i surevnjivost prema bližnjem? Jer mržnja prema bratu čoveka čini ubicom: Ko mrzi brata svojega, kaže Apostol, čovekoubica je[11]. A muželožnik i ubica, prema sveštenim pravilima, svakako potpadaju pod istu kaznu i postaju krivi večnom sudu, ako ostanu nepokajani. Šta vredi ako se neko ne opija vinom, a psuje svoga brata? Jer i jedni i drugi se, saglasno božanskom Apostolu, izgone iz Carstva Nebeskog. Ne varajte se, kaže, ni bludnici, ni muželožnici, pa dodaje; ni pijanci, ni opadači, ni otimači neće naslediti Carstvo Božije[12]. I kakva je korist od posta, reci mi, ako nema dolične krotosti? A kakva je korist i od krotosti, ako je na pogibiju duše i vodi prestupanju neke zapovesti Božije? Jer kao što onaj ko uzvraća udarcem onome što ga bije ne poštuje samoga Boga Koji je rekao: Ako te ko udari po jednom obrazu, okreni mu drugi[13], tako i onaj ko strpljivo podnosi onoga ko huli na Boga greši zajedno sa huliteljem, kao da se zajedno sa huliteljem veseli i kao da mu pokazuje odobravanje svojim navodnim dugotrpljenjem. Zašto se uzdaš u poslušnost, brate, ako si rob stomakougađanja? Jer niko, kaže, ne može služiti dva gospodara[14]. Nemoguće je da sluga stomaka postane sluga Božiji. Što se hvališ time što mnogo ispituješ psalme, ako ti se um nadima, a ne shvataš smisao toga o čemu se govori? A ako si nemaran prema služenjima koja su ti naložena i u manastirskim poslovima koje ti je odredio predstojatelj, ja nemam šta da kažem, ali znam da si čuo Božanstveno Pismo koje kaže: Proklet je svako ko čini dela Božija nemarno[15]. Što se uzdaš u napor i telesne trudove, a ne mariš za unutrašnje delanje? Ne čuješ li Pavla kako govori: Telesno vežbanje zamalo je korisno, a pobožnost je korisna u svemu.[16] I kakva je korist nekome ako uspe i u jednom, i u drugom, a osuđuje one koji žive sa njim i braću u svetu? Kakvim, kaže, sudom sudite, onakvim će vam se suditi i kakvom merom merite onakvom će vam se meriti[17]. I onaj ko je postigao sve što smo naveli i ne čini ništa od onoga što je zabranjeno, niti osuđuje nemarnu braću, ali u vreme iskušenja, ako se dogodi da ga ko pljune i udari i uvredi, to ne podnese spokojno ili se uznemiri srcem, ali ne izgovori nedoličnu reč, nego pokaže spoljašnjim držanjem da mu se poriv duše pokrenuo na gnev, pa onda ipak izgovori uvredljivu reč ili u odbrani šta drugo učini, kako će se takav uopšte usuditi da sebe nazove slugom i podražavateljem samoga Vladike, a ne, naprotiv, Njegovim neprijateljem?
10. Dakle, prijatelji Božiji i oni koji Ga vole, koji u sebi imaju Njega kao neprikosnovenu riznicu sa blagom, sa neizrecivom radošću i veseljem primaju takve uvrede i ponižavanja, iskreno voleći kao dobročinitelje one koji im to čine. A oni koji govore: „U vreme sporenja i borbe mi se, kao ljudi, pokrenemo na gnev i bes, pa se dogodi da braći uzvratimo rečima i jednakim delima, ali kasnije mi u duši ne osećamo neprijateljstvo prema njima, nego sve opraštamo, a posebno ako je oproštaj uzajaman“ liče mi na neispisanu tablicu na koju neprijatelj i protivnik naših duša, kada nađe pogodnu priliku, pomoću njih samih upisuje svoja zla i prljava učenja, pa ode. A pošto opet izbrišu to što su, podstaknuti lukavim, napisali, oni se ne rešavaju da umesto toga upišu ono što je Hristovo, da se, kada dođe i nađe ploče njihovih srca ispisane, protivnik,poražen i posramljen, odvrati, nego, ostavljajući ih u lenjosti i nemaru neispisane kada Gospod pošalje da u neku od njih zapiše Svoja učenja, oni odmah spremno pišu ono što je od neprijatelja. I ono što je gorko i smrtonosno oni primaju, a životvorno i slađe od meda odbacuju od sebe.
11. Znači, Gospod Isus i Bog naš Koji ništa nije sagrešio bio je bijen, da bi grešnici koji Mu podražavaju ne samo primili oproštaj grehova, nego da bi zbog svoje poslušnosti postali i sapričasnici Njegovog Božanstva, a od onoga ko to ne prima u smirenju srca, jer se srami da podražava Vladičinim stradanjima, postideće se Hristos pred angelima i Ocem Svojim Koji je na nebesima. A smisao toga je u sledećem: On,budući Bog, radi nas je postao čovek. Bio je šiban, pljuvan i raspet, kao da nas je kroz to, kako je, nestradalan Božanstvom, postradao poučavao i govorio nam: ‘Ako hoćeš“, kaže, „čoveče, da postaneš bog i da dostigneš večni život i da prebivaš sa Mnom, što tvoj praroditelj nije dostigao, jer je nekada poželeo zlo, smiri se kako sam se smirio Ja radi tebe; i, odloživši nadmenost i gordost demonskog umovanja, primi šamare, primi pljuvanje i bijenje, potrpi to do smrti i nećeš se postideti. A ako se postidiš da postradaš radi Mojih zapovesti, kako sam Ja Bog postradao radi tebe, i ja ću o Svom dolasku sa slavom pokazati kako se stidim toga da ti budeš sa Mnom, te ću reći Svojim angelima: ‘On se postideo Moga smirenja i nije prihvatio da ostavi slavu sveta i upodobi se Meni, a sada kada se sam obnažio od propadljive slave, dok sam se Ja proslavio u besmrtnoj slavi Svoga Oca, stidim se i da ga gledam! Neka zato bude izbačen odavde, neka bude uklonjen kao nečastiv, da ne vidi slavu Gospodnju!’ To će, dakle, čuti oni koji naizgled drže sve zapovesti kako dolikuje, ali iz stida pred ljudima ne primaju uvrede i sramoćenje ili psovke koje im se upućuju, niti trpe šamare i udarce od njih.
12. Užasnite se, ljudi, i zadrhtite i potrpite i vi sa radošću uvrede koje je Bog podneo radi našega spasenja! Boga šamara poslednji sluga i On ti daje obrazac pobede, a ti ne dopuštaš da te to snađe od čoveka koji je strastan kao i ti? Stidiš se da se ugledaš na Boga, a kako ćeš carevati i biti proslavljen zajedno sa Njim u Carstvu Nebeskom, ako Gane potrpiš? Jer da se i On, kao i ti, postideo da radi tebe postane čovek i do sada te ostavio u grehu, ne bi li sa nevernicima i nečastivima ti ostao u dubini ada, nesrećniče? Veruješ li da je Hristos Bog? „Da“, reći ćeš. Ako, dakle, veruješ da je Bog Koji je stvorio nebo i zemlju Onaj Koji se neispražnjivo ispraznio iz otačkog krila, Koji je sišao na zemlju sa beskrajne visine Božanstva i Svoje neizrecive slave i tebe radi postao ništavni čovek i siromah, zar ti koji si blato i prah i pepeo ne pristaješ da siđeš sa umišljene visine svoga prestola i smiriš se pred svojim bratom koji naizgled stoji ispod tebe, a možda te vrlinama prevazilazi?Zašto ne odbacuješ ruho koje naizgled blista, stideći se Njegove vlasenice i smirenja? Zašto ne prezireš sve što je zapravo poruga i ličina rugobe, a ne slava sjaja? Kako to da ne postaješ u svemu sličan svome Tvorcu i Bogu, smiravajući se zajedno sa svojom braćom? Ako, dakle, ne trpiš da Mu se upodobiš, sebe samoga i nesvesno činiš većim i slavnijim od Njega, prikazujući nam se kao drugi Ana ili Kajafa ili Pilat i tiranin, ne želeći da Tvorca svega imaš kraj sebe kao saprestonika,nego hoćeš da On stane pred tebe kao jedan od osuđenih.
13. To se, dakle, odnosi na bogataše i velikaše i one koji sede iznad drugih, mršteći se sa duhom prezira. A šta reći o onima koji su navodno sve napustili i osiromašili radi Carstva Nebeskog? Šta reći? Eto, osiromašio si, brate, i ugledao si se na Vladiku svoga Hrista i Boga. Pogledaj onda onoga ko je sada sa tobom i sa tobom živi, Onoga Ko je iznad svih nebesa. Evo, vas dvojica putujete zajedno. Susretne vas neko na životnom putu, tvome Vladici udari šamar, a isto tako udari ga i tebi. Zar da mu Vladika i ne odgovori, a ti da mu uzvraćaš? „Da“, reći će, „ali Vladika je rekao tome ko ga je ošamario: A ko zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?[18] On to nije rekao da bi protivrečio, kako si ti pomislio, nego zato što On nije počinio greha, niti se našlo lukavstvo u Njegovim ustima, a uz to, da se ne bi pomislilo da Ga je sa pravom udario, kao onoga ko je počinio greh, onaj koji mu je rekao: Zar tako odgovaraš prvosvešteniku?[19], rekao je to, pokazujući Sebe nedužnim. Ali mi svakako nismo takvi, jer smo odgovorni za mnoge grehe. A pošto je kasnije podneo i mnogo gore stvari od toga, ne vidi se da On išta govori, nego se, štaviše, vidi kako se moli za one koji su Ga raspeli. Zar da On dok Mu se rugaju ne negoduje, a ti da ropćeš? On podnosi pljuvanje i šamare i šibanje, a ti ne podnosiš da primiš ni grubu reč? On prima krst i sramnu smrt i bolove od klinova, a ti ne primaš da činiš najprezrenije poslove? I kako ćeš postati sapričasnik Njegove slave, ako ne pristaješ da postaneš sapričasnik Njegove sramne smrti? Zaista si uzalud ostavio bogatstvo, ako nisi poželeo krst. Hristos je mladiću, a i nama, zapovedio: Prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i uzmi krst svoj i za Mnom idi[20]. Ti si bogatstvo razdelio, ali nisi prihvatio da podigneš krst, kako je rečeno, a to je trpljenje svih iskušenja svom dušom, pa si ostao sam na putu života i, na svoju nesreću, odvojio se od preslatkog Vladike svoga i Boga!
14. Ali molim vas, oci i braćo, sačuvajmo sve zapovesti Hristove, potrpimo do smrti iskušenja koja nas snalaze iz čežnje prema Carstvu Nebeskom, kako bismo postali i pričasnici slave Isusove, i zajedničari večnoga života i naslednici uživanja u neizrecivim dobrima u Hristu Isusu Gospodu našem, Kom priliči slava u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jk. 2,10
  2. 1Kop. 9,25
  3. Rim. 1,21
  4. 2Kor. 4, 6
  5. 2Kor. 4,7
  6. 1Kop. 6,19
  7. 2Kor. 4,7
  8. Flp. 4,13
  9. Jn. 14,16
  10. Jn. 5,44
  11. 1 Jn. 3,15
  12. 1Kop. 6, 9
  13. Mt. 5, 39
  14. Mt. 6,24
  15. Jer. 31,10
  16. 1Tim. 4,8
  17. Mt. 7,2
  18. Jn. 18,23
  19. Jn, 18,22
  20. Mt. 19,21

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *