SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA DVADESET ČETVRTA
O ZNANJU DUHOVNOM. I O TOME DA BLAGO DUHA, SKRIVENO U SLOVU BOŽANSKOG PISMA, NIJE OČIGLEDNO SVIMA KOJI GA ŽELE, NEGO SAMO ONIMA KOJI SU STEKLI ONOGA KOJI OTVARA UM ZA RAZUMEVANJE PISAMA
 
1. Braćo i oci, duhovno znanje nalik je kući sazidanoj posred svetskog i jelinskog znanja, u kojoj se kao čvrst i obezbeđen kovčeg nalazi znanje bogonadahnutih Pisama i u njemu odloženo neizrecivo bogatstvo, koje oni koji ulaze u kuću nikada neće moći da vide, ako im se najpre kovčeg ne otvori. A pošto je nemoguće da on ikada bude otvoren ljudskom mudrošću, zato bogatstvo Duha koje se nalazi u njemu ostaje nepoznato svim ljudima koji se nalaze u svetu. I kao što, ako čak i podigne taj kovčeg na ramena i ponese ga, čovek ne zna blago koje je u njemu odloženo, tako ni ako pročita i nauči napamet sva Pisma i navodi ih kao jedan psalam,čovek dar Svetoga Duha koji je u njima skriven ne poznaje. Jer niti se kroz kovčeg vidi ono što je u kovčegu, niti se kroz Pismo otkriva ono što se nalazi u Pismu. A kako to, poslušaj.
2. Zamisli da vidiš kovčežić, koji je sa svih strana čvrsto zatvoren,pa na osnovu njegove težine i spoljašnje lepote doneseš zaključak, ili možda čak po onome što si od nekoga čuo poveruješ, kako se u njemu nalazi blago, pa ga uzmeš i bežiš koliko te noge nose. Ali kakvu ćeš imati korist, reci mi, ako ga stalno budeš nosio zapečaćenog i zatvorenog, ni ne otvorivši ga? Nikada dok si živ nećeš videti blago koje se u njemu nalazi, nećeš videti sjajno kamenje koje u njemu leži, ni blistavo biserje i zlato. Kakva ti je korist, ako se ne udostojiš da od svega toga uzmeš makar malo i ne potrošiš nešto od toga na hranu ili odeću, nego, kako rekoše, zapečaćen kovčežić, pun silnog i skupocenog blaga, vučeš svuda sa sobom, a sam se mučiš od gladi i žeđi i nagote? Nikakva, razume se.
3. Tako razmišljaj i o duhovnim stvarima, brate moj. Kao kovčežić shvati Hristovo Evanđelje i ostala Božanstvena Pisma u kojima je zatvoren i zapečaćen večni život, a sa njim i neiskazana i večna blaga koja su čulnim očima nevidljiva, saglasno Gospodnjim rečima: Ispitujte Pisma, jer u njima je život večni[1]. A kao čoveka koji je podigao kovčežić, zamisli onoga ko je naučio napamet sva Pisma i svagda ih nosi u ustima,držeći ih u duševnom sećanju kao u kovčegu u kom se kao drago kamenje nalaze zapovesti Božije, u kojima je život večni (jer Hristove reči su svetlost i život, kako sam On kaže: Koje neposlušan Sinu neće videtiživota[2], a zajedno sa zapovestima i vrline kao biseri. Jer vrline dolaze od zapovesti, a od njih otkrivenje tajni koje su u pismu zaklonjene i skrivene. Naime, od ispunjenja zapovesti dolazi delanje vrlina, a kroz delanje vrlina ispunjuju se zapovesti, tako da nam se kroz njih otvara kapija znanja, a tačnije je reći ne kroz njih, nego kroz Onoga Koji je rekao:Ko Me ljubi zapovesti Moje držaće i otac Moj ljubiće la i Ja ću mu sejaviti[3]. Kada se, dakle, Bog u nama nastani, kada živi u nama i osetno nam se objavi, tada mi i sa znanjem vidimo u kovčegu, odnosno u Božanstvenom Pismu, sakrivene božanske tajne. Inače je nemoguće, neka se niko ne vara, da nam se otvori kovčeg znanja i da okusimo njegova dobra ili da im se priopštimo ili ih vidimo. A na kakva i koja dobra mislim? Na savršenu ljubav – ljubav prema Bogu i bližnjem, na prezrenje svega vidljivog,na umrtvljenje ploti i njenih udova koji se nalaze na zemlji, kao i zle pohote, tako da, kao što mrtvac niti šta misli, niti išta oseća, tako ni mi nikada da i ne pomislimo na bilo kakvu zlu želju ili strasno osećanje, niti da osetimo tiransko dodijavanje greha, nego jedino da imamo na umu zapovesti Spasitelja Hrista. A osim toga, to su i besmrtnost, netruležnost, neprolazna slava, večni život, Carstvo Nebesko, usinovljenje kroz ponovno rođenje od Svetoga Duha, postajanje bogovima po usvojenju i blagodati i naslednicima Božijim, a sanaslednicima Hristovim, a zajedno sa tim da steknemo i um Hristov i da njime vidimo Boga i samoga Hrista kako prema Božanstvu obitava i osetno živi u nama.
4. Dakle, oni koji zapovesti Božije slušaju i tvore udostojavaju se da, pošto im se otvori kovčeg, odnosno umne oči, pa se otkrije prizor onoga što je sakriveno u Božanskom Pismu, bogato okuse sve ta i veća od njih, neizreciva i neiskazana dobra. A oni drugi, koji ne znaju i nisu iskusili ništa od ovoga što smo pomenuli, ne osećaju sladost od toga, niti besmrtni život u tome skriven, jer se oslanjaju samo na učenje Pisama, koje će ih prilikom njihove končine osuditi i više nego one koji uopšte nisu ni čuli Pisma. Jer neki od takvih, obmanuti neznanjem, izvrću sva božanska Pisma, tumačeći ih pogrešno prema svojim strasnim željama, želeći da se pohvale[4] kako će se i bez pažljivog čuvanja zapovesti Hristovih spasiti, potpuno odričući silu svetih Pisama.
5. I sa razlogom je tako: jer kako će onda ono što je zapečaćeno i zatvoreno, svim ljudima nevidljivo i nepoznato, a što otvara samo Sveti Duh i tako nam obznanjuje i čini vidljivim, ikada moći da vide ili poznaju ili uopšte da zamisle oni koji kažu da nikada nisu poznali prisustvo ni Svetoga Duha, ni osijanje, niti prosvećenje, niti kako se On uselio u njih? Kako će pojmiti takve tajne oni koji u sebi baš nikada nisu poznali preobražaj koji od Njega biva, kao ni obnovljenje, izmenu, presazdanje i preporod? I kako oni, koji se nisu još krstili u Duhu Svetom, mogu da poznaju izmenu onih koji su se krstili u Njemu? Oni koji se nisu rodili sa visine kako će videti slavu onih što su se odatle rodili, kako je rekao Gospod, koji su se od Boga rodili i postali deca Božija? Oni koji nisu poželeli da je steknu, nego su je zbog nemara izgubili (premda su primili vlast da postanu takvi) uz pomoć kojega će znanja moći, reci mi,da pojme ili uopšte da zamisle kakvi su oni drugi postali?
6. Bog je duh nevidljivi, besmrtni, nedostupni, nepojamni i one koje rađa čini takvima, sličnim Ocu Koji ih je rodio, odnosno takvima da se mogu pojmiti i videti jedino telom, a da ih prema ostalom zna jedino Bog i jedino oni poznaju Boga, a tačnije je reći da oni žele da ih poznaje jedino Bog Koga uvek žele da gledaju i od Koga jedino žele da budu posmatrani. Sa druge strane, kao što nepismeni ne mogu da čitaju knjige koliko i pismeni, tako ni oni koji nisu poželeli da delatno ispune Hristove zapovesti nikada neće moći da se udostoje otkrivenja Svetoga Duha kao oni koji su nad zapovestima bdeli i ispunili ih i za njih prolili sopstvenu krv. Jer kao što čovek koji je uzeo zapečaćenu i zatvorenu knjigu ne može da vidi ono što je u njoj zapisano, niti da razume kakva je knjiga u pitanju sve dok je zapečaćena, makar naučio i svu mudrost sveta, tako ni onaj ko, kako rekosmo, zna napamet sva Božanska Pisma, nikada neće moći da pozna i sagleda u njima skrivenu tajanstvenu i božansku slavu, ako ne ispuni sve zapovesti Božije i ne primi Utešitelja Koji bi mu otvorio reči kao knjigu i pokazao mu tajanstvenu slavu koja je u njima, i ne samo to, nego mu otkrio i dobra Božija sakrivena u njima, zajedno sa samim večnim životom koji ih rađa, a koja su svima koji preziru zapovesti i nemarno ih čine skrivena i savršeno nevidljiva. A sa pravom je tako: jer oni su sva svoja osećanja priljubili sujeti sveta i privezali se za životne radosti i telesnu lepotu, pomračivši se videlom duše, pa ne mogu da pogledaju uvis i vide umne lepote neizrecivih dobara Božijih.
7. I kao što onaj ko boluje telesnim očima ne može ni nakratko da pogleda u sunčev zrak koji jarko sija, nego, ako ga i pogleda, odmah gubi i to malo vida što mu je preostalo, tako i onaj ko boluje očima duše i ima strasna čula ne može da bestrasno i bez štete primi prijatnost ili lepotu tela, nego gubi mir pomisli koji je pre toga imao i spokojstvo od lukave želje, što se duže zanima strašću. Tako on ne može ni da shvati koliko je sam bolestan. Jer ako bi sam sebe smatrao bolesnim, on bi poverovao da ima i nekih drugih koji su zdravi, pa bi sebe možda i ukorio za to što je sam kriv za svoju bolest i postarao bi se da od nje izbavi. A sada, smatrajući sve strasnim, on sebe samoga izjednačava sa njima i kažed a je nemoguće da postane viši od svih. Zašto to? Da bi umro zajedno sa strašću, ne želeći da se, nesrećnik, oslobodi od toga zla. Jer da hoće,mogao bi, pošto bi od Boga dobio snagu. Naime, mi koji smo se u Njegovo ime krstili, dobili smo vlast od Njega da pređašnju ništavnost truležnosti svučemo kao haljinu, da postanemo sinovi Božiji i da se obučemo u Hrista.
8. Ali neka se ne dogodi, braćo, da se upodobimo onima koji su takvi i tako umuju, koji su besplodni i zemni, nego pođimo za Hristom, Koji je radi nas umro i vaskrsao i uzneo nas na nebo, i uvek hodimo Njegovim tragovima, čisteći se pokajanjem od prljavštine greha i oblačeći se u svetlu haljinu netruležnosti Duha u Samom Hristu Bogu našem, Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jn. 5, 39
  2. Jn. 3, 36
  3. Jn. 14,21
  4. V. 2 Kor. 10 12

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *