SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA DEVETNAESTA
O TOME DA SE NE TREBA UZDATI SAMO U LJUDSKE REČI I OBEĆANJA, NEGO DA SE PREMA DELIMA TREBA UVERAVATI U ISTINITOST NJIHOVIH REČI. I O TOME ŠTA JE RASPOLOŽENJE I LJUBAV ISTINSKIH UČITELJA PREMA UČENICIMA. I O TOME KAKVA JE NJIHOVA MILOST I BRIGA. I O TOME KAKO SE ONI BOGU MOLE ZA NJIH.
 
1. Braćo i oci, svako od vas zna početak svoje ljubavi prema meni, kako je nastala i koji joj je bio razlog. Isto tako znate i za meru svoje vere i ljubavi prema Bogu. Jer ja ne umem da govorim tačno o onome što se ne vidi, a u to je nemoguće uveriti se samo rečima. Naime, često se dogodi da neko ono što ne saopšti rečju nenadano učini delom, a da se u vezi sa onim što je sa zakletvama obećao u potrebnom času predomisli i odrekne se toga. Videćeš da se to dešava kod većine. Jer zaista su retki oni koje ne kolebaju talasi života i ne guši ih njegovo trnje[1], niti ih mame naslade, niti postaju robovi novca zbog koga se svaka laž spremno čini. Zato je potrebno nadati se samo na Božije reči i oslanjati se na Njegova obećanja kao na pouzdana dela. Jer samo On je nepromenljiv i ni u čemu se nije pokazao opovrgnutim. A ko se uzda samo na reči ljudi koji nisu postojani, nego se obmanjuju i bave besmislicama, dobiće buru i radovaće se sujetnim snovima. Jer ništa nije nepostojano i promenljivo kao pomisao čoveka, koji postaje postojan samo onda kad odvrgne sve prolazno, stvoreno i vidljivo, prođe tamu kojom je okružen i pomeša se sa nevidljivim i postojanim. Pošto tako razmišljam, a znam da ćete i vi potvrditi moje reči, poslušajte i razlog iz kojeg vam to govorim, odnosno muku koja me je snašla.
2. Došli ste mi sa plamenom ljubavlju i verom, kako sam video na vašem licu i iz vaših reči, i ne zato što vas je neko prisilio, nego zato što ste sami od sebe stremili tome. Dakle, kada sam vas ugledao i od vas čuo te hristoljubive reči, primio sam i veru i nameru, pokazao nepristrasnu pristrasnost prema vama više nego prema svima i, priznajem, pokazao sam više ljubavi, premda mi je zapoveđeno da sve volim jednako. A pošto je uzročnik ovih mojih reči, a mislim na kir Teofilakta[2] (jer njemu je upućena moja beseda) pristao da opet i iznova dođe mome smirenju sa većom usrdnošću i toplom ljubavlju (jer ona blista onima koji gledaju kako treba i ne može se sakriti), a ja sam ga primao kao brata i zavoleo ga kao sebe samoga, ako veruje mojim rečima, pošto mi se duša prirodno kretala i, da tako kažem, gorela od čežnje, on je dao reč i učinio zavet Hristu, što od njega nikada nisam očekivao da ću čuti. Te reči je i sam Bog zapisao i one su mi srce ranile kao strela, i ne samo to, nego su se u njemu raspalile kao oganj[3], pa me neprestano izjedaju i sažižu (jer neću sakriti šta sam doživeo od vas, premda se ni u čemu nisam o vas ogrešio) i dovele su me do toga da jednako bolujem i danju i noću, i sladost sna mi odgone i zbog njih odbijam hranu. Prestala mi je žeđ za vodom jer sam večito žedan ostvarenja reči obećanja, a svetlost čulnog sunca ne želim ni da gledam, jer žudim za tim da jednom vidim svoga brata kako umnom suncu sa usrdnošću prilazi. Lijem vrele suze, prinoseći ih Hristu za onoga za kim čeznem, kako bi se on njima omio i, umno Ga pogledavši, poznao svoga Tvorca. Iz dubine moga srca uznose se uzdasi kako bih iz bezdana greha izvukao dušu koju sam zavoleo. Neprestano u ridanju ničice padam, ne bih li podigao najmilijeg svog brata koji dole leži. Svedržitelja Gospoda pozivam i vapijem Mu da iz okova gospodara ovoga sveta ugrabi onoga koji je svojevoljno u njegovoj vlasti. I mnogo šta drugo činim i govorim o čemu nije pravilno pisati, a što je poznato jedino Bogu Kojem se to i čini. A ako ne govorim istinu ili sam rekao makar jednu reč uprazno ili slučajno, a da je nisam ispunio delom, neka ne budem ubrojan među one koji veruju u Gospoda i neka ne vidim slavu svetih, već da mi se izjalovi nada zbog koje sam napustio svet.
3. To je ono što me je od vas snašlo i u čemu ste se o mene ogrešili. Recite i vi meni kome sam od vas ja naneo toliku žalost? Uzvratite,braćo, i vi jednaku ljubav meni kojeg muči ljubav. Potvrdite svoje reči delima, da nađem malo mira. Otkrijte mi, ako me istinski volite, naume svoga srca, da i ja poznam ne samo rečima, nego i delima da je Bog sa nama i da se nisam uludo trudio. A ako ne želite, zašto ste mi doneli teret time što ste došli ovamo, učinivši ga još većim kada odete? To je čudesno breme koje mi stvara i neizrecivu radost, i beskrajnu tugu. Radost jer se molim za vas i veselim u nadi da ću vas zadobiti, a žalost jer se bojim da vas ne uguši svet te da, prevareni, slažete Hrista, o čemu se užasavam da mislim i od čega sam sav van sebe. Sve mi to izjeda dušu i ne dopuštam i da počinem ili da se obradujem. Zbog toga istinski hodim[4] žalostan, pokunjen i uplakan, gubeći nadu u život, jer ne smatram da mi je dobit ako se sam spasavam, niti hoću da bez vas proslavljam Boga. Ako je to dovoljno od mene, opravdajte se i vi, ako hoćete, i recite kako ćete se vi sa svoje strane odreći sebi, pa reč potvrdite delom, da se ili radujem, ili da opet budem jednako žalostan. Ali nadam se i molim se, nevidljivo gledajući ka Gospodu, da nećete slagati niti reći jedno umesto drugog,nego da ćete radije delom pokazati ono što ste rečima prethodno obećali. Nimalo ne oklevajte i neka ne dođu pomisli neverja u srca vaša,braćo moja, nego počujte moje bolne reči i uverićete se da neću reći ništa prazno ili neistinito.
4. Pogledajte gore u nebo i dole na zemlju i shvatite kakva je sve i kolika dela Bog radi nas učinio. Vidite i tačno ispitajte kako ništa od toga ne postoji stalno, a da se jedino čovekova duša u svemu vidljivom vidi nevidljivo i da se za nju veruje da je besmrtna i da, sjedinjena sa telom i nastanjena u njemu, sve vidi, poimajući veštastveno i stvoreno i ono što se sastoji od telesnog, a kada se od toga otrgne, ona istoga časa postaje lišena svakog znanja i pribrojava se jedino neveštastvenim i umnim. I ako se osijava svetlošću zapovesti Božijih, ona dostiže beskrajnu svetlost Njegovog milostivog Božanstva, našavši neizrecivu i beskrajnu radost. A ako je okružena tamom grehova, slično tako i sama će se naći u beskrajnoj tami, avaj, tami koja je zapravo pomešana sa ognjem koji spaljuje. Kada i sami dobro znate da je sve tako, zašto oklevamo i zašto ne bežimo od gorke tmine? Zašto govorimo, avaj, onima koji vole svet i uživanja, a sami ne osećamo da smo takvi? Zašto kažete: „Zaista su blaženi oni koji traže Gospoda i na Njega polažu nade“, a ne uviđate svoju ništavnost i izbegavate je? Zašto mislite da ispovedate Boga i verujete u Njega, Koga nećete da poznajete i da Mu služite? Na šta se nadate kada napuštate blaga koja imate u rukama, a predajete se sujetnom i prolaznom?
5. A da se obratim i onome koji trpi sujetu sadašnjih stvari, reci, kako govoriš: „Ja sve znam, znam i da sam smrtan, i da je vidljivo sen, i da je smrt san, i da je slava pravednika večna, a da sramota grešnika nema kraja“, a sam ne odstupaš od greha? Jer ako vidiš, kako to da se kao slepac spotičeš i da si čitavo telo izubijao? I ako znaš bolje, kako to da činiš ono što je gore, kao da nemaš razuma? Ako znaš da je sve senka i da sve vidljivo prolazi, zar se ne stidiš da se igraš sa senkom i da rizničiš ono što je prolazno? Jer dok kao dete sipaš u razbijen sud, a tone uviđaš i čini se da misliš, najmiliji, da je neka velika stvar razmišljati i maštati, premda ništa od toga ne postoji zaista.
6. Čoveče, veruješ li da je Hristos Bog? Ako veruješ, boj se i zapovesti Njegove čuvaj. A ako si neveran, upitaj makar same demone za koje je moguće da ih smatraš dostojnijim poverenja. Saznaj od njih čiji si rob postao i koga slediš, jer nema Boga drugog osim Onoga Kojem se niko nije upodobio, niti može da se upodobi. Jer On je vladar sviju, svih sudija i car, tvorac svetlosti i Gospodar života. On je svetlost neizreciva, nepristupna, jedini Sušti, on Svojim javljanjem briše pred Sobom Svoje neprijatelje i one koji ne čine Njegove zapovesti, kao što sunce kada sine odagna noćni mrak, i biće Gospod Bog naš nesmestiv u nesmestivom i nepojaman u nepojamnom, On Koga vide jedino dostojni, a srazmerno svojoj veri u Njega, dok će grešnici u svetlosti biti kao pokriveni tamom,stideći se u radosti i žalosteći se u veselju, strašno izgarajući i mučeći se različitim vidovima sopstvenih strasti, dok će se pravedni ovenčavati raznim vrlinama.
7. Ovo sam, dakle, našao da je telesno zapisano u bogonadahnutim Pismima, a tome me je duhovno poučio i Duh, te sam sve to zapisao kako bih i vas obavestio, iz velike ljubavi ne mogući to da zadržim za sebe. Eto, sve sam vam objavio, talant nisam sakrio i spasenju vašem nisam pozavideo. Neka svako od vas ubuduće izabere šta hoće, a ja sam se već oslobodio od krivice prema vama, u Hristu Isusu Gospodu našem. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mk. 4,7
  2. O pomenutom Teofilaktu, koga sv. Simeon očigledno navodi kao primer nepostojanog monaha, ne zna se ništa osim imena.
  3. Jer. 20, 9
  4. Ps. 34,14

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *