SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA OSAMNAESTA
O SMICALICAMA KOJE LUKAVI PODMEĆE SUJETNIMA I ONIMA KOJI VOLE DA PRVENSTVUJU, POŠTO PASTIR NAPUSTI SVET. I O TOME DA ONE KOJI NEDOSTOJNO STREME VLASTI TREBA NA SVAKI NAČIN SPREČAVATI, A DUHOVNE I SVETE PODSTICATI NA TO I SADEJSTVOVATI IM. A NA KRAJU, PORUKA PASTIRU.
 
1. Brate, ako si postavljen za vođu naroda i stada, razmisli dobro i proceni[1] sa kojom si pomišlju i na koji način naznačen na tu vlast. Iako pronađeš da ti je u um došla makar slučajna pomisao da požuriš daje primiš radi ljudskog poštovanja ili prvenstva ili slave, bilo zato što ne podnosiš da drugi brat ima vlast nad tobom, jer misliš da od tebe nema pobožnijeg ili učenijeg, bilo zato da bi više nego drugi imao mogućnosti za udovoljavanje svojim telesnim potrebama i za spokojstvo,kao i za to da ti služe, ili kako bi učinio dobro nekim od svojih srodnika i stekao prijatelje koji žive po ploti, ili da bi zbog nastojateljstva postao znamenitiji i sprijateljio se sa svetskim carevima i kneževima,ili si vlast pohitao da primiš iz zavisti (ne zato što si hteo, nego dato ne postane neki drugi brat), ili zbog stida od ljudi, da ne čuju svi ili da oni koji dođu ne vide da je drugome data prednost u odnosu na tebe, pada te osude kao onoga ko nema vrline – znaj dobro da se tvoje naznačenje nije dogodilo po Bogu. A da bih ti to razjasnio na primeru pomisli koje lukavi podmeće svakom od onih koji prebivaju u opštežiću, poslušaj sada koja su lukavstva i smicalice satanine.
2. Kada pastir ode Gospodu, a bratstvo treba da izabere drugoga, neprijatelj kreće da podmeće pomisli, pa svakome govori saglasno njegovoj strasti, volji i stanju. Dakle, ako se u tome stadu nađu neki pobožniji,on u svakoga od njih ubacuje ovakve pomisli i kaže: „Da si ti postao ovde pastir i iguman, svakako bi mogao da braći budeš od koristi i da ih spaseš i preneseš im svoje vrline, dok drugi brat nije za tu dužnost“. A ako brat poznaje neke mirjane, podmeće mu ovu pomisao: „Mnoge bi privukao monaškom življenju i izveo bi ih iz sveta, pa bi postao usta Hristova. Jer rečeno je: Ko izvodi časnog od nedostojnog kao usta će Mi biti[2]. Takvi bi mogli da učine velike žrtve i da manastiru predaju svoju imovinu, pa bi se manastir proširio i postao kao obitelj svetog velikog Evtimija i Save i Pahomija. A uz to bi i sam stekao više smirenja, kako bi te braća gledala i na tebe se ugledala, jer bi u manastiru živeo kao poslednji od svih, noseći bremena i nedostatke sviju. I tako ne samo da bi koristio mnogima, nego bi i sam imao duševnu korist, a obreo bi i veliki telesni pokoj“.
3. Takve pomisli neprijatelj ubacuje onima koji se navodno podvizavaju u svetoj obitelji. Tada svaki od njih počinje da otkriva svoju pomisao bratu pred kojim ima slobodu, pa kao u šali i ustežući se, da ne bi bio osuđen kao slavoljubiv, kaže: „Brate, kada bi braća razmišljala kako valja, zar me ne bi učinila igumanom?“ A taj može da mu odgovori ovako i kaže: „Veruj mi, oče, znam da si ti sam skroman; ja sam odavno o tome razmišljao, ali bojao sam da ti to kažem da me slučajno ne ukoriš što govorim suprotno od onoga što misliš“. Onaj mu zatim kaže: „Pravo kažeš, brate. Veruj mi, nije meni potrebno da postanem iguman, nego dane postane to neko nemaran, pa da razori manastir i ražalosti bratiju. Ako bi braća htela da ja postanem iguman, tebe bih svakako učinio ekonomom, drugog brata ekonomom i rizničarem, a sam bih se svakako bavio samo dušom, kako bih bio slobodan od svega“. Brat sve to sluša, kao i to da ovaj hoće da ga učini ekonomom, pa ode i poveri to braći za koju je ovaj rekao da će ih postaviti na pomenute službe.
4. Tako, dakle, mogu da postupe dvojica ili trojica pobožnijih, jer ne poznaju smicalice lukavog. A onima koji su više plotski nastrojeni i nemarno se odnose prema svome spasenju, neprijatelj ubacuje i podmeće im pomisli o uživanju, slavi i sveopštem uvažavanju. „Da ne bi iguman postao neki od licemera“, kaže, „i lažno pobožnih, potrudi se da to postaneš ti. Jer ako to ne uradiš, ima svakako da pred onim koji će postati iguman stojiš vezanih ruku i da od njega trpiš nipodaštavanje. Osim toga, on će se šepuriti na skupocenima mazgama, a ti ćeš ići peške i mučiti se. Njemu će spremati odvojenu trpezu i hleb i vino, a tebi zelje i semenke, kao i svima. On će sedeti na prestolu kao prvi, a ti ćeš biti među drugima ili čak poslednji od svih. Jer on tog i tog brata voli više, pa ako postane iguman, njemu će ukazati više poštovanja i staviće ga da sedi ispred tebe. I kako ćeš podneti sramotu pred braćom? I ne samo to, nego će ti pretpostaviti i onog drugog pobožnijeg brata. Osim toga, možda on namerava da postrigne neke poznate i slavne ljude, pa će ga oni poštovati kao igumana, a i on njih kao dostojanstvenike i kao one koje je sam postrigao, te će ih staviti da sede ispred tebe, dok će tebe poslati da sediš odvojeno ili će te čak naterati da stojiš i služiš. Šta, dakle, misliš da učiniš? Ne usuđuješ se da govoriš, jer ima onih koji ga vole i koji će ti odmah zapušiti usta, a mogli bi te čak i udariti što im protivrečiš, pa će ti sramota biti veća. Na osudu ti je da odeš iz manastira i svaki čovek će te ismejati i ukoriti, a ni drugde nećeš naći spokoj. Jer kud god odeš, kao onaj ko je primio postrig na drugom mestu ima da od svih budeš poslednji. A da to trpiš i ostaješ u svom manastiru ne možeš. Dakle, svom snagom se bori da te ne pobedi neki od pobožnije braće“. Zatim brat razmišlja i govori u sebi: „Svi znaju da su taj i taj brat pobožniji, pa će svakako tražiti njih, a mene ima da prezru. Ali ja ću poći i uhvatiti tog i tog brata, jer oni vole da uživaju, da se zabavljaju, vesele, da stalno izlaze iz manastira i da žive kako im volja. Sa njima ću se ja i sporazumeti. Uostalom, ma šta mi rekli, i oni će se usrdno boriti da ja postanem iguman“. I tako on ode i postupi prema svom sujetnom naumu. I ovako govori sebi: „Taj i taj brat je pobožan i nije mu potrebno da bude iguman, ali ima srodnike i prijatelje i želi da im pomaže iz manastira. Otići ću da porazgovaram i sa njim, pa ću se i sa njim sporazumeti“. Tako on neprestano obilazi manastir i nasamo moljaka sve redom, pa, obavezujući se da će svima ispuniti želje, prebiva u velikom uzbuđenju i trepetu, bojeći se da neće uspeti u nameri.
5. Od toga i tome sličnog u manastiru nastaju brojni raskoli, razmirice i razdori, jer pobožni se trude da koriste i sebi i drugima, a plotski samo traže sopstvenu slavu, privremenu dobit i telesne naslade, dok ostali traže igumana prema sopstvenim željama i priklanjaju se sebi sličnom. A ti, duhovni brate, poslušaj sa pažnjom, molim te, moje reči,jer neću govoriti sam od sebe, nego ću reći ono što jedini premudri i milostivi poželi da ti kaže.
6. Ako živiš u opštežiću sa bratijom, nikada nemoj poželeti da se okreneš protiv oca koji te je postrigao, makar ga video i da bludniči, da se opija i da, po tvom mišljenju, loše vodi manastirske poslove, makar te tukao i ponižavao i nanosio ti mnoge druge žalosti. Nemoj sedeti sa onima koji ga vređaju i ne idi sa onima koji mu misle zlo. Potrpi ga do kraja, uopšte ne ispitujući njegove grehe. Sve dobro što vidiš da čini metni u svoje srce i potrudi se da samo tome podražavaš. A što vidiš da ili čini ili govori nedolično i rđavo, to pripiši sebi samome i uračunaj u sopstveni greh, pa se kaj u suzama, njega smatrajući svetim i pozivajući se na njegovu molitvu.
7. Ako on umre i braća požele da drugoga unaprede u igumana, pripazi na to da li ti savest zna da ti je neki manastirski brat jednak ili bolji od tebe na reči i na delu i u dobrim postupcima, te ga zato braća radije žele za igumana. Nemoj želeti da postaneš antihrist, odnosno protivnik volje Božije i dobrog i blagog brata, govoreći i baveći se svakojakim sablažnjivim i podmuklim rabotama, ne bi li neku braću odvojio od ljubavi i poverenja prema njemu, nego sa svakom radošću i smirenjem primi volju bratije i časno joj sadejstvuj. A ako i znaš da postoji neko pobožniji od izabranog, reci nasamo bratu koji ima da postane iguman: „Gospodine brate, ti si, blagodaću Božijom, pobožan i duhovan, a,kao što znaš, mi smo dužni sve da činimo na slavu Božiju i na spasenje naših duša. I znaš da je taj i taj naš brat pobožan i ispunjen vrlinama. Pa ako zapovediš, hajde da njega učinimo igumanom i on će dobro pastirovati našim bratstvom. Hajde da se i mi svim silama postaramo zajedno sa njim i veruj da ćemo imati i istu platu kao on, a uz to i savestkoja ne osuđuje. A time ćemo poslužiti i samome Bogu i svi će nas pohvaliti, jer nismo pokazali poštovanje prema sebi samima, nego prema onome koga je Bog hteo“. Ako brat ima smirenje i dušu oslobođenu od sujete, bez svakog pristrašća prema drugome i bez svake druge podmuklosti,i sam će ovome isto to kazati, a i Bog će ga uveriti, pa će svakako primiti tvoje reči i odmah te poslušati. Tada ćete obojica to saopštiti svoj bratiji i biće volja Božija.
8. A ako govoriš nepristrasno u korist duhovnijeg brata, ali te brat ne posluša, nego krene da se opravdava i preporučuje sebe samoga, znaj da je obuzet slavoljubljem i na svaki način se postaraj, kao Hristov sluga,sa čistim svedočanstvom svoje savesti, da iguman postane duhovniji brat. A ako ti neprijatelj podmetne misao da ti postaneš iguman ili te kuša, pa ti ovaj kaže: „Budi onda ti iguman, jer ne dozvoljavam da to postane onaj koga ti pominješ, ali tebi bih se radovao“, nemoj da te zavede njegova strast i nemoj pasti njegovim grehom, nego sačuvaj devstvenost svoje duše za Hrista nepropadljivu i takvu da je nijedna želja za nasladom ne zavede. Ali nemoj ni iz straha odstupiti od dobra i dozvoliti da lukavi postane iguman, govoreći u sebi: „Ne bih da se pokaže kako pravim smetnju i govorim protiv onoga brata kako nije dostojan nastojateljstva, jer kada on to postane i protiv moje volje, mnoge će mi žalosti naneti“. Nego ako si među uglednijima, kada te pitaju, ti sa smelošću reci istinu i ukrepi one koji su neutvrđeni u dobru. A ako si među poslednjima i onima koji ne znaju dobro da razluče pravednog od nepravednog, sledi one koji su pobožniji i duhovniji od tebe.
9. Ako se slučajno većina, ili čak svi, saglase da izaberu lošeg, pa urede da za to imaju i pomoćnike spolja, ti se ukloni i niti sarađuj sa njima, niti ih ometaj, nego ostavi zle da ih skrše oni koje su izabrali da njima vladaju, kako bi se i pomučili, i kako ne bi našli koristi, jer Bog često nepokornom narodu daje vladara po srcu njegovom. I toga se drži čvrsto i nepokolebivo.
10. Ako posle nastojateljeve smrti vidiš da je sva bratija oko tebe neutvrđena i da ih sve kolebaju duhovi zlobe, da ih zavode i obaraju plotske želje i naslade, te da nemaju nikakav osnov i temelj na steni[3], nego su svi smeteni, pa vidiš nekog brata da pruža ruke gde ne treba i gleda da ugrabi nešto što ga ne spasava, nego ga odvlači u ad i tamu i u oganj naslada baca mu telo i dušu, ili, opet, druge kako se besno otimaju oko vlasti i ne mogu da obuzdaju želju za njom, smiluj se i sažali, zaplači nad njima i prolij suze, i ispitaj u umu da li si se udostojio da pravilno vidiš rane svoje braće, propast svojih udova, pad čitavog tela, i od sveg srca sa bolom i suzama umoli Boga da zaustavi nalet tolike zlobe i da srca bratije obrati ka dobru. Ali obrati pažnju na sklonost svoga srca,da ono slučajno ne prinese molbu za tebe samoga, kako bi tebi dali prednost, pa da ti to umesto blagoslova donese prokletstvo i gnev Božiji.
11. Ako, dakle, tako postupajući i budući tako nastrojen, vidiš dasu se neka od tvoje braće saglasila oko zloga i obigravaju oko prostijih od sebe ne bi li ih prevarili, pa sa svakom usrdnošću i darovima privlače u pomoć i one spolja, sažali se i u bolu srdačnom zaplači zbog toga što smo mi monasi dospeli do takve drskosti i pomračenosti, da pokušavamo da ovcama Hristovim pastirstvujemo bez Hrista, radi zadovoljstva, telesnog uživanja i dobijanja novca i počasti od ljudi. Avaj meni,smirenom i jadnom, na svaki način borimo se da steknemo dostojanstvo apostola i njihovu vlast zlatom otkupljujemo i niti se Boga bojimo, niti se stidimo onih koji nas gledaju. I dok se niko ne usuđuje da se popne na carski presto ako car to neće, niti da postane književnik i ritor ako je neznalica, niti da, ako je nepismen, čita pred narodom, ti tražiš i primaš apostolsko dostojanstvo, a da još nisi primio blagodat apostolsku, niti si video da u tebi uzrastaju njeni plodovi! Zar možeš, brate, i da pomisliš na veličinu te drskosti? Reci mi, ljubljeni, kada bi te čitav ovaj veliki i mnogoljudni grad molio, govoreći: „Učinićemo te carskim prepozitom i protovestijarem, pa ti uđi sam u palatu, reci caru za nas i zamoli ga da nam učini to i to“, pri čemu je jasno da ti nikada niti si ušao u dvor, niti te sam car poznaje, nego si stranac svima u dvoru, zar bi se usudio ikada da to uradiš i da primiš dostojanstvo? Svakako ćeš priznati da se nikada ne bi usudio da to učiniš, nego bi i one koji ti tako govore ukorio kao mahnite i bezumne, ismejavši ih, pa bi odbacio to dostojanstvo jer ne donosi čast, nego sramotu i kaznu. Ako nam je, dakle, nemoguće da tako činimo kada je reč o ljudskim stvarima, nije li ti strašno i ne čini li ti se nepromišljenim da primaš na sebe apostolsko dostojanstvo, brate? I zar ti se čini da je mala stvar približiti se nepristupnoj svetlosti i postati posrednik Božiji i ljudski, i da je zanemarljiva stvar upustiti se u to? Avaj meni, brate, bojim se da smo dospeli do potpune pomračenosti i da zato ne znamo u šta se upuštamo. Jer kada bismo znali, nikada ne bismo dospeli do tolike drskosti i smelosti da se rugamo božanskim stvarima i da više čuvamo čast i strah od zemaljskog cara nego od besmrtnog cara Hrista. Zato ne prestajmo da sudimo sebi samima, a one koji se usuđuju da nedostojno prime tu vlast na svaki način odvraćajmo i zaustavljajmo u nameri. I postarajmo se da ih koliko god možemo ometamo u tom nerazumnom stremljenju, kako bismo i njih oslobodili krivice, a i sami bezbrižnije živeli.
12. A ako, kako je rečeno, ne vidiš da ijedan brat u manastiru ima osvedočeni život i da je duhovan i delom i rečju, nego vidiš da se ko god stigne bez razmišljanja i nedostojno otima za pastirsku vlast, trudeći se oko nje na štetu braće i na pogibiju sopstvene duše, pa podrobno istražiš i nađeš da si sam oslobođen od svakog slavoljublja i da u tebi nema traga nikakvoj nasladi i telesnoj želji, da si sasvim čist od srebroljublja i zlopamtivosti, da poseduješ savršenu krotost i negnevljivost i takvu ljubav prema Bogu da se, čim čuješ samo ime Hristovo, smesta raspališ čežnjom i počneš da liješ suze, a uz to i zbog bližnjega tuguješ i tuđe greške smatraš sopstvenim, a sebe samoga iskreno smatraš najgrešnijim, ako, najzad, u sebi vidiš izobilnu blagodat Svetoga Duha kako blista i pretvara u sunce ono što se nalazi u tvome srcu i jasno osećaš da se u tebi savršava čudo neopalivog grma kupine, te u sjedinjenju sa nepristupnim ognjem goriš a ne sagorevaš jer ti je duša slobodna od svake strasti, ako se, uz to, smiravaš tako da sebe smatraš nesposobnim i nedostojnim, znajući slabost ljudske prirode, ali uzdaješ se u blagodat sa visine i na sposobnost koju ona daje, pa se spremno upuštaš u tu stvar, jer ti njena toplota ne dozvoljava drugo, i ako svaku ljudsku pomisao odbacuješ, pa i samu dušu polažeš za braću samo radi Božije zapovesti i ljubavi prema bližnjima, i ako uz sve to što je pomenuto imaš um obnažen od svake svetske misli i obučen si u svetozarnu haljinu smirenja, tako da niti si makar malo srcem naklonjen satrudnicima, niti ti je neprijatno ako čine suprotno od onoga što hoćeš, nego si potpuno isti prema svima u prostoti i blagosti i nezlobivosti srca – ni tada se nemoj usuditi da bez saveta svoga duhovnog oca primiš tu vlast, nego se smiri i sa njegovom molitvom i zapovešću to učini, pa primi vlast samo radi spasenja braće.
13. Međutim, ako znaš da je tvoj duhovni otac priopšten samom Duhu,te se udostojio znanja i dara da ne govori protivno Božijoj volji, negosaglasno tom daru i meri govori ono što je ugodno Bogu i što koristi tvojoj duši, da se ne bi našlo da si poslušan ljudima a ne Bogu, i da ne bi ostao bez slave i božanskog dara koji ti je dat (jer ako nađeš dobrog satrudnika i duhovnog savetnika, znaj da ti naum nosi manju opasnost i da će ti duh biti smireniji), ako dakle sve to i još više od toga vidiš,zaista ćeš i sam od sebe naći znanja, a bolje je reći da će te naučiti sunce slave, ako ikada u sunce pogledaš.
14. A ako je samo naznačenje takvo i toliko naporno, i teško je razumeti da li se događa po Bogu, koliko pre je to upravljanje i rukovođenje poslovima, trpljenje u iskušenjima i tanano rasuđivanje u sporovima. Zbog toga sam pomislio da to malo što sam se udostojio da saznam treba da u ovoj pouci objavim vašoj ljubavi, a što se tiče ostalog, suzdržao sam um i ruku, da se ne bi činilo da samo razglašavam i javno izobličujem ono što se dešava u manastiru. I, ostavivši sve drugo po strani,obratiću se pastiru.
15. Dakle, dobro pazi na svoje srce, duhovni oče, i svagda omivaj oko svoga razuma, čuvajući ga čistim i nezamućenim, pa ćeš njime moći da vidiš i svoje srce, i sve što se tiče ovaca koje su ti poverene, odnosno otaca i braće, te ćeš pravilno rasuđivati i kako njima treba upravljati. Jer, kako čuješ, Crkva je telo, a njena glava je nastojatelj. I kao što svaki telesni ud ima posebno dejstvo, pa tako noga služi za hodanje, a ruka da drži i radi, glava je spoj[4] čitavoga tela, jer u sebi ima sva čula i umi sam govor, pa tako ni u manastiru ne čine sva braća sve, nego svaki čini i obavlja svoju službu. Otuda, i ako u jednom poslušniku nađeš jedva jednu ili dve vrline (i to nije ništa čudno, jer udovi su ponaosob[5], od predstojatelja se zahteva da u sebi ima sve vrline, i to ne samo duševne, nego i telesne, a bolje je reći da sa vrlinama treba da ima i same tajanstvene i velike darove. Jer kao što spoljašnji oblik i sklad glavi daju lepotu i čast, a svi je smatraju nepotrebnom i prezrenom ako nema i um i zdrava i neokrnjena čula, tako je i sa predstojateljem: on ne samo da je dužan da bude ukrašen i da sija duševnim i telesnim vrlinama, nego daleko više treba da ga krase duhovni darovi, jer jedno je vrlina, a drugo dar. Naime, vrline se postižu našom revnošću i dolaze kao plod sopstvenih napora, a duhovne darove Bog daje onima kojima se bore.
16. O čemu to govorim? Post i uzdržanje su vrlina, jer gase naslade i smiruju raspaljivanje tela. I to je stvar našeg proizvoljenja. A činiti to bez muke i bola i dostići čistotu i savršeno bestrašće jeste dar Božiji i najveća milost. Opet, suzdržavati gnev i bes plod je čudesne borbe i silne muke, a dostići nepokretnost na gnev i steći spokojstvo srca i savršenu krotost dejstvo je jedinoga Boga i izmena Njegove ruke[6]. Isto tako, da li ćemo rasuti i razdati čitavo imanje siromasima i sami postati siromašni i prosjaci zavisi od naše želje, a ne želeti ništa,nego sa radošću i veseljem trpeti peć[7] siromaštva jeste izvesno tajanstveno i božanstveno dejstvo. Tako svaki dobar i pravilan postupak koji se čini po zapovesti Gospodnjoj postaje vrlina. Ali kao što se zemljodelac muči samo orući i kopajući i ubacujući semena u zemlju, dok je Božiji dar da li će ona iznići i dati plod pozni i rani[8], naći ćeš da tako zapravo biva i sa duhovnim stvarima. Jer naše je da obavimo sve što treba i da sa velikim trudom i mukom ubacimo semena vrlina, ali samo je Božiji dar i milost da li će pasti kiša Njegovog čovekoljublja i blagodati i da li će On besplodnu zemlju našega srca učiniti plodonosnom,kako bi gorušično zrno reči palo u naše duše i primilo vlagu božanske blagosti, i niklo i razraslo se u veliko stablo, odnosno u muževno savršenstvo mere rasta punoće Hristove.
17. Dakle, pastiru ovaca Hristovih, ti moraš, kako je rečeno, imati svaku telesnu i duhovnu vrlinu, kao glava ostatka tela Izrailjeve Crkve koja je pod tvojom vlašću, kako bi, gledajući na tebe kao na dobri obrazac,i sama braća u sebi odrazila dobra i carstvena svojstva. Neka stoga truba u tebi nikada ne utihne, nego jednima najavljuj mač koji nadolazi na neposlušne i okamenjene, da makar spasiš svoju dušu od strašnog gneva Božijeg ako te i ne poslušaju, a druge savetuj, poučavaj i teši, i neki put, kada su im potrebna razobličavanja i ukori, nastoj u vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti[9] i osujeti njihove zle namere, kao što ti zapoveda božanski apostol. Otvori svoju utrobu jednako za svu svoju braću i imaj jednaku ljubav prema svoj obitelji, i čast svakom pojedince zaslužno dodeljuj prema njegovom dostojanstvu i veličini vrline, ne dajući prednost onome koji je prvi na poslušanjima u tvome stadu u odnosu na duhovnog i onoga ko je pun vrlina. Jer oni koji služe imaju dostojanstvo one sedmorice đakona koji se pominju u Apostolskim delima, koji su kao duhovi za služenje koji se šalju da služe[10], i sa razlogom će, ako budu bez lukavstva i verno služili, bez ikakve sramne koristoljubivosti, i ovde i tamo steći veliku platu. A oni koji su predani molitvi i tihovanju i službi reči, u trpljenju podviga u vrlinskim delima, sa tobom nose i dostojanstvo samih prvovrhovnih apostola, i njih ćeš imati za satrudnike u Evanđelju[11] svoje duhovne pouke, jer oni na sebe primaju bremena braće i odmaraju te od napora, valjajući se[12] posred drugih kao drago kamenje.
18. Nema ti telesnog odmora u tom delu i nikakvog uživanja. I noći i dane provodićeš u brizi o dušama koje su ti poverene, da neku od njih ne ulovi zver, ili proždere medvedica želje, ili proguta zmija gneva, ili je raskidaju jastrebovi gordih pomisli, pa da jedinstvena duša koja pripada jednome postane tuđa i izdeli se na mnoge, nego ćeš brinuti da čitavo svoje stado sačuvaš mnogorodnim pastirenačalniku Hristu Bogu,plodonosnim, punim vrlina, prosvetljenim božanskim znanjem, a nipošto šugavim ili bezuhim ili takvim da se vuče kao ćopavo. Jer na taj način ćeš i mnoge spasiti, čineći ih savršenim u savršenim delima tako da nikome ništa ne nedostaje, sve ih privodeći svome Hristu netaknute i čiste od prljavih dela, a i sebe samog udostojićeš velikih nagrada savisine, postavši sažitelj apostola i pastira Hristovih i carujući zajedno sa samim Sinom Božijim u beskrajne vekove.
19. Neka tvoj život bude prav među tvojom braćom i ocima, dase prema njemu ravnaju tuđe nepravilnosti, i nemoj voleti veštastvo, niti slavu, ni naslade, trpeze, vino, ne budi lakomislen niti šaljivdžija,ni srebroljubac, niti gnevljiv ili sujetan, ne vređaj, ni budi zlopamtivi ne vraćaj zlom za zlo. I radije budi siromašan, mrzi slavu, mrzi svaku životnu nasladu i plotsko zadovoljstvo, budi smiren, skroman, mek, predusretljiv, krotak, negnevljiv, nesrebroljubiv, spokojan, tih, pristojan, strpljiv, veran, uzdržljiv, brižan, bodar, častan, revnostan i brini se o dušama koje su ti poverene kao o sopstvenim udovima, pa, ako zatreba, i dušu svoju svakodnevno polaži za njih, ne pretpostavljajući ništa od svetskih stvari ljubavi prema njima. I pošto si između drugih izabran da pastiruješ slovesnim stadom Vladike svoga i Boga, ti treba da saglasno Njegovoj reči svojim duhom i smirenjem po Bogu budeš poslednji od svih, da bi kao jak nosio slabosti slabih, a kao lekar isceljivao strasti i bolesti onih koji boluju dušom, kako bi kao pastir vraćao zalutalog i činio da dobar rađa mnoge plodove vrlina, a šugavog i neizlečivog odsecao od slovesnog stada, kako taj ne bi i zdravim slovesnim ovcama preneo bolest.
20. Zato se staraj da uvećavaš stado Vladike svoga. Nemoj telu dopuštati odmor ili uživanja i nemoj na zlo da potrošiš vunu i salo[13] ovaca Hristovih, rizničeći manastirska dobra pre na svoje, nego na korišćenje braće svoje. Nemoj radi slave ljudske učiniti ili reći ništa što ne priliči tvom manastiru i neka ti se ne osladi stalno putovanje sa povorkama skupocenih mazgi. Jer dovoljno ti je i jednom mesečno da izlaziš da obaviš najnužnije obaveze i da rešiš pitanja svoga stada, a druge neka obavljaju oni kojima je to posao, čuvajući te od rasejanosti, kako bi mogao da se molitvom posvetiš službi reči i staranju o braći. Nemoj sebi samom pripremati skupocene trpeze, a svojim čedima skromne i neukusne i uboge, nego neka trpeza, osim u slučaju bolesti i ako dočekujete prijatelje koji su istog duha i života kao ti, bude zajednička tebi i čedima i neka je kuvar zajednički sprema bilo od kuvanog povrća i zrnevlja,bilo od ribe jednom nedeljno u dan Gospodnji i na Gospodnji praznik.
21. Nemoj se sa gnevom i besom i vikom ophoditi prema svojim čedima i braći, ako nije u pitanju nešto što duši nosi opasnost, nego ih blagom rečju i glasom pouči kako svaki od njih treba da živi i vlada se među bratijom. Nove i neutvrđene pouči da čuvaju i sebe same i ostalu braću,da ne postanu vinovnici štete onima koji ih gledaju, niti hodom, niti nepostojanošću ćudi, niti smelošću i nepriličnim navikama mladosti. One koji su ostarili u podvigu razumnom rečju pouči trpljenju iskušenja koja dolaze od neprijatelja, kao i smirenju, skrušenosti srca, umilenju, suzama, ozbiljnosti i izdržljivosti u molitvi, blaženom plaču i tome da i rečju i delom budu i postanu na korist drugima. Sveštenike nauči pobožnosti, tihovanju, ispitivanju Božanskih Pisama, tačnom poznavanju apostolskih pravila i predanja, pravilnosti dogmata, čistoti srca, upornoj molitvi i umilenju, tome da božanskom prestolu predstoje u strahu Božijem i trepetu, tajni sveštenosluženja, jer njima je dato poznanje tajni Carstva Nebeskog, saglasno reči Gospodnjoj, i nauči ih da čitavoj obitelji, bratstvu i onima izvan nje budu božanska so i svetlost, kao oni koji u sebi imaju reč života.
22. A ako neki put zatreba da upotrebiš štap i palicu u blagoslovenom gnevu protiv neposlušnih, kako bi nekoga omeo u zlu i zaustavio zarazno truljenje u njemu, da se ne bi rđavo delanje i raspoloženje proširili, ni to apostoli i naši bogonosni oci nisu ocenili kao odstupanje od njihovih ustanova. Jer svaki pokret i svaki naš čin koji suzbija i odgoni zlobu, a pomaže pravednosti i vrlini, pohvalan je i bogougodan i svi pravednici ga odobravaju. A svedok tome je Isus Koji bičem šiba okamenjene Judeje, koji su dom molitve pretvorili u trgovački dom, i prevrće stolove menjačke. Nemoj, izigravajući krotost samo radi ljudske pohvale, prezreti ni neznatnu stvar koja se mimo zapovesti Božije dogodi na štetu apostolskih pravila i ustanova i na uvredu evanđeoskog života i monaškog položaja, nego, ugledajući se na svoga Isusa i Boga,preteći i bestrasno negodujući, osveti zapovesti Božije i pravila koja su postavili Njegovi apostoli. Budi pažljiv sa svima i u ispitivanju svačijih pomisli, kako bi znao kome su od njih potrebne molitve i pričešće, a kome odlučenje i plačno pokajanje i pokajničko stajanje, kako ne bi iz pristrasnosti Crkvu Božiju umesto svetog hrama u neznanju učinio pećinom razbojničkom ili bludilištem, jer za to nećeš izbeći strašni sud gneva Božijeg.
23. Znaj, naime, da su svemu tome očevici i učenici Logosa namenjivali potrebno mesto. Potrebno je da marljivije čitaš njihove ustanove i pravila, kako bi znao šta su sakrivene tajne onih koji veruju u Hrista i da ne bi grešio čineći ono što ne dolikuje bogopoštovanju. Saglasno onome što je napisano, pobožnim učini duhovne svoje sinove[14] i nauči ih da poštuju i sveštena i božanska mesta, a ujedno i sasude osvećenog hrama Božijeg koji služe za Liturgiju, jer zapisano je: Blažen je čovek koji se svega sa pobožnošću boji[15]. Jer znaj da su oci i apostoli dozvolili da njima služe i da ih se dotiču samo posvećeni koji su se očistili podvizima i pokajanjem sa mnogo suza, oni koji su se osveštali i pričešćuju se neporočnim tajnama Hristovim, kao i najpobožniji monasi.
Nemoj dozvoliti svima koji žele da uđu u božanski oltar, nego samo, kako je rečeno, pobožnijoj braći i ocima koji su posvećeni i osveštani, a za ostale i za braću koja se neuredno vladaju – gledaj šta ti kažem – zaključaj ga. Jer dobro znaj da se mnogi zbog prezira prema tome odsecaju od sadašnjeg života, a ako ti ne primetiš da se to dešava, krv onih koji bivaju odsečeni od života svakako će biti tražena iz tvojih ruku[16].
24. To i još više od toga, pastiru ovaca Hristovih, dužan si da dobro znaš i da revnosno činiš kako bi sačuvao svoje stado. Dakle, ako si u sebi prepoznao da si dostigao toliku sposobnost i da si se priopštio tolikim darovima, da se svi koji ti se približe, i tvoji i tuđi, prosvetle samo svetlošću koja sija od tvojih dobrih dela i od premudrosti u Bogu i znanja, pastirstvuj smelo i delatno ovcama Hristovim, znalačkom rečju blagodati koja ti je data, saglasno određenju i zakonu koji ti je prethodno dat sa visine, i napasaj jaganjce na spasonosnim ispašama Njegovih zapovesti, sve dok ne porastu i dostignu meru rasta punoće Hristove, pa ćeš imati veliku od Njega platu i postaćeš saprestonik i sažitelj Njegovih apostola. A ako nisi takav, povuci se u sebe, ako hoćeš da poslušaš mene koji se staram za tvoje spasenje, jer naš Bog je oganj koji spaljuje i Njemu slava u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. 1Kop. 4, 3.
  2. Jer. 15,19
  3. Lk. 6,48
  4. Kol. 1,17-18
  5. 1Kop. 12,27
  6. Ps. 76,11
  7. Is. 48,10
  8. Jk. 5, 7
  9. 2Tim. 4,2.
  10. Jevr. 1, 14
  11. 1Sol. 3,2
  12. Zah. 9,16
  13. Jez. 34, 3
  14. Lev. 15,31
  15. Prič. 28,14
  16. Jez. 33, 6

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *