SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA SEDAMNAESTA
O SAZRCANJU I OTKRIVENJU I O PROSVETLJENOJ MOLITVI. I O TOME KAKO ONAJ KO JE OBUZET LJUBAVLJU BOŽIJOM I KO JE DOSTIGAO DUBINU SMIRENOUMLJA DELUJE POD DEJSTVOM DUHA SVETOGA
 
1. Braćo i oci, veliko je snishođenje i čovekoljublje Božije prema ljudima. Zato bih, zadivljen neizrecivom Božijom dobrotom, sa trepetom ovako povikao: „O, čudesne divote i sile zapovesti Božijih, šta čine od onih koji ih tvore i čuvaju!“
2. Kada sam postavio početak u činjenju zapovesti, donekle došavši sebi iz dubine grehova i pomračenosti, sa jedne strane me je, gresima pritešnjenog, obuzimao strah, ali su me ljubav i težnja prema dobru istinski ka njemu usmeravale. A sve što sam tada činio bilo je izbegavanje greha, koje me je podsticalo ka dobru. U svemu tome postojala je samo jedna stvar koja mi je predstavljala neprijatnost, a to je zla navika i slastoljubiva narav, koja nestaje upornim delanjem molitve, ispitivanjem božanskih reči i stvaranjem navike u dobru, Jer kao što, kada izađe sunce, postepeno odstupa i nestaje tama, tako i kada zasija vrlina zloba odstupa kao tama i iščezava, te postajemo u svemu dobri, kao što smo prethodno bili zli. Dakle, neznatnim trpljenjem i malom voljom ili,bolje je reći, uz pomoć Boga živoga, mi se presazdajemo i obnavljamo i, očišćujući se dušom i telom i razumom, postajemo ono što, pokriveni strastima, nismo znali i primamo ono čega nismo dostojni.
3. Od toga sam nešto primio i ja, od svih najništavniji i nepotrebni (jer dobro je sa zahvalnošću objavljivati dobročinstva Boga čovekoljubivog), blagodaću svoga Spasitelja Isusa Hrista. A primio sam blagodatna blagodat, i dobročinstvo na dobročinstvo, i oganj na oganj, i plamen na plamen, i ushođenjima mojim pridodata su ushođenja[1], a na kraju ushođenja svetlost i u svetlosti svetlost još blistavija. A posred nje je, opet,zasijalo blistavo sunce i od njega se pojavio zrak koji je sve ispunio, dok umom to beše nepojamno, i ja počeh da lijem preslatke suze, diveći se neizrecivom. A božanski um poče da besedi sa mojim i ovako me poučavaše, govoreći: „Vidiš li kakvim te je Moja sila čovekoljubivo učinila zbog malo vere i trpljenja koji služe kao potvrda tvoje ljubavi? Gle, nalazeći se u vlasti smrti, postao si besmrtan i, sputan truležnošću, nalaziš se iznad nje. Obitavaš u svetu a sa Mnom si, obučen si u telo a ne mami te nijedna telesna naslada. Slab ti je vid, ali umno vidiš. I Ja sam te iz nebića u biće priveo“.
4. Ja na to sa trepetom i radošću odgovorih i rekoh: „Ko sam ja, Gospode, grešni i nečisti, da si me uopšte pogledao i udostojio razgovora?Ti, Koji si neporočan, nevidljiv i svima nepristupan, kako to da se meni pokazuješ pristupan i sladak i prekrasan u Svojoj blistavoj slavi i blagodati?“
5. Sve to ja sam slušao tajanstveno i odgovarao na čudesan način, dok je natprirodnost viđenja u meni izazivala divljenje, a strah me navodio da se povučem. Neiskaziva lepota toga što se javilo ranila mi je srce i probudila u meni beskrajnu ljubav, a radovao sam se kao da sam već savršeno bio napustio okove ploti, dok sam opet bio potpuni čovek. Beše mi data uverenost u to da su mi oprošteni grehovi, a ja sam na sebe gledao kao na najgrešnijeg od svih ljudi. Nisam mogao da ne poverujem Tome Koji je govorio, a opet sam se bojao da poverujem, da ne bih pao grehom preuznošenja. Često i nehotice ushodim na visinu sazrcanja, pa se otuda svojevoljno spuštam, kako ne bih zaboravio mere čoveštva i lakše sačuvao smirenje. Poznato mi je mnogo onoga što je većini nepoznato, pa sam ipak grublji od svih. Radujem se jer mi je Hristos, u Koga sam poverovao, darovao Carstvo večno i neprolazno, ali, budući da sam nedostojan tamošnjih blaga, svagda plačem i neću prestati da plačem. Ne usuđujem se da otvorim usta i zatražim oproštaj za ono što sam učinio, a za druge iz ljubavi imam smelosti da se molim i (da kažem bezumno[2]) – bivam uslišan. Kao sin stojim pred Bogom, a ipak se osećam kao stranac koji nema slobodu da Mu se obrati. Čujem reči dobro, slugo verni[3] i sve ostalo, a sušta je istina da nisam sačuvao nijedan talant od svega što mi je dato. Čini mise da sam dosegao vrhunac u dobru, a ležim u bezdanu grehova i tonem u očajanje. A kada padnem niže od svih, tada bivam uznesen nad nebesa i ponovo se sjedinjujem sa ljubavlju, Hristom Bogom našim, pred Koga se nadam da ću, lišen ove zemne i teške ploti, stati još bliže, i ne samo to, nego i da ću jasnije poznati večnu radost i veselje tamošnje ljubavi.
6. To sam, dakle, braćo moja, poželeo da vam napišem ne kao onaj ko hoće da stekne slavu (jer takav je bezuman i tuđ slavi sa visine), nego da biste vi spoznali bezmerno čovekoljublje Božije, koliko je samo lagano breme zapovesti Spasitelja našega Hrista i Boga i koliko je uzdarje Njegovoga dara (a kada biste to spoznali, vi biste ili poželeli da dostignete Njegovu ljubav, ili biste se uplašili i užasnuli, smatrajući da je nemati nju ravno večnoj smrti), a i da biste poznali visinu smirenja i znak savršene ljubavi. Uz to, ovo sam vam napisao da biste poznali i dobro od Božijeg snishođenja i dar Njegovog velikog i neispražnjivog ispražnjenja [umanjenja] prema nama, da biste upoznali čudesni način zemnog presazdanja [presazdanja čoveka] i to, kako žive oni koji su poželeli da poveruju raspetom Hristu, odnosno oni koji su se ugledali na Njegovo smirenje i poslušanje i zaželeli da se ustreme od goreg ka boljem, kako se menjaju oni koji su iz ljubavi prema Onome Koji je zavoleo nas ostavili sve, ne lišavajući se ničega od sadašnjeg ili budućeg, kako na čudesan način mračni postaju svetlost, približivši se velikoj svetlosti i kako, kao nekada Mojsej, sjedinjujući se sa nebeskim postaju bogovi, kako se, premda žive sa drugima, nimalo ne prljaju od opštenja sa njima i, čineći bližnjima dobro, sami ne gube ništa od dobra, nego, drugima čineći milost, više primaju nego što daju, a bolje je reći da se čovekoljubivo upodobljavaju Čovekoljubivom, kako se uzvišavaju ponižavajući se i kako se ponižavaju uznoseći se, kako se iz smirenja lišavaju potrebnih stvari, a da im ništa ne nedostaje, jer ih hrani večni život svete ljubavi.
7. Eto, otkrio sam vama, svojim prijateljima i braći, tajne koje su u meni skrivene (jer vidim da se bliži kraj moga života, ma kada došao), da biste upoznali i načine pokajanja, i ushođenja i napredovanja onih koji su tek postavili početak ili došli do sredine puta, kao i mere savršenstva, te da biste se postarali da se ugledate ako ne ni na koga drugog, onda makar na onoga koji vas je rodio i svom dušom zavoleo, koji vas je podojio rečju Božijom i nahranio životvornim hlebom, pokazavši vam kako da stupate putem spasonosnih zapovesti Boga, Kojem dolikuje svaka slava sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ps. 83, 6.
  2. 2Kor. 11,23.
  3. Mt. 25,21

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *